Википедија:NPP/Doprinosi

Vikipedija NPP

NPP stranice...

Spisak NPP Pregled Čitaoci Škole Organizacije Doprinosi Uređivanje Administracija Tehnika Problemi Članak o meni Kategorije Autorska prava Preuzimanje Razno

Vidite takođe...

Pomoć

Ova stranica najčešće postavljanih pitanja je namenjena delu za pitanja u vezi doprinosa Vikipediji.

Početak

Kako mogu da doprinesem?

Postoji mnogo raznih načina! Pogledajte Vikipedija:Doprinosi.

Zašto bih želeo da doprinosim?

Pogledate ovde Vikipedija:Zašto doprinositi.

Da li moram da otvorim nalog ako želim da uređujem stranice?

Ne. Svako može da uređuje stranice bez otvaranja naloga. Neregistrovano uređivanje je takođe dobrodošlo. Pogledajte Vikipedija:IP-ovci su takođe ljudi.

Koja je svrha korisničkog naloga?

Postoji mnogo razloga. Pogledajte Vikipedija:Zašto da otvorim nalog?

Da li moram da koristim svoje pravo ime?

Nije neophodno da koristite svoje pravo ime, to je stvar slobodnog izbora. Neki vikipedijanci koriste prava imena, neki ne. Pogledajte Vikipedija:Korisničko ime.

Kako mogu da promenim svoje korisničko ime?

Pogledajte Vikipedija:Promena korisničkog imena.

Da li postoji donja granica starosti za otvaranje naloga?

Ne. Svako može da otvori nalog ili da uređuje članke. Vikipedija čak ne zahteva od korisnika da otkriju svoje godine pri otvaranju naloga!

Ipak, korisnicima koji sami sebe identifikuju kao maloletna lica (deca ispod 18 godina starosti) preporučuje se, i ako je potrebno i zahteva se da zaštite svoj identitet tako što neće postovati svoje lične podatke na Vikipediju. Pogledajte Vikipedija:Zaštita privatnosti maloletnika.

Terminologija

Na stranicama za razgovor i opisima izmena u istoriji stranice, često se dešava da urednici koriste neobičnu terminologiju i skraćenice, jedinstvene za Vikipediju. Neki od izraza koji bi novom korisniku mogli da budu nepoznati su;

• rv ili revert, obično u opisu izmene, što označava da je neka prethodna izmena poništena, i stranica vraćna na stanje pre te izmene. Ovo se najčešće radi nakon nekog vandalizma.
• NPOV ili NTG se odnosi na neutralnu tačku gledišta, dok suprotno, POV, govori da je izmena bila pristrasna.
• Vikifikacija se odnosi na dodavanje vikilinkova i formatiranje članka tako da izgleda kao i ostali članci na Vikipediji.
• ASKI se odnosi na osisanu latinicu. Izmene na aski latinici se po automatizmu poništavaju, a novi članci pisani askijem se brišu.

Za detaljniji spisak vidi Vikipedija:Rečnik.

Koja je razlika između stranice i članka?

Izraz stranica se odnosi na sav materijal na Vikipediji, uključujući enciklopedijske članke, stranice za razgovor, dokumentaciju, uputstva, pomoć (poput ove stranice), i posebne stranice kao što su, npr. Skorašnje izmene. Članak je uži termin, i odnosi se na stranicu koja sadrži enciklopedijski sadržaj. Znači, svi članci su stranice, ali nisu sve stranice članci. Pogledajte Vikipedija:Šta je članak.

Šta su „siročići“?

Siročići su članci na koje se ne vezuje iz drugih članaka. Oni se ipak mogu pronaći uz pomoć funkcije „traži“, međutim uvek je bolje da se unesu interni linkovi ka njima u druge članke. Lista siročića može se videti ovde.

Šta je klica?

„Klica“ na Vikipediji je vrlo kratak članak, obično od jednog pasusa ili manje. Većina vikipedijanaca ne voli klice, iako one predstavljaju nužno zlo. Mnogi sjajni članci su počeli kao klice. Nadamo se da će i trenutne klice biti jednom proširene u članke odgovarajuće dužine. Za više podataka o klicama vidi Vikipedija:Klica.

Šta je višeznačna odrednica?

Pogledajte Vikipedija:Višeznačna odrednica.

Šta je mala izmena? Kada da je korisnim?

Kada naprave izmenu, registrovani korisnici imaju mogućnost da tu izmenu obeleže kao malu. Obično se izmena u kojoj se ispravlja tipografska greška ili formatiranje, malo preraspoređuje tekst, ili neznatno menja nekoliko reči može obeležiti kao mala izmena. Svaka druga izmena je značajna izmena koju bi oni koji prate stranicu i zainteresovani su za njen sadržaj želeli da vide, i ne bi trebalo da se obeležava kao mala izmena. Naravno, ako izmena pravi bitnu semantičku promenu u sadržaju, sve i ako je ograničena na nekoliko reči (na primer, umesto borac za slobodu staviti terorista, ili obratno (vidi Vikipedija:Neutralna tačka gledišta)), svakako je ne treba obeležiti kao malu.

Korisnici u svojim podešavanjima mogu da izaberu da sakriju male izmene u skorašnjim izmenama, tako da im se one ne prikazuju. Na taj način im se izlista manje izmena u skorašnjim izmenama, pa su one lakše za praćenje.

Neprijavljeni korisnici ne mogu da obeležavaju svoje izmene kao male. S obzirom da veliki broj vandalizama potiče od neprijavljenih korisnika, obeležavanje izmena malima omogućilo bi vandalima da svoje izmene obeležavaju kao male, pa bi ih samim tim bilo teže uočiti. Ovo ograničenje je još jedan razlog zbog koga je dobro da se otvori nalog i prijavi. Pogledajte Vikipedija:Mala izmena.

Osnovno

Gde mogu da pronađem više informacija nego što ima na ovoj stranici?

Pročitajte dobrodošlicu. Takođe, obavezno bacite pogled na Pomoć:Sadržaj.

Da li postoje neka pravila ili smernice kojih se treba pridržavati?

Vidi Vikipedija:Pravila i smernice.

Šta su Skorašnje izmene, i šta znači ta stranica?

Skorašnje izmene izlistavaju sve izmene načinjene u određenom vremenskom periodu. Vidi Vikipedija:Skorašnje izmene za više podataka.

Da li postoje neki standardi, kao npr. pisanje datuma?

Vidi Priručnik stila.

Šta da radim ukoliko pronađem dva članka o istoj temi?

Ako imate volje, dobro bi bilo da ih spojite u jedan. Prvo izaberite najpogodniji naslov (od dva već iskorišćena ili neki sasvim treći). Zatim činjenice koje se nalaze u prvom članku a ne i u drugom, prenesite u drugi, naravno tako da novodobijeni tekst čini skladnu i smislenu celinu (nije dobro samo prelepiti sadržaj jednog članka ispod drugog). Od prvog članka napravite preusmerenje ka drugom, i postupak je završen. Ukoliko nemate volje da uložite ovoliki napor, ili pak niste sigurni da li člancima zaista treba spajanje, na početak oba članka stavite odgovarajuće nalepnice. Na vrh prvog članka dodajte sledeći kod {{спајање|наслов drugog чланка}}, a na vrh drugog članka na sličan način dodajte {{спајање|наслов првог чланка}}. Takođe, ne bi bilo loše da na stranama za razgovor ukratko obrazložite zašto mislite da je članke potrebno spojiti.

Kolika je idealna/maksimalna dužina članka? Kada bi se članak trebao deliti na manje članke?

Pogledajte Vikipedija:Veličina članka.

Možemo li da se dogovaramo i pričamo o određenim člancima?

Ovo je enciklopedija kojoj je cilj da piše sa neutralne tačke gledišta. Debate kojima je cilj da ubedite nekoga u svoju tačku gledišta o određenoj temi mogu se voditi na Vikipedija:IRC kanalima. Međutim, rasprava o tome kako poboljšati članke je dobrodošla na Vikipediji; svaka stranica ima svoju stranu za razgovor koja služi za to.

Pronašao sam vandalizam, ili sam ja slučajno pokvario stranicu. Kako mogu da je vratim?

Vidi Pomoć:Poništavanje izmena i Vikipedija:Vraćanje izmena.

Koje jezike mogu da koristim?

Na Vikipediji na srpskom, kako joj samo ime kaže, koristi se srpski jezik, naravno uz izuzetke kada se navodi neki izraz u svom originalnom obliku (Na primer: Džordž Vašington (engl. George Washington) je bio prvi predsednik Sjedinjenih država.).

Ako želite da pišete na nekom drugom jeziku, možete da posetite Vikipediju na tom jeziku. Vikipedija je dostupna na stotinama jezika, i sva je prilika da je među njima i onaj koji vas zanima. Kompletan spisak pogledajte ovde.

Da li da pišem ćirilicom ili latinicom?

Većina članaka na Vikipediji su pisani ćirilicom. Ipak, srpski jezik ima dva ravnopravna pisma, i softverski je omogućeno da svako može da čita članke na pismu koje odabere. Prijavljeni korisnici mogu u podešavanjima da odaberu željeno pismo, dok i neprijavljeni korisnici mogu da na svakoj stranici klinku na jezičak ćirilica ili latinica, i članak će biti preslovljen u odgovarajuće pismo. Kada je u pitanju vršenje izmena u člancima, pravilo je da se izmene moraju vršiti onim pismom kojim je članak započet (u suprotnom će izmena biti poništena, ma koliko korisna bila). Korisnik koji započinje novi članak može da bira koje pismo će da koristi.

Pisanje aski latinicom (osisana latinica) nije dozvoljeno.

Da li da koristim ekavicu ili ijekavicu?

Ekavica i ijekavica su dva ravnopravna izgovora srpskog jezika, i oba su prihvatljiva na Vikipediji. Neki članci su pisani ekavicom, a drugi ijekavicom. Dobro bi bilo da članak započet ekavicom dopunjujete ekavicom, i obratno.

Zašto su neke veze crvene? Šta su veze sa upitnikom na kraju?

U oba slučaja se radi o vezi ka stranici koja još nije započeta. U zavisnosti od toga kako ste izabrali u svojim podešavanjima, veze ka nepostojećim stranicama će vam biti prikazane crvenom bojom (podrazumevano podešavanje), ili sa malim plavim znakom pitanja.

U svakom slučaju, možete da kliknete na tu vezu, i da vi započnete stranicu. Međutim, budite pažljivi, možda već postoji članak na tu temu, ali pod nekim drugim imenom. Uvek je dobro malo pretražiti Vikipediju da se ne bi dogodilo da pišete o nečemu šta već postoji. Ukoliko se ispostavi da stranica već postoji pod drugim imenom, obavezno napravite preusmerenje sa alternativnog naslova. Za smernice o naslovima članaka pogledajte Vikipedija:Imenovanje članaka.

A kakve su ovo svetlo plave veze?

To su spoljašnje veze, to jest linkovi na stranice izvan Vikipedije. Izgledaju ovako.

Šta se dešava ukoliko dva korisnika u isto vreme menjaju isti stranicu?

Ovo se naziva sukob izmena. Prikazaće vam se ekran koji pokazuje obe verzije članka u dva prozora, kao i istaknute razlike u dve verzije članka, kao i uputstvo o tome šta dalje uraditi. Vaš tekst neće biti izgubljen, ali sukob izmena uvek predstavlja neprijatnost kad se dogodi.

Programeri koji razvijaju Medijaviki softver se nadaju da će u budućnosti razvijati sve naprednije sisteme koji bi automatski razrešavali sukobe izmena.

Šta se dešava ukoliko mi se računar ili brauzer restartuje u toku vršenja izmene?

Ako se sistem restartuje, izgubićete izmenu. U određenoj meri od ovoga možete da se zaštitite tako što veće izmene vršite u nekom tekst editoru, i često snimate datoteku.

Kada se pri snimanju izmene javi neka greška, može da se desi da izgubite izmenu, ali i ne mora, zavisi od slučaja i toga koji brauzer koristite. Neki brauzeri, kao što su Opera i Mozila fajerfoks) mogu da sačuvaju izmenu, i klikom na dugme kojim se vraćate na prethodnu stranu ćete dobiti opet stranicu sa vašom izmenom. Korišćenje ovakvih brauzera takođe ponekad može da vas zaštiti od gorepomenutog problema - kada se dogodi da se čitav sistem restartuje.

Kako da pratim izmene iz određene oblasti a da ne je ne idem tamo s vremena na vreme?

Ako imate nalog, na svakoj stranici možete da nađete link na kome piše nadgledaj. Klikom na taj link se stranica dodaje na vaš spisak nadgledanja. Spisak nadgledanja pokazuje najskorije izmene u vašim nadgledanim člancima.

Koje formate fotografija mogu da koristim?

Kada su u pitanju slike, koriste se JPEG za fotografije, a SVG za crteže i grbove. I PNG može da se koristi. GIF se koristi za animacije.

Za video zapise, trenutno jedini preporučeni format je Ogg Theora.

Koje formate audio zapisa mogu da koristim?

Mogu se koristiti razni enkodinzi. Dopušteni su WAV i Ogg Vorbis, ali ne i MP3. Vidi Vikipedija:Mediji za više informacija.

Jedan korisnik se ponaša nerazumno. Upomoć!

Vidi Vikipedija:Vikietikecija i Vikipedija:Rešavanje sukoba.

Zašto je članak koji sam napisao obrisan ?

Novi članci se brišu kada nisu u skladu sa Vikipedijinim pravilima i smernicama. Čak i ako je vaš članak obrisan, vaši dalji doprinosi su i dalje dobrodošli.

Razlozi koji mogu da dovedu do brzog brisanja članka su:

1. Vrlo kratak članak koji ne daje definiciju ili kontekst (tipa Bio je sposoban čovek, osnovao je preduzeće, i zaradio puno novca.).
2. Besmislen sadržaj (tipa "fsdaljf").
3. Test stranica (tipa moja prva izmena!).
4. Očigledan vandalizam (vidi Vikipedija:Vandalizam). Ako niste maliciozni, vaš članak verovatno ne potpada pod ovu kategoriju.
5. Članak je ponovo postavljen nakon što je obrisan u skladu sa politikom brisanja.
6. Članak je o osobi, grupi ljudi, bendu, klubu ili slično, a ne objašnjava enciklopedijski značaj teme o kojoj govori.
7. Članak predstavlja kršenje autorskih prava.
8. Članak je pisan aski latinicom (osisana latinica).

Zašto je izmena koju sam napravio uklonjena?

Postoje razni razlozi zašto bi ovo moglo da se desi (vidi neke uobičajene razloge). Prvo šta treba da uradite jeste da pogledate u istoriju stranice na kojoj ste napravili tu izmenu. Tu ćete videti ko je uklonio vašu izmenu, kada, a možda i kratko obrazloženje. Ako u obrazloženju stoji vidi razgovor, ili slično, pogledajte stranu za razgovor tog članka. Takođe, možda je razlog naveden upravo na vašoj korisničkoj strani za razgovor. Ukoliko ne nađete (zadovoljavajući) razlog, ljubazno pitajte na strani za razgovor članka, zašto je vaša izmena poništena. Takođe, možete to pitanje da postavite i korisniku koji je izmenu poništio, na njegovoj strani za razgovor. U svakom slučaju, ako budete ljubazni, najverovatnije će se svaki eventualni nesporazum lako razrešiti.

Veze: spoljne i međujezičke

Da li smem da prevodim članke sa drugih Vikipedija?

Da, prevođenje je dobrodošlo.

A mašinski prevod?

Mašinski prevod je od koristi da se stekne opšta slika o tekstu na nepoznatom jeziku, ali obično daje prevod lošeg kvaliteta, i ne bi ga trebalo koristiti tek tako. Ako želite, možete da koristite mašinski prevod kao pomoć u prevođenju, ali nemojte da samo pejstujete mašinski prevod u članak, a da ga prethodno niste ispravili.

Kako da vidim da li neki članak postoji na drugim Vikipedijama?

Uvek se trudimo da postoje veze između članaka o istoj temi na različitim jezicima - međuviki veze su najlakši način da se vidi da li članak postoji na nekom drugom jeziku. Međuviki veze se nalaze u vidu spiska linkova na levoj strani ekrana. Ako pak nema međuviki veza, pokušajte da odgovarajući članak pronađete direktno na stranoj Vikipediji. Ako ga pronađete, dodajte vezu u oba smera (sa srpskog članka na strani, i sa stranog na srpski). Ovo je obično dovoljno, i botovi će dodati veze ka drugim jezicima i sa drugih jezika. Imajte u vidu da jedan članak na jednoj Vikipediji ne mora uvek da odgovara nekom članku na drugim Vikipedijima - svaka Vikipedija ima svoju sistematizaciju, i ponekad se može desiti da na primer više srodnih tema na nekoj Vikipediji bude objedinjeno u jedan članak, dok na nekoj drugoj Vikipediji postoje zasebni članci za svaku od tema. Vidi Vikipedija:Međuviki veze i Vikipedija:Višejezična saradnja za više informacija.

Da li je u redu da se prave veze ka drugim sajtovima?

Naravno, spoljne veze su dozvoljene. Kada se koriste na ispravan način, povećavaju korisnost Vikipedije. Međutim treba uvek imati u vidu da Vikipedija nije veb direktorijum, spisak linkova; spoljne veze treba da dopunjuju sadržaj članka, a ne da ga zamene. Članak mora da bude više od pukog sadržaja spoljašnjih veza, i njegov sadržaj treba da bude dovoljan da čitalac razume materiju, bez da napušta stranicu.

Molimo vas da ne stavljate reklamne linkove na Vikipediju. Komercijalni sajtovi su očigledan primer, ali ova zabrana obično uključuje i linkove ka sajtovima obožavalaca, kao i diskusionim forumima, osim ako se radi o sajtu koji je stvarno značajan za tu oblast. Neko opšte pravilo je: ako želite da postavite link na Vikipediju da biste povećali posećenost nekog sajta, sva je prilika da tom linku nije mesto na Vikipediji.

Trenutno važi konvencija da se spoljni linkovi stavljaju u poseban odeljak na dnu članka, pod naslovom Spoljašnje veze. Sajtovi koji se koriste kao reference treba da budu izlistani u odeljku Reference, ili u vidu fusnota. Na stranici Pomoć:Uređivanje možete da vidite razne načine za pravljenje spoljašnjih veza.

Kako da pravim veze ka knjigama na Projektu Gutenberg?

Možete da koristite Šablon:Gutenberg.

Autorska prava

Imam ili mogu da nabavim posebnu dozvolu da na Vikipediji koristim neki tekst ili sliku. Da li je to u redu?

Tekstovi i slike na Vikipediji su pod GNU licencom za slobodnu dokumentaciju. Osim ako je materijal pod istom ili sličnom licencom, ili je u javnom vlasništvu, ne sme da se koristi na Vikipediji. Znači potrebno je da pitate vlasnika autorskih prava da li je spreman da materijal da pod GLSD licencu.

Našao sam sliku (ili tekst) koja nije zaštićena autorskim pravima, ali se nalazi u knjizi koja jeste zaštićena. Da li mogu da skeniram ovu sliku i stavim je na Vikipediju?

Ako slika nije izmenjena, onda autor knjige nema autorska prava nad njom. Ako ja bila u javnom vlasništvu pre nego što ju je koristio, onda je u javnom vlasništvu i nakon korišćenja.

Da li korišćenje GIF slika na Vikipediji krši GLSD, zbog patenta?

Ne. Patent za LZW algoritam za kompresiju koji se koristi u GIF formatu je istekao.

Razno

Kako da dam dobrovoljni prilog Vikipediji?

Vidi: http://wikimediafoundation.org/fundraising

Da li zaista mogu da promenim šta god poželim na Vikipediji?

Da, možete da izmenite skoro svaku stranu. Neke stranice Vikipedije su zaključane, tako da samo administratori mogu da ih menjaju. Ovo su ili posebno osetljive stranice (na primer zato što njihova izmena utiče na izmenu više stotina drugih stranica), koje su stalno zaključane, ili obični članci, koji su zaključani dok se ne razreši neki trenutni rat izmena, ili dok ne prođe neka serija vandalskih napada. Međutim veliku većinu stranica na Vikipediji može da menja svako, u bilo kom trenutku. Izmene su vidljive odmah po snimanju.

Kako da vidim koliko sam izmena načinio?

Spisak svih izmena koje ste napravili se nalazi na stranici moji prilozi. Link ka ovoj stranici se nalazi gore desno.

Na srpskoj Vikipediji funkcioniše bot, Spomenicaš koji otprilike svake dve nedelje broji koliko je koji korisnik napravio izmena, i ažurira mali brojač na dnu korisničke strane. Ovo je zgodan način da vidite koliko ste izmena napravili. Potrebno je da korisnik ima više od 10 izmena da bi Spomenicaš dodao brojač na njegovu korisničku stranu. Ako ne želite da bot obračunava broj vaših izmena, obavestite Filipa, ili bilo kog administratora, koji će vas uputiti na koju adresu da se obratite.