Veljko Dragićević

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
veljko dragićević
Lični podaci
Datum rođenja(1911-00-00)1911.
Mesto rođenjaPogpeć, kod Podgorice, Kraljevina Crna Gora
Datum smrti25. maj 1944.(1944-05-25) (32/33 god.)
Mesto smrtiDrvar, ND Hrvatska
Profesijavojno lice
Delovanje
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaJugoslovenska vojska
NOV i PO Jugoslavije
Činmajor NOVJ

Veljko Dragićević (Pogpeć, kod Podgorice, 1911 — Drvar, 25. maj 1944), podoficir Jugoslovenske vojske, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, radio-telegrafista i načelnik Odeljenja za vezu Vrhovnog štaba NOV i POJ.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1911. godine u zaseoku Pogpeć, kod Podgorice.[1] Potiče iz plemena Piperi.

Bio je vazduhoplovni narednik Jugoslovenske vojske. Nakon Aprilskog rata 1941. godine, zajedno sa drugim pripadnicima Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva našao se u Kairu. Kao radio-telegrafista, bio je priključeno prvoj britansko-jugoslovenskoj vojnoj misiji, koja je septembra 1941. godine, bila upućena u Jugoslaviju. Na čelu ove misije bio je britanski kapetan Bil Hadson, a u njoj su bili i vazduhoplovni majori Zaharije Ostojić i Mirko Lalatović.[2]

Britanskom podmoricom „Trijumf”, 20. septembra 1941. stigli su do jadranske obale u Perazića Dolu, kod Petrovca. Potom su ih prihvatili crnogorski partizani i odveli do Glavnog štaba NOP odreda Crne Gore. U pratnji Milovana Đilasa, Mitra Bakića i Arsa Jovanovića, 13. oktobra su krenuli iz Crne Gore ka Užicu. Oko 22. oktobra su stigli u oslobođeno Užicu, gde se Hadson susreo sa Vrhovnim komandantom NOP odreda Jugoslavije Josipom Brozom Titom, dok su majori Ostojić i Lalatović odmah produžili na Ravnu goru, u Štab Draže Mihailovića.[2]

Nekoliko dana kasnije, 25. oktobra major Ostojić se vratio u Užice po Hadsona i Dragićevića, ali je Dragićević odbio da ide u Štab Draže Mihailovića i odlučio da ostane sa partizanima. Tada je bio uključen u rad prve partizanske radio-stanice, kojom je u početku rukovodio Sadek Kostovski zvani Čeda Makedonac. Kao iskusnom radio-telegrafisti bila mu je poverena dužnost šefa radio-stanice Vrhovnog štaba NOPOJ. Zajedno sa Veljkom radili su i Pavle i Branka Savić, koji su bili šifranti.[3][4]

Tokom rata Veljko je bio primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), a kada su maja 1943. godine uvedeni oficirski činovi u NOV i POJ Veljko Dragićević je bio unapređen u čin majora.[4]

Poginuo je 25. maja 1944. godine prilikom nemačkog vazdušnog desanta na Drvar.[3][4]

Učesnik Narodnooslobodilačkog rata, od 1942. godine bila je i njegova supruga Zora (1917—1944), rodom iz Iriga. Ona je takođe radila u Vrhovnom štabu, kao kuvarica Vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Josipa Broza Tita. Poginula je zajedno sa suprugom, prilikom desanta na Drvar.[3][1][4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Spomenica crnogorskim antifašistima 2000, str. 379.
  2. ^ a b Ćirković 2009, str. 495.
  3. ^ a b v Mladenović 2006, str. 49.
  4. ^ a b v g Kučan 1996, str. 41.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kučan, Viktor (1996). Borci Sutjeske. Beograd: „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva”. 
  • Spomenica crnogorskim antifašistima (PDF). Cetinje: Odbor za obeležavanje šezdesetogodišnjice Trinaestojulskog ustanka u Crnoj Gori. 2000. 
  • Mladenović, Miroslav (2006). Tito od ustanka do pobede 1941—1945. Beograd. 
  • Ćirković, Simo (2009). Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941—1944. Beograd: „Prosveta”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вељко_Драгићевић&oldid=26839678”