Velika nagrada Belgije
| |
| SPA-Frankošamp | |
|---|---|
| Podaci o stazi | |
| Broj održanih trka | {{{broj_održanih_trka}}} |
| Prva trka | {{{prva_trka}}} |
| Najviše pobeda (vozač) | {{{najviše_pobeda_vozač}}} |
| Najviše pobeda (tim) | {{{najviše_pobeda_tim}}} |
| Dužina kruga | 7, 004 км |
| Dužina trke | 308, 052 км |
| Rekord kruga | 1:46.286  Valteri Botas
|
| Broj krugova | 44 |
| Poslednja trka (2018) | |
| Pol pozicija | |
| |
| Podijum | |
| |
| Najbrži krug | |
| |
Velika nagrada Belgije je trka u okviru šampionata formule 1.
U sezoni 2014 VN Belgije se vozila na stazi kraj belgijske banje SPA-Frankošamp. Pobednik je bio Danijel Rikardo iz Red bula.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Spa region je bio povezan sa auto-trkama još početkom XX veka. Staza Circuit de Spa-Francorchamps je sagrađena 1921. godine, a prvi put trka za VN Belgije je održana 1925. godine. Trijumfovao je Antonio Askari, čiji će sin Alberto trijumfovati dva puta u okviru FIA šampionata na ovoj stazi.
U okviru FIA šampionata Velika nagrada Belgije se nalazi od prve sezone, 1950. godine. Bilo je svega šest sezona kada VN Belgije nije bila na programu FIA šampionata. Poslednji put je to bilo 2006. godine, kada je urađena generalna rekonstrukcija staze.
Trka je poznata po nepredvidljivom, odnosno često kišovitom vremenu koje prati trku. Vrlo često vozače čeka staza koja je u jednom delu mokra, a u drugom delu suva. Većina vozača kaže da je Spa najzahtevnija staza u trenutnom F1 šampionatu.
VN Belgije 1982. godine ostaće zabeležena crnim slovima u istoriji Formule 1, jer je na toj trci poginuo Kanađanin Žil Vilnev.
U sezoni 2008. VN Belgije će ostati zapamćena po nekoliko poslednjih krugova i fantastičnom duelu Finca Kimija Rejkenena i Engleza Luisa Hamiltona. Posle nekoliko međusobnih preticanja, Rejkenen se okrenuo na stazi i udario u zid. Kroz cilj je prvi prošao Hamilton, ali je naknadno kažnjen sa 25 sekundi zbog nedozvoljenog skraćivanja krivine. Tako je na kraju ipak trijumfovao Brazilac Felipe Masa.
U sezoni 2009. je trka bila puna iznenađennja. Do pol pozicije je neočekivano došao Đankarlo Fizikela u Fors Indiji. To je ujedno bila prva pol pozicija za indijski tim, a trka u Belgiji je označila početak velikog napretka ovog tima nakon 29 trka u Formuli 1 bez osvojenog boda. U nedelju je na trci pobedio Kimi Rejkenen i to je bila prva i jedina pobeda za Ferari u 2009. Drugi je bio Fizikela, a treći Fetel.
Na trci u sezoni 2010. je najbrži na kvalifikacijama bio Mark Veber u Red Bulu, a početak trke u nedelju je obeležila slaba kiša koja je poremetila Fetela, Batona i Alonsa koji su važili za jedne od favorita. Na kraju se najbolje snašao Luis Hamilton u Maklarenu. On je na samom startu trke preuzeo prvo mesto od Vebera koji je završio na drugom mestu, dok je treći bio Robert Kubica u Renou.
U 2011. je tokom cele godine dominirao Red bul rejsing, a to se videlo i na Velikoj nagradi Belgije. Sebastijan Fetel je bio na pol poziciji koju je u nedelju pretvorio u pobedu. Drugi je bio njegov timski kolega Mark Veber, a treći vozač Maklarena Dženson Baton.
Pobednici trka[uredi | uredi izvor]
Najviše pobeda na trkama za VN Belgije koje su se vozile u okviru FIA šampionata ima
Mihael Šumaher, 6 pobeda *
Još 11 vozača je trijumfovalo više od jednom na VN Belgije. To su:
Airton Sena, 5 pobeda
Džim Klark, 4 pobede
Kimi Rejkenen, 4 pobede
Huan Manuel Fanđo, 3 pobede- Dejmon Hil, 3 pobede *
- Luis Hamilton, 3 pobede
- Sebastijan Fetel, 3 pobede
Alberto Askari, 2 pobede- Emerson Fitipaldi, 2 pobede
Niki Lauda, 2 pobede i
Alen Prost, 2 pobede
* Godine 1994. Šumaher je prvi prošao kroz cilj, ali je kasnije diskvalifikovan, a titula dodeljena Dejmonu Hilu.
