Velika ustavotvorna narodna skupština u Kragujevcu

Velika ustavotvorna narodna skupština u Kragujevcu je bilo zasedanje skupštine u periodu od 10. juna do 29. juna 1869.

Na ovoj skupštini je donesen Ustav Srbije iz 1869. godine koji je objavljen na Petrovdan.

Velika ustavotvorna narodna skupština 1869.

Pola godine po primanju kneževske dužnosti Namesništvo je, svojim ukazom, osnovalo jedan odbor („Svetonikoljski odbor") kome je stavljeno u dužnost da pripremi projekt ustava s tim, da se prethodno izjasni da li je novi ustav uopšte potreban i kakav bi trebalo da bude. Za članove toga odbora, takođe ukazom, imeiovano je 70 lica iz svih društvenih redova, sva tadašnja duhovna i politička elita Srbije. Odbor se izjasnio za potrebu izmene ustava i, prema sporazumu sa vladom i Namesništvom, napravio jedan novi projekt ustava, a da bi se taj ustav prema potrebi još proširio i dopunio bilo je odlučeno da se raspišu izbori za Veliku ustavotvornu narodnu skupštinu koja je sazvana za 10. juni 1869. y Kragujevac.

Na izborima za Veliku ustavotvornu narodnu skupštinu bilo je izabrano 516 narodnih poslanika. Po partijskoj pripadnosti oni su, skoro bez izuzetka, pripadali liberalnoj stranci, pa je i ustav iz 1869. godine njeno delo. Izbori su izvršeni u redu. 9. juna već su svi poslanici bili u Kragujevcu, gde se nalazio i maloletni knez sa Namesništvom, članovima vlade i Državnog saveta. Po pregledu ioslaničkih punomoćja skupština se konstituisala: za predsednika izabran je Živko Karabiberović, za potpredsednika Todor Tucaković, a za sekretare Kosta Grudić i Jovan Bošković, sva četvorica članovi narodne skupštine.

12. juna Namesništvo je otvorilo skupštinu besedom kojom izjavljuje da je skupštinu sazvalo u cilju da se s narodom dogovori hoće li se i kako pristušiti izmeni zemaljskog ustava.

Svojom adresom skupština je odgovorila da ustav treba menjati, očekujući:

„da joj Vlada podnese takav projekt ustava kojim će se priznati narodu rešavajući glas u potpunom zakonodavstvu, a ujedno zakonom ujemčiti one ustanove koje osiguravaju: život, čast, slobodu i imovinu građansku; kao: saziv skupštine svake godine, nezavisnost sudsku, odgovornost činovnika uopšte, ministarstvu odgovornost, opštinsku samoupravu, zakonom uređenu slobodu pečatnje, i, najposle, uređenje vlasti: sudskih, policijskih, finansijskih, itd., kako bi one odgovarale pravoj potrebi narodnoj.

Posle toga skupštini je podnesen gotov predlog ustava koji je ona na svojim sednicama odeljak po odeljak pretresala. Glasalo se kako o pojedinim poglavljima, kad je po njima završena diskusija, tako i o ustavu u celini, kada je pretres bio definitivno završen. O diskusiji koja je vođena i trajala nekoliko uzastopnih sednica sekretari su vodili opširan zapisnik u koji su unošena i razna mišljenja i predlozi pojedinih narodnih poslanika. Za vreme trajanja skupštine poslanicima je, na ime dijurne i troškova, isplaćivano po 15 groša dnevno. Svi zapisnici u potpunom obimu objavljeni su u Srpskim Novinama i, naknadno, u jednoj zasebnoj knjizi.

Po završetku diskusije novi ustav bio je izglasan, a Nameoništvo ga je potpisalo. Ustav je posle zakletve stupio na snagu.

Spoljašnje veze

• Srpske novine, 12. juna 1869. (Beseda kojom je Namesništvo knjaževskog dostojanstva otvorilo veliku narodnu skupštinu, 12. junija ove godine u Kragujevcu)
• Srpske novine, 1. jula 1869. (Beseda kojom je Namesništvo knjaževskog dostojanstva zaključilo radnju velike narodne skupštine 29. junija, 1869. god. u Kragujevcu)
• Protokoli Velike narodne skupštine držane 10. junija 1869. godine. u Kragujevcu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jul 2019), Beograd, u državnoj štampariji 1870.
• Ustav Knjažestva Srbije proglašen na Petrov−dan na Velikoj narodnoj skupštini držanoj u Kragujevcu o Duhovima 1869. godine. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jul 2019), Beograd, u državnoj štampariji 1869.
• Od Svetoandrejske skupštine do Namesničkog ustava (1858—1869)