Википедија:Transkripcija sa slovačkog jezika
 | Ova strana je jedna od pomoćnih stranica na Vikipediji. Ona prikazuje pravila transkripcije imena iz nekog stranog jezika u srpski. Napisana je sa ciljem da opiše, približi i samim tim olakša prenos stranih imena kako urednicima Vikipedije na srpskom jeziku, tako i njenim čitaocima. |
Transkripcija imena iz slovačkog u srpski jezik većinom je jednostavna i ujednačena. Fonetski sistem slovačkog jezika veoma je sličan srpskom, a pravopis prilično jednostavan, ali ipak ima grafija za čiju je ispravnu transkripciju potrebno i bliže poznavanje slovačkog pravopisa i fonetike.
Osobenosti[uredi | uredi izvor]
Što se tiče osobenosti, jedini problem pri transkripciji slovačkog jezika predstavlja umekšavanje suglasnika, koje se u srpski prenosi kao suglasnik praćen sonantom j. Tako se slovačko te, de, ne prilagođava srspkim tje, dje, nje, mada ima i slučajeva da ovi suglasnici ostaju tvrdi (strane reči, pridevski nastavci).
Grafeme ia, ie predstavljaju diftonge (u transkripciji se piše j ili pretvara prethodno l i n u lj i nj) i dvosložne kombinacije, po pravilu u rečima stranog porekla (prilagodba ija, ije). U prezimenima ima primesa drugih ortografskih sistema, tako da bi pre transkripcije bilo poželjno proveriti izvorni izgovor.
Opis sistema[uredi | uredi izvor]
Većina glasova prenosi se onako kako je zapisana. Izuzetak od prenosa „glas za glas“ jesu sledeće grafeme:
- Ä — trans. e (svk. Demänová, Mäsiar — Djemenova, Mesjar)
- CH, H — trans. h (svk. Chalupka, Hradište — Halupka, Hradište)
- Ď, ď — trans. d(j) (svk. Ďurovič, Mokraď — Djurovič, ali krajnje Mokrad)
- DE (obično) — trans. dje (svk. Detva, Bardejov — Djetva, Bardjejov)
- DI — trans. di (svk. Diviaky, Budince — Divjaki, Budince)
- DZ — trans. dz (svk. Medzany — Medzani)
- DŽ — trans. dž (svk. Džoni, Džeri — Džoni, Džeri)
- IA — trans. ja (svk. Diviaky, Cyprián — Divjaki, ali strano Ciprijan)
- IE — trans. je (svk. Čierny, Prievidza — Čjerni, Prjevidza)
- Ľ, ľ — trans. lj (svk. Ľuboreč, Topoľčani — Ljuboreč, Topoljčani)
- LI — trans. li (svk. Liptov, Likava — Liptov, Likava)
- LIA — trans. lja (svk. Sliač — Sljač)
- LIE — trans. lje (svk. Želiezovce — Željezovce)
- LE — trans. lje (svk. Boleráz, Levoča — Boljeraz, Ljevoča)
- Ň, ň — trans. nj (svk. Rudňany, Suchoň — Rudnjani, Suhonj)
- NI — trans. nji (svk. Jablonica, Topoľníki — Jablonjica, Topoljnjiki)
- NIA — trans. nja (svk. Sitnianský — Sitnjanski)
- NIE — trans. nje (svk. Malinie, Daniel — Malinje, ali strano Danijel)
- NE — trans. nje (svk. Málinec — Malinjec)
- Ť, ť — trans. t(j) (svk. Hnúšťa, Hrochoť — Hnuštja, ali krajnje Hrohot)
- TE (obično) — trans. tje (svk. Teplice, Tekov — Tjeplice, Tjekov)
- ŠTE (sufiks) — trans. šte (svk. Hradište — Hradište)
- TI — trans. ti (svk. Bratislava, Štitník — Bratislava, Štitnjik)
- Y (bez umekšavanja) — trans. i (svk. Myjava, Bystrý — Mijava, Bistri)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: slovački”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 231-232. ISBN 978-86-7946-079-0.