Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/28

Ijekavica

Pošto se u srpskom jeziku ijekavica i ekavica tretiraju ravnopravno, pitam se koliko je to ravnopravno. Naime, pošto mi gledamo zvanične naslove filmova, a ne bendamo kako su preveli naslov nekog filma u Zagrebu ili Sarajevu (valjda jer je to bosanski jezik, šta li), onda je svaki ijekavski autor osuđen da navodi naslov u ekavici, a piše tekst članka u ijekavici (ili ekavici). Pitam se zašto je to tako, ako su ijekavica i ekavica ravnopravne. Mislim, nije to da je Tak vižn ili koji već zvanični distributer nazvao film Slatka pavlaka, a neko hoće da ga nazove Kisela pavlaka, nego je u pitanju:

• O, brate, gde si?
• O, brate, gdje si?

Onomad je bila čitava frk(ic)a kad je članak naslovljen sa „Spaliti poslije čitanja“, jer je neko rekao da je zvanični prevod iz Beograda, pa mora „Spaliti poslE čitanja“. Sva sreća, pa se na kraju ispostavilo da nije ni „posle“ ni „poslije“, nego „nakon“, pa smo došli do brzog rješenja. Međutim, evo, već spomenuti film „O, brate, gde si?“ je pisan ijekavicom, ali je naslov u ekavici, pretpostavljam jer je zvanični beogradski prevod u ekavici. Da li to ima smisla, ipak? Ne rušimo li time, ipak, pravilo da u jednom tekstu ne smije biti miješanja ekavice i ijekavice? Ovdje nije u pitanju različita riječ, nego samo način na koji se izgovara i piše jedna te ista riječ (istog porijekla, iste strukture, skoro identičnog i izgovora i pisanja), sve u svemu Tomejtou i Tomatou. Imamo više mogućnosti:

• Da ijekavci pišu ekavicom, da bi se tekst slagao sa naslovom filma (u samom naslovu članka i gdje god se spominje film)
• Da ijekavci pišu ijekavicom, ali gdje god se spomene naslov - da bude u ekavici (u naslovu članka i drugdje) (čini mi se da to je to bila dosadašnja praksa, ali ne svuda i uvijek)

Ja razumijem da ne treba da kažemo „Ko to tamo pjeva“, ali da li se to treba odnositi i na strane filmove i njihove prevode, gdje već nemamo autentični autorski naslov, nego prevod? Koje je vaše mišljenje? --Darko Maksimović (razg.) 01:13, 5. novembar 2009. (CET)

Bez originalnog istraživanja, dakle kako distributerski naziv glasi, tako treba da se zove i članak. --filip ██ 01:44, 5. novembar 2009. (CET)

Hvala, Filipe, na odgovoru, ali čini mi se da nisi obratio pažnju na suštinu mog pitanja. Može li se govoriti o originalnom istraživanju kad je u pitanju ista riječ? Dakle, ne govorim o slučaju poput „O, brate, gde si?“ i „Ko je ovde lud?“, nego o „O brate gd(j)e si?“. --Darko Maksimović (razg.) 02:03, 5. novembar 2009. (CET)

Da može. Što se filmova tiče, po mom mišljenju i jedno slovo čini razliku. Mislim da to nema mnogo veze sa ravnopravnošću dijalekata, već sa „ravnopravnošću“ distributerskih kuća. Jasno je da neke od njih dominiraju i dobijaju licence za većinu filmova, pa tako i prevode kako njima odgovara. To nije naš problem i ja ne bih mešao izgovor sa tim. Naše je da budemo što je moguće objektivniji, a ne da vodimo računa o ravnopravnosti.--Metodičar zgovor²a 13:46, 5. novembar 2009. (CET)

Praistorijsko nalazište kod Pekinga

Kako se kod nas pravilno kaže praistorijsko nalazište kod Pekinga u kome su nađeni ostaci Pekinškog čoveka, da li Čou Kou Tjen, Šukut-Jen, Džovkovdjan ili već kako, pošto se u svakoj enciklopediji ime razlikuje?

Hvala. Andrejvukovic

To vidi u Prćića...sigurno je ekspert i za kineski.--Zrno (razgovor) 20:44, 6. novembar 2009. (CET)Zrno

---

Evo, maločas mi Prćić javi: Džukudjen. Zna čovek znanje, šta ćeš.

--Sly-ah (razgovor) 22:01, 6. novembar 2009. (CET)

Zrno, ako ne misliš da odgovoriš na pitanje, već ti je motiv da prozivaš ljude, nemoj se ni javljati.--Metodičar zgovor²a 23:59, 6. novembar 2009. (CET)

Ja sam hteo da pomognem čoveku najiskrenije...pošto je Prćić na wikipediji neka vrsta božanstva i vrhovni sud, bolje da se ne muči oko toga, nego da preko prćićevih glasnika dobije konačan odgovor, koji je konstanta u Univerzumu.--Zrno (razgovor) 00:14, 7. novembar 2009. (CET)Zrno

Ovime se rasprava na ovu temu završava.--Metodičar zgovor²a 00:22, 7. novembar 2009. (CET)

Les Nègres et la civilisation égyptienne

Kako bi bio korektan prevod sa francuskog: Les Nègres et la civilisation égyptienne? U pitanju je knjiga objavljena 1882. godine, tako da bi bukvalan prevod danas zvučao malo nekorektno. Hvala! --Sanja razgovorstranica 03:26, 9. novembar 2009. (CET) I još jedno francusko pitanje - kako da transkribujem Meylan u departmanu Izer? Sanja razgovorstranica 03:29, 9. novembar 2009. (CET)

Les Nègres et la civilisation égyptienne znači „Crnci i egipatska civilizacija“, jeste nekorektno ali ne možeš sad da izmišljaš neki drugi naziv kada je pisac te knjige dao taj, tada se na neke stvari gledalo drugačije nego danas.--Marko235 (razgovor) 03:35, 9. novembar 2009. (CET)

Mislim (nisam siguran) da se imena knjiga ne provode, tj. da je isto „pravilo“ za filmove, muzičke grupe i numere (pesme) da ukoliko ne postoji zvanični prevod (ili kod slučaja knjiga - izdanje na srpskom) se ostavlja ime u orginalnom ili izvornom obliku.--Miky|Write me 04:28, 9. novembar 2009. (CET)

Eh, Mile, pa mi nalepe da nedostaje prevod ! Hvala Marko, tako sam i ja mislila!--Sanja razgovorstranica 04:37, 9. novembar 2009. (CET)

Nemac

Kako se ime ovog Nemca piše na našoj njiki: Dietrich Schaller?--Metodičar zgovor²a 13:57, 9. novembar 2009. (CET)

Ditrih Šaler. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 14:15, 9. novembar 2009. (CET)

Izraelski arheolog

Na en.viki je Ofer Bar-Yosef (ako znači original עופר בר-יוסף), da li bi to bilo jednostavno - Ofer Bar Jozef? I da li treba da ubacim crticu? Hvala!--Sanja razgovorstranica 19:17, 10. novembar 2009. (CET)

Izgleda da postoji crtica u originalu isto. Ja samo znam da je tzv. Bar-Lev linija tokom ratova Egipta i Izraela isto bila pisana s crticom. Pa ako je vole, možda treba ostaviti.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:37, 16. novembar 2009. (CET)

Hvala! Kad je vole - ostavićemo je! --Sanja razgovorstranica 21:49, 16. novembar 2009. (CET)

Te

Da li se veznik „te“, koji je karakterističan za „hrvatski“, koristi u srpskom pravopisu. Ja sam ga namerno izbegavao da mi ne bi neko zamerio, ali vidim da ga mnogi koriste na ovoj vikipediji, za koje bih rekao da im je maternji srpski.--Zrno (razgovor) 10:33, 11. novembar 2009. (CET)Zrno

Naravno da se koristi i naravno da je ispravan, te možeš i ti da ga koristiš ;-) Šalu na stranu, zar nisi nikad u srpskom govornom području čuo kad neko kaže te ovo, te ono... te hoće, te neće... te ja sam najbolji, te ja sam car, te ja sam, ja sam, ja sam...? --Darko Maksimović (razg.) 12:16, 11. novembar 2009. (CET)

Hvala, sad ću da ga koristim i te kako:)--Zrno (razgovor) 18:14, 11. novembar 2009. (CET)Zrno

A treba napomenuti i to da književni hrvatski potiče od narodnog ...TAADAA... srpskog jezika :)--Miroslav Ćika (razgovor) 04:42, 12. novembar 2009. (CET)

Nemoj sad da nastavljamo na tu temu...dosta mi je više...to je jasno svakome ko je upućen u tu problematiku :)--Zrno (razgovor) 08:15, 12. novembar 2009. (CET)Zrno

Kako se transkribuju...

... imena Engleza: Glaeske i Boehlke? --Ana piši mi 19:45, 13. novembar 2009. (CET)

---

Boehlke je Belki.

--Sly-ah (razgovor) 21:34, 13. novembar 2009. (CET)

Hvala Slajo, trebalo je meni, ali sam zamolio Anu pošto joj je njikipedija bila dostupnija.--Metodičar zgovor²a 17:13, 16. novembar 2009. (CET)

To nisu Englezi. Ako su i živeli u Engleskoj, ovim (verovatno Nemcima: Gleske, Belke) se ne mogu davati engleska imena.--Jakša (razgovor) 00:50, 19. novembar 2009. (CET)

---

A Glaeske je Gleski.

--Sly-ah (razgovor) 00:45, 20. novembar 2009. (CET)

Imena vrsta

Da li se imena vrsta koje su dobile ime po nekom čoveku ili geografskom pojmu pišu velikim početnim slovom....npr. Tompsonova gazela i Srpski mravojed (hipotetički)--Zrno (razgovor) 16:53, 17. novembar 2009. (CET)Zrno

Pridevi sa -ski, -čki idu malim slovom.--Jakša (razgovor) 00:52, 19. novembar 2009. (CET)

Clan 28d Pravopisa govori o imenima i vrstama biljaka, ali mislim da se pravilo moze primeniti i na zivotinje. U principu malim slovom. Kad se u imenu pojavljuje vlastito ime, onda to vlastito ime ide naravno velikim, ali samo ime vrste malim. Primer: zelje svete Marije. S tim u vezi, bila bi Tompsonova gazela, ali zbog Tompsona, ne zbog gazele. Sledeci pravilo, bice srpski mravojed. --Jagoda ispeci pa reci 20:09, 29. januar 2010. (CET)

Transkripcija

Kako se transkribuju: Patrick Lachman, John Baxter, Bob Marlette (je l to Bob Marli?) i Bob Halligan, Jr?--Metodičar zgovor²a 16:13, 21. novembar 2009. (CET)

---

Patrik Lakman, Džon Bakster, Bob Marlet, Bob Haligan.

--Sly-ah (razgovor) 16:26, 21. novembar 2009. (CET)

Zahvaljujem se Slaji.--Metodičar zgovor²a 16:29, 21. novembar 2009. (CET)

A da li je Bruce Dickinson Brus Dikinson?--Metodičar zgovor²a 17:13, 21. novembar 2009. (CET)

Ah, jeste. Never majnd. :)--Metodičar zgovor²a 17:27, 21. novembar 2009. (CET)

Norveški dijalekti

Da li je tačna transkripcija sledećih naziva:

• Bokmål → bukmol
• Riksmål → riskmol
• Nynorsk → njorsk

Hvala. --FriedrickMILBarbarossa (razgovor) 22:43, 21. novembar 2009. (CET)

Treba riksmol i ninorsk.

--Sly-ah (razgovor) 23:41, 21. novembar 2009. (CET)

Ovo drugo je bilo štamparska greška. Hvalča. --FriedrickMILBarbarossa (razgovor) 14:48, 22. novembar 2009. (CET)

Selo u Etiopiji

se nalazi u Mille (woreda)! Kako bi se to transkribovalo? I da li je dobar prevod woreda ako se kaže da je to administrativna oblast? Hvala! --Sanja razgovorstranica 15:58, 22. novembar 2009. (CET)

Francuska imena i prezimena

Molim vas za pomoć oko transkripcije ovih francuskih imena i prezimena:

Jérôme Mouscadet - Žerom Mukade

Vincent Bonjour - Vensan Bonžur

Françoise Charpiat - Fransoaz Šarpja

Carlo De Boutiny - Karlo de Butini

Sophie Decroisette - Sofi Dekroazet

Jean-Rémi François Žan-Remi Fransoa

Frédéric Lenoir - Frederik Lenoar

Bruno Merle - Bruno Merl

Ghislaine Pujol - Gislen Pižol

Bruno Regeste - Bruno Režest

Alain Serluppus - Alen Serlipis

Laurent Turner - Loran Tirne(r)

Hvala unapred. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 23:38, 23. novembar 2009. (CET)

--Sly-ah (razgovor) 00:34, 24. novembar 2009. (CET)

Hvala. Članak se uveliko radi. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 23:33, 24. novembar 2009. (CET)

Ime kluba - transkripcija

šp. "Club de ajedrez Argentino" Šahovski klub u argentini, potrebno transkribovati. SmirnofLeary (razgovor) 18:14, 26. novembar 2009. (CET)

Isto transkripcija engl. Warriors of the Mind. SmirnofLeary (razgovor) 22:13, 27. novembar 2009. (CET)

Grčki

Treba mi transkripcija nimfe Chlidanope iz grčke mitologije (sa engleskog). Da li itko zna?--Metodičar zgovor²a 20:30, 11. decembar 2009. (CET)

Ne znam sa engleskog, ali sa staro grckog bi bilo Hlidanope (Χλιδανοπη) --Sanja razgovorstranica 21:30, 11. decembar 2009. (CET) (nisam sigurna da je tačno napisano na grčkom, zato što sam to našla samo ovde)

Da, to je to. Hvala Sanja!--Metodičar zgovor²a 22:17, 11. decembar 2009. (CET)

Olenjok - pridev je Olenjočki?

Dosad sam pisao Olenjokski tamo gde je na ruskom Olenëkskiй, ali su ga opravili na srpskohrvatskoj viki i već mislim da je samo Olenjočki verno. Olenjokski je zbilja nedopustivo na srpskom kao pridev? Bogorm (razgovor) 23:26, 11. decembar 2009. (CET)

da da oljenočki !--Zrno (razgovor) 23:33, 11. decembar 2009. (CET)Zrno

Nemački grad

Potreban mi je transkriocija ili naše ime za grad Böblingen. Đurica, Ako baš mora 10:42, 15. decembar 2009. (CET)

Transkripcija glasi Beblingen. --filip ██ 20:07, 15. decembar 2009. (CET)

Hfala Đurica, Ako baš mora 22:14, 15. decembar 2009. (CET)

Francuski naziv

Potrebna transkripcija ovog slikara Ferdo Quiquerez.--FriedrickMILBarbarossa (razgovor) 21:17, 19. decembar 2009. (CET)

---

Ferdo Kikerez.

--Sly-ah (razgovor) 01:07, 23. decembar 2009. (CET)

Hvala. --Novak (razgovor) 21:06, 28. decembar 2009. (CET)

Svakodnevnica ili svakodnevica

Zamolio bih za pomoć po sledećem pitanju: da li je pravilno reći svakodnevnica ili svakodnevica ili i jedno i drugo? Unapred hvala. S (razgovor) 22:51, 22. decembar 2009. (CET)

Svakodnevnica. To je kovanica od riječi „svako“ i „dnevnica“, tako da to ”n” nema razloga da izostaje. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:56, 23. decembar 2009. (CET)

---

Svakodnevica (ili svakidašnjica), bolje nego svakodnevnica.

Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica, Čigoja štampa, Beograd, 1997. str. 169.

--Sly-ah (razgovor) 14:27, 23. decembar 2009. (CET)

I šestotomni srpskohrvatski rječnik Matice pominje svakodnevicu ili svakidašnjicu... Izgleda da je verzija svakodnevnica više prisutna u hrvatskom standardu tadašnjeg srpskohrvatskog jezika, pošto je primjer koji stoji uz ovu odrednicu pisan po hrvatskom standardu („Tko pozna kazališnu svakodnevnicu...“). Dakle, moja greška... Bio sam ubjeđen da bi analogiji na svakodnevno, svakodnevan i svakodnevnost, trebalo svakodnevnica, međutim, nije tako. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:23, 27. decembar 2009. (CET)

---

Reč svakodnevica je složenica od svako i dnevice, pri čemu je dnevice prilog sa značenjem svakodnevno, iz dana u dan. Doduše, postoji i prilog dnevnice sa istim značenjem, ali, sudeći po velikom Rečniku srpskog jezika SANU, taj se oblik danas smatra zastarelim i izobičajenim.

--Sly-ah (razgovor) 23:36, 27. decembar 2009. (CET)

Da, takođe ispada da se za najkraći dan u godini kaže kratkodnevica (zimski solsticij), a za najduži dugodnevica (ljetnji solsticij)..., barem po šestotomnom... --Slaven Kosanović {razgovor} 23:56, 27. decembar 2009. (CET)

Opa. Sad smo izgleda prešli na kordunaški pravopis :) Tušlovć, Vojnć, Popovć Brdo... Ne vidim zašto bi gutanje slova bilo bolje od njihovog negutanja. Samo da bi se razlikovali od trulog zapada valjda. Svakodnevnica je savršeno pravilna riječ. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:10, 29. decembar 2009. (CET)

Ime festivala

Zanima me kako bi se kod nas preveo naziv festivala Waterloo Festival for Animated Cinema? Johnny B. Goode (razgovor) 12:37, 28. decembar 2009. (CET)

Možda „Festival animiranog filma u Vaterlou“, ili „Vaterloov festival animiranog filma“... Mada, najvjerovatnije, bolje ovo prvo... --Slaven Kosanović {razgovor} 00:34, 29. decembar 2009. (CET)

---

Ipak mislim da je Voterlu, a ne Vaterlo. Ovde se radi o Waterloo-u u Kanadi.

--Sly-ah (razgovor) 00:49, 29. decembar 2009. (CET)

Italijanski naziv

Potrebna transkripcija ovog slikara Biagio Faggioni. --Novak (razgovor) 21:08, 28. decembar 2009. (CET)

---

Bjađo Fađoni.

--Sly-ah (razgovor) 00:50, 29. decembar 2009. (CET)

Hvala. --Novak (razgovor) 13:12, 31. decembar 2009. (CET)

soundtrack

Da li neko zna kako se kod nas prevodi termin soundtrack? Saundtrek ili ti saundtrak je svaki audio zapis filma ili serije ali i iz igrica. U novije vreme takvi zapisi izlaze i u vidu zasebnog muzičkog albuma. --MikyM|Write me 19:05, 30. decembar 2009. (CET)

---

Ne prevodi se. U srpski je jezik pojam ušao u transkribovanoj formi, kao saundtrek, a odrednica se može naći u knjizi Rečnik novijih anglicizama Vere Vasić, Tvrtka Prćića i Gordane Nojgebauer.

--Sly-ah (razgovor) 18:49, 1. januar 2010. (CET)

Zvučni zapis, zvučni snimak, snimak zvuka ... --Miroslav Ćika (razgovor) 17:37, 2. januar 2010. (CET)

Da, tako sam i mislio. Hvala obojici!--MikyM|Write me 23:26, 2. januar 2010. (CET)

Transkripcija grada Wałbrzych

Kako se transkribuje taj grad na srpski ili nadimak ostaje? Sta cu sa slovom ł?--Bukephalos (razgovor) 12:44, 1. januar 2010. (CET)

---

Valbžih.

--Sly-ah (razgovor) 18:54, 1. januar 2010. (CET)

Master road

Kako se zove ova vrsta puta (po važnosti) kod nas? --Novak (razgovor) 12:10, 2. januar 2010. (CET)

Ovo nije geografski nego jezički projekat, i zbog toga se postavlja pitanje gdje kod nas? U Srbiji, Kanadi, Republici Srpskoj, Austriji, Njemačkoj ili negdje drugdje? --Kašter (разговор) 14:04, 2. јануар 2010. (CET)

Mislio sam u srpskom jeziku, odnosno u Srbiji koji naziv ustaljen. --Novak (razgovor) 21:43, 2. januar 2010. (CET)

Možda „glavna magistrala“, ili „glavni put“...--Slaven Kosanović {razgovor} 14:23, 2. januar 2010. (CET)

„Glavni put“ baš ne ide, možda „magistralni“ ili „regionalni put“. --Novak (razgovor) 21:43, 2. januar 2010. (CET)

Ja sam ti dao neku ideju, a ti sad vidi kontekst i šta više odgovara... :) Poz. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:49, 3. januar 2010. (CET)

Urziceni

Kako se transkribuje ovaj rumunski grad na srpski - Urziceni[1]. Pitam pošto sam video da ga bugari i rusi transkribuju kao Urzičeni pa ne znam da li treba č ili c u sredini.

Mislim da je Urzičen. "i" se u najvećem broju slučajeva ne čita u rumunskom jeziku kada je poslednje slovo u reči. --filip ██ 17:55, 2. januar 2010. (CET)

---

Po Pravopisu bi ipak bilo Urzičeni.

--Sly-ah (razgovor) 19:49, 2. januar 2010. (CET)

Japanska imena

Potrebna je transkripcija: Shōwa, Yoshihito, Taishō, Teimei. Johnny B. Goode (razgovor) 17:54, 2. januar 2010. (CET)

---

Šova, Jošihito, Taišo, Teimej.

--Sly-ah (razgovor) 19:51, 2. januar 2010. (CET)

Transkripcija

Zanima me kako se transkribuje ime Ivan Reitman, američko-kanadski režiser, rođen u Čehoslovačkoj, a roditelji su mu mađarsko-jevrejskog porekla. I Geneviève Robert. Je li ovo Ženeviv Rober? Johnny B. Goode (razgovor) 10:55, 3. januar 2010. (CET)

Mislim da je Ivan Rajtman (bar sam tu varijantu sretao do sada), mada ako je već amerikanizovan, ne bi me čudilo da je Ajvan. Ona je Ženevjev Rober (ako je Francuskinja). --filip ██ 11:11, 3. januar 2010. (CET)

---

Ajvan Rajtman. I Ženevjev Rober (a možda i Dženeviv Robert, ako je anglofon).

Za Ajvan imaš potvrdu ovde [2] (odmah na početku klipa), a i kod Prćića (ako ti to nešto znači). Za Robert-ovu nisam uspeo da nađim da li je anglofon ili frankfon, a samo od toga zavisi pravilna transkripcija njenog imena.

--Sly-ah (razgovor) 11:20, 3. januar 2010. (CET)

• Takođe je potrebna transkripcija imena Cheryl Pistono. Johnny B. Goode (razgovor) 11:11, 5. januar 2010. (CET)

Kao i:

• Aksel Sandemose (Danac)
• Karel Konrád (Čeh)
• François Maynard (Francuz)
• Johann Nestroy (Austrijanac)
• Hjalmar Christensen (Norvežanin)
• Marie von Ebner-Eschenbach (gospođa je bila Austrijanka)
• Karol Irzykowski (Poljak)

Unapred zahvalan.--Metodičar zgovor²a 15:49, 5. januar 2010. (CET)

---

• Aksel Sandemose (Danac) - Aksel Sandemose
• Karel Konrád (Čeh) - Karel Konrad
• François Maynard (Francuz) - Fransoa Menar
• Johann Nestroy (Austrijanac) - Johan Nestroj
• Hjalmar Christensen (Norvežanin) - Hjalmar Kristensen
• Marie von Ebner-Eschenbach (gospođa je bila Austrijanka) - Mari fon Ebner-Ešenbah
• Karol Irzykowski (Poljak) - Karol Ižikovski

--Sly-ah (razgovor) 16:52, 5. januar 2010. (CET)

Hvala mnogo.--Metodičar zgovor²a 17:15, 5. januar 2010. (CET)

---

Imamo malu nedoumicu oko ovog austrijskog šahiste, potrebna nam je trankripcija: Ernst Falkbeer. Kvant (razgovor) 00:48, 7. januar 2010. (CET)

Ernst Falkber. --filip ██ 01:26, 7. januar 2010. (CET)

da li mi neko moze trankriptovat Sima Qian?

Vodič za izgovor

Evo jednog interesantnog linka, koji bi mogao biti koristan, a ne znam gde da ga stavim da se do njega može lako doći. Pa, ako neko ima ideju, neka ga premesti negde... —Lampica ☎ 20:44, 7. januar 2010. (CET)

Prevod

• Cityscape (kako se ovo prevodi a da nije gradski pejzas)
• en:Non-Partisan Association
• Christ Church Cathedral

-- Bojan  Razgovor  05:42, 8. januar 2010. (CET)

• Fizionomija grada
• ...
• Katedrala Kristove crkve ili Katedrala Crkve Kristove --XZ (razgovor) 16:06, 8. januar 2010. (CET)

Non-Partisan Association je grupa gradjana ili gradjansko (vanpartijsko) udruzenje--Jakša (razgovor) 18:48, 8. januar 2010. (CET)

nestranačko udruženje -- JustUser  d[-_-]b  21:41, 20. januar 2010. (CET)

Followers

Kako da ovo prevedem? "Prijatelj", "obožavalac" (Termin se koristi na Tviteru)? Johnny B. Goode (razgovor) 15:21, 8. januar 2010. (CET)

Sljedbenik. :-) --XZ (razgovor) 16:02, 8. januar 2010. (CET)

Pratilac ili pratioci. Na Tviteru ljudi prate šta rade njihovi prijatelji, ili ljudi koji su im interesantni, ne slijede ih tj., ne oponašaju one koje prate, jer to nije smisao Tvitera. Sljedbenik oponaša nekoga koga obožava ili slijedi njegove korake... --Slaven Kosanović {razgovor} 16:38, 8. januar 2010. (CET)

To je bila šala. :-) --XZ (razgovor) 16:39, 8. januar 2010. (CET)

Modeliranje ili modelovanje?

Da li je ispravan termin modeliranje ili modelovanje? --Đorđe Stakić (r) 22:17, 13. januar 2010. (CET)

Lično mislim oba. Naš jezik je bogat, mada ga neki stalno nabijaju u konzervu. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:47, 20. januar 2010. (CET)

E to i mene odavno interesuje. I ja mislim da su oba pravilna, ali 'ajde da vidimo. :) --Ana piši mi 21:08, 20. januar 2010. (CET)

Isto mislim da mogu oba, ali dajem glas za modelovanje . Skoro sam polagao ispit, analiza i modelovanje ... -- SmirnofLeary (razgovor) 21:32, 20. januar 2010. (CET)

---

Odgovor na pitanje "šta je ispravno - modeliranje ili modelovanje" bi bio: ispravno je i jedno i drugo, ali odgovor na pitanje "šta se više koristi u srpskom jeziku" bi bio: modelovanje.

--Sly-ah (razgovor) 22:09, 20. januar 2010. (CET)

G. G.

Šta znači skraćenica G. G. u tituli patrijarha? G. je gospodin, a drugo G.?--Željko Todorović (razgovor) 22:41, 22. januar 2010. (CET) s.r.

g. kao gospodin, a g.g. kao gospodin gospodnji. --79.101.149.20 (razgovor) 00:17, 23. januar 2010. (CET)

Je l' to 100% tako? --Željko Todorović (razgovor) 00:28, 23. januar 2010. (CET) s.r.

Nije tako. I nije G. G. nego gg. i znači gospoda. Kod nas je uobičajeno da se za značajne ličnosti, poglavare i sl. koristi množina veličanstva tj. pluralis maiestatis, kad se radi o arhaičnom crkvenom stilu i starijoj državnoj prepisci. --Jagoda ispeci pa reci 16:00, 23. januar 2010. (CET)

Hvala na pomoći! Meni je bilo baš ono čudno G. G. i značenje gospodin gospodnji. Ovo već ima smisla. --Željko Todorović (razgovor) 16:18, 23. januar 2010. (CET) s.r.

Kako da pišemo na vikipediji, g. g. ili gg.? Prema rječniku je gg. za gospodu, ali crkvena titula je g. g. Znači li to da samo možemo pisati oblik g. g. pošto je to službena titula? --Željko Todorović (razgovor) 16:31, 23. januar 2010. (CET) s.r.

Hm, gde to piše da je službena titula g. g.? Prema pravopisu, treba gg. A sad, šta ćete vi staviti ovde na njiki, to je samo vaš problem.--Jagoda ispeci pa reci 16:48, 23. januar 2010. (CET)

Srpska pravoslavna crkva uvijek koristi G. G. što bi značilo da je tako pravilno u crkvenom pisanju. --Željko Todorović (razgovor) 16:50, 23. januar 2010. (CET) s.r.

Pa ne znam šta da ti kažem. Ako misliš da ono direktno navođenje titule patrijarha Pavla u članku o njemu, pa onda ostavi G. G. zato što postoji određena tolerancija kad su u pitanju crkveni tekstovi, pa se dozvoljava u istima upotreba velikih slova itd. iako po pravopisu nije dobro. U svakom slučaju, ja bih rekla, prema pravoslavnoj crkvi, njegova potpuna titula je... "... ", a ako se slučajno u tekstu negde pomene to gg. onda ga pisati prema pravopisu, jer se u tom slučaju ne radi o crkvenom nego o enciklopedijskom tekstu. Slično bi bilo i za upotrebu velikih slova. U crkvenom tekstu svuda ćeš pisati, npr. Patrijah Pavle, ali u jednom enciklopedijskom, nikako, već to može biti samo patrijarh Pavle. Slično je i sa rasporedom reči: Partijah srpski Pavle, ali u enciklopediji biće srpski patrijarh Pavle. Nadam se da sam bila od pomoći.--Jagoda ispeci pa reci 16:56, 23. januar 2010. (CET)

Ja bih ipak nastavio pisati titulu sa velikim G. G. da ne bio protivrječio crkvenim tekstovima, a i uobičajeno je da se piše G. G. Malo ljudi zna da je ispravna skraćenica gg. za gospoda, a uostalom dozvoljeni su pravopisni izuzeci kada se radi o varijantama crkvenoslovenskog jezika. --Željko Todorović (razgovor) 17:06, 23. januar 2010. (CET) s.r.

Heh, opet ti isto, kao i za one gornje i donje domove u engleskom parlamentu. Ja bih ovo ja bih ono... Pa što koji đavo pitaš, ako već znaš odgovor na svoje pitanje, pa makar on bio i pogrešan? Stvarno, Željko, nema smisla da trošiš i svoje i tuđe vreme ovde ponašanjem: Došao sam da pitam pa da bude kako ja kažem. Lepo sam ti rekla, ako baš mora i ako je jasno navedeno da se radi o citatu iz nekog crkvenog teksta, onda možeš ostaviti G. G. U svim ostalim slučajima, mora da ide gg. jer se ovde radi pre svega o enciklopedijskom tekstu, a ne o crkvenom, i prednost ima ENCIKLOPEDIJSKI, a ne crkveni stil. To što "malo ljudi zna da je ispravna skraćenica gg." nije izgovor da se ona piše pogrešno i to samo zato što si ti tako odlučio. Dalje, izuzetak je dozvoljen U CRKVENOM TEKSTU, a članak na Vikipediji to svakako nije. --Jagoda ispeci pa reci 19:07, 23. januar 2010. (CET)

Ne znam gdje se razilazimo u mišljenjima, i ja to isto smatram, tj. da se u tekstu piše gg. kako je pravilno a u imenovanju titule prema crkvenom govoru G. G. --Željko Todorović (razgovor) 19:25, 23. januar 2010. (CET) s.r.

Ne znam, iz tvog prethodnog komentara ne deluje da si to mislio--Jagoda ispeci pa reci 19:17, 29. januar 2010. (CET)

Niste u pravu ni jedan ni drugi G. G. ne znači "gospodin gospodnji" a ni "gospoda" već "gospodin gospodin"[3]. Po tome bi ga, pretpostavljam, i trebalo pisati G. G. Nikola (razgovor) 09:01, 25. januar 2010. (CET)

ja i dalje mislim da to ne treba pisati u svetovnoj enciklopediji poput naše. Voleo bih da grešim, ali mislim da i u Pravoslavnoj enciklopediji članci o patrijarsima nemaju svjatjejšij ili G.G. Nikola, verovatno imaš prisutp ovoj enciklopediji, pogledni de'r molim te... --Wlodzimierz (razgovor) 20:41, 25. januar 2010. (CET)

Sta god da znaci, ne treba ga koristiti u enciklopedijskom clanku van bukvalnog navodjenja titule, koja stoji na samom pocetku clanka. Osim toga, zar ne bib ilo bolje izbeci to i pisati lepo "godpodin", kad vec ni sama SPC ne ume da se dogovori oko toga... Na njihovom sajtu novog patrijarha zovu cas gospodin, cas G. cas G. G. ... --Jagoda ispeci pa reci 19:17, 29. januar 2010. (CET)

Takodje bih podsetila da Gugl nije nikakvo merilo niti referenca za bilo sta osim za ucestalost neke reci. Osim toga, takodje bih ukazala da su svi ti pogoci ka ruskim a ne srpskim stranicama... Tako da... --Jagoda ispeci pa reci 19:34, 29. januar 2010. (CET)

Velika/mala slova u latinskim nazivima vrsta

Dakle, imam situaciju u kojoj se vrsta zove Gazella subgutturosa, a odgovarajućeg srpskog imena vrste nema (ili ga ja ne znam, nebitno). Da li se to ime piše velikim početnim slovom? Primjer: Više vrsta gazela, poput indijske gazele, zatim vrste Gazella subgutturosa (ili gazella subgutturosa?). Hvala --Darko Maksimović (razg.) 00:05, 23. januar 2010. (CET)

Velikim. :)--Metodičar zgovor²a 00:13, 23. januar 2010. (CET)

Hvala! --Darko Maksimović (razg.) 00:24, 23. januar 2010. (CET)

Nema našta. Eto i ja nešto da znam na ovu temu. :)--Metodičar zgovor²a 13:34, 23. januar 2010. (CET)

Nagrada

Da li je pravilno pisati da je neko dobio FIPRESCI nagradu ili FIPRESCI nagradu? Johnny B. Goode (razgovor) 15:47, 26. januar 2010. (CET)

Kako god da je, prvo ide reč nagrada, a onda ta skraćenica. Taj fazon da nagrada ide iza skraćenice je kalk iz engleskog i ne treba se povoditi za istim. Dakle, dobio je nagradu XCVGFSEE. --Jagoda ispeci pa reci 18:50, 26. januar 2010. (CET)

Nismo se razumeli. Pitao sam da li skraćenicu pišem ćirilicom ili latinicom. Konkretno za članak Emir Kusturica. Johnny B. Goode (razgovor) 18:55, 26. januar 2010. (CET)

Razumela sam te ja odlicno, ali ti mene nisi. Mozes i latinicom i cirilicom, mozda ipak bolje latinicom, ali rec "nagrada" svakako ide PRE imena iste. Ne nakon njega. --Jagoda ispeci pa reci 19:11, 29. januar 2010. (CET)

Evo nekih nagrada: Prix Lumières, Boston Society of Film Critics, Kinema Junpo Awards. Da li ih treba transkribovati ili pak prevesti? Johnny B. Goode (razgovor) 18:44, 2. februar 2010. (CET)

Nagrada Limijer, Bostonsko društvo filmskih kritičara, Nagrada časopisa Kinema Junpo (ovo je časopis, kako piše ovde).--Jagoda ispeci pa reci 15:21, 10. februar 2010. (CET)

Kineski fudbaleri

Da li neko može da mi transkribuje ova kineska imena?--Marko235 (razgovor) 15:19, 29. januar 2010. (CET)

Li Ming, Jia Xiuquan, Fan Zhiyi, Xie Yuxin, Li Fusheng, Hao Haidong, Lin Lefeng, Ou Chuliang, Li Weifeng.

i

Liu Haiguang, Li Hui, Su Maozhen, Li Jinyu, Zuo Shusheng, Zhao Dayu, Mai Chao, Gu Guangming.

Moj pokušaj prve polovine:

• Li Ming,
• Đa Sjihuen,
• Fan Džiji
• Sje Jusjin
• Li Fušeng
• Hao Hajdong
• Lin Lefeng
• Ou Čulijang
• Li Vajfeng

--Kašter (разговор) 16:22, 29. јануар 2010. (CET)

Hvala na pokušaju ali ti je transkripcija pogrešna, uspeo sam da transkribujem imena pomoću ovog članka 1.--Marko235 (razgovor) 19:15, 29. januar 2010. (CET)

---

Transkripcija ti je dobra budući da je rađena na osnovu Pravopisa koji neki ne priznaju pa uporno traže zaobilazne načine da proture neke svoje norme i pravila.

--Sly-ah (razgovor) 14:52, 2. februar 2010. (CET)

Nije fudbaler al jest kinez :D Sima Qian ako neko moze da to prebaci na nas.

Članak već postoji: Sima Ćen.

--Sly-ah (razgovor) 10:02, 6. februar 2010. (CET)

Pitanje

• Robert De Niro
• Šarl de Gol

• Martin Van Bjuren
• Marko van Basten

Šta je pravilno od ovog ? Nemojte mi samo reči da se kod Amerikanaca to između piše velikim slovom a kod ostalih malim. --Zrno (razgovor) 12:56, 30. januar 2010. (CET)Zrno

Kako se transkribuje ime ovog nemačkog grada - Sinsheim.--Marko235 (razgovor) 14:25, 2. februar 2010. (CET)

Zinshajm--IvanM. (razgovor) 14:38, 2. februar 2010. (CET)

Da li je pravilno...

...da stoje navodnici u naslovima clanaka? Ja ih obicno izbacujem jer iz dva razloga: 1. cini mi se da je lepse bez navodnia u naslovu; 2. sigurna sam da je veca sansa da korisnik pronadje clanak bez navodnika nego sa njima. Ipak, nisma siguran da li je uopste pravopisno ispravno da se stavljaju navodnici u naslove (verovatno postoje slucajevi gde se to tolerise). Ako su obe verzije ravnopravne ja sam za to da se dogovorimo da stalno koristimo jedan nacin. (btw nema mnogo clanaka koji imaju navodnike u naslovima mozda nekoliko desetina). Izvinjavam se zbog osisane latinice, nije mi cirilica pri ruci --Vojvoda razgovor 18:03, 3. februar 2010. (CET)

Mogu da stoje navodnici, nije pogrešno, ali mislim da je ovde već neko nepisano pravilo da se ne pišu u naslovima. Navodnici za naslove kniga, filmova, i sl., inače, treba da se koriste samo onda kad je moguće neko dvostruko tumačenje, s obzirom da nepotrebno opterećuju rečencu.--Jagoda ispeci pa reci 15:12, 10. februar 2010. (CET)

Renvoi

Renvoi je napisano Renvoa, sto je pogresno.Renvoi se prevodi kao sukob vezivanja.

Transkripcija

• Jan Cibula, čehoslovački, švajcarac romskog porekla rođen u ČS
• Pokutyńka, poljski, mesto u Poljskoj

--Novak (razgovor) 10:52, 8. februar 2010. (CET)

Pravopisne greške u obaveštenjima.

Kad se klikne na Napravi PDF, pojavi se sledeći tekst:

Molim sačekajte dok se dokument stvara.

Napredak: 33% Stanje: layouting (viki stranica: Istorija Srba pre Nemanjića)

Ova stranica bi trebalo da se sama osvežava svakih par sekundi. Ako ovo ne radi, pritisnite dugme za osvežavanje svog brovzera.

Ovo brovzera treba da se promeni u brauzera.

Kad se PDF napravi, pojavi ti se drugo obaveštenje:

Fajl sa dokumentom je napravljen. Preuzmite fajl na svoj kompjuter.

Napomena:

• Nezadovoljni ste izlazom? Pogledajte stranu pomoći o knjigama za mogućnosti da ga poboljšate.
• Šabloni u kategoriji su isključeni.

Nazad na Istorija Srba pre Nemanjića

Nezadovoljni izlazom? Kakvim izlazom? Treba da stoji rezulatatom.

Kad neko bude mogao, neka ovo ispravi. Jest da se te stranice ne rabe tako često, ali nema smisla da stoji pogrešno. --Jagoda ispeci pa reci 13:47, 10. februar 2010. (CET)

Nešto gledam,cela ta rečenica je kalk sa engleskog. Vrlo ružan. Bolje bi bilo: Niste zadovoljni rezultatom? Pogledajte stranu pomoći o knjigama gde ćete naći objašnjenje kako da ga poboljšate.--Jagoda ispeci pa reci 13:50, 10. februar 2010. (CET)

Brauzer=Pregledač. Fajl=Datoteka. --Miroslav Ćika (razgovor) 00:11, 15. februar 2010. (CET)

Help tran. na sr.

en:Paige O'Hara
Richard White
en:Jerry Orbach
en:David Ogden Stiers en:Howard Ashman
en:John Carnochan
en:Gary Trousdale
en:Kirk Wise
en:Terry Porter,
en:Mel Metcalfe,
en:David J. Hudson
en:Doc Kane

---

--MikyM|Write me 16:33, 16. februar 2010. (CET)

Pejdž O'Hara
Ričard Vajt
Džeri Orbak
Dejvid Ogden Stirs Hauard Ešman
Džon Karnokan
Dejvid Ogden Stirs
Gari Trusdejl
Kirk Vajz

Teri Porter,
Mel Metkalf,
Dejvid Dž. Hadson
Dok Kejn

--Sly-ah (razgovor) 18:02, 16. februar 2010. (CET)

Hvala Sly-ah!!!--MikyM|Write me 02:55, 17. februar 2010. (CET)

Instrumental jednine muškog roda

Zanima me da li postoji neko pravilo za nastavak u instrumentalu jednine muškog roda, tj. kad je -em, a kad -om. Kapiram da kod mekih suglasnika nj, đ, lj, ... ide -em (premda ima li tu izuzetaka?), a na tvrde ide -om. E, sad, ponajveći problem obično mi pričinjavaju imenice muškog roda sa završetkom -r : aberdarom ili aberdarem? Avijatičarem - to sigurno. Mornar? Mornarom? Mornarem? Ili na -r uvijek ide -em, bez obzira? Hvala unaprijed ako neko zna koje pravilo se primjenjuje... (i da li ga ima, ili zavisi i od naglaska?) --93.87.146.51 (razgovor) 15:47, 17. februar 2010. (CET)

Help tran. na sr.

Transkripcija sa francuskog. Termini su vezani za članak o francuskom matematičaru Žan le Ron d'Alamberu.

• Marquise de Tencin, Claudine-Alexandrine Guerin - ime njegove majke
• Chevalier Louis-Camus Destouches-Canon - ime oca (već ima trankripcija prezimena, samo Oficir Detuš)
• secretaire perpetuelle - mesto u akademiji nauka, akademija je Francuska akademija (Académie française)
• Remeau - prezime kompozitora.

SmirnofLeary (razgovor) 15:59, 22. februar 2010. (CET)

---

Markiza de Tensen, Klodin-Aleksandrin Geren

Ševalije Luj-Kami Detuš-Kanon

Remo

--Sly-ah (razgovor) 16:03, 22. februar 2010. (CET)

Tenk ju veri mač mister Slaja. SmirnofLeary (razgovor) 16:07, 22. februar 2010. (CET)

secretaire perpetuelle - ovo bi prevedeno bilo stalni sekretar. Ne znam da li postoji neki poseban i vec ustaljen naziv za ovu funkciju. --Jagoda ispeci pa reci 16:30, 22. februar 2010. (CET)

Hvala, tako sam i preveo. I ja sam mislio da možda postoji ustaljen naziv ili možda neka slična funkcija u našoj akademiji. SmirnofLeary (razgovor) 16:39, 22. februar 2010. (CET)

Kako prevesti Einsatzgruppen?

Da li postoji srpska rec sa tu paravojnu formaciju, koja je tokom Drugog svetskog rata ubijala Jevreje iza nemacko-ruskog fronta? Ako ne postoji rec, kako biste je transkripovali? --Bukephalos (razgovor) 18:06, 23. februar 2010. (CET)

Možda interventna grupa, barem su je tako preveli na francuskoj Vikipediji na početku članka, mada ima i drugih, ne bukvalnih prevoda na drugim vikijima. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:26, 23. februar 2010. (CET)

Ako bi je transkribovao, onda Ajnzacgrupen. Da li se ta reč pojavljuje kao ime te grupe, ili se pojavljuje kao zajednička imenica? Ukoliko se pojavljuje kao ime, onda transkribovati, ako je zajednička imenica, onda prevesti. Ako je bilo više grupa sa tim imenom, očigledno je da je zajednička imenica. Ako je postojala samo jedna grupa, vrlo je verovatno da je to bilo ime te grupacije. --Jagoda ispeci pa reci 18:57, 23. februar 2010. (CET)

Pa to je im bio nadimak i ime. Bilo je razlicitih grupa, koje su ubijali po razlicitim podrucjima. Ali su grupe nosili isti nadimak odnosno ime, samo su se razlikovali po abecedi. Znaci: Einsatzgruppe A, Einsatzgruppe B i tako dalje do D. --Bukephalos (razgovor) 19:18, 23. februar 2010. (CET)

Jedinice za posebne zadatke, specijalne jedinice. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:12, 23. februar 2010. (CET)

Jedinice u stanju pripravnosti- jedinice za brze intervencije- specijalne jedinice koje su delovale u zaposednutim zemljama za vreme nacizma - --Vcesnak (razgovor) 19:45, 23. februar 2010. (CET)

Ne znam, ja bih to transkribovala. Ipak je specijalna jedinica previše uopšteno, a kad se kaže Ajnzacgrupe zna se odmah na šta se misli. U zagradi ili napomeni može da se objasni šta je (specijalne jedinice za tamanjenje Jevreja). Ne znam za šta ti je to, jel članak o njima, ili se pominju u nekom drugom članku? Takođe, ako se ne varam, Ajnzacgrup(e) je jednina, a Ajnzacgrupen bi bila množina. --Jagoda ispeci pa reci 20:12, 23. februar 2010. (CET)

Ajnzacgrupen (nem. grupe specijalnog određenja) bili su nacističke specijalne vojne jedinice koje su operisale u zaposednutim zemljama čija je uloga bila da teroriziraju mesno stanovništvo, likvidiraju neželjene ličnosti, rasno progonjene i potencijalnu opoziciju. Sa administrativnog gledišta spadale su pod vodstvo RSHA (Reihsziherhajtzamta) u Berlinu pod vođstvom R. Heidriha a kasnije E. Kalterbrunera--Vcesnak (razgovor) 21:01, 23. februar 2010. (CET)

Eto, ako je Rajhsziherhajtzamt (pravilna transkripcija), onda može i Ajnzacgrup. Isto tako kažemo i Treći Rajh, dakle ne prevodimo Rajh... Ja sam za transkripciju, pre nego za prevod. --Jagoda ispeci pa reci 21:31, 23. februar 2010. (CET)

...reč einsetsen znači otprilike staviti u smislu poslati a gruppen su grupe jedinice tu je važno naglasiti da su to aktivne grupe koje su poslate u neku zemlju i imaju razene zadatke ukoliko se ovo ne odnosi na jedinice za vreme nacizma jer je nemački kovanica od više reči ali je važno da se misli na aktivne grupe sa zadatcima ...--Vcesnak (razgovor) 21:33, 23. februar 2010. (CET)

Već postoji članak Ajnzacgrupen suđenje, tako da je najvjerovatnije najbolje uraditi transkripciju kao što je urađeno u ovom članku. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:38, 23. februar 2010. (CET)

Ove grupe za vreme nemačke bile su pod vodstvom Reichs- sicherheits- amt :rajh- sigurnost i ured Reichssicherheitsamt inače mogle su biti i SS, NS Ajnzascgrupe kao aktivne grupe ali to mogu biti i drugačije aktivne grupe koje imaju neke uloge npr danas u Avganistanu--Vcesnak (razgovor) 21:40, 23. februar 2010. (CET)

Članak ima ime koje nije u duhu srpskog jezika. Treba Suđenje Ajnzacgrupen.--Jagoda ispeci pa reci 21:45, 23. februar 2010. (CET)

Včesnak, u članku o suđenju članovima grupe piše da se radi o SS grupama. Inače mislim da su ove daleko poznatije, nažalost, i bitnije za istoriju, od nekih novih koje se danas mogu isto, ili slično zvati. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:47, 23. februar 2010. (CET)

nemačka Vikipedija ima članak "Einsatzgruppen der Sicherheitspolizei und des SD" dok sve druge Vikipedije imaju članak "Einsetzgrupen" i misli se na isto jer nemci kao što mi nećemo shvatiti prevod specijalne grupe ne shvataju kad se kaže samo Einsatzgruppen o čemu se radi pa sam hteo da kažem da oni pod tim podrazumevaju aktivne jedinice samo radi prevoda a kada se kaže SS Eisatzgruppen onda i Nemci znaju o čemu se radi--Vcesnak (razgovor) 22:06, 23. februar 2010. (CET)

Pa Nemci moraju bliže da odrede tu reč, jer kod njih ta reč znači još nešto. U svakom drugom jeziku ako se kaže Ajnzacgrupen zna se odmah na šta se misli. Nema potrebe dodavati sve to što stoji na nemačkoj njiki.--Jagoda ispeci pa reci 22:10, 23. februar 2010. (CET)

slažem se nema problema ja sam samo želeo da pojasnim jer je postavljeno pitanje o prevodu nemačke reči- ja ne vidim problem u pravu ste--Vcesnak (razgovor) 22:17, 23. februar 2010. (CET)

Službeno ili zvanično

Kako treba da se piše u odjeljku Spoljašnje veze kada imamo internet stranicu: zvanična stranica, službena stranica ili oficijalna stranica?

Da li postoji pravilo koje se jasno od navedenih može koristiti, a ako nema, može li ko reći koje od njih ima prvenstvo u korišćenju?

I još nešto. Da li je u srpskom jeziku pravilno za funkcionera reći da je zvaničnik, budući da sam čitao da je to nepravilno (mislim da se radilo o radovima banjolučkog lingviste Milorada Telebaka). Pouzdano znam da je u Kraljevini Jugoslaviji zvaničnik bio manji stepen od namještenika u organima državne uprave (postojali su činovnici, namještenici, služitelji i zvaničnici), a danas se tako uglavnom nazivaju prva lica države. --Željko Todorović (razgovor) 00:13, 24. februar 2010. (CET) s. r.

"Službena stranica" mi deluje previše... službeno. :) Lično, preferiram "zvanična". "Oficijalna", "oficijelna", "oficijal", "oficiel", niti bilo kakva druga varijanta ne dolaze u obzir. --filip ██ 00:18, 24. februar 2010. (CET)

Zvanično ili ne, reč zvanična je najbolja za tu priliku. Oficijal.. i slične varijante je barbarizam. Imamo srpsku reč koja se aktivno i sasvim lepo koristi i danas u srpskom i nema potrebe koristiti neke surogate stranih reči. Službena takođe može, ukoliko ne postoji nikakav dogovor da se koristi samo jedna reč. Al što jes'jes': mnogo je "službena" ta reč.... --Jagoda ispeci pa reci 00:24, 24. februar 2010. (CET)

Zvaničnik je sasvim legitimna reč za državnog funkcionera. --Jagoda ispeci pa reci 00:27, 24. februar 2010. (CET)

Evo citata koji me dovodi u sumnju oko tog zvaničnika.

Lingvista iz Banjaluke Milorad Telebak smatra da su od srpskog jezika proizašli hrvatski, bošnjački, nažalost i crnogorski, a nije isključeno da će ih još biti, kao i da su to su jezici u političkom, a nikako u lingvističkom smislu. Telebak je večeras u Zvorniku na tribini pod nazivom „Ljepota srpskog jezika, kako ga njegovati, čuvati, pravilno govoriti i pisati“ istakao da je „srpski jezik priznat u našoj lingvistici i srbistici, a tako ga gledaju i svjetski lingvisti“.

Telebak je rekao da se drugi na ovim prostorima trude da svoje nove „jezike i jezičiće urazliče od srpskog jezika“ i da ih standardizuju na svoj način, na šta imaju pravo.

„Oni se trude da taj jezik nauče, jer oni ga čine drugačijim, nego što je do juče bio. Moraju da ga uče, ali se ispravljaju kada pogriješe, jer ne smiju reći nijednu riječ koja nije u duhu njihove leksičke norme“, ocijenio je Telebak.

On je izrazio žaljenje što i naši političari, sudije, tužioci i drugi na nekim funkcijama, naročito u zajedničkim organima, upotrebljavaju nesrpske riječi kao što su - provedba, zvaničnici, uposlenici, opstojnost, općina...

„Dakle, sve su to riječi koje Hrvati i Bošnjaci guraju u svoje jezike, samo da bi se razlikovali od srpskog, dok je kod nas, kad je riječ o upotrebi čistog srpskog jezika, prisutna opuštenost i improvizacija“, rekao je Telebak.

Govoreći o značaju jezika za narod i za pojedinca, Telebak je rekao da je dobrim dijelom ugrožena srpska jezička kultura.

„Zanemaruje se izučavanje srpskog jezika, pogotovo u srednjoj školi, potkopavaju se temelji srpskog jezika na sve moguće načine falsifikovanjem istorije i kulture, a, nažalost, i mi u tome pomažemo, jer dovoljno ne izučavamo jezik, nemarni smo i smatramo da je bolje učiti tuđi jezik“, objasnio je Telebak.

Tribinu je organizovalo Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta" iz Zvornika.

--Željko Todorović (razgovor) 00:40, 24. februar 2010. (CET) s. r.

Hm... Ne bih da komentarišem, jer imamo ovde jednog ličnog prijatelja g. Telebaka, pa neću da se svađam, ali moram da primetim, da ne znam odakle g. Telebaku ideja da je zvaničnik "hrvatska" reč. I odakle mu uopšte ideja da deli reči na srpske i hrvatske... RMS jednotomnik ga uredno beleži na strani 427. i definiše ga; zvanični predstavnik, službenik činovnik... --Jagoda ispeci pa reci 00:48, 24. februar 2010. (CET)

A ko je taj lični prijatelj, ako nije tajna? Mogao bi ga on upitati za objašnjenje. --Željko Todorović (razgovor) 00:55, 24. februar 2010. (CET) s. r.

E, ne mogu da ti kažem. Ako bude ta osoba htela da se otkrije, otkriće se. Ako ne bude htela, nije moje da je otkrivam. Uostalom, ceo taj citat nema mnogo veze s jezikom, nego uglavnom s politikom, tako da i nije mnogo važno šta kaže Telebak. To, naravno, samo u slučaju da te isključivo jezik zanima. Ako imaš i politička interesovanja, onda ti ja tu ne mogu pomoći.--Jagoda ispeci pa reci 01:00, 24. februar 2010. (CET)

---

I odakle mu uopšte ideja da deli reči na srpske i hrvatske...

???!!!

--Sly-ah (razgovor) 07:24, 24. februar 2010. (CET)

Ekliš Ehein

Danas je korisnik Sly-ah promenio škotski naziv škotskog sela Ekliš Ehein i je dodao transliteraciju sa engleskog. Sem toga, on mi upoređuje to malo selo sa velikim gradovima kao Edinburg, koji imaju tradiciju u pravopisu srpskog jezika, ali mala sela nemaju i bi bilo dobro da se članci nazivaju prema zvaničnog jezika Škotske. Zato bih hteo videti i stavovi drugih korisnika na Razgovoru o Ekliš Eheinu. Hvala unapred. Bogorm (razgovor) 19:10, 3. mart 2010. (CET)

Adriano Celentano

Kako se transkribuje ime ovog italijanskog pevača i glumca - Adriano Celentano[4].--Marko235 (razgovor) 13:11, 5. mart 2010. (CET)

Adrijano Čelentano. --Jagoda ispeci pa reci 13:41, 5. mart 2010. (CET)

Transkripcija i geografija.

Kako treba izvršiti pravilnu transkripciju imena i nadimka Isa Boletini gde je Isa ime a Boletini nadimak čoveka koji je rođen u mestu Boljetin u blizini Kosovske Mitrovice?

Moje mišljenje: Pošto je dotični bio Albanac, on je svoje ime i nadimak izgovarao kao Isa Boljetini. U literaturi se mogu pronaći tekstovi u kojima se njegov nadimak na srpski prevodi kao Boljetini ali i kao Boljetinac. Ipak su brojniji tekstovi, čini se, koji njegov nadimak pišu kao Boljetinac. Ne razumem se naročito u lingvistiku ali mi se čini da se prilikom transkripcije stranih imena na srpski uzima u obzir kako se na srpskom izgovara mesto po kojem je neko dobio nadimak. Možda je poređenje neumesno, ali pokušaću da se na brzinu setim nekoliko primera: Erazmo Roterdamski, Vilhelm od Rubruka, .... nezavisno od toga kako to isto mesto izgovaraju dotični.--Antidiskriminator (razgovor) 01:43, 7. mart 2010. (CET)

Isa iz Boljetina ili Isa Boljetinac. To Boljetini nije njegovo prezime pa da se transkribuje, već odrednica odakle je, a to se ne transkribuje, nego se prevodi. Poređenje sa Erazmom je odličan primer, a takvih primera srednjovekovnih i starovekovnih ličnosti ima na pretek. --Jagoda ispeci pa reci 10:24, 7. mart 2010. (CET)

Veznik "od" se koristi za plemstvo, ne za jednostavno određivanje odakle je neko. Erazmo je Roterdamski zato što je bio iz Roterdama, da je posedovao Roterdam, bio bi Erazmo od Roterdama. --Jagoda ispeci pa reci 10:26, 7. mart 2010. (CET)

Milić od Mačve, Zmaj od Noćaja, Riga od Fere, od Doboja Mujo? Od se u srpskom jeziku koristi kao odrednica za nečije poreklo.--Jakša (razgovor) 16:55, 7. mart 2010. (CET)

Ti svi koje si nabrojao su wanna-be plemstvo. Baš iz želje da se stekne utisak da su plamstvo sami su sebi (kao Milić) ili su im drugi dodelili to "od". U istoriji je obično onako kako sam ja rekla.--Jagoda ispeci pa reci 08:28, 13. mart 2010. (CET)

Hvala Jagoda.--Antidiskriminator (razgovor) 00:15, 8. mart 2010. (CET)

Tu je posebno pitanje transkripcija. Ako transkribujemo ovo ime, po Pravopisu će to biti Boletini, sa L a ne sa Lj, bez obzira na ime sela na srpskohrvatskom. (Koje bi, opet, transkribovano s albanskog trebalo da se zove Boletin(i), a ne Bolje-.) Ja lično ne mislim da je to pravilo transkripcije sa albanskog dobro, ali prosto takvo je u Pravopisu, i transkribovani oblik jeste Isa Boletini bez sumnje. Drugo je pitanje — transkripcija ili (kvazi)prevod. Po mome, transkripcija svakako bolje nego prevod, po tvome kako sâm odlučiš. :)

Wieliczka

Cao treba mi transkripcija ovog poljskog grada. Hvala unapred! --Bukephalos (razgovor) 23:34, 9. mart 2010. (CET)

---

Vjelička.

--Sly-ah (razgovor) 23:50, 9. mart 2010. (CET)

A kako se zove salt mine na srpskom? Kopaona soli? --Bukephalos (razgovor) 23:55, 9. mart 2010. (CET)

Ne, pravilno bi bilo kopaonica soli. A uobičajeno je (i u rečnicima zapisano) rudnik soli.

--Sly-ah (razgovor) 00:09, 10. mart 2010. (CET)

Esad-paša Toptani, sa crticom ili bez nje?

--Antidiskriminator (razgovor) 00:13, 12. mart 2010. (CET)

Po Pravopisu s crticom između imena i orijentalne titule, upravo tako. :)

Transkripcija William of Wied nemačkog princa u Albaniji.

--Antidiskriminator (razgovor) 00:14, 12. mart 2010. (CET)

Šestomesečni knez Albanije Vilhelm od Vida, Vilhelm cu Vid, ili Vilhelm fon Vid [5]. Orginalno ime mu je Wilhelm a ne William. --212.200.192.245 (razgovor) 00:20, 12. mart 2010. (CET)

Wilhelm Friedrich Heinrich Prinz zu Wied--Jakša (razgovor) 00:58, 12. mart 2010. (CET)

Sao Paulo

Može li neko da uradi transkripciju sa portugalskog? -- Bojan  Razgovor  05:09, 13. март 2010. (CET)

Sao Paolo. I. Klajn. RJN. 157 --Јагода испеци па реци 08:23, 13. март 2010. (CET)

Pardon, sad otvorih pravopis, i piše Sao Paulo. Pravopis ide pre Klajna. --Јагода испеци па реци 09:28, 13. март 2010. (CET)

Ceo clanak. -- Bojan  Razgovor  08:43, 13. mart 2010. (CET)

A šta ti treba? Napiši ovde imena koja treba da se transkribuju, pa ćemo uraditi.--Jagoda ispeci pa reci 09:11, 13. mart 2010. (CET)

• Anhangabaú -- Anjangabau
• Tamanduateí -- Tamanduatei
• Aricanduva -- Arikanduva
• Butantã -- Butanta
• Campo Limpo -- Kampo Limpo
• Capela do Socorro -- Kapela do Sokoro
• Casa Verde -- Kaza Verde
• Cidade Ademar -- Sidade Ademar (ovo Sidade znači grad, ne znam da li je deo imena.)
• Cidade Tiradentes --Sidade Tiradentes (ovo Sidade znači grad, ne znam da li je deo imena.)
• Ermelino Matarazzo -- Ermelino Matarazo
• Freguesia do Ó -- Fregezija do O
• Guaianases -- Gvajanazes
• Ipiranga -- Ipiranga
• Itaim Paulista -- Itaim Paulista
• Itaquera -- Itakera
• Jabaquara -- Žabakvara
• Jaçanã --- Žasana
• Lapa -- Lapa
• M'Boi Mirim -- M'Boi Mirim
• Mooca -- Moka
• Parelheiros - Pareljeiros
• Penha -- Penja
• Perus -- Perus
• Pinheiros -- Pinjeiros

Nek Slaja proveri, ipak. --Jagoda ispeci pa reci 09:28, 13. mart 2010. (CET)

---

Jagoda, jesi li ti sigurna da si dobro pročitala? U mom RJN, (četvrto, prerađeno i dopunjeno izdanje), upravo na str. 157. stoji Sao Paulo, ne Sao Paolo. To isto stoji i u Pravopisnom rečniku.

--Sly-ah (razgovor) 09:18, 13. mart 2010. (CET)

U pravu si. Nije mi dobro, ne vidim ništa. Učinilo mi se od onog NE Sao Paolo, da je u stvari DA Sao Paolo. Izvinjavam se. Aj proveri i ovo gore što sam uradila da nisam negde zabrljala...--Jagoda ispeci pa reci 09:34, 13. mart 2010. (CET)

Hvala na ispravkama. Sve mi jasno, samo mi nije jasno uklanjanje krajnjeg e u Verde i Cidade... Nigde u Pravopisu ne vidim da piše da se e u tom položaju ne čita/transkribuje...--Jagoda ispeci pa reci 09:40, 13. mart 2010. (CET)

Tačno je da toga nema u Pravopisu, ali sam se rukovodio jednim iskustvom od pre nekoliko godina kada je na Vikipediji bilo postavljeno pitanje kako se transkribuje ime portugalskog fudbalera Manichea. Ja sam bio uveren (slušajući hrvatske komentatore) da je pravilno Maniše, ali sam negde našao da je to krajnje "e" muklo i da se ne izgovara, ali samo u portugalskom portugalskom [[6]] U brazilskom portugalskom se, izgleda, izgovara [[7]], pri čemu malo baca na "i" (to sam tek malopre ustanovio), pa sad ni ja ne znam. Činjenica je da postoje razlike u izgovoru nekih reči između portugalskog portugalskog i brazilskog portugalskog, ali se nameće pitanje da li brazilske toponime transkribovati prema službenom portugalskom (kako to sugeriše Pravopis) ili prema brazilskom izgovoru? Evo, i ovde [[8]] se čuje to e/i (u pitanju su govornici brazilskog portugalskog), iako je ono jedva čujno, skoro pa muklo.

--Sly-ah (razgovor) 10:06, 13. mart 2010. (CET)

Hm, ja sam mislila da se za osnovu transkripcije sa portugalskog uzima brazilski izgovor, jer kako piše u Pravopisu, "zato što je bliži pismu". --Jagoda ispeci pa reci 10:50, 13. mart 2010. (CET)

Osim toga, pošto u Pravopisu ništa ne piše oko toga (ne piše "e na kraju se ne prenosi"), a vidimo da ima različitih izgovora, ja bih se ipak držala onoga što piše u Pravopisu, tj. "E kao E osim u diftonzima AE, OE (i AE sa onim A sa talasom gore, nemam to slovo na tastaturi)."--Jagoda ispeci pa reci 10:55, 13. mart 2010. (CET)

Hm, ja sam mislila da se za osnovu transkripcije sa portugalskog uzima brazilski izgovor, jer kako piše u Pravopisu, "zato što je bliži pismu".

Dobro si mislila. Ja sam nešto pobrkao, po analogiji sa engleskim i američkim engleskim. U svakom slučaju, nemam ništa protiv da se vrate ona slova "e" koja sam neopravdano otfikario.

--Sly-ah (razgovor) 12:09, 13. mart 2010. (CET)

Ma nema veze. Bitno je da smo ustanovili kako ke tačno. --Jagoda ispeci pa reci 12:16, 13. mart 2010. (CET)

Povijest

Htio bih da mi neko, ako može, razjasni tačno razgraničenje između riječi povijest i istorija u današnjem srpskom jeziku. Ja sam nešto pretraživao po Guglu i našao sam komentare kako riječ povijest ima drugačije značenje od riječi istorija u srpskom jeziku, a evo su neke od mogućih značenja koje sam pronašao:

• Povest je sve što se dogodilo od nastanka sveta pa do danas, a istorija je samo refleksija povesti, tj. zabeleženi i dokumentovani događaji.
• Povest je neko predanje, priča koja se prenosi, a ne istorijska nauka.

A evo šta kaže šestotomni Rečnik Matice srpske.

• Povest - celokupan tok razvitka prirode, ljudskog društva, istorija. (RMS)
• Povest - nauka koja istražuje i proučava prošlost; nauka o razvitku ljudskog društva, o razvitku pojedinih oblasti prirode i kulture, istorija. (RMS)
• Povest - skup činjenica ili događaja povezanih s kim ili čim. (RMS)
• Povest - priča, pripovetka. (RMS)

Šta je od ovoga tačno, i ima li neko možda preciznije određenje riječi povijest u odnosu na riječ istorija u sadašnjem srpskom jeziku? Da li postoji definicija povijesti u jednotomnom Rečniku Matice srpske, pošto ga ja trenutno nemam kod sebe? --Željko Todorović (razgovor) 20:43, 15. mart 2010. (CET) s. r.

Pre dve godine sam postavio gornje pitanje i odgovoreno mi je da se obe koriste u srpskom jeziku i da su sinonimi.--Drazetad (razgovor) 20:52, 15. mart 2010. (CET)

Tako je. Istorija ili pov(ij)est, jedno je te isto. S tim sto mozda povest ima sire znacenje a to je ovo poslednje koje je zeljko naveo. - prica, pripovetka.--Jagoda ispeci pa reci 20:57, 15. mart 2010. (CET)

A da li ove dvije tvrdnje otpadaju: „Povest je sve što se dogodilo od nastanka sveta pa do danas, a istorija je samo refleksija povesti, tj. zabeleženi i dokumentovani događaji“ i „Povest je neko predanje, priča koja se prenosi, a ne istorijska nauka“? --Željko Todorović (razgovor) 21:01, 15. mart 2010. (CET) s. r.

• Istorija, je grčka reč grč. historia, koja se uvražila u našem jeziku, a po Vujakliji to bi u našem jeziku bila reč POVEST (Vujaklija; Leksikon stranih reči i izraza, str. 368)--mile (razgovor) 21:09, 15. mart 2010. (CET)

Ne otpada nista. Jedna rec moze imati vise znacenja. Povest i istorija imaju jedno te isto znacenje ali to ne znaci da jedna od tih reci ili obe nemaju jos neka znacenja koja se ne odnose obavezno i na onu drugu rec. Kao na primer, povest moze znaciti i prica, pripovetka, ali istorija to ne znaci. Moze se reci: seo deda pa ispricao svom unuku jednu interesantnut povest, ali ne moze reci da mu jeispricao jednu interesantnu istoriju. Na drugim jezicima to moze, zapravo, oni nemaju dve reci za istoriju nego samo jednu, pa je koriste i za propovetku, pricu, ali mi ne. Istorija ili povest su i prva i druga definicija: sve sto se dogodilo od nastandka sveta pa do danas, kao i zabelezeni i dokumentovani dogadjaji. Stavise, mozda je ovo drugo pre definicija istoriografije, ne znam. Ajde, kad me teras da ustanem da uzmem RMS, pa cu da ti kazem tacno. Jedno je sigurno: prva definicija se odnosi i na povest i na istoriju. To su sinonimi, kad je to znacenje u pitanju.--Jagoda ispeci pa reci 21:10, 15. mart 2010. (CET)

Pov(ij)est je riječ slavenskog porijekla. Koriste je i Rusi recimo (Povest vremmenih let). Zašto naša „izobražena“ elita voli tuđe riječi više od svojih, nikad mi nije bilo jasno. Dakle da povest i povijest, a istorija hm, hm. Šta najviše želim da kažem: nikako ne zabranjivati riječ pov(ij)est i proglašavati je hrvatskom. M2c. --Miroslav Ćika (razgovor) 21:15, 15. mart 2010. (CET)

Mislim da i kod Rusa riječ povest ima sličan status kao i kod Srba. I kod njih se uobičajeno kaže „istoriя“ ali se upotrebljava i povest, više kao arhaična, stara riječ ali ravnopravna sa „istoriя“. --Željko Todorović (razgovor) 21:22, 15. mart 2010. (CET) s. r.

• Istorija, je grčka reč grč. historia, koja je ušla u srpski jezik u svakodnevnu upotrebu, Hrvati su u svakodnevnu upotrebu uveli reč POVJEST, i na taj način izbacili stranu reč, dok mi u srpskom jeziku više koristimo grčku reč ISTORIJA, umesto naše reči POVEST (Vujaklija LSR)--mile (razgovor) 21:31, 15. mart 2010. (CET)

A ko je uopšte pominjao da je ta reč hrvatska? Ajde Ćiko ne luduj ;)

Oćemo anketu :)? Ali bez da ljudi gledaju na ovu stranu :) --Miroslav Ćika (razgovor) 15:53, 16. mart 2010. (CET)

Sećam se da je svojevremeno neko pisao Zabavniku, oštro kritikujući ovaj list što upotrebljava „hrvatsku reč povest“, pa su mu objasnili kako i zašto je ta reč srpska. Tako da mislim da bi anketa bila prilično neizvesna. A zamisli tek anketu za reč povesničar. :) -- Loshmi (razgovor) 17:07, 16. mart 2010. (CET)

Ma ja sam shvatila da Ćika to ovde nekom zamera. Izvini, Ćiko. Što se ankete tiče, Lošmi je svakako u pravu, sigurna sam da vbi rezultati bili poražavajući. A ne samo za tu reč, ima ih na tone i tone drugih koje prosečan Srbin eto smatra hrvatskim, a nema pojma da su reči u stvari srpske... --Jagoda ispeci pa reci 17:13, 16. mart 2010. (CET)

(BTNj, da li je prezime Ćika s kratikim ili dugim I? Da znam kako da ti se obraćam u vokativu)--Jagoda ispeci pa reci 17:13, 16. mart 2010. (CET)

ISTORIJA:

1. nauka o razvitku ljudskog društva; događaji vezani za celokupni tok prošlosti pojedninih naroda
2. razvitak pojedine naučne, kulturne i druge oblasti, pojave i sl.
3. tok događaja zbivanja vezanih za prošlost, život nekoga ili nečega; spis o tome, biografija.

POV(IJ)EST:

1. a) celokupan tok razvoja prirode, ljudskog društva, istorija. b) nauka o razvoju ljudskog društvapojedinih oblasti prirode i kulture, istorija. v) školski predmet, udžbenik za taj predmet, istorija.
2. skup činjenica, događaja povezanih s nečim s nekim

Boldovi su moji. RMS jednotomni. --Jagoda ispeci pa reci 21:34, 15. mart 2010. (CET)

Dobro pojašnjenje. Ja mislim da i kod nas te 2 riječi treba da budu ravnopravne. Inače ćemo uskoro da idemo u bejzmont i bacamo garbiđ van, kao neki ovdje kod mene. I naravno da drajvamo Jamesom :) --Miroslav Ćika (razgovor) 21:37, 15. mart 2010. (CET)

Gde to kod nas? Pa zar ti nisi jedan od naših? Koji su to vaši?--Jagoda ispeci pa reci 21:47, 15. mart 2010. (CET)

Živim u Kanadi. Jezik naših ljudi se često toliko brzo kvari, da se pitam da li su ikada i govorili srpski. --Miroslav Ćika (razgovor) 03:05, 16. mart 2010. (CET)

Dobio sam objašnjenje koje sam želio, tj. kako je navedeno u jednotomnom Rečniku Matice srpske i drugim priručnicima, budući da trenutno nemam literaturu kod sebe. Budući da su to priručnici isključivo srpskog standarda, znači da savremeni lingvisti ne izbacuju tu riječ i smatraju je ravnopravnom sa riječi istorija. Ja nemam ništa protiv da se te dvije riječi koriste ravnopravno na Vikipediji, ali treba izbjegavati da se u jednom članku javljaju dva oblika. Znači, u članku samo ili povijest ili istorija, ne oboje. Slično kao ijekavica i ekavica. --Željko Todorović (razgovor) 21:49, 15. mart 2010. (CET) s. r.

Pa to smo ti Dražeta i ja rekli na samom početku. Te dve reči su obe reči spskog jezika. Istina je da istorija preovlađuje u običnom govoru, a pov(ij)est je više vezana za neki pesničko književni stil, ali u principu, mogu se koristiti u podjednakoj meri. Štaviše, ne mislim čak da je bitno držati se samo jedne u jednom tekstu. Ipak se tu radi o dve reči, a ne o dva dijalekta ili dva pisma... Naizmenično korišćenje jedne i druge može da razbije i jednoličnost teksta dakle, dobro je i za sam stil...--Jagoda ispeci pa reci 21:54, 15. mart 2010. (CET)

Pa, kad bolje razmislim, moglo bi se upotrebljavati obje riječi u člancima pošto se i drugi sinonimi upotrebljavaju u istim člancima. Ali, smatram da će ta riječ biti veoma rijetko korišćena, kao što je to i danas. Eventualno će se možda upotrebljavati u člancima o srednjevjekovnim djelima i u nekoj tematici koja pripada pjesničko-književnom stilu kako je prethodno već rečeno. --Željko Todorović (razgovor) 22:21, 15. mart 2010. (CET) s. r.

Moj lični utisak je da povijest mnogo lepše leži ijekavici, tako da bih je ja koristila u ijekavskim člancima... Doduše, to je samo moj lični utisak, ne znači ni da je dobar ni da je ispravan...--Jagoda ispeci pa reci 22:34, 15. mart 2010. (CET)

Povijest — u ijekavici, povest — u ekavici. Jedino se tako može pisati. Ne može povijest da se piše u ekavici. --Željko Todorović (razgovor) 22:53, 15. mart 2010. (CET) s. r.

Svasta od tebe, pa znam da je ijekavica povijest a ekavica povest. Govorim o samoj toj reci u odnosu na rec istorija. Lepse mi je videti je kao povijest i u ijekavskom tekstu nego kao povest u ekavskom tekstu. U ekavskom tekstu mi nekako vise lezi istorija. Nadam se da sam sad bila jasnija.--Jagoda ispeci pa reci 22:57, 15. mart 2010. (CET)

Jasnije je, ionako mi je bilo čudno šta si mislila onom prethodnom rečenicom. Pa meni je svejedno kako se gdje piše. Obadvije verzije su dobre. --Željko Todorović (razgovor) 23:06, 15. mart 2010. (CET) s. r.

Invazija na Švajcarsku

Hoću da napišem članak o planiranoj nemačkoj invaziji na Švajcarsku[9], ali ne znam kako da imenujem članak. Izvorno ime operacije je „Tannenbaum“, pa me zanima da li da transkriptujem ime - Tanenbaum (kao Operacija Vajs I) ili da ga prevedem- Jel(k)a (kao Operacija Morski lav). --Новак (разговор) 23:10, 23. март 2010. (CET)

To sve zavisi od toga kako je poznata našim istoričarima. Pregledaj malo naše istorijske knjige pa vidi šta se pojavljuje. Ja lično ne bih prevodila nego bih ostavila Tanenbaum. --Јагода испеци па реци 09:42, 24. март 2010. (CET)