Velika nagrada Japana
| |
| Suzuka | |
|---|---|
| Podaci o stazi | |
| Broj održanih trka | 49 |
| Prva trka | 1963 |
| Najviše pobeda (vozač) | Mihael Šumaher |
| Najviše pobeda (tim) | Maklaren |
| Dužina kruga | 5, 807 км |
| Dužina trke | 307, 471 км |
| Rekord kruga | 1:31.540  Kimi Rejkenen
|
| Broj krugova | 53 |
| Poslednja trka (2017) | |
| Pol pozicija | |
| |
| Podijum | |
| |
| Najbrži krug | |
| |
Velika nagrada Japana (jap. 日本グランプリ) trka je u okviru šampionata Formule 1.
To je dugo bila jedna od najintresantnijih trka u sezoni, ponajviše zahvaljujući specifičnom dizajnu staze Suzuka, ali i činjenici da je dugo godina to bila trka koja je zatvarala sezonu i određivala pobednika takmičenja formule 1.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Velika nagrada Japana se dodeljuje, sa prekidima, od 1976. godine. Tradicionalno je to bila trka koja je zatvarala sezonu. Od 20 velikih nagrada Japana koje su zatvarale sezonu u 11 je pobednik šampionata određivan baš na ovoj trci.
Pre 1987. godine trke za Veliku nagradu Japana nisu bile u okviru šampionata formule 1. 1976. i 1977. trka je vožena na stazi Fudži. Od 1987. pa do 2006. godine trka je vožena na stazi Suzuka, koja je čuvena po svom specifičnom obliku koji podseća na cifru osam.
Skorašnje trke[uredi | uredi izvor]
U sezoni 2006. se vozila poslednja trka na stazi Suzuka. Nakon što je zbog problema sa motorom odustao Miheal Šumaher, trku je osvojio Fernando Alonso, a time je i praktično obezbedio sebi titulu za sezonu 2006. Inače, ovo je Šumaheru bila pretposlednja trka u karijeri.
U sezoni 2007. ova trka se vozila kao 15. trka po redu, 30. septembra. Protekla je u znaku Luisa Hamiltona, koji je ostvario pol poziciju, najbrži krug i osvojio gran pri.
U sezoni 2008. trka se vozila 12. oktobra na stazi Fudži, kao 16. trka u sezoni. Iako je Hamilton imao pol poziciju, na trci je trijumfovao Fernando Alonso.
U naredne tri sezone, trka se vratila na stazu Suzuka. U sezonama 2009. i 2010. je pobedio Sebastijan Fetel u Red Bulu. Prošle sezone je pobedu zabeležio Dženson Baton dok je Red Bul na toj trci obezbedio drugu uzastopnu konstruktorsku titulu.
Na Velikoj nagradi Japana u sezoni 2012 je ponovo pobedio Sebastijan Fetel u Red Bulu, a sledili su ga Masa u Ferariju i domaći vozač Kamui Kobajaši u Zauberu. U sezoni 2013 opet je pobedio Sebastijan Fetel u Red Bulu, iako je neko vreme lider trke bio Romen Grožan iz Lotusa. Velika nagrada Japana 2014. godine ostala je zapamćena po teškom udesu Žila Bjankija iz Marusije koji je udario u traktor pored staze velikom silinom i ostao u komi. Preminuo je devet meseci nakon udesa. Trka je prekinuta četiri kruga pre kraja, lider je bio Luis Hamilton koji je proglašen pobednikom.
Pobednici trka[uredi | uredi izvor]
Najviše pobeda na VN Japana je imao Mihael Šumaher - čak šest u periodu od 1995. do 2004.
Četiri pobede ima Sebastijan Fetel, a po dve su ostvarili Gerhard Berger, Airton Sena, Dejmon Hil, Mika Hakinen, Fernando Alonso i Luis Hamilton.
