Википедија:Identifikovanje pouzdanih izvora (medicina)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Biomedicinske informacije moraju biti zasnovane na pouzdanim sekundarnim izvorima objavljenim na osnovu primarnih izvora na trećim stranama. Oni moraju tačno odražavati trenutno znanje u ovoj oblasti. Ove smernice podržavaju opštu politiku izvora sa posebnom pažnjom na ono što je prikladno za medicinski sadržaj u bilo kom Vikipedijinom članku, uključujući i one o alternativnoj medicini. Izvori za sve druge vrste sadržaja – uključujući nemedicinske informacije u medicinskim člancima – obuhvaćeno je opštim uputstvom za identifikaciju pouzdanih izvora.

Idealni izvori za biomedicinske informacije uključuju: pregledne članke (naročito sistematske preglede) objavljene u renomiranim medicinskim časopisima; akademske i stručne knjige koje su napisali stručnjaci iz relevantnih oblasti i od uglednih izdavača; i smernice ili izjave o stavovima nacionalnih ili međunarodnih stručnih tela. Primarni izvori generalno ne bi trebalo da se koriste za medicinski sadržaj, jer takvi izvori često uključuju nepouzdane ili preliminarne informacije; na primer, rani laboratorijski rezultati koji se ne zadržavaju u kasnijim kliničkim ispitivanjima.

Pogledajte oglasnu tablu pouzdanih izvora za pitanja o pouzdanosti određenih izvora i slobodno pitajte na VikiProjektu kao što su VikiProjekat Medicine i VikiProjekat Farmacologija.

Definicije[uredi | uredi izvor]

Dodatne informacije: primarni, sekundarni i tercijarni izvori, identifikacija i korišćenje primarnih izvora i stranaka i osoba.

Vrste izvora[uredi | uredi izvor]

U biomedicinskoj literaturi koriste se sledeći izvori:

  • Primarni izvor — onaj je izvor u kome su njegovi autori direktno učestvovali u istraživanju i dokumentovali svoja lična iskustva, nakon pregleda pacijenta, ubrizgavanja supstanci pacovima, vođenja eksperimenta ili nadgledanja toka isteaživanja. Mnogi radovi objavljeni u medicinskim časopisima su primarni izvori, sa činjenicama o istraživanjima i otkrićima.
  • Sekundarni izvor ili sažetak — sažima jedan ili više primarnih ili sekundarnih izvora kako bi pružio pregled i razumevanje odrežene teme, dao preporuke ili kombinovao rezultate nekoliko objavenih istraživačkih studija. Primeri uključuju preglede literature ili sistematske preglede koji se nalaze u medicinskim časopisima, specijalističkim akademskim ili stručnim knjigama, i medicinske smernice ili izjave o stavovima koje objavljuju glavne zdravstvene organizacije.
  • Tercijarni izvor — sažimaju u sebi niz sekundarnih izvora. Primeri uključuju udžbenike za osnovne ili postdiplomske studije, stručno uređene naučne knjige, popularne naučne knjige i enciklopedije.

Biomedicinski ili opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Biomedicinske informacije zahtevaju izvore koji su u skladu sa ovom smernicom, dok opšte informacije u istom članku možda to nisu.

Na primer, članak dr Fostera Magične ljubičaste pilule (eng. Dr Foster's Magic Purple Pills) mogao bi da sadrži i biomedicinske i nebiomedicinske tvrdnje:

  • Pilule dr Fostera leče sve. Biomedicinska tvrdnja! Ovde je definitivno potreban jak izvor.
  • Pilule je izmislio dr Arčibald Foster, One su se pojavile natržištu 2015. godine. Ovo nije biomedicinska informacija i zahteva relevantne informacije
  • One su ljubičaste i trouglasti oblik pilula, upakovanih po jedan komad u kutiji, kako niko nikada ne bi uspeo da proguta i drugu pilulu.

Bitni saveti[uredi | uredi izvor]

Izbegavajte primarne izvore[uredi | uredi izvor]

Prema politici neutralne tačke gledišta Vikipedije, nema primene originalnog istraživanja bez proverljivosti, članci moraju da budu zasnovani na pouzdanim, nezavisnim, objavljenim sekundarnim ili tercijarnim izvorima. Za biomedicinski sadržaj, zajednica Vikipedije se oslanja na smernice sadržane u stručnim naučnim pregledima i udžbenicima, kao i u zvaničnim izjavama koje objavljuju glavna medicinska i naučna tela. Imajte na umu da sadržaj u vezi sa zdravljem u opštim medijima ne bi trebalo normalno da se koristi za izvor biomedicinskog sadržaja u člancima na Vikipediji. (Izvori vesti mogu biti korisni za nebiomedicinski sadržaj, kao što su informacije o „društvu i kulturi“)

Primarni izvori ne bi trebalo normalno da se koriste kao osnova za biomedicinski sadržaj. To je zato što je primarna biomedicinska literatura istraživačka i često nije pouzdana (jer bilo koji primarni izvor može biti u suprotnosti sa nekim drugim). Svaki tekst koji se oslanja na primarne izvore obično treba da ima minimalnu težinu, da opisuje samo zaključke koje je izvor doneo i da opiše ove nalaze tako jasno da svaki urednik može da proveri izvor bez potrebe za specijalističkim znanjem. Primarni izvori nikada ne bi trebalo da se citiraju u prilog zaključku koji autori nisu jasno izveli (videti VP:Sinteza).

Poštujte sekundarne izvore[uredi | uredi izvor]

Primarni izvori ne treba da se citiraju sa namerom da se „razotkriju“, protivreče ili suprotstave zaključcima sekundarnih izvora. Sinteza objavljenog materijala za unapređenje pozicije je originalno istraživanje, a Vikipedija nije mesto za otvoreno istraživanje. Kontroverze ili nesigurnosti u medicini treba da budu podržane pouzdanim sekundarnim izvorima koji opisuju različita gledišta. Primarni izvori ne bi trebalo da budu agregirani ili predstavljeni bez konteksta kako bi se narušilo proporcionalno predstavljanje mišljenja u nekoj oblasti. Ako materijal može biti podržan ili primarnim ili sekundarnim izvorima – trebalo bi koristiti sekundarne izvore. Primarni izvori mogu biti predstavljeni zajedno sa sekundarnim izvorima.

Nalazi se često reklamiraju u popularnoj štampi čim se prijavi primarno istraživanje, pre nego što naučna zajednica analizira i komentariše rezultate. Stoga, takve izvore generalno treba izostaviti (vidi recentizam). Određivanje težine studija zahteva pouzdane sekundarne izvore (ne saopštenja za štampu ili novinske članke zasnovane na takvim izvorima). Ako su zaključci vredni pomena (kao što su velika randomizovana klinička ispitivanja sa iznenađujućim rezultatima), treba ih opisati na odgovarajući način kao iz jedne studije:

„Velika studija koju je finansirao NIH objavljena 2010. godine otkrila je da suplementi selena i vitamina E, odvojeno kao i zajedno, ne smanjuju rizik od dobijanja raka prostate i da vitamin E može povećati rizik; ranije se smatralo da sprečavaju rak prostate." (citirajući PMID 20924966)

S obzirom na vreme, recenzija će biti objavljena, a primarne izvore poželjno je zameniti pregledom. Korišćenje sekundarnih izvora onda omogućava da se činjenice iznesu sa većom pouzdanošću:

"Ni vitamin E ni selen ne smanjuju rizik od raka prostate, a vitamin E ga može povećati." (citirajući PMID 29376219PMID 26957512)

Ako nijedna recenzija na tu temu nije objavljena u razumnom vremenskom periodu, onda sadržaj i primarni izvor treba ukloniti.

Razlog da se izbegavaju primarni izvori u biomedicinskoj oblasti – posebno radovi koji izveštavaju o rezultatima in vitro eksperimenata – je taj što se oni često ne mogu replicirati[1][2][3] (videti takođe kriza replikacije) i stoga su neprikladni za upotrebu u generisanju enciklopedijski, pouzdan biomedicinski sadržaj. Naučnici u Bajeru su 2011. godine izvestili da su uspeli da repliciraju rezultate u samo ~20 do 25% istaknutih studija koje su ispitivali;[4]naučnici iz Amgena su pratili publikaciju iz 2012. koja pokazuje da su uspeli da repliciraju samo 6 (11%) studija; od 53 publikacije velikog uticaja i pozvao na više standarde u naučnom izdavaštvu.[5] Dalje, činjenica da je tvrdnja objavljena u recenziranom časopisu ne mora da je čini istinitom. Čak i dobro osmišljeni nasumični eksperimenti povremeno će proizvesti lažne rezultate. Eksperimenti i studije mogu dati pogrešne rezultate ili čak postati žrtva namerne prevare (npr. Povučeni članak o dopaminergičnoj neurotoksičnosti MDMA i Šen skandal).

Sagledajte naučni konsenzus[uredi | uredi izvor]

Naučni časopisi su najbolje mesto za pronalaženje primarnih i sekundarnih izvora. Svaki kvalitetni naučni časopis se recenzira. Pazite na materijale objavljene u časopisima koji nemaju recenzije ili koji izveštavaju o materijalu uglavnom iz drugih oblasti. Pazite na materijale objavljene u neuglednim časopisima ili lošim oblastima.

Smernice Vikipedije o neutralnoj tački gledišta i neobjavljivanje originalnog istraživanja zahtevaju da predstavimo preovlađujući medicinski ili naučni konsenzus, koji se može naći u nedavnim, autoritativnim preglednim člancima, u izjavama i smernicama za praksu koje su izdala velika profesionalna medicinska ili naučna društva (npr Evropsko kardiološko društvo ili Američko društvo za infektivne bolesti) i široko poštovane vladine i nevladine zdravstvenih vlasti (na primer, AHRK, USPSTF, NICE i SZO), u udžbenicima ili naučnim monografijama. Iako su stavovi značajnih manjina dobrodošli na Vikipediji, takvi stavovi moraju biti predstavljeni u kontekstu njihovog prihvatanja od strane stručnjaka u ovoj oblasti. Pored toga, stavovi manjina ne moraju se iznositi.

Na kraju, obavestite čitaoce o kontroverzama koje se navode u pouzdanim izvorima. Članak sa dobrim izvorom će uvek ukazati i na određene članke iz časopisa ili specifične teorije koje su predložili određeni istraživači.

Procenite kvalitet dokaza[uredi | uredi izvor]

Kada pišete o bilo kakvom uticaju na zdravlje, morate proceniti kvalitet dokaza, što pomaže u razlikovanju manjih i glavnih stavova, određivanju odgovarajuće težine i identifikaciji prihvaćenih informacija zasnovanih na dokazima. Čak ni u renomiranim medicinskim časopisima, različitim radovima se ne pridaje jednaka težina. Studije se mogu kategorisati u nivoe dokaza,[6] a urednici bi trebalo da se oslanjaju na dokaze visokog nivoa, kao što su sistematski pregledi.

Trebalo bi izbegavati dokaze niskog nivoa (kao što su izveštaji o slučajevima ili serije) ili nedokazi (kao što su anegdote ili konvencionalna mudrost).

Medicinske smernice ili izjave o stavovima međunarodno ili nacionalno priznatih stručnih tela takođe često sadrže preporuke, zajedno sa procenom osnovnih dokaza.

Iako postoje različiti načini za rangiranje nivoa dokaza u medicini, svi oni rangiraju preglede na visokom nivou kao i smernice za primenu u praksi na isti način.[7]

Najbolji dokazi o efikasnosti tretmana i drugih zdravstvenih intervencija su uglavnom iz meta-analiza randomizovanih kontrolisanih studija (RCT).[8] Sistematski pregledi literature koji uključuju nerandomizovane studije su manje pouzdani.[9] Narativni pregledi mogu pomoći u kontekstu kvaliteta dokaza.

Niži nivoi dokaza u medicinskim istraživanjima potiču iz primarnih studija. Otprilike u opadajućem redosledu, ovo uključuje: pojedinačne RCT; kvazi-eksperimentalne studije; prospektivne opservacione (neeksperimentalne) studije, kao što su prospektivne kohortne studije (jedna vrsta longitudinalne studije); studije kontrole slučajeva; studije preseka (istraživanja) i druge korelacione studije kao što su ekološke studije; druge retrospektivne analize (uključujući retrospektivne kohortne studije); i stručno mišljenje ili kliničko iskustvo koje nije zasnovano na dokazima. Izveštaji o slučajevima i serije se posebno izbegavaju, jer su nekontrolisani.

Spekulativni predlozi i istraživanja u ranoj fazi ne bi trebalo da se navode da impliciraju široko prihvatanje. Na primer, rezultati kliničkog ispitivanja u ranoj fazi ne bi bili prikladni u odeljku „Lečenje“ u članku o bolesti jer budući tretmani nemaju mnogo uticaja na sadašnju praksu. Rezultati bi mogli – u nekim slučajevima – biti prikladni za uključivanje u članak koji je posebno posvećen tretmanu u pitanju ili istraživačima ili ustanovama uključenim u njega. Takve informacije, posebno kada se citiraju sekundarni izvori, mogu biti prikladne u istraživačkim odeljcima članaka o bolestima. Da bi se sprečili nesporazumi, tekst treba jasno da identifikuje nivo istraživanja koji se navodi (npr. „testiranje bezbednosti na prvom mestu kod ljudi“).

Postoji nekoliko formalnih sistema za procenu kvaliteta dostupnih dokaza o medicinskim subjektima.[10][11] Ovde „procena kvaliteta dokaza“ u suštini znači da urednici treba da odrede odgovarajući tip izvora i kvalitet publikacije.

Poštujući nivoe dokaza: ne bi trebalo odbacivati izvore višeg nivoa (npr meta-analizu) u korist nižeg (npr. bilo kog primarnog izvor) zbog ličnih primedbi na kriterijuma za uključivanje pojedinih izvora, izvore finansiranja ili zaključke u izvoru višeg nivoa.

Urednici tokom uređivanje ne bi trebalo da vrše detaljnu akademsku recenziju.

Izbegavajte preterano naglašavanje pojedinačnih studija, posebno in vitro ili studija na životinjama[uredi | uredi izvor]

In vitro studije i životinjski modeli imaju centralnu ulogu u istraživanju i od neprocenjive su vrednosti u određivanju važnih puteva i generisanju hipoteza. Međutim, nalazi in vitro i na životinjskom modelu se ne prevode dosledno u ispitivanju kliničkih efekta kod ljudi. Kada se na Vikipediji citiraju podaci in vitro i životinjski modeli, čitaocu treba da bude jasno da su podaci pretklinički, a tekst članka treba da izbegava navođenje ili impliciranje da su prijavljeni nalazi mogući i kod ljudi. Nivo podrške za hipotezu treba da bude očigledan čitaocu.

Korišćenje malih, pojedinačnih studija pruža slabe dokaze i ograničava prikupljanje podataka. U tom smislu studije koje se citiraju ili pominju na Vikipediji trebalo bi da budu u kontekstu korišćenja visokokvalitetnih sekundarnih izvora, a ne na korišćenju primarnih izvora koji su često u početnoj fazi istraživanja.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Loscalzo J (mart 2012). „Irreproducible experimental results: causes, (mis)interpretations, and consequences”. Circulation. 125 (10): 1211—4. PMC 3319669 Slobodan pristup. PMID 22412087. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.112.098244. 
  2. ^ Naik, Gutnam (2011). „Scientists' Elusive Goal: Reproducing Study Results”. Wall Street Journal. 
  3. ^ Nature's Challenges in Reproducibility initiative
  4. ^ Prinz F, Schlange T, Asadullah K (avgust 2011). „Believe it or not: how much can we rely on published data on potential drug targets?”. Nature Reviews. Drug Discovery. 10 (9): 712. PMID 21892149. S2CID 16180896. doi:10.1038/nrd3439-c1. 
  5. ^ Begley CG, Ellis LM (mart 2012). „Drug development: Raise standards for preclinical cancer research”. Nature. 483 (7391): 531—3. Bibcode:2012Natur.483..531B. PMID 22460880. S2CID 4326966. doi:10.1038/483531a. 
  6. ^ Wright JG (May 2007). "A practical guide to assigning levels of evidence". The Journal of Bone and Joint Surgery. American Volume. 89 (5): 1128–30.
  7. ^ „The Journey of Research - Levels of Evidence | CAPhO”. web.archive.org. 2020-11-12. Pristupljeno 2023-06-26. 
  8. ^ Strauss, Sharon E., ur. (2008). Evidence-based medicine: how to practice and teach EBM (3. ed., repr izd.). Edinburgh: Elsevier/Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-07444-8. 
  9. ^ Straus SE, Richardson WS, Glasziou P, Haynes RB (2005). Evidence-based Medicine: How to Practice and Teach EBM (3rd ed.). Edinburgh: Churchill Livingstone. p. 99.
  10. ^ Greenhalgh T (September 1997). "Papers that summarise other papers (systematic reviews and meta-analyses)". BMJ. 315 (7109): 672–5.
  11. ^ Young JM, Solomon MJ (February 2009). "How to critically appraise an article". Nature Clinical Practice. Gastroenterology & Hepatology. 6 (2): 82–91

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Идентификовање_поузданих_извора_(медицина)&oldid=25999322”