Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/26

El Salvador → Salvador

Ova centralno-američka država prvobitno je na Vikipediji (na srpskom jeziku) nazvana El Salvador. Korisnik Jagoda na stranici za razgovor o članku Srednja Amerika navela je da je to pogrešan naziv jer „član nije sastavni deo imena“. Neću dovoditi u pitanje pravopisne nedoumice, ali ću zamoliti da se jedno ime (bilo to sa El ili bez njega) upotrebljava u svim ostalim člancima. Pretraga ukazuje da postoji desetine članaka koje u svom tekstu imaju i državu El Salvador. Znači ako je Salvador, neka tako bude svuda, a ako nije - glavni članak preimenujte i svuda izvršite promenu (može i pomoću bota).--Ja sam kaži 00:29, 6. jul 2009. (CEST)

To je, Mile, posao za bota, rekla bih ja... --Jagoda ispeci pa reci 00:31, 6. jul 2009. (CEST)

Sačekaću izjašnjavanje koji je oblik pravilniji. Postoje jezičko-pravopisni izuzeci, pa ne mogu sa stopostotnom sigurnošću da tvrdim koji je oblik tačniji. Koliko se sećam geografije iz osnovne....nekako mi El Salvador čuči, ili je to posledića mog lošeg španskog :) --Ja sam kaži 01:17, 6. jul 2009. (CEST)

Zašto je El Salvador nepravilno? Evo spiska članica Ujedinjenih Nacija, tamo je i El Salvador. Na španskoj Vikipediji takođe stoji naslov El Salvador, a poređenje sa La Indija nema smisla, jer se članak na španskom zove Indija bez la. Kao i svuda na drugim jezicima. Dakle, ako u Pravopisu negde stoji El Salvador je pogrešno, onda može da ostane. A ako je ovo neki nedokumentovan zaključak, onda bi trebalo vratiti na normalan naziv.--Irić Igor (razgovor) 10:59, 6. jul 2009. (CEST)

Stoji u Rečniku jezičkih nedoumica kod Ivana Klajna. Mislim da je to dovoljno. --Jagoda ispeci pa reci 11:03, 6. jul 2009. (CEST) I kakve molim te veze ima šta piše na drugim jezicima? Budi ljubazan i ne poturaj kao argumente stvari koje nemaju veze s pravopisom srpskoga jezika. A pošto vidim da si čitao šta sasm napisala Miletu na njegovoj stranici za razgovor, vrati se tamo i ponovo pročitaj i onaj deo o La Habani: Taj grad ima u imenu na španskom član, a transkribuje se BEZ njega ZATO ŠTO NIJE DEO IMENA. La Mancha je Manča, a ne La Manča i tako dalje i tako bliže. To što piše na kojekavim stranicama koje nemaju veze sa stručnom lingivističkomliterarurom nas ovde ne treba da zanima. --Jagoda ispeci pa reci 11:06, 6. jul 2009. (CEST)

Nisam bio pročitao tvoj razgovor sa Miletom, ali pa šta i da jesam? Čitao sam razgovor Srednja Amerika koji je gore naveden. Tamo si ti rekla da član ne treba da bude deo imena. Bez navođenja ikakvog izvora za Salvador. Činjenica da je ova zemlja zvanično u Ujedinjenim Nacijama navedena kao El Salvador. Sa članom. Druge zemlje nemaju član. Da ponovim: članak na španskoj Vikipediji se zove El Salvador, sa članom. Druge zemlje na španskoj Vikipediji nemaju član. E jedino smo mi Srbi pametni, pa ćemo da zovemo zemlju Salvador, bez člana. Dakle zvaničan naziv ove zemlje je Republika El Salvador, šp. República de El Salvador. Druge zemlje nemaju takav član u nazivu: Reino de España, República de Guatemala, República de Honduras. Реч салвадор значи спасиоц. Ел Салвадор има Ел у називу јер се односи на једног одређеног Спасиоца, а не било ког чувара плаже. Зато цео нормалан свет користи име како људи сами себе зову. Мени (а и другима) је мука од оваквог иживљавања на Википедији. --Ирић Игор (разговор) 11:45, 6. јул 2009. (CEST)

Igore, kaze se SPASILAC, ne SPASIOC. Izvini, ali vidim da si, pored eksperta za srpsku lingvistiku (bez i jedne knjige iz oblasti lingvistike), postao i ekspert za spanski, i to cini se, preko noci. Za tvoju informaciju, Salvador nikako ne bi mogao biti spasilac na plazi. Nikako. Odnosi se samo i iskljucivo na spasitelja, tj. Spasitelja, iliti Isusa Hrista, po kome je ta drzava i dobila ime. EL, ili clan, koristi se uz Spasiteljevo ime, jer samo je jedan Spasitelj (u srpskom nemamo clanove pa pisemo veliko slovo za takve slucajeve). Plazni spasilac se zove vigilante de la playa. Vrlo je zanimljivo slusati nekog ko ne zna spanski kako objasnjava znacenja reci na spanskom... Da li ces napisati El Spasitelj? Ne, nemoj mi odgovoriti, pusti me da pogadjam: naravno da hoces...--Јагода испеци па реци 23:02, 6. јул 2009. (CEST)

I navela sam ti literaturu i to ne jednom,nego barem tri puta: Ivan Klajn, RJN, str. 156. odrednica Salvador. I dosta vise bre s ovim. Stvarno bre nemate milosti.--Јагода испеци па реци 23:07, 6. јул 2009. (CEST)

La India--Јагода испеци па реци 11:28, 6. јул 2009. (CEST)

То горе је вишезначна одредница, чланак о Индији је без члана: es:India.--Ирић Игор (разговор) 11:49, 6. јул 2009. (CEST)

Pa šta ako je višeznačna? Da li ti to hoćeš da kažeš da Španci ne znaju da napišu Indija? Lepo ti tamo piše: La India može da se odnosi na: Indiju, državu, Indiju, neku tamo pevaljku. Uostalom, zar misliš da nakon skoro 10 godina života i rada (između ostalog) na pripremama knjiga za štampu i prevodima u Španiji, ne znam jednu tako osnovnu stvar, a to je gde se koriste članovi a gde ne? Svašta. --Јагода испеци па реци 12:55, 6. јул 2009. (CEST)

Не бих да се мешам, ал'ево само да запазим: у чланки Салвадор шпански назив је „Republicà de El Salvador“, значи великим Е, а у чланку Индија на шпанској њики пише „Republica de la India“ са малим Л. Е сад, то је само запажање, нити знам шпански, нити знам како се и да ли се преноси шпански члан. Иначе у географији је то Ел Салвадор. Толико од мене.--Metju (разговор) 12:15, 6. јул 2009. (CEST)

Ja ne znam sta tu ima više da se raspravlja i da se daju raznorazna zapažanja (iako se ne zna španski!), ako je kod Klajna jasno rečeno: Član nije deo imena, stoga je bolje bez njega. A ja dodajem još primera, koji su isti kao i Salvador: nije La Manča, nego Manča (to možete proveriti u Don Kihotu, preveden je više puta na srpski), nije La Havana nego Havana, nije La Korunja nego Korunja i tako dalje i tako bliže. Meni ovo pre liči na izazivanje nego na zapažanje i komentarisanje. Lepo vam je objašnjeno ne jednom, nego pet puta, i neće razumeti samo onaj koji ne želi da razume. --Јагода испеци па реци 12:51, 6. јул 2009. (CEST)

Ne bi trebalo da raspravljamo nego da se usaglasimo. Imamo na jednu stranu Jagodu, osobu koja 10 godina živi u Madridu (ili gde već) i Klajna koji kaže da je bez El i sa druge strane Matjua, geografa usmerenjem na političku geografiju, koji je na faxsu učen sa El. Bilo kako bilo, trebamo da se složimo.--Ја сам кажи 15:36, 6. јул 2009. (CEST)

Да ли се члан у сред реченице пише великим или малим словом у шпанском језику?--Ирић Игор (разговор) 16:00, 6. јул 2009. (CEST)

Velikim, a zvanično je i Republicà de El Salvador, sa velikim El.--Ја сам кажи 22:47, 6. јул 2009. (CEST)Izvini Igore, pogrešno sam protumačio rečenicu. Koliko ja znam član se piše malim slovom, sem u slučju kada rečenica počinje članom.--Ја сам кажи 23:24, 6. јул 2009. (CEST)

Akcenat nije na poslednjem A, a taj akcenat ni ne postoji u spanskom, vec ide na drugu stranu (República de El Salvador). Nisi ti bas najbolje shvatio ono sto je Slaja rekao. Ime drzave je Salvador, ne El Salvador, kao sto je ime nase drzave Srbija. Puno ime je Republika El Salvador, kao sto bi bila Republika Srbija. Dakle, clanak je Salvador, ne El Salvador. Uostalom, ne znam sta ti to hoces da menjas botom, kad na El Salvador ne vezuje ama bas ni jedan jedini clanak.--Јагода испеци па реци 22:54, 6. јул 2009. (CEST)

omg...--Ја сам кажи 15:09, 8. јул 2009. (CEST)

Molim, Mile? Imas nesto da mi kazes? --Јагода испеци па реци 15:15, 8. јул 2009. (CEST)

ne ne ne...nemoj samo da me tučeš molim te :P :)))))))))))--Ја сам кажи 15:34, 8. јул 2009. (CEST)

Svasta! Pa jesi li me pozvao po imenu, ja sam se odazvala. Odakle ti to o tuci? Pa ja prezirem nasilje... --Јагода испеци па реци 15:59, 8. јул 2009. (CEST)

@Миле: Да члан се пише малим словом, а затим иде именица великим словом. На пример: "en el El Salvador" - u (tom) El Salvadoru. Prvo el je član, drugo El je deo imenice. Ipak, džaba sva logika. Pravopisci su ovde uporni i često jači od logike. Vidi razgovor na članku Salvador. --Irić Igor (razgovor) 22:14, 8. jul 2009. (CEST)

El El Salvador... Hahahaha... Me tronćo i me parto... Ovako dragi moji njikipedijanci izgleda kad vam neko ko ne zna ni reč španskog objašnjava upotrebu člana u španskom... Igore, pa ja ne znam kako te nije blam? Živo me zanima šta bi rekli npr. Mikajlo ili Darko da ja počnem da tako pametujem o integralima i skupovima i da tvrdim kako ONI nemaju pojma... Sad ja, Mile, kažem: OMG: Ouuuuu, maj Gad....--Jagoda ispeci pa reci 22:25, 8. jul 2009. (CEST)

Jel to Jagoda (ili kako već da te zovem) zoveš sad samu sebe za pomoć ili narcisa iz okoline? U svakom slučaju koliko sam ja skontao u pravopisu stoji da je BOLJE koristiti bez člana, a nigde ne piše da je sa članom pogrešno. Pitaću za savet ljude iz Matice S.--Ja sam kaži 00:07, 9. jul 2009. (CEST)

Ne, Mile, ništa bre ne kapiraš. Sad ti treba da kažeš: Molim, zvali ste me? Taj naricis na kog ti misliš je dovoljno pametan pa se ne meša u stvari koje ne poznaje (za razliku od mnogih drugih ovde). Nego, mogao si odma da pitaš te svoje frendove što imaš u MS, a ne da se ovde mi natežemo tri dana...--Jagoda ispeci pa reci 00:17, 9. jul 2009. (CEST)

CCcccc kakvi frendovi bre :) Ljudi zasedaju i razgovaraju o reformi pravopisa sa ostalim ljudima a Vikivesti bi trebale da dobiju jedan intervju sa njima, tako da....btv. ja ne mislim ni na koga sa vp. (sem na jednu osobu)--Ja sam kaži 00:24, 9. jul 2009. (CEST)

Evo jednog spiska država sa španske Vikipedije:

• En Chile se utilizan las palabras ...
• En Colombia se utiliza la palabra ...
• En Ecuador se utiliza la palabra ...
• En el El Salvador se utiliza la palabra ...
• En España se utilizan las palabras ...
• En Guatemala se utiliza la palabra ...

Šta je tu smešno? --Irić Igor (razgovor) 19:48, 9. jul 2009. (CEST)

A što ispred svih država osim ispred Salvadora NEMA člana (onog sa malim slovom)? Zar ne misliš da je vreme da odustaneš i priznaš da si se petljo u nešto u šta se ne razumeš? Ako si to prepisao sa španske njiki, da te obavestim: nepoznavanje sopstvenog jezika nije svojstveno samo Srbima. Ne mere nikako dva el el jedno do drugog, pa to ti je. Tim pre što ispred imena država ne ide član, što dokazuju i sve ostale države osim Salvadora koje si naveo. I na kraju, šta uopšte želiš dokazati ovim nebulozama, osim svog velikog ega i još većeg neznanja? --Jagoda ispeci pa reci 22:32, 9. jul 2009. (CEST)

Istori(j)ski

istoriski ili istorijski

Koje je od ovo dvoje pravilno, jer nailazim na oba. Ja mislim ovo drugo, ali nisam siguran. --80.242.120.80 (razgovor) 01:13, 6. jul 2009. (CEST)

Ovo drugo.--Jagoda ispeci pa reci 11:08, 6. jul 2009. (CEST)

Verzija bez J je bila pravilna do 1960. godine kada je izašao Pravopis srpskohrvatskog jezika. Zato je vrlo verovatno da nailaziš na oblik bez J u knjigama koje su štampane pre 1960. godine. U najnovijem Pravopisu iz 1993. godine, samo je potvrđeno ono iz prethodnog izdanja: piše se sa J. --Jagoda ispeci pa reci 11:26, 6. jul 2009. (CEST)

Jezik

Bio bih veoma zahvalan onome ko mi kaže koji je ovo jezik?--Metodičar zgovor²a 18:54, 8. jul 2009. (CEST)

Zapadnofrizijski jezik. Govori se u jednom delu Holandije, koliko vidim.--Jagoda ispeci pa reci 19:06, 8. jul 2009. (CEST)

Vidim da je Jagoda bila brža. Frizijski jezik pripada zapadnoj grupi germanskkih jezika. Potekao je od prajezične zajednice kojoj su nekada pripadali Angli i Sasi i najbliži je engleskom jeziku. Danas je velikim delom izumro, a najveća jezička grupa koja govori jednim njegovim narečjem zapadnofrizijskim jezikom nalazi se u holandskoj pokrajini Friziji (Friesland).--Drazetad (razgovor) 19:12, 8. jul 2009. (CEST)

Hvala vam oboma. --Metodičar zgovor²a 19:24, 8. jul 2009. (CEST)

1. A je l ovo kazahski ili kazahstanski? Ili pak, nešto treće? :)
2. I koji je ovo i ovo jezik?
3. Koji je ovo kineski: Wu Chinese?--Metodičar zgovor²a 22:17, 8. jul 2009. (CEST)

Ovako:Nisam sigurna, al ajd da pokušam: kazaški, (severno)samski, uzbeški i ovaj kineski mže biti vu, dijalekat kineskog. --Jagoda ispeci pa reci 22:41, 8. jul 2009. (CEST)

• ovo je Severnosamski jezik (laponski jezik).--Drazetad (razgovor) 23:00, 8. jul 2009. (CEST)

Hvala vam oboma. (kao da sam ovo već napisao, poput deža vi)--Metodičar zgovor²a 23:02, 8. jul 2009. (CEST)

• U dva izvora koja imam piše kazački, a kod nas na viki u tekstu o Kazahstanu i još nekim kazaski.--Drazetad (razgovor) 23:08, 8. jul 2009. (CEST)

Pa šta je ispravnije?--Metodičar zgovor²a 23:26, 8. jul 2009. (CEST)

Hm, ovo već prevazilazi moje poznavanje pravopisa. tu sigurno dolazi do neke glasovne promene zbog H i S (kazahski, ovo HS ne može da stoji tako pa sigurno ima neka glasovna promena), ali ja ne znam. Možda Đole naiđe pa objasni... Ja tipujem na kazaški ili kazački, ne deluje mi kazaski da je tačno, ali ponavljam, to su moja nagađanja, možda i nisam u pravu. --Jagoda ispeci pa reci 23:34, 8. jul 2009. (CEST)

Pa ništa, ostaviću kazaški dok neko ne potvrdi/opovrgne. Ionako je na vikirečniku koga skoro niko ne posećuje, pa nije big dil. :) --Metodičar zgovor²a 00:34, 9. jul 2009. (CEST)

Izvuko si se sa ovim skoro. Mislim da je rečnik pravo mesto za Jagodu.--Ja sam kaži 00:37, 9. jul 2009. (CEST)

Hhehe... Nećete se vi tako lako osloboditi Jagode. Neće Jagoda na rečnik, tamo nema ko da je nervira...--Jagoda ispeci pa reci 15:08, 9. jul 2009. (CEST)

Kazaški. --XZ (razgovor) 11:39, 9. jul 2009. (CEST)

Jes'Kazaški, vazda--Metju (razgovor) 11:51, 9. jul 2009. (CEST)

E pa dobro, drago mi je da ste se svi složili i fala na odgovoru.--Metodičar zgovor²a 14:08, 9. jul 2009. (CEST)

Samo malim slovom. Imena jezika se pišu malim slovom.--Jagoda ispeci pa reci 15:09, 9. jul 2009. (CEST)

Jezici naroda nastalih raspadom SSSR-a su redom:

• estonski
• letonski
• litvanski
• beloruski
• ukrajinski
• moldavski
• ruski
• gruzijski (gruzinski)
• jermenski
• azerski
• kazaški
• turkmenski
• uzbečki
• tadžički
• kirgiski

(da ne bude zabune u narednim prilikama :-))--Metju (razgovor) 16:12, 9. jul 2009. (CEST)

Nije vazda i zabune će biti [1] ima toga više, ovo je samo primer--Drazetad (razgovor) 16:57, 9. jul 2009. (CEST)

Evo još [2]--Drazetad (razgovor) 17:00, 9. jul 2009. (CEST)

[3]--Drazetad (razgovor) 17:02, 9. jul 2009. (CEST)

Elem, pitala sam Đoleta, i odgovorio mi je: tačno je samo kazaški jer dolazi do palatalizacije (HS → ŠS), a potim uprošćavanja suglasničkih grupa (ŠS → Š). Isto tako kod uzbečki, dolazi prvo do palatalizacije (KS → ČS) pa onda do uprošćavanja suglasničkih grupa (ČS → Č). Slično, a više poznato bi bilo češki (od Čeh -- češki) i grčki (Grk -- grčki). Eto. Rešena i poslednja nedoumica.--Jagoda ispeci pa reci 22:37, 9. jul 2009. (CEST)

Kako

da transkribujem ovog slikara: Peter Lely? Verujem da je Piter, a kako dalje (Ljiljanović?)?--Metodičar zgovor²a 13:48, 13. jul 2009. (CEST)

Treba mi pomoć oko transkripcije nekih imena u članku ovde. Hvala.--Metodičar zgovor²a 16:14, 16. jul 2009. (CEST)

---

Članak je preveden pomoću automatskog prevodioca i kao takav je neupotrebljiv. Transkripcija imena iz ovog članka je najmanji problem. Veći je problem što se članak, praktično, mora pisati ispočetka.

--Sly-ah (razgovor) 16:23, 16. jul 2009. (CEST)

Da, ja ću ga napisati, ali mi oko transkripcije treba pomoć.--Metodičar zgovor²a 17:01, 16. jul 2009. (CEST)

Zahvaljujem kolega Slejteru.--Metodičar zgovor²a 17:23, 16. jul 2009. (CEST)

Sređivanje

Imam par predloga za one koji vole da pišu o ovim stvarima, a treba ih srediti:--Metodičar zgovor²a 14:33, 18. jul 2009. (CEST)

• infinitiv
• imperativ
• rečca

Pravilno pisanje zvaničnog imena države

Kako se piše: Ruska Federacija ili Ruska federacija; i Češka Republika ili Češka republika?

Znam da se za istorijske države koristi malo slovo kao npr.: Istočno rimsko carstvo, ali, za zvanična imena država je veliko kao npr.: Sovjetski Savez (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), Narodna Republika Srbija... --Imperator.rs (razgovor) 21:06, 19. jul 2009. (CEST)

Velikim slovom. To je zvaničan naziv.--Metju (razgovor) 21:07, 19. jul 2009. (CEST)

To „istorijska država“ je jedna nesrećna konstrukcija koja ume da zbuni. Pod time se podrazumevaju države koje nikad nisu bile uređene u današnjem smisli reči „Astečko carstvo“, „Rimska republika“, „Srpsko cartsvo“. Tako je „Srpska kraljevina“ sa malim „k“ ona iz doba Nemanjića, dok se Milanova do Aleksandrove zove „Kraljevina Srbije“ jer je imala ustav, i u njemu upisano ime (mada je istorijska, tj. nepostojeća država). Tako je i Sovjetski Savez, SFRJ, Ruska Federacija, Češka Republika... --V. Burgić (reci...) 21:14, 19. jul 2009. (CEST)

Na to sam i mislio pod pojmom istorijske države! Stare antičke i neke srednjevekovne države nisu imale ustave i nigde im nije pisalo pravo zvanično ime.--Imperator.rs (razgovor) 21:17, 19. jul 2009. (CEST)

To se onda odnosi i na Rusku Imperiju koja je imala svoje Osnovne zakone i kasnije Ustav gde je jasno naznačeno zvanično ime. --Imperator.rs (razgovor) 21:19, 19. jul 2009. (CEST)

Ne. Ruska imperija, ne Ruska Imperija. Mada, ako u tekstu pišeš samo Imperija misleći pritom na Rusku imperiju, onda ide velikim slovom. Burga, Kraljevina Srbija jednostavno mora da se piše velikim slovima, jer je prva reč prva, a druga reč je vlastito ime. Da nije tako, pisala bi se isto malim slovima, jer se radi o bivšoj državi... --Jagoda ispeci pa reci 22:02, 19. jul 2009. (CEST)

Bivše države su i Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Ali su postojale kao takve države i trebalo bi da se i dalje pišu svim velikim slovima, a ne Savez sovjetskih socijalističkih republika i Socijalistička federativna republika Jugoslavija. --V. Burgić (reci...) 22:08, 19. jul 2009. (CEST)

Tako je. Sasvim si u pravu, ali tako piše u Pravopisu, pa rekoh da napomenem. Ima za to jedno objašnjenje, a da ja sad ne bih prenosila i igrala se pokvarenih telefona, evo ovde objašnjenja.--Jagoda ispeci pa reci 22:50, 19. jul 2009. (CEST)

Danas je Ruska Federacija pravna država kojoj je ovo zvanično ime. I Ruska Imperija je bila pravna država sa njenim zvaničnim imenom. Bez obzira što je imperija ili carstvo vid monarhijskog uređenja, ono se nalazi u zvaničnom imenu države i piše se velikim slovom. Pošto je i federacija vid uređenja države. --Imperator.rs (razgovor) 22:54, 19. jul 2009. (CEST)

Niko nije ni pominjao društveno uređenje. Nema veze da li je država kraljevina, republika ili imperija. Jesi ti siguran da je to bilo zvanično ime Ruske imperije? --Jagoda ispeci pa reci 23:05, 19. jul 2009. (CEST)

Jagoda, jedino što ja tamo vidim je podela na zvanična i „običajem stvorena“ imena, a ne na sadašnje/bivše države. Što znači i REpublika Srpska Krajina, i SSSR i SFRJ (a ne Sssr ili SfrJ). --V. Burgić (reci...) 23:07, 19. jul 2009. (CEST)

Aha, evo sad nađoh kako je to nazvano u P (t. 20e.):

Jednim velikim slovom opravdano je pisati imena država i zemalja koje možemo objedinjeno nazivati nepravim ili običajnim imenima

dakle, nigde se ne pominje sadašnje postojanje neke države. --V. Burgić (reci...) 23:07, 19. jul 2009. (CEST)

Da, ali Klajn uvodi i pojam istorijske države, što je u stvari kao država iz prošlosti... No nema veze, ovde je sad pitanje da li je Ruska imperija bilo zvanično ime te države ili nije... A sudeći po [4] objašnjenju, bitnije je to da li je to bilo zvanično ime ili nije...--Jagoda ispeci pa reci 23:24, 19. jul 2009. (CEST)

Siguran sam 100% da se Rusija u to doba zvanično zvala Ruska Imperija. Evo imam neke ruske zakone pred mnom i velikim je slovom. Uostalom i kod Rusa je pravilo da se nezvanične države u prošlosti pišu velikim slovom u prvoj reči, i kod njih je na vikipediji vođena polemika i ustanovljeno je da se piše Ruska Imperija jer je to neosporno bio zvanični naziv te države, a ne samo uobičajeni naziv. --Imperator.rs (razgovor) 23:12, 19. jul 2009. (CEST)

Pravopis drugih jezika nas ne zanima, niti šta i kako piše na ruskom, a još manje pravopisne rasprave na nekoj drugoj njikipediji. Ako imaš dokaz da je to bilo zvanično ime Ruske imperije, nema problema. U protivnom, ide malim slovom. Dokaz je Ustav te države, da ne bude zabune. --Jagoda ispeci pa reci 23:17, 19. jul 2009. (CEST)

Ustav ili drugi odgovarajući akt, da ne bi bilo problema sa državama koje nemaju ustav, poput Velike Britanije (ili Velike britanije jer nema ustav) --V. Burgić (reci...) 23:22, 19. jul 2009. (CEST)

Verovatno tu onda uskače ono pravilo o istorijskoj tj. bivšoj državi. VB nema Ustav, ali je zato postoji i dan danas... Dokumenat ne treba da bude neki dokument u kom jednostavno piše Ruska Imperija velikim slovima, već treba u tom dokumentu da piše da je Ruska imperija zvančno ime te države.--Jagoda ispeci pa reci 23:27, 19. jul 2009. (CEST)

Nije tačno da treba da piše u ustavu da je to zvanično ime države. I u Ustavu Srbije, prva rečenica je: „Republika Srbija je država srpskog naroda i svih njenih građana...“, iz čega se može naslutiti koje je zvanično ime države. Tako npr. i u Osnovnim zakonima Ruske Imperije prva rečenica je da je Ruska Imperija jedinstvena i nedeljiva država itd. --Imperator.rs (razgovor) 23:52, 19. jul 2009. (CEST)

Može i tako. Samo ti daj referencu. --Jagoda ispeci pa reci 16:47, 20. jul 2009. (CEST)

Sam naziv Osnovni državni zakoni Ruske Imperije pokazuju da je službeno ime države bilo Ruska Imperija, kao što je to danas Ustav Republike Srbije iz čega se može naslutiti službeno ime. --Imperator.rs (razgovor) 18:51, 20. jul 2009. (CEST)

SunSpider JavaScript Benchmark

Kako bi se na našku ćirilicu pisalo ovo?--Ja sam kaži 16:39, 20. jul 2009. (CEST)

Nikako. To je nešto što poznaju samo oni kojima je informatika uska struka, a ŠNM (čiji sam i ja predstavnik), nemaju pojma šta je to. Stoga nema svrhe a i bolje je (jer ga stručnjaci sigurno tako i prepoznaju) ostaviti u originalu. Ne zaboravi samo tagove za transliteraciju--Jagoda ispeci pa reci 16:45, 20. jul 2009. (CEST)

Mada ne bi bilo teško za transkribovanje: Sansajder Java skript benčmark. Ali, kao što već rekoh, bolje ostaviti u originalu. --Jagoda ispeci pa reci 16:46, 20. jul 2009. (CEST)

Treba mi za vesti pa mi nekako glupo da kažem:... Istraživanje je rađeno pomoću SunSpider JavaScript Benchmark. A i neće znati svako da pročita :) Pa sam mislio da orginal ostavim u zagradi a da tran. stavim pre :). Jesili sigurna za ovo Sansajder ? --Ja sam kaži 17:14, 20. jul 2009. (CEST)

Eto odgovorio ti je Slaj. A ja izgleda treba da promenim naočare --Jagoda ispeci pa reci 22:30, 20. jul 2009. (CEST)

---

Sanspajder Džavaskript benčmark.

--Sly-ah (razgovor) 17:49, 20. jul 2009. (CEST)

Hvala ti!--Ja sam kaži 18:08, 20. jul 2009. (CEST)

Zašto Džava velikim? --80.242.118.113 (razgovor) 22:36, 20. jul 2009. (CEST)

Zašto Džava? Čak i u programerskim krugovima van naše zemlje se koriste i Java i Džava. Na MatFu kod nas sam u upotrebi čuo samo „Java“? 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 09:19, 21. jul 2009. (CEST)

Programski jezik je ime dobio po ostrvu. I jedno i drugo Ameri čitaju Džava. Mi, po analogiji sa ostrvom, oba čitamo Java. Sad, čini mi se da smo jednom pričali da nema veze koja je etimologija reči, već da, pošto transkribujemo sa engleskog posmatramo je kao izvorno englesku i pišemo Džava. --V. Burgić (reci...) 10:30, 21. jul 2009. (CEST)

Kod nas je ustaljen naziv java. Kao izvor za to mogu ponajmanje da poturim sve naše knjižice o javi, koje se mogu naći u knjižarama. Uzgred, članak još uvek nosi ime Java (programski jezik). Sad, sasvim je drugo, ako bi da ustvrdiš da se java kao programski jezik zove java, a nešto što je napravljeno za nju treba da u sebi favorizuje reč džava. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 11:44, 21. jul 2009. (CEST)

Ispravnost reči

Na svom sređivanju sam naleteo na nekoliko nedoumica, čiju ispravnost treba potvrditi/opovrgnuti, i postavljam ih ovde:

• Virtualno (zar ne treba virtuelno?)
• Maksimilijaiia (verovatnan, tipo, al` da vidimo...)
• Kozirog (zar netreba kozorog?)
• neprepoznati (ispravna neg. od prepoznati, biti prepoznan?)
• sekvenciji (od sekvencija)
• regulamenat
• teroriskinja ili teroristkinja?

本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 08:53, 21. jul 2009. (CEST)

---

• Virtualno (zar ne treba virtuelno?) - virtuelno
• Maksimilijaiia (verovatnan, tipo, al` da vidimo...) - liči na ime Maksimilijan, pa neki padež - Maksimilijana?
• Kozirog (zar netreba kozorog?) - kozorog, ne treba se piše odvojeno
• neprepoznati (ispravna neg. od prepoznati, biti prepoznan?) ne prepoznati, ako je glagol (menjao bi se nisam prepoznao, ne prepoznajem, neću prepoznati itd.), ako je pridev neprepoznatljiv ako ne može da se prepozna, a ako neko nekog nije prepoznao, onda nije prepoznat. Takođe bih skrenula pažnju da se ne kaže prepoznan nego prepoznat.
• sekvenciji (od sekvencija) - sekvenca, ali nisam sigurna da ne postoji reč sekvencija, to bi trebalo pogledati u RMS
• regulamenat - takođe bi trebalo virnuti u RMS, ali meni se sve čini da se kaže reglament
• teroriskinja ili teroristkinja? - teroristkinja, mada bih ja nekako zaobišla taj ženski oblik, ako je ikako moguće.

--Jagoda ispeci pa reci 11:43, 21. jul 2009. (CEST)

---

Ne tražim komentare mojih tipoa, vaLda je to Iasno. Ubuduće preskakati, s obzirom da ih svi pravimo, i njihovo pominjanje nije ništa drugo do vid provokacije odn. pražnjenje sopstvenih frustracija. `Fala. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 11:51, 21. jul 2009. (CEST)

---

Nisam ni ocekivala da mi kazes hvala. Tvoj bezobrazluk, medjutim, nema granica. A to da su to "tipo greske" pricaj nekom drugom. Ako ti se ne dopada odgovor, nemoj da ga komentarises, nego pitaj nekog drugog. To je osnovno kucno vaspitanje, koje ti ocigledno nemas. A sto se frustracije tice... Pa tvoj odgovor sam govori za sebe KO je ovde zapravo frustriran... ;)--Jagoda ispeci pa reci 12:13, 21. jul 2009. (CEST)

---

S obzirom da samo insistiraš na tome da, ovo što ne spada pod pitanje, nisu bile tipografske greške, a zapravo nemaš u rukavu ni jedno mesto gde sam pre toga pogrešio na sličan način, jasno je da su i frustriranost i nevaspitanje na tvojoj strani.

A kakve su ti tendencije, jasno je i da si na pitanje gore odgovorila, samo da bi imputirala ovo ispravljanje tipografskig grešaka, jer ti se je l` te mnogo retko pruža prilika za to, a tako puno emocija prema meni gajiš, koje nisu ni malo lepe. Dakle, imala si krajnje sebičan razlog.

Uz to ću da te podsetim da služiš vikipediji, a ne meni. I ja služim Vikipediji i ova pitanja postavljam zbog grešaka koje se nalaze na Vikipediji. Dakle, od Vikipedije traži zahvalnost, ako ti je tako nešto potrebno za rad na njoj.

Eto, puši se, ali ovako se razbijaju jagodine gluposti. A koren tvojih frustracija je mnogo dublje u tebi samoj i tvom životu. Srećan dalji rad. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 12:36, 21. jul 2009. (CEST)

Aha, sad si postao i psihoanaliticar. Zanimljivo. Tvoj nevidjeni bezobrazluk izazvan verovatno viskom hormona koji ti iz sve snage udaraju u celo se ne ogleda samo u odnosu na mene, vec svakodnevno o na mnoge druge korisnike, koji jednostavno nemaju hrabrosti ili zivaca da se prepiru s tobom, jer ne zele da budu izlozeni daljem nesuvislom vredjanju (kao sto to upravo sad radis sa mnom). Ti, ako imas visak hormona i snage, nadji devojku, idi igraj neki sport, ili se izduvaj na neki drugi nacin (tuci glavom u zid, to ce te izmoriti, sigurno), a ne izivljavaj se ovde na ljudima koji ti nisu ni krivi ni duzni za gomilu frustracija koje vuces iz detinjstva. Pitao si, dala sam ti odgovore, a onda si me izvredjao uzduz i popreko zato sto sam ispravila i par gresaka u tvom pisaniju za koje nisi pitao. Pa ti vidi sad ko je frustriran i razbijen. Sto se zahvalnosti tice, osnovni je red da se kaze hvala kad ti neko priskoci u pomoc, medjutim, mogao si cak i uopste da se ne javljas, ne bih ti zamerila. Ono sto ipak jako zameram jeste to tvoje non-stop izivljavanje na svakome ko ti se iole ucini da nije po tvojoj volji, a sigurna sam da ovde ima dosta ljudi koji ce se sloziti sa mnom. Mislis da si heroj zato sto si izvredjao Jagodu, a ja ti kazem da nisi, vec tako samo pokazujes koliko si slaba licnost, jad i beda od coveka. I da, ovo sad jeste vredjanje, jer na uvrede Jagoda odgovara uvredama, mada u ovom slucaju, uvreda se zalosno poklapa sa istinom. Kao sto rekoh, idi nadji devojku, i ne smaraj vise ovde svojim osionim ponasanjem. --Jagoda ispeci pa reci 15:16, 21. jul 2009. (CEST)

Molim vas da prestanete sa daljom raspravom na ovoj stranici. Mislim da vas ne treba podsećati da na Vikipediji lični napadi nisu dozvoljeni (gornji komentari su primer ličnih napada). Ako vas dvoje imate neke nerasčišćene račune, mi ostali koji smo ovde radi pisanja i uređivanja članaka nismo dužni da to čitamo.Smatrajte se opomenutim. micki ^talk 16:49, 21. jul 2009. (CEST)

Kako to obično biva kad neko dobije bujicu totalno neutemeljenih tvrdnji, mora čovek grohotom da se smeje. A ovo gore me je nasmejalo. Vala, sad mi te je čak dođe i žao. A stvarno je interesantno da osoba sa privatnim životom poput tvog pokušava mene da uči kako da vodim moj. I-Joj... Moraću da odbijem savete.

Zapravo, ima jedna stvar, koja zaslužuje pažnju. Ne guraj sebe u red sa ostalim korisnicima, jer znaš da ne spadaš tu. Pa zbog tebe je više administratora i korisnika diglo ruke od Vikipedije, tako da ti je svo dramljenje o nekoj opštoj nepogodi, koja je zahvatila i tebe, izgleda krajnje groteskno, NEPOGODO. Ili trebam možda da te nazovem kao i moj prijatelj Kašter, mesecima unazad? Ni jedan naziv ti ne pasuje bolje. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:40, 21. jul 2009. (CEST)

E, ja ne bih lepse srocila. Nasla krpa zakrpu. Ufati se pod ruku s tim tvojim prijateljem, ne zna se ko je bolji od vas dvojice. A nepogoda si ti, dragi moj Mikajlo. Najgora koja je mogla snaci ovu Njikipediju. Razmisli malo zasto ti niko ne odgovara na uvrede koje svima delis i sakom i kapom. Znas ono... Pametniji popusta... (nastavak, verujem znas i sam)...--Jagoda ispeci pa reci 18:44, 21. jul 2009. (CEST)

Virtualno vs. virtuelno

Može i jedno i drugo. Nemam kod sebe Vujakliju (ali vidim da se na ovom forumu citira da u njemu stoji i jedno i drugo), dok Klajićev Rječnik stranih riječi (srpskohrvatski) takođe navodi i jedan i drugi oblik. -- Loshmi (razgovor) 19:00, 21. jul 2009. (CEST)

Hm, ne znam sta pise kod Klajica (nemam taj recnik), ali treba biti pazljiv sa recnicima. Trebalo bi videti ima li neku odrednicu. Ja, evo, u Velikom recniku stranih reci Klajna i Sipke imam napisano:

virtualan -- vidi virtuelan

A na stranici 24, tacka 3.4 pise:

Skracenica v. (vidi) znaci uputu na pravilniji ili bolji oblik.

U jednotomnom recniku RMS nema virtualan, ima samo virtuelan.

U sestotomnom RMS stoji i virtualan i virtuelan, kao jedna odrednica. --Jagoda ispeci pa reci 19:21, 21. jul 2009. (CEST)

I napomenula bih (opet), da je Vujaklija zastareo i u dosta slucajeva netacan. Treba koristiti novije recnike stranih reci i izraza, kao sto je Klajn & Sipka. --Jagoda ispeci pa reci 19:22, 21. jul 2009. (CEST)

Ok. Izgleda da se obliku virtuelan daje prednost, ali sam hteo da napomenem da ni drugi izraz nije nepravilan. Što se mene tiče ja bih prepustio autoru teksta da sam upotrebi izraz koji mu više odgovara, mada znam da se ti s tim nećeš složiti. Jedno pitanje. Zbog čega bi zaobišla reč teroristkinja? Lingvisti preporučuju da se za ženska zanimanja upotrebljavaju ženski oblici ukoliko postoje (RJN - Ženski oblici). -- Loshmi (razgovor) 19:32, 21. jul 2009. (CEST)

Mene su jednom ispravili kad sam rekla virtualno, tako da sam ja skapirala onda da sam ja to pomesala sa spanskim (kaze se virtual, no virtuel), stoga mi nekako izgleda bolje sa E, mada, ipak eto sestotomnik ne daje prednost ni jednom obliku...

Sto se tice teroristkinje, to je moje licno misljenje (zato i rekoh, ja bih to uradila, a ne treba to uraditi), a onaj ko pise, nek napise kako on misli da treba. Jeste da lingvisti preporucuju da se koriste zenski oblici za zanimanja, ali ne po svaku cenu i upravo tu preporucuju da se da vreme odredjenim novim oblicima da se vidi hoce li se ustaliti ili nece. Dok negde imamo zenske oblike koji su sasvim ok i zvuce prirodno i normalno (doktorka, lekarka, nastavnica itd.) takodje imamo i oblike koji zaista paraju uvo (filoloskinja, pedagoginja/pedagogica (ama ne znam uopste kako bi ovo bilo! :)) i sutkinja i sl. a za neka zanimanja prosto mi ne pada na pamet kako bi moglo tipa: zenski borac, je... borka? Borilica? Boracica? Ili dramaturg? Dekan? Arhitekta? Hocu da kazem, ne treba insistirati po svaku cenu, vec ponekad preformulisati recenicu tako da nema potrebe da se koristi zenski oblik. Evo ovde jedne zanimljive diskusije na tu temu, da ne prepricavam...--Jagoda ispeci pa reci 20:15, 21. jul 2009. (CEST)

Znam da je tvoje mišljenje, ali mislim da ta reč ne zvuči neprirodno i u štampi se često spominje (npr. [5], [6]), pa sam te zato pitao. Što se ženskog strelca tiče, ja bih rekao streličarka, kako se takođe spominje u tekstovima o sportu ([7]). A apropo svega ovoga, naišao sam na ovaj tekst u Politici u kome se govori o predlogu srpskih lingvistkinja za uvođenje naziva poput akademkinja, krvoločnica, zločinka, i meni najinteresantnijeg - psihijatresa :) -- Loshmi (razgovor) 20:59, 21. jul 2009. (CEST)

Pa sad, mozda teroristkinja i ne zvuci tako strasno, moze uho da se navikne, medjutim, postoji precizan nacin na koji se prave zenski oblici, tako da u principu, ne bi taj proces bio stihijski i onako kako to bolje zvuci... Stoga stralicarka bi bio oblik od strelicar, a ne od strelac, koji je kako se kaze u onom linku, strelkinja (uporedi sa crnac, crnkinja). U pravu si za taj nastavak -esa, meni je isto vrlo neobican i zanimljiv, ali mi ne zvuci cudno, medjutim, bojim se da kod mene to nema veze sa srpskim, vec sa spanskim, jer je to jedan od vrlo uobicajenih nastavaka za pravljenje zenskih imenica u spasnkom... Videcemo kako ce se stvari razvijati dalje. Jedno je sigurno: ne treba silovati jezik i treba svim tim oblicima dati vremena da se vidi hoce li ih narod prihvatiti ili nece... A sigurno je da nece sve, pogotovu ako odjednom saspemo 1000 novih zenskih oblika zarad neke politicke korektnosti koji ce svima zvucati odbojno i strano... Mislim da je zenama mnogo potrebnija korenita promena stava srpskog drustva prema njima, a ne kako ce ih zvati... --Jagoda ispeci pa reci 21:21, 21. jul 2009. (CEST)

Da, u pravu si. Pobrkao sam streljaštvo i streličarstvo. Interesantno je da u našem članku o streljaštvu (pored napomene da ga ne treba mešati sa streličarstvom) ispod fotografije devojke piše „učesnik u streljaštvu“. A za Jasnu Šekarić se izgleda uglavnom, kaže „reprezentativka Srbije u streljaštvu“. Naravno, nisam za siljenje ženskih oblika po svaku cenu, već za upotrebu kada zvuče prirodno. -- Loshmi (razgovor) 21:52, 21. jul 2009. (CEST)

P.S. U stvari, sad vidim da postoje i streljačice, koje zajedno sa streljačima, streličarima i streličarkama spadaju u strelce. Ako pod strelcem podrazumevamo nekoga ko se bavi gađanjem u nešto. Što nas opet ne dovodi do toga kako se zapravo kaže ženski strelac. -- Loshmi (razgovor) 22:07, 21. jul 2009. (CEST)

Dva pitanja

1. Da li se uvek piše predsednik Republike Srbije ili može nekada i Predsednik Republike Srbije?
2. Koji oblik ima prednost: državni organi ili državna tela?

Primetio sam da u mnogim člancima stoji državno telo, tela opštine, predstavnička tela itd., a mislim da je ispravnije reći organi opštine, državni organi, predstavnički organi (misli se na parlamente)... Mislim da je oblik „telo“ prihvatljiv naziv samo za neku grupu koja radi na nekom projektu, kao npr. radna tela Narodne skupštine itd. --Imperator.rs (razgovor) 16:41, 22. jul 2009. (CEST)

U Pravopisu iz '60. godine Predsednik se pisao velikim slovom, međutim, Pravopisom iz '93. to je promenjeno. Proveriću kad dođem kući, ali prilično sam sigurna da se titule ne pišu velikim slovom, pa čak ni onda kad se odnose na određenog predsednika, što je bilo pravilo do '93.

Ovo drugo mislim da nije pravopisno pitanje. --Jagoda ispeci pa reci 16:45, 22. jul 2009. (CEST)

Kako su mene učili „titule“ kralj, kraljica, premijer, predsednik se po aktuelnoj promeni pišu malim slovom (dok se pre pisalo velikim. Mislim da je pre 93 kao što reče PŽV prva žena vikipedije :))--Ja sam kaži 20:05, 23. jul 2009. (CEST)

državno telo se koliko ja znam ne može koristiti, već može biti samo radno telo, a državni organ je ok. Čini mi se, budući da nikad nisam koristio niti sretao oblik državno telo...--Metju (razgovor) 15:11, 23. jul 2009. (CEST)

Evo i Pravopisa: školsko izdanje, str. 33, tačka 33. Zvanja umesto imena: Zvanje umesto imena redovno se piše malim slovom: profesor, general, predsednik.... Dakle, odgovor na pitanje br. 1 je definitivno: malo slovo. --Jagoda ispeci pa reci 20:45, 23. jul 2009. (CEST)