Vida Janežić

vida janežić vilma
Vida Janežić Vilma
Lični podaci
Datum rođenja	(1914-06-06)6. jun 1914.
Mesto rođenja	Podbrdo, kod Tolmina, Austrougarska
Datum smrti	6. oktobar 1944.(1944-10-06) (30 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, Nacistička Nemačka
Profesija	službenik
Delovanje
Član KPJ od	1941.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	21. jula 1953.

Vida Janežić — Vilma Lučka (Podbrdo, kod Tolmina, 6. jun 1914 — Ljubljana, 6. oktobar 1944) bilo je učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 6. juna 1914. godine u selu Podbrdu, kod Tolmina. Potiče iz siromašne radničke porodice. Vidin otac Janko, koji je bio železničar, umro je kad je Vidi bilo deset godina, a majka tri godine kasnije. Tako je Vida s trinaest godina ostala sama i izvesno vreme je živela kod rođaka. Posle završene osnovne škole i gimnazije, upisala je Filozofski fakultet u Ljubljani, gde je studirala slavistiku.

Još u gimnaziji se izdržavala davanjem privatnih časova, a u vreme studija to joj je bio jedini izvor sredstava za život. Svoju političku aktivnost započela je u akademskom društvu Dom visokoškolki i u Slovenskom klubu, a 1934. godine primljena je u Savez komunističke omladine Jugoslavije. U periodu od 1937. do 1940. godine bila je među organizatorima svih radnih tabora „Doma visokoškolki“, a učestvovala je i u sličnim taborima koje je organizovao Slovenski klub u periodu od 1938. do 1940. godine. Na svim tim logorovanjima, studentska omladina je pomagala seoskom stanovništvu u radu, organizovala poučna predavanja i delila knjige. Vida je učestvovala i u raznim drugim akcijama, a posebno u akcijama protiv fašizma.

Posle diplomiranja, Vida dugo nije dobila zaposlenje. Tek neposredno pred početak Drugog svetskog rat dobila je službu preko „sirotinjskog fonda“, pomoću koje su u to vreme rešavani teški socijalni problemi. Umesto mesta profesora, dobila je službu pomoćnog sekretara gimnazije na Poljanama, u Ljubljani. Uprkos teškom životu, Vida ja bila veliki optimista i ljubitelj sporta, a posebno biciklizma i rukometa.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, Vida se uključila u rad na pripremi ustanka. Vršila je propagandu u korist Osvobodilne fronte u profesorskom kolektivu u poljanskoj gimnaziji, u matičnoj organizaciji Oslobodilačkog fronta profesora i učitelja, i na terenu. U leto 1941. primljena je u članstvo Komunističke partije Slovenije (KPS).

Zbog organizacionih sposobnosti, koje je posedovala, a i zbog njenog odnosa prema saradnicima, Okružni komitet KPS za Ljubljanu ju je uvek slao tamo gde je trebalo reorganizovati ili ponovo uspostavljati partijske organizaciji ili organizacije Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP). Vida je obavljala dužnost sekretara rejonskog odbora Oslobodilne fronte i sekretara rejonskih komiteta KPS u Ljubljani: Gradišće, Centar, Poljane, Siska i Moste.

Neposredno pred hapšenje, obavljala je dužnost sekretara Okružnog odbora Oslobodilne fronte za Ljubljanu i bila izabrana u članstvo Okružnog komiteta KPS za Ljubljanu. Policija je doznala za njenu aktivnost i uhapsila je 24. februara 1944. godine. Bila je odvedena u zatvor u Prinudnoj radionici, ali pošto je imala falsifikovanu ličnu kartu, i dugo iskustvo u ilegalnom radu, uspela je da policijske agente uveri da ona nije ona koju traže. Pošto su bili u nedoumici, agenti su Vidu još neko vreme zadržali u pritvoru, a potom su je, aprila 1944. godine, poslali u nemački logor Halajn, kod Salzburga.

Zbog priznanja jedne ljubljanske zatvorenice da je radila po Vidinim uputstvima, agenti domobranske policije došli su u logor po Vidu, i 24. avgusta je opet odveli u ljubljansku Prinudnu radionicu. Tada su ponovo počela saslušavanja i mučenja, gotovo sve vreme Vida je provela u samici. Pošto ništa nije priznala, pokušali su da je slome izgladnjivanjem. Sedam dana nije dobila ni hranu, ni vodu. Preko dana je odvođena u Gramoznu jamu, gde je gledala streljanja talaca, a noću su je mučili.

Nekoliko dana pred smrt, Vida je uspela da, kroz zid, zatvorenici u susjednoj ćeliji, saopšti da su domobrani pokušali da je otruju. Tada je na zid svoje ćelije napisala reči: „Sloboda će doći, a mene više neće biti“. Preminula je tokom noći 5/6. oktobra 1944. godine. U prvim jutarnjim časovima 6. oktobra, Vida je već mrtva obešena u svojoj ćeliji i objavljeno je da se sama obesila. Sutradan je krišom sahranjena, u zajedničku grobnicu gradske sirotinje, a tek kasnije su je rođaci sahranili u posebnu grobnicu.

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita 21. jula 1953. proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957.  COBISS.SR 50964999
• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167