Veče (sabor)

Pskov veče, Apolinarija Vasnjecova

Veče (rus. veče; polj. wiec; ukr. ві́че, IPA: [ˈʋit͡ʃe]; blr. ве́ча, IPA: [ˈvʲɛt͡ʂa]) je bio narodni sabor u srednjovekovnim slovenskim zemljama.

U Novgorodu i Pskovu, gde je veče steklo veliku važnost, veče je bilo u velikoj meri slično nordijskom ili švajcarskom Landsgemeindeu.

Etimologija

Reč je nasleđena od praslovenskog *vetje, što znači 'savet', 'savetovanj' ili 'razgovor' (što je takođe zastupljeno u reči sovjetski, a obe reči potiču od praslovenskog verbalnog porekla reči *vetiti, razgovarati, govoriti'). Postoji veza sa „vice“ u „advice“, a nešto udalje sa sanskritskom „Vedom“, germanskim rečima kao što su „wise“ (engleski), „weten“ (holandski, „znati“), „witch“ ( slovenski: vešt-ica ) i mnogim drugima, koji ipak potiču iz drugačijeg indoevropskog korena. Isto tako, postoje dezinformacije u kojima se tvrdi da je semantička derivacija koja daje značenje reči koja se razmatra paralelna sa onim od kongregacije. Savremene reči svedenija (rus. сведения) i svidchennia (ukr. свідчення) oba značenja „informacija“ su srodna ovoj reči.

Rani Sloveni

Prokopije Cezarejski je već u VI veku pomenuo okupljanje slovenskih naroda na narodnim saborima.

Ali kada je izveštaj prenet i stigao do celog naroda, praktično svi Anti su se okupili da razgovaraju o situaciji, i zahtevali su da se stvar objavi u javnosti (...). Jer ovim narodima, Sklavenima i Antima, ne vlada jedan čovek, već su oni od davnina živeli u demokratiji, pa se stoga sve što uključuje njihovu dobrobit, bilo za dobro ili za zlo, odnosi na narod.

Smatra se da je istočnoslovenska veča nastala u plemenskim skupštinama istočne Evrope, dakle pre ruske države. Najraniji spomen veče u istočnoevropskim hronikama odnose se na primere u Belgorodu (danas Bilgorod-Kijevski) 997. godine, Novgorodu 1016. godine, u Kijevu 1068. godine, u Pskovu 1123. godine. Skupštine su raspravljale o pitanjima rata i mira, usvajale zakone, pozivale vladare da preuzmu vlast i proterivale vladare. U Kijevu je veče sazvano ispred Sabornog hrama Svete Sofije.

U Ukrajini, gradsko veče je bilo jednostavno okupljanje članova zajednice kako bi se svi informirali o važnim događajima i radili na kolektivnom planiranju za blisku budućnost.

Novgorodska republika

Uklanjanje zvona za veče iz Novgoroda u Moskvu 1478. (iz Ilustrovana hronika iz 16. veka)

Veča je bila najviša zakonodavna i sudska vlast u Novgorodskoj republici do 1478. godine, nakon što je Veliki knez Ivan III osvojio Novgorod.

Tradicionalna stipendija dalje tvrdi da je serija reformi 1410. godine transformisala veču u nešto slično javnoj skupštini Republike Venecije ; postao je Donji dom parlamenta. Osnovan je i viši senatski savet lordova (sovet gospod) sa naslovnim članstvom za sve bivše gradske magistrate (posadnike i tisjatske). Neki izvori ukazuju na to da je članstvo u veche moglo postati puno radno vreme, a poslanici u parlamentu su se sada zvali večniks. Neki od naučnika mlađe generacije ovo tumačenje dovode u pitanje.

Novgorodsku skupštinu je po svoj prilici mogao sazvati svako ko je zazvonio na veče, mada je verovatnije da je uobičajena procedura bila složenija. Celo stanovništvo grada — bojari, trgovci i obični građani — tada se okupljalo na Jaroslavovom dvoru ili ispred Saborne crkve Svete Premudrosti (koja je nazvana Vladično veče – „Arhiepiskopska veča“, pošto se zvala ispred Katedrala). Veče zvono je bilo simbol republikanskog suvereniteta i nezavisnosti i iz tog razloga ga je Ivan III odneo u Moskvu kada je preuzeo kontrolu nad gradom, kako bi pokazao da je starom načinu rada kraj.

Odvojene skupštine su se mogle održavati u koncima (oblastima ili „krajevima“) Novgoroda.

Od svih drugih gradova Novgorodske zemlje, hronike pominju samo veče u Toržoku, ali je moguće da su postojale i u svim drugim gradovima.

Pskovska republika

Veče Pskovske republike imalo je zakonodavna ovlašćenja, moglo je da postavlja vojne komandante i sasluša izveštaje ambasadora. Takođe je odobravao troškove kao što su donacije knezovima i plaćanja graditeljima zidova, kula i mostova. Veče se okupljao u dvoru Trojice, u kome se nalazila arhiva veče i važnih privatnih isprava i državnih dokumenata. Veća skupština obuhvatala je posadnike (gradonačelnike), „srednje“ i obične ljude. Istoričari se razlikuju u tome u kojoj meri je veče dominirala elita, pri čemu jedni kažu da je stvarna vlast u rukama bojara, a drugi smatraju da je veča demokratska institucija. Sukobi su bili uobičajeni i sukob između veča i posadnika 1483-1484. doveo je do pogubljenja jednog posadnika i konfiskacije imovine još trojice posadnika koji su prebegli u Moskvu.

Veča su funkcionisala do 1510. godine, kada je taj grad preuzeo veliki knez Vasilije III (1505–1533).

Poljska

Wiec u vreme poljskog kralja Kazimira III (vladao 1333-70).

Veče, poznate u Poljskoj kao wiece, sazivane su i pre početka poljske državnosti u Kraljevini Poljskoj. O tekućima pitanjima su prvo raspravljali starešine i vođe, a kasnije su ih izneli svim slobodnim ljudima na širu diskusiju.

Jedan od glavnih tipova veča bio je onaj koji se saziva da bi se izabral novi vladar. Postoje legende o izboru iz 9. veka legendarnog osnivača dinastije Pjasta i sličnom izboru njegovog sina, Siemovita, ali izvori za to vreme potiču iz kasnijih vekova i naučnici osporavaju njihovu valjanost. Izborna privilegija je obično bila ograničena na elitu, koja je u kasnijim vremenima poprimila formu najmoćnijih plemića (magnata, prinčeva) ili zvaničnika, i bila je pod jakim uticajem lokalne tradicije i snage vladara. Do 12. ili 13. veka, institucija veča je takođe ograničila svoje učešće na visoke plemiće i zvaničnike. Nacionalna okupljanja zvaničnika veča 1306. i 1310. mogu se smatrati prethodnicama zasedanja poljskog parlamenta.

Vidi još

• Zemski sabor (ruski parlament iz ranog modernog perioda)

Dodatna literatura

• Michael C. Paul, "The Iaroslavichi and the Novgorodian Veche: A Case Study on Princely Relations with the Veche," Russian History (2004).