Pređi na sadržaj

Vesna Vulović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vesna Vulović
Vesna Vulović tokom 1970-ih
Datum rođenja(1950-01-03)3. januar 1950.
Mesto rođenjaBeograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Datum smrti23. decembar 2016.(2016-12-23) (66 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Mesto ukopaNovo groblje, Beograd
Državljanstvosrpsko
Zanimanjestjuardesa
Delovanjepreživela Jugoslovenski aerotransport let 367
SupružnikNikola Breka
(1977—početak 1990-ih)

Vesna Vulović (Beograd, 3. januar 1950 — 23. decembar 2016[1]) bila je srpska stjuardesa koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao osoba koja je preživela pad sa visine 10.160 metara bez padobrana. Jedina je preživela eksploziju aviona, nakon što je 26. januara 1972. godine bomba probila prtljažnik JAT-a na letu 367, koja je raznela DC-9-30 iznad Srpske Kamenjice u Čehoslovačkoj (današnja Češka). Jugoslovenske vlasti su sumnjale da su za ovo bili krivi hrvatski nacionalisti, ali niko nikada nije uhapšen.[2] Preživela je pošto je bila vezana za svoje sedište u zadnjem delu aviona koji je, posle eksplozije, ostao spojen za toalete i pao na snegom pokrivenu planinu. Dvadesetdvogodišnja Vesna nije čak ni bila predviđena za taj let, bila je zamenjena sa drugom stjuardesom koja se takođe zvala Vesna.

Nakon nesreće, Vulovićeva je provela dane u komi, a bila je hospitalizovana nekoliko meseci. Imala je frakturu lobanje, obe slomljene noge i tri slomljena pršljena, od kojih je jedan bio zgnječen zbog čega je ostala privremeno paralizovana od pojasa nadole. Prohodala je nakon nekoliko meseci, posle više uzastopnih operacija. Vulovićeva se nije sećala incidenta. Iako je bila spremna da nastavi posao stjuardese, JAT joj je obezbedio posao za šalterom, jer su osećali da će njeno prisustvo na letovima privući previše publiciteta. Vulovićeva je postala slavna ličnost u Jugoslaviji, a kasnije je postala nacionalni heroj tokom sedamdesetih godina.

Iz JAT-a je otpuštena početkom devedesetih godina, nakon što je učestvovala u antivladinim protestima tokom raspada Jugoslavije, ali je izbegla hapšenje jer je vlada bila zabrinuta zbog negativnog publiciteta koji bi joj doneo zatvor. Nastavila je sa radom kao demokratska aktivistkinja sve dok Socijalistička partija Srbije nije svrgnuta sa vlasti tokom Buldožer revolucije u oktobru 2000. godine. Vulovićeva se kasnije u ime Demokratske stranke zalagala za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Svoje poslednje godine provela je usamljeno, a borila se sa krivicom preživelog. Nakon razvoda živela je sama u svom stanu u Beogradu, sa malom penzijom, sve do smrti 2016. godine.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Vesna Vulović je rođena u Beogradu 3. januara 1950. godine, gde je završila osnovu školu i gimnaziju. U mladosti se bavila gimnastikom i košarkom, a pohađala je i baletsku školu.[3][4] Otac joj je bio biznismen, a majka instruktor fitnesa.[4]

Bila je veliki ljubitelj Bitlsa, pa je nakon što je završila prvu godinu Filološkog fakulteta u Beogradu otputovala u Ujedinjeno Kraljevstvo, nadajući se da će poboljšati svoje znanje engleskog jezika.[5] Prvobitno je ostala kod prijatelja svojih roditelja u Njuberiju, ali je želela da se preseli u London. Tamo je srela prijatelja koji joj je predložio da odu u Stokholm. Po povratku u Beograd, Vulovićeva je odlučila da postane stjuardesa nakon što je videla prijateljicu u uniformi stjuardese. Pridružila se JAT-u, jugoslovenskom nacionalnom avio-prevozniku.[6]

Nesreća[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Jugoslovenski aerotransport let 367
Avion Daglas DC-9 Jat ervejza identičan onom koji je uništen u eksploziji bombe

Sekundarna posada aviona JAT-a na letu 367, koji je leteo iz Stokholma za Beograd, sa zaustavljanjima u Kopenhagenu i Zagrebu, stigao je u Dansku jutra 25. januara 1972. godine.[6] Prema rečima Vulovićeve, ona nije bila planirana za ovaj let, ali ju je JAT zamenio za drugu stjuardesu koja se takođe zvala Vesna.[6][7] Ipak, Vulovićeva je rekla da je bila uzbuđena što putuje u Dansku, jer joj je to bio prvi put da posećuje tu zemlju. Posada je imala slobodno celo popodne i sledeće jutro. Vulovićeva je poželela da razgleda grad, ali su njene kolege insistirale da idu u kupovinu. „Svako je želeo da kupi nešto za svoju porodicu”, prisetila se, „pa sam morala da idem u kupovinu sa njima. Činilo se kao da znaju da će umreti. Nisu razgovarali o tome, ali sam videla... saosećala sam se sa njima. A kapetan je bio zatvoren u svojoj sobi 24 sata. Uopšte nije želeo da izlazi. Ujutro, za vreme doručka, kopilot je govorio o svom sinu i ćerki kao da niko drugi nema sina ili ćerku”.[6]

Let 367 poleteo je sa aerodroma Stokholm-Arlanda u 13.30 26. januara 1972. godine. Avion Daglas DC-9 sleteo je na aerodrom u Kopenhagenu u 14.30, nakon čega su se Vulovićeva i njene kolege ukrcali na avion.[8] „Kako je bilo kasno, bili smo na terminalu i videli da se parkira”, rekla je Vulovićeva. „Videla sam sve putnike i posadu kako napuštaju avion. Jedan čovek je izgledao užasno iznervirano. Nisam ga samo ja primetila. Ostali članovi posade su ga videli, kao i upravnik stanice u Kopenhagenu. Mislim da je taj čovek stavio bombu u prtljag. Mislim da je on prijavio torbu u Stokholmu, izašao u Kopenhagenu i nikada se nije ponovo ukrcao na let”.[6]

Let 367 poleteo je sa aerodroma u Kopenhagenu u 15.15. U 16.01 eksplozija se probila kroz prtljažnik aviona.[8] Eksplozija je dovela do raspada aviona iznad čehoslovačkog sela Srpska Kamenjica.[7] Od 28 putnika i posade, Vulovićeva je jedina preživela pad.[3][4] Pronašao ju je meštanin Bruno Honke, koji je čuo kako vrišti među olupinama aviona. Njena tirkizna uniforma bila je prekrivena krvlju, dok su njene potpetice bile rastrgane od siline udara.[7] Honke je bio lekar za vreme Drugog svetskog rata i uspio ju je održati u životu dok nisu stigli spasioci.[6][9]

Istražitelji vazdušne bezbednosti su preživljavanje Vulovićeve pripisali tome što su je kolica sa hranom zarobila u trupu aviona, koji se odvojio od ostatka aviona i srušio na zemlju. Kada se u kabini smanjio pritisak, putnici i ostatak posade su izleteli iz aviona, pali na zemlju i poginuli. Istražitelji su verovali da je trup aviona, sa Vulovićevom zakačenom unutra, sleteo pod uglom na snegom i gustom šumom pokrivenu planinu, što je ublažilo pad.[3] Lekari Vulovićeve su zaključili da je njen nizak krvni pritisak prouzrokovao da se brzo onesvesti nakon što se u kabini smanjio pritisak što je sprečilo da joj srce ne pukne od udara.[10] Vulovićeva je izjavila da je bila svesna svog niskog krvnog pritiska pre nego što je podnela zahtev da postane stjuardesa i znala je da zbog toga neće proći lekarski pregled, ali je prethodno popila prekomernu količinu kafe, zbog čega je bila prihvaćena.[6]

Između 1962. i 1982. godine, hrvatski nacionalisti su izvršili 128 terorističkih napada na jugoslovenske civilne i vojne mete.[11] Jugoslovenske vlasti sumnjali su da su oni krivi za rušenje leta 367. Na dan nesreće je eksplodirala bomba u vozu koji je putovao iz Beča za Zagreb, pri čemu je ranjeno 6 osoba.[12] Čovek, koji se izjasnio kao hrvatski nacionalista, sutradan je nazvao švedske novine Kvällsposten i preuzeo odgovornost za bombu na letu 367.[13] Niko nikad nije uhapšen.[14] Čehoslovačka uprava civilnog vazduhoplovstva kasnije je eksploziju pripisala bombi iz aktovke.[15]

Paraliza i oporavak[uredi | uredi izvor]

Nakon nesreće, Vulovićeva je provela nekoliko dana u komi. Imala je frakturu lobanje, a kasnije i intracerebralno krvarenje.[a] Takođe je pretrpela obe slomljene noge i tri slomljena pršljena, od koga je jedan bio potpuno smrskan.[6] Imala je frakturu karlice i nekoliko polomljenih rebara.[14] Zbog ovih povreda ostala je paralizovana od struka nadole. Imala je totalnu amneziju od sata koji je prethodio njenom padu pa sve do mesec dana kasnije. Njeni roditelji su izjavili da je saznala za nesreću tek otprilike dve nedelje nakon što se dogodila. Onesvestila se kada joj je lekar pokazao naslove u novinama, nakon čega je morala da bude umirena.[6] Poslednja stvar koje se Vulovićeva mogla setiti pre pada bilo je pozdravljanje putnika dok su se ukrcavali na avion.[7] Sledeća stvar koje se sećala bilo je kada je videla svoje roditelje u bolničkoj sobi otprilike mesec dana kasnije.[6]

Vulovićeva se lečila u praškoj Centralnoj vojnoj bolnici sve do 12. marta 1972. godine, nakon čega je prenesena u Beograd. Ponuđena joj je hipnotička injekcija koja će joj pomoći da prespava let nazad za Jugoslaviju, ali je odbila, objasnivši da se ne plaši letenja jer se nije sećala nesreće. U Beogradu, bolnička soba Vulovićeve je stavljena pod 24-časovnu policijsku zaštitu jer su se vlasti plašile da bi počinioci, koji su stavili bombu u avion, možda želeli da je ubiju. Stražari su se smenjivali na svakih 6 sati i niko nije smeo da je vidi osim lekara i roditelja.[6] Njena hospitalizacija je trajala do juna 1972. godine, nakon čega je otputovala u Crnu Goru kako bi se oporavila u primorskom letovalištu, gde su je lekari posećivali svaka dva ili tri dana. Vulovićeva je podvrgnuta nekoliko operacija kako bi ponovo mogla da hoda. U početku je mogla pomerati samo levu nogu, a mesec dana nakon toga mogla je da pomera i desnu.[6] Njeni roditelji su morali da prodaju oba automobila kako bi platili dugove.[18] Deset meseci nako pada, Vulovićeva je ponovo prohodala, ali je ostatak svog života hramala i kičma joj se trajno iskrivila.[7] Ukupno je provela 16 meseci oporavljajući se.[16] „Niko nije očekivao da živim ovako dugo”, izjavila je 2008. godine.[7] Svoj oporavak je pripisala svojoj „srpskoj tvrdoglavosti” i dijeti koju je imala u detinjstvu, a koja se sastojala od čokolade, spanaća i ribljeg ulja.[7][19]

Publicitet[uredi | uredi izvor]

Spomenik u Srpskoj Kamenjici u znak sećanja na nesreću

Septembra 1972. godine Vulovićeva je izrazila spremnost da nastavi sa radom kao stjuardesa.[6] Avio-kompanija je smatrala da će njeno prisustvo na letovima privući previše publiciteta i umesto toga su joj dali posao pregovarača o teretnim ugovorima. U Jugoslaviji je Vulovićeva proslavljana kao narodni heroj.[3] Njena reputacija „heroine Hladnog rata” proširila se i na Sovjetski Savez, kao i na ostale zemlje Varšavskog pakta.[20] Nakon nesreće, Vulovićeva je dobila odlikovanje predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, a srpski pevač narodne muzike Miroslav Ilić snimio je pesmu pod nazivom „Vesna stjuardesa”.[3] Ubrzo je postala i počasna građanka Srpske Kamenjice. Unuka Bruna Honkea, rođena šest nedelja nakon pada Vulovićeve, dobila je ime Vesna u njenu čast.[21] Vulovićeva je nastavila da leti redovno, navodeći da su se drugi putnici iznenadili kada su je videli na letovima i želeli su da sede pored nje.[7]

Oba roditelja Vulovićeve umrla su u roku od nekoliko godina nakon njenog pada.[22] Venčala se 1977. godine[b] za inženjera mašinstva Nikolu Breku nakon godinu dana veze.[21] Iako su je lekari savetovali da njene povrede neće imati štetan uticaj na njenu reproduktivnu funkciju, Vulovićeva je doživela vanmateričnu trudnoću koja se zamalo pokazala fatalnom, a nakon toga više nije mogla da ima decu.[6] Ginisova knjiga rekorda je Vulovićevu 1985. godine prepoznala kao svetsku rekorderku u preživljavanju pada sa najveće visine bez padobrana: 10.160 metara. Priznanje joj je dodelio Pol Makartni na londonskoj gala večeri.[23] Time je zvanično priznato da je Vulovićeva nadmašile sve ostale preživele koji su pali sa velike visine, među kojima su Alan Megi, Nikolas Alkemejd i Ivan Čisov.[9]

Početkom devedesetih godina prošlog veka, Vulovićeva i njen suprug su se razveli.[6][v] Vulovićeva je razvod pripisala njenom lančanom pušenju, što njen suprug nije odobravao. Otprilike u isto vreme,[g] Vulovićeva je otpuštena iz JAT-a jer je govorila protiv srpskog državnika Slobodana Miloševića i učestvovala u antivladinim protestima. Izbegla je hapšenje jer je vlada bila zabrinuta zbog negativnog publiciteta koji bi donelo njeno hapšenje.[7][23] Kao odgovor na njen aktivizam, tabloidi koji su bili na strani Miloševića su pokrenuli klevetu protiv nje, tvrdeći da je nesreću na letu 367 izazvala čehoslovačka raketa i da je pala sa mnogo manje visine nego što se ranije verovalo.[22] Vulovićeva je nastavila da učestvuje u antivladinim demonstracijama tokom devedesetih godina. Kada su Milošević i njegova Socijalistička partija Srbije svrgnuti sa vlasti u Buldožer revoluciji oktobra 2000. godine, Vulovićeva je bila među nekoliko poznatih ličnosti koje su se popele na balkon beogradskog Starog dvora kako bi dali pobedničke govore.[6] Kasnije se borila u ime Demokratske stranke i zalagala za ulazak Srbije u Evropsku uniju, za koju je verovala da će Srbiji doneti ekonomski prosperitet.[7]

Poslednji period života i smrt[uredi | uredi izvor]

Novinarima je rekla da ne razmišlja o svom padu svakog dana, ali da se bori sa krivicom preživelog.[7] Za britanski Independent je izjavila: "Kad god mislim o nesreći, doživim snažan osećaj krivice zato što sam je preživela, i to me dovodi do plača. Tada pomislim da možda uopšte nisam ni trebala da je preživim."[24] Odbila je psihoterapiju kao pomoć u lečenju svog problema, i umesto toga se okrenula veri, i postala je posvećeni vernik Srpske pravoslavne crkve. Rekla je da ju je njena borba pretvorila u optimistu, navodeći da: "ako preživite ono što sam ja, možete da preživite sve."[7][19]

Njen pad su 2005. rekreirali Razotkrivači mitova.[25] Dva novinara iz Praga, Peter Hornung-Andersen i Pavel Tajner, su izneli ideju da je JAT-ov let 367 pogrešno identifikovan kao neprijateljski avion, i da ga je kao takvog Čehoslovačko vazduhoplovstvo oborilo sa visine od 800 m, što je daleko manje od zvanične visine od 10 160 m. Novinarski dvojac je pretpostavio da je Državna služba Čehoslovačke smislila priču o padu aviona kako bi zataškali stvarni događaj.[23] Takođe su dodali da je poziv upućen Kvällsposten-u, u kome se preuzima odgovornost za pad aviona, takođe bio nameštaljka.[13] Češka vazuhoplovna agencija je odbacila navode ta dva novinara, nazivajući ih teorijama zavere.[26] Jedan od dvojice novinara, Hornung-Andersen je priznao da je priča njega i njegovog kolege zasnovana na posrednim dokazima.[16][27] Vulovićeva je znala za tvrdnju ta dva češka novinara, ali s obzirom da nema pamćenje o samom padu, nije mogla ni da potvrdi, ni da ospori njihove navode.[24] Njen rekordni pad sa visine od 10 160 metara bez padobrana je i dalje svrstan u Ginisovu knjigu rekorda.[16]

Poslednjih godina života je živela od penzije koja je iznosila 300€ mesečno u svom oronulom stanu u Beogradu.[7] Jednom prilikom je rekla: "Ne znam šta da kažem kada ljudi kažu da sam imala sreće. Život je danas težak."[24] Dodala je da njeni roditelji možda ne bi prevremeno umrli da ona nije bila na tom letu, pošto je po njenim rečima ta nesreća uništila i njen, i život njenih roditelja.[6][19] Retko kada je davala intervjue, a odbila je mnoge zahteve, između ostalih i od Opre Vinfri i BBC,[28] uz obrazloženje da je umorna od priče o svom padu.[7] Nakon što je napunila 60 godina, njeno zdravlje se pogoršalo, i to ju je sprečilo da učestvuje u godišnjem spomenu u Srpskoj Kamenici, u kome je do tada učestvovala dugi niz godina.[29] Decembra 2016. su njeni prijatelji postali zabrinuti za njeno zdravlje, nakon što je naglo prestala da se javlja na telefon. Nakon što su bravari 23. decembra na silu otvorili vrata njenog stana, pronašli su je mrtvu.[3] Vesnini prijatelji su rekli da se u godinama koje su prethodile njenoj smrti borila sa srčanim tegobama.[30] Sahranjena je 27. decembra na Novom groblju u Beogradu.[31]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Koliko je Vulovićeva provela u komi predmet je značajne kontradikcije, a različiti izvori ukazuju na tri dana,[7] deset dana,[14] i 27 dana.[9][16] U izveštaju jugoslovenske državne novinske agencije Tanjug, objavljenom početkom februara 1972. godine, navodi se da je Vulovićeva izašla iz kome i da ume da govori i čita, te da je sposobna da razgovara sa svojim lekarima na engleskom.[17]
  2. ^ Novinski članak iz 2005. godine, objavljen u hrvatskim dnevnim novinama Večernji list navedeno je da se Vulovićeva venčala 1975. godine.[22] U intervjuu za Aviation Security Magazine, Vulovićeva je navela da se venčala 1977. godine.[6]
  3. ^ Prema Večernjem listu, par se razveo sredinom 1980-ih.[22] Vulovićeva je 2002. godine, za Aviation Security Magazine, izjavila da su se njen suprug i ona razveli „pre deset godina”.[6]
  4. ^ Neki izvori navode da je Vulovićeva dobila otkaz 1990. godine.[7][23] Prema Večernjem listu, iz JAT-a je otpuštena 1991. godine.[22]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Preminula stjuardesa Vesna Vulović - B92
  2. ^ „Jugoslavija krila ime teroriste koji je razneo Jatov avion”. Politika.rs. 26. 1. 2012. 
  3. ^ a b v g d đ Sandomir, Richard (28. 12. 2016). „Vesna Vulovic, Flight Attendant Who Survived Jetliner Blast, Dies at 66”. The New York Times. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  4. ^ a b v „Vesna Vulovic, air stewardess who survived a plane crash – obituary”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph. 3. 1. 2017. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  5. ^ Vesna Vulović – životna priča legendarne stjuardese koreni.rs 1. 2. 2021.
  6. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p „Vesna Vulovic: How to survive a bombing at 33,000 feet”. Aviation Security Magazine. april 2002. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n Bilefsky, Dan (26. 4. 2008). „Serbia's Most Famous Survivor Fears That Recent History Will Repeat Itself”. The New York Times. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  8. ^ a b „Souhrnná Zpráva” (PDF) (na jeziku: Czech). Zpráva vydaná komisí Federálního ministerstva dopravy ČCSR. 19. 6. 1972. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  9. ^ a b v White, Colin (2010). Projectile Dynamics in Sport: Principles and Applications. London: Routledge. str. 305. ISBN 978-1-13402-762-0. 
  10. ^ „Vesna Vulovic: Flight Attendant Who Survived Mid-Air Explosion and 33,000-foot Fall, Dies at 66”. Inquisitr. 29. 12. 2016. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  11. ^ Pluchinsky, Dennis (2010). „Ethnic Terrorism: Themes and Variations”. Ur.: Tan, Andrew T.H. Politics of Terrorism: A Survey. London: Routledge. str. 49. ISBN 978-1-13683-336-6. 
  12. ^ Rebić, Đuro (1987). Špijuni, diverzanti, teroristi: Ostaci kontrarevolucije u Jugoslaviji (na jeziku: Serbo-Croatian). Zagreb: Centar za informacije i publicitet. str. 354. ISBN 978-8-67125-009-2. 
  13. ^ a b „Njemački mediji o slučaju JAT 1972: Napad hrvatske emigracije je plod mašte tajnih službi”. Slobodna Dalmacija (na jeziku: Croatian). 9. 1. 2009. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  14. ^ a b v „Vesna Vulovic, stewardess who survived 33,000ft fall, dies”. BBC News. 24. 12. 2016. Arhivirano iz originala 24. 7. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  15. ^ „Official Abstract of the Final Report (English)” (PDF). Czechoslovak Civil Aviation Authority. str. 6. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 11. 2015. g. Pristupljeno 23. 8. 2017. 
  16. ^ a b v g „Highest fall survived without parachute”. Guinness World Records. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  17. ^ „Girl who fell 31,000 feet will survive”. Irish Times. 2. 2. 1972. Arhivirano iz originala 26. 4. 2018. g. Pristupljeno 2. 2. 2018. 
  18. ^ Veselinović, S. (april 1973). „Sreća pobedila nesreću” (na jeziku: Serbo-Croatian). Radio Television of Serbia. Arhivirano iz originala 25. 1. 2018. g. Pristupljeno 24. 1. 2018. 
  19. ^ a b v Graham, Ruth (29. 12. 2016). „Bask in the Bracing Unsentimentality of Vesna Vulovic, the Only Person to Survive a 1972 Plane Crash”. Slate. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  20. ^ „Fate or fluke? Air crash sole survivors”. CNN. 13. 5. 2010. Arhivirano iz originala 23. 8. 2017. g. Pristupljeno 1. 2. 2018. 
  21. ^ a b Krajčinović, Dušan (jun 1979). „Kako je Vesna Vulović preživela avionsku nesreću nad Čehoslovačkom '72: Čudo nije bila prava reč” (na jeziku: Serbo-Croatian). Radio Television of Serbia. Arhivirano iz originala 17. 3. 2018. g. Pristupljeno 16. 3. 2018. 
  22. ^ a b v g d „Optimizmu padobran ne treba”. Večernji list (na jeziku: Croatian). 4. 6. 2005. Arhivirano iz originala 2. 2. 2018. g. Pristupljeno 1. 2. 2018. 
  23. ^ a b v g Connolly, Kate (13. 1. 2009). „Woman Who Fell to Earth: Was Air Crash Survivor's Record Just Propaganda?”. The Guardian. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  24. ^ a b v Zimonjic, Vesna (26. 1. 2012). „Too good to be true? Miracle woman who survived '33,000ft fall'”. The Independent. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  25. ^ „Preminula stjuardesa Vesna Vulović” (na jeziku: srpski). Radio Television of Serbia. 24. 12. 2016. Arhivirano iz originala 8. 2. 2018. g. Pristupljeno 7. 2. 2018. 
  26. ^ „Sestřelení jugoslávského letadla Čechy by se neutajilo, míní pamětník od radaru” (na jeziku: češki). Zprávy iDNES. 15. 1. 2009. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  27. ^ „Remembering Vesna Vulović, flight attendant who survived 10,000-metre fall from plane”. CBC. 28. 12. 2016. Arhivirano iz originala 4. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  28. ^ Olsen, Camilla Westersø. „Stewardesse overlevede fald på 10.000 meter” (na jeziku: danski). DR Forsiden. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  29. ^ Homolová, Marie (29. 1. 2007). „Letuška Vesna spadla z nebe u Děčína” (na jeziku: češki). OnaDnes.cz. Arhivirano iz originala 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  30. ^ „Brat Vesne Vulović: Još sam u šoku”. Večernje novosti (na jeziku: srpski). 24. 12. 2016. Arhivirano iz originala 21. 9. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  31. ^ „Sahranjena legendarna stjuardesa koja je preživela pad sa 10 hiljada metara”. Večernje novosti (na jeziku: srpski). 27. 12. 2016. Arhivirano iz originala 20. 6. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Весна_Вуловић&oldid=27386937”