Veljko Lalić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Veljko Lalić
Lični podaci
Puno imeVeljko Lalić
Datum rođenja(1976-07-13)13. jul 1976. (47 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
ReligijaSrpska pravoslavna crkva
ObrazovanjeBeogradski univerzitet (MA)
Zanimanjeglavni urednik „Nedeljnika”

Veljko Lalić (Beograd, 13. jul 1976) je srpski novinar i publicista.

Lalić je glavni urednik i vlasnik časopisa „Nedeljnika”,[1] jednog od prodavanijih i uticajnijih nedeljnih novina na Balkanu, koji prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije u Srbiji drži 30-40 odsto svih političkih i ekonomskih magazina u zemlji.[2]

Izdavač je „Njujork tajmsa” na srpskom jeziku,[3] prvog mesečnika „Njujork tajmsa” u istoriji, „Mond diplomatika”[4], kao i drugih publikacija i knjiga.

Lalić je jedan od nagrađivanijih srpskih novinara, kao i autor nekoliko istorijskih knjiga, uključujući bestseler o knezu Pavlu i puču 27. marta.[5]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Veljko Lalić je rođen u glavnom gradu SR Srbije Beogradu 1976. g. Ima braću Đorđa i Gojka. Gojko je doktorirao na Harvardu, a sada univerzitetski profesor u Sijetlu.[6]

Veljko Lalić je jedan od poznatijih srpskih novinara. Vlasnik je i glavni urednik „Nedeljnika”, kao i izdavač prvog mesečnika u istoriji „Njujork tajmsa”, što je bila ideja Nedeljnika, a 2018. pokrenuto je i internet izdanje „Njujork tajmsa” na srpskom[7] koji su u rad pustili glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić i generalni menadžer njuz servisa i inovacija Majkl Grinspon, najviše pozicionirani član porodice Salzberger koja pet generacija vodi „Njujork tajms”.[8]

Prilikom pokretanja srpskog izdanja Mond diplomatika [9] čestitku Nedeljniku uputio je Noam Čomski: "Čestitam Nedeljniku na pokretanju srpskog izdanja Mond Diplomatika. To je jedan od retkih preostalih svetionika slobodne misli u današnjem svetu".

Lalić je postavio nekoliko magazina, uključujući Original magazin Fondacije Novak Đoković, koji je namenjen mladima.[10]

Jedan je od najpoznatijih srpskih kolumnista i opinion makera, za šta je 2010. po izboru kolega dobio nagradu The Man of the Year, kao kolumnista godine.[11]

U tradicionalnoj anketi Blica, čiji je vlasnik Ringier Axel Springer, Lalić je deset godina zaredom među 300 najmoćnijih ljudi u Srbiji, i među 50 najmoćnijih u medijima.[12]

Uradio je mnoge poznate intervjue sa domaćim političarima, akademicima i intelektualcima, ali i nekoliko svetskih intervjua, između ostalih jedini intervju iz pritvora u Londonu Džulijana Asanža,[13] prvi intervju u epidemiji koronavirusa Fransisa Fukujame,[14] poslednji veliki testamentarni intervju sa jednim od najvećih srpskih pisaca i intelektualaca Dobricom Ćosićem, čuveni intervju u kojem je Vlade Divac[15] najavio da napušta zemlju itd.

U novinarstvu je, ipak, najdublji trag ostavio kao kao reporter, dobio Grand Prix nagrade na Internacionalnom festivalu Interfer za reportažu sa Severnog pola[16], i kao kolumnista. Svake nedelje ima redovnu kolumnu u Nedeljniku, koja se često prenosi u regionalnim medijima[17].

Nakon dobijanja nagrade Aleksandar Tijanić za novinarsku hrabrost, glav[18]ni urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović, objavio je u Danasu tekst o Laliću pod naslovom „Čuvar novinarstva", u kojem je između ostalog napisao: „Upravo su te ekskluzivne ispovesti raznih velikih i značajnih likova zaštitni znak Lalićevog malog radnog kolektiva, sastavljenog od centarfora srpske novinarske reprezentacije, koja se okuplja negde iznad čuvene Madere i svakog četvrtka pokaže nama običnim smrtnicima kako se prave dobre novine".

Za Nedeljnik pišu najpoznatiji srpski i novinari iz regiona, između ostalih Darko Hudelist[19] iz Zagreba, Zoran Panović, Ljiljana Smajlović[20], pisac Srđan Valjarević, Dragoljub Draža Petrović, Čedomir Antić, Predrag J. Marković, Muharem Bazdulj, Danilo Mandić[21] i drugi.

Lalić je završio master studije novinarstva na Beogradskom univerzitetu sa temom o puču 27. marta, od čega je kasnije objavljena i knjiga.

Lalić je ugledna javna ličnost, redovno se pojavljuje u udarnim TV emisijama,[22] a glumio je — samog sebe — i u popularnoj srpskoj seriji Žigosani u reketu.[23]

Jedan od omiljenih novinara mu je Endru Ferguson, bivši novinar američkoga časopisa Tajma.

Slučaj prisluškivanja i drugi pritisci[uredi | uredi izvor]

Nakon što je ministar odbrane Aleksandar Vulin u februaru 2020. komentarisao „autorski tekst Dragana Šutanovca u Nedeljniku", a koji zapravo nikada nije objavljen u tom listu, niti bilo gde drugo, javnost je burno reagovala i pozvala nadležne organe da ispitaju slučaj. Kako su mejlovi između urednika Nedeljnika Veljka Lalića i Dragana Šutanovca došli do Vulina, ko je prisluškivan i zašto - najvažnija su pitanja koja su se otvorila posle ovog slučaja [24].

Reagovali su i Reporteri bez granica zahtevajući da "vlast u Srbiji istraži navode o nadzoru mejlova novinara[25]".

„Zabrinuti smo da su mejlovi između opozicionih političara i nezavisnih medija špijunirani i presretani od strane vlade", rekla je glavna urednica Reportera bez granica Polin Ades - Mevel, dok je Nedeljnik tražio da se formira Nezavisna komisija za prisluškivanje novinara [26].

Nekoliko meseci ranije u jeku afere oko prodaja oružja fabrike Krušik, firma GIM uputila je preteća pisma urednicima Nedeljnika, NIN-a i Danasa. Veljko Lalić je to nazvao amaterskim pritiskom. "Kao da novinari ne umeju da čitaju zakone na koji se oni pozivaju, i kao da je normalno da citirate član 4 o Zaštiti poslovne tajne, pa preskocite član 9 istog zakona koji jasno kaže da se to ne odnosi na ovaj slučaj", izjavio je Lalić[27]. 

U jeku "afere Vulin" Ministarstvo kulture tužilo je Nedeljnik zbog navodnog otkrivanja identiteta maloletnika. Udruženje novinara je u reakciji tražilo od Ministarstva da hitno obustavi postupak navodeći da tekst za koji Ministarstvo tvrdi da ugrožava decu zapravo predstavlja dobar primer izveštavanja[28]. Veljko Lalić je sa gnušanjem odbio novi napad na Nedeljnik [29].

Najpoznatije kolumne i polemike[uredi | uredi izvor]

Veljko Lalić je jedan do najpoznatijih srpskih kolumnista, a 2010. po izboru kolega i javnih ličnosti dobio je nagradu The Man of the Year[11], za kolumnistu godine, a 2015. nagradu "Dragiša Kašiković" za izuzetne profesionalne, umetničke i naučne domete i i širenje slobode stvaralaštva za kolumnu "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji[30]".

U kolumni "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"[31] koju su prenosili mediji širom bivše Jugoslavije [32] Lalić je povodom rehabilitacije Draže Mihailovića i stalnih podela u društvu na četnike i partizane otkrio da mu je deda stric bio jedan od najčuvenijih crnogorskih četnika, a deda ujak Nikica Prlja, čuveni telohranitelj Josipa Broza Tita koji ga je spasio na Sutjesci.

Od poznatijih Lalićevih kolumni treba izdvojiti onu gde se prvi založio za ograničenje mandata predsednika, premijera i predsednika parlamenta Zašto je neophodno ograničenje mandata[33], koja je izazvala veliko interesovanje javnosti i koju su podržali opozicioni lideri, profesori i intelektualci [34].

Jedna od poznatijih kolumni Veljka Lalića jeste i ona gde je modernu Srbiju definisao kao "Pa šta Srbiju"[35], "Zašto nacije propadaju" [36], "Kontinent je odsečen", kada je iz Londona izveštavao o Bregzitu [37], "Đinđićev Kamelot" [38], "Srbi, narod s pogledom na more"[39].

Poznate su i njegove kolumne o novinarstvu, poput "The Post, interes javnosti je važniji od interesa pojedinca"[40], "Novinari ne smeju da stave šal" koju je pisao za Danas [41] ili polemika koju je vodio sa novinarom Ivanom Radovanovićem oko hapšenja novinarke Ane Lalić [42].

Jedna od poznatijih kolumni je o zaostavštini Slobodana Miloševića pod naslovom "A, ko će ovo da plati"[43].

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Knez Pavle istina o 27. martu, tiraž 30.000 primeraka.[5]
  • Knez Pavle: Samoubistvo Jugoslavije, tiraž 20.000 primeraka.[44]
  • Milan Stojadinović. Ekonomski reformator ili profašistički premijer, tiraž 30.000 primeraka.[45]
  • Dragi Jovanović. Život i zločini srpskog Huvera, tiraž 20.000 primeraka.[46]

Povodom jubileja 10 godina „Nedeljnika”, ovaj magazin je spremio serijal knjiga, a Lalić je pisao knjigu o Zoranu Đinđiću.

Knez Pavle istina o 27. martu[uredi | uredi izvor]

Istorijski bestseler prodat u više od 30.000 primeraka koji su 2008. objavili istoričar Miodrag Janković i novinar Veljko Lalić. Knjiga je bazira na 12.000 do tada potpuno nepoznatih dokumenta sa Kolumbija univerziteta.[5]

Novinar Ilija Rapajić u najavi knjige u Politici piše: "Prošlo je 18 godina od kada je, zahvaljujući gotovo mitskoj odanosti princeze Jelisavete Karađorđević svome ocu knezu Pavlu, počela da se skida gvozdena zavesa kojom je oko pola veka bila okovana istina o 27. martu 1941. Njenom zaslugom u Beograd je prošle godine prebačeno oko 12.000 do sada uglavnom nepoznatih dokumenata, koje je knez Pavle zaveštao Kolumbija univerzitetu u Njujorku, pod uslovom da ih niko iz bivše Jugoslavije ne može koristiti dok su komunisti na vlasti. Istoričar Miodrag Janković i novinar Veljko Lalić napravili su odličnu analizu dokumenata i krajem prošle godine objavili knjigu Istina o 27. martu, u rekordnom tiražu, 30.000 primeraka, a ovih dana je izašlo iz štampe i drugo izdanje. U ovom do sada najtemeljnijem istraživanju dokumenata u vezi sa 27. martom na najpotpuniji i najargumentovaniji način se pokazuje kako je grupa neodgovornih političara, stranih plaćenika i bolesno ambicioznih vojnika žrtvovala svoju zemlju i svoj narod interesima velikih sila[47]".

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Nagrada za novinarsku hrabrost i pomoć kolegi[uredi | uredi izvor]

Glavni urednik "Nedeljnika" Veljko Lalić dobio je 2018. godine nagradu „Aleksandar Tijanić” koju Udruženje novinara Srbije (UNS) dodeljuje za borbenost u novinarstvu. Lalić je novčani deo nagrade od 2.000 evra prosledio napadnutom novinaru iz Grocke Milanu Jovanoviću, kome je kuća zapaljena zbog tekstova koje je pisao o lokalnim vlastima.

"Lalić je u poslednjih nekoliko godina pokazao da politički magazin može da se vrati na veliku scenu našeg (ne)prežaljenog tržišta štampe, i to uz poštovanje novinarske etike i Kodeksa, uz pomoć hrabre uredivačke politike i modernog novinarskog izraza", navodi se u obrazloženju žirija, koji je odluku doneo jednoglasno[18].

Žiri je u obrazloženju naveo da je "za takvu medijsku (kontra)revoluciju zaslužan pre svega Lalić, kao jedan od glavnih junaka poslednje dekade srpskog novinarstva, koji je dokazao da Gutenberg nije izgubio bitku sa vaj-fajem", kao i da je "Lalić sledbenik još jedne novinarske pojave koja se takođe smatra starovremenskom i seže u Tijanićevo doba: intrigantno, žestoko i duhovito pisanje koje istovremeno izaziva i poštovanje i čuđenje[48]".

Lalić je novčani deo nagrade od 2.000 evra poklonio napadnutom novinaru Milanu Jovanoviću iz Grocke kome je zapaljena kuća.[49] Rekao je da na ovaj način želi da što pre pomogne Jovanoviću, ali i da skrene pažnju na položaj novinara na lokalu.

"Novinarima u malim sredinama mnogo je teže da rade svoj posao nego nama u mejnstrim medijima. Još pamtimo slučaj mog dragog kolege Milana Pantića iz Večernjih novosti, čije ubice i dalje nisu pronađene, i ja se nadam da se to više nikad neće ponoviti u Srbiji, iako smo pre dva dana lako mogli da dođemo u istu situaciju u Vrčinu. Meni nije važno ni da li je neko formalno novinar ili ne, pošto i novinari velikih medija mogu da upadnu u privatne probleme, ali za mene nema goreg napada na slobodu i demokratiju jednog društva od napada na novinara zbog nekog teksta ili istraživanja. Apelujem na policiju da hitno pronađe napadače na Milana Jovanovića i njegovu suprugu, ali i konačno reši ubistvo novinara Milana Pantića", rekao je Lalić[49].

Ostale nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Godišnja nagrada "Aleksandar Tijanić", za borbenost u novinarstvu, Udruženje novinara Srbije, 2018.[50]
  • Grand prix "Zlatna Nika", za najbolju svetsku reportažu, 23. Međunarodni festival reportaže i medija, Interfer, 2018.[51]
  • Godišnja nagrada "Dimitrije Davidović", za uređivanje, Udruženje novinara Srbije, 2015.[52]
  • Nagrada "Dragiša Kašiković", za izuzetne profesionalne, umetničke i naučne domete i i širenje slobode stvaralaštva, 2015.[53]
  • Zlatna medalja "Miša Anastasijević", za objektivno informisanje i odgovornost javne reči, Privredna komora Beograda i Fakultet tehničkih nauka, 2010.[54]
  • The man od the Year, kolumnista godina po izboru kolega i javnih ličnosti, Časopis The Man, 2010.[55]
  • Godišnja nagrada "Laza Kostić", za feljton, Udruženje novinara Srbije,  2004.[56]
  • Certificate of Honour (Professional Development Program in the United States), International Center of Journalists, 2011.[57]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Veljko Lalić”. serbia.mom-rsf.org (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 06. 08. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  2. ^ „Komisija za zaštitu konkurencije” (PDF). 
  3. ^ „The New York Times International Weekly”. NYTLicensing. Pristupljeno 2020-11-26. 
  4. ^ „International editions”. Le Monde diplomatique (na jeziku: engleski). 1999-12-01. Pristupljeno 2020-11-26. 
  5. ^ a b v „Knez Pavle - Istina o 27. martu”. www.amazon.com. Pristupljeno 2020-11-26. 
  6. ^ Lalić, Veljko (11. 3. 2016). „Bili bismo najvažnija zemlja u regionu. A onda bi ga verovatno ipak ubili”. Nedeljnik. Arhivirano iz originala 28. 04. 2021. g. Pristupljeno 28. 4. 2021. 
  7. ^ „The New York Times International Report”. Nedeljnik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  8. ^ „Pokrenut sajt Njujork tajmsa na srpskom”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. [mrtva veza]
  9. ^ „Mond diplomatik”. Nedeljnik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  10. ^ „Magazin za studente „Original“”. Novak Djokovic Foundation (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 23. 09. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  11. ^ a b inbox-online.com. „Veljko Lalić, The MAN of the year”. Press Online (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 03. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  12. ^ Blic. „Ovo je 50 NAJMOĆNIJIH ljudi u SRPSKIM MEDIJIMA”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  13. ^ „Džulijan Asanž: "Moramo da razbijemo Gugl pre nego što Hilari postane predsednik"”. www.6yka.com. Pristupljeno 2020-11-26. 
  14. ^ Lalić, Veljko (2020-04-12). „Fransis Fukujama ekskluzivno za Nedeljnik: Neoliberalizmu je odzvonilo”. Nedeljnik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  15. ^ „Najveći intervju Vlada Divca: Uspeli su da me pobede na domaćem terenu, ali samo zasad”. Nedeljnik. Arhivirano iz originala 03. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  16. ^ „INTERFER 2018”. www.interfer.rs. Pristupljeno 2020-11-26. 
  17. ^ „Problem vlasti”. vijesti.me (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  18. ^ a b „Veljko Lalić dobitnik nagrade „Aleksandar Tijanić“”. www.uns.org.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  19. ^ Darko Hudelist (na jeziku: engleski), 2020-11-19, Pristupljeno 2020-11-26 
  20. ^ Ljiljana Smajlović (na jeziku: engleski), 2020-11-12, Pristupljeno 2020-11-26 
  21. ^ Danilo Mandic (na jeziku: engleski), 2019-10-18, Pristupljeno 2020-11-26 
  22. ^ „Utisak nedelje”. 
  23. ^ „Veljko Lalic”. IMDb. Pristupljeno 2020-11-26. 
  24. ^ „Lalić: Sada se shvata obim prisluškivanja | Raskrikavanje”. raskrikavanje.rs. Pristupljeno 2020-11-26. 
  25. ^ „Serbia must account for alleged surveillance of journalists’ emails | Reporters without borders”. RSF (na jeziku: engleski). 2020-02-19. Pristupljeno 2020-11-26. 
  26. ^ Nedeljnik.rs (2020-02-27). „Nedeljnik traži nezavisnu komisiju za prisluškivanje novinara”. Nedeljnik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  27. ^ „Urednici o dopisu GIM-a: Amatersko zastrašivanje, nastavljamo da pišemo”. Cenzolovka (na jeziku: srpski). 2019-12-04. Pristupljeno 2020-11-26. 
  28. ^ „UNS: Ministarstvo kulture i informisanja da odustane od postupka protiv „Nedeljnika“”. Cenzolovka (na jeziku: srpski). 2020-02-03. Pristupljeno 2020-11-26. 
  29. ^ FoNet, Piše: (2020-02-04). „Lalić: Sa gnušanjem odbijam zahtev Ministarstva kulture”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  30. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Uručene nagrade „Dragiša Kašiković“”. www.rts.rs. Pristupljeno 2020-11-26. 
  31. ^ Nedeljnik. „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji - IN4S” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  32. ^ d.o.o, Promotim. „Iz drugih medija (Nedeljnik.rs) Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”. www.frontal.ba (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  33. ^ „Zašto je neophodno ograničenje mandata? Ili kako da preko noći postanemo demokratski uzor u Evropi: Kolumna Veljka Lalića”. Nedeljnik. Arhivirano iz originala 04. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  34. ^ Miladinović, Veljko (2019-03-28). „Opposition Supports Veljko Lalic's Idea of Term Limit”. Nedeljnik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  35. ^ „Nedeljnik”. 
  36. ^ Lalić, Veljko (2019-05-12). „Kolumna Veljka Lalića: Zašto nacije propadaju”. Nedeljnik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  37. ^ „Specijal "Brexit": Kontinent je odsečen”. Nedeljnik. Arhivirano iz originala 07. 08. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  38. ^ „Kolumna Veljka Lalića: Ovo je njihov svet. Njihova pravda. Njihova istina...”. Nedeljnik. Pristupljeno 2020-11-26. [mrtva veza]
  39. ^ „Srbi, narod s pogledom na more”. Nedeljnik. Pristupljeno 2020-11-26. [mrtva veza]
  40. ^ „The Post: Interes javnosti je važniji od interesa pojedinca”. Nedeljnik. Pristupljeno 2020-11-26. [mrtva veza]
  41. ^ „Novinari ne smeju da stave šal”. Direkt Portal (na jeziku: bošnjački). 2020-06-16. Pristupljeno 2020-11-26. 
  42. ^ Lalić, Veljko (2020-04-18). „O hapšenju novinara, anonimnim izvorima, nepotpisanim tekstovima i "reporterskoj privilegiji": Odgovor Veljka Lalića Ivanu Radovanoviću”. Nedeljnik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  43. ^ „Kolumna Veljka Lalića: A, ko će ovo da plati”. Nedeljnik. Pristupljeno 2020-11-26. [mrtva veza]
  44. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Knez Pavle : samoubistvo Jugoslavije :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. [mrtva veza]
  45. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Milan Stojadinović : ekonomski reformator ili profašistički premijer? :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. [mrtva veza]
  46. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Dragi Jovanović : život i zločini srpskog Huvera :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 04. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  47. ^ Rapajić, Ilija. „Knez Pavle i istina o 27. martu”. Politika Online. Pristupljeno 2020-11-26. 
  48. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Veljko Lalić dobitnik nagrade "Aleksandar Tijanić"”. www.rts.rs. Pristupljeno 2020-11-26. 
  49. ^ a b „Lalić novčani deo nagrade “Aleksandar Tijanić” poklanja novinaru iz Vrčina”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 18. 02. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  50. ^ FoNet, Piše:. „Dodeljene godišnje nagrade UNS-a”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  51. ^ „Veljku Laliću grand prix "Zlatna Nika" za reportažu sa Severnog pola”. Cenzolovka (na jeziku: srpski). 2018-10-15. Pristupljeno 2020-11-26. 
  52. ^ „Nagrade UNS-a: Đorđu Malavraziću Nagrada za životno delo”. uns.org.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  53. ^ „Uručene nagrade "Dragiša Kašiković"”. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu (na jeziku: srpski). 2015-06-18. Arhivirano iz originala 04. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  54. ^ inbox-online.com. „Pressu nedelje nagrada za objektivno informisanje”. Press Online (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 27. 02. 2019. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  55. ^ inbox-online.com. „Veljko Lalić, The MAN of the year”. Press Online (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 03. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-26. 
  56. ^ „Nagrada "Laza Kostić"”. www.uns.org.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-26. 
  57. ^ „Participants”. International Center for Journalists (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-26. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вељко_Лалић&oldid=27115627”