Viktor Orban

U mađarskoj tradiciji prezime (Orban) prethodi imenu.
Na Vikipediji na srpskom jeziku se ustalilo da se mađarska imena prikazuju sa redosledom: lično ime, prezime.

Viktor Orban
Orban (2023)
Lični podaci
Datum rođenja	(1963-05-31)31. maj 1963.
Mesto rođenja	Stoni Beograd, NR Mađarska
Univerzitet	Univerzitet u Budimpešti Univerzitet u Oksfordu
Profesija	političar advokat
Porodica
Supružnik	Aniko Levai (v. 1986)
Deca	5
Politička karijera
Politička stranka	Fides
Mandati Predsednik Vlade Mađarske Trenutna funkcija Funkciju obavlja od 29. maja 2010. Predsednik Laslo Šojom Pal Šmit Laslo Kover (v. d.) Janoš Ader Katalin Novak Prethodnik Gordon Bajnai 6. jul 1998 — 27. maj 2002. Predsednik Arpad Gunč Ferenc Madl Prethodnik Đula Horn Naslednik Peter Medđeši Predsednik Fidesa Trenutna funkcija Funkciju obavlja od 17. maja 2003. Prethodnik Janoš Ader 18. april 1993. — 29. januar 2000. Prethodnik funkcija uspostavljena Naslednik Laslo Kover Narodni poslanik Skupštine Mađarske Trenutna funkcija Funkciju obavlja od 2. maja 1990.
Zvanični veb-sajt
Zvanični veb-sajt
Potpis

Viktor Orban (mađ. Orbán Viktor; Stoni Beograd, 31. maj 1963) mađarski je političar. Od 2010. godine obavlja funkciju predsednika Vlade Mađarske, koju je prethodno držao od 1998. do 2002. Takođe je od 1993. predsednik stranke Fides, s kratkom pauzom između 2000. i 2003.

Orbanova druga vlada sprovela je velike ustavne i pravne reforme u Mađarskoj. Pozicionirao se kao čvrst zagovornik suverenizma, u nekoliko navrata je dolazio u sukob sa Evropskom unijom. Tokom svog mandata, posebno je ojačao odnose između Mađarske i Rusije.

Protivi se ilegalnoj migraciji. Njegova vlada je, kao odgovor na evropsku migrantsku krizu, izgradila žičanu ogradu na granici između Mađarske i Srbije. Mađarski građani su na referendumu odbacili plan Evropske unije o migrantskim kvotama, koji bi omogućio raspoređivanje izbeglica na teritoriji zemalja članica.

Zbog svog umerenog evroskepticizma, populističke retorike i propagiranje koncepta iliberalne demokratije, Orban je postao jedan od najuticajnijih lidera u Evropskoj uniji.

Detinjstvo i mladost

Rođen je 31. maja 1963. godine u Stonom Beogradu. Diplomirao je pravo 1987. godine na Univerzitetu u Budimpešti, a neko vreme je studirao i na Univerzitetu u Oksfordu. Iako protestant, poznat je po svom dobrom odnosu sa vođama svih većih religija u Mađarskoj.

Politička karijera

Jedan je od osnivača stranke Fides (što je skraćenica za Alijansu mladih demokrata), koje je osnovana 30. marta 1988 godine. Postao je poznat po govoru koji je održao 1989. godine na trgu Heroja u Budimpešti na kome je tražio održavanje slobodnih izbora i odlazak sovjetskih trupa iz Mađarske.

Orban i Gabor Fodor, 1993. godine.

Od 1990. godine postaje poslanik u Mađarskom parlamentu i predsednik Fidesa, koji iz liberalne pretvara u konzervativnu partiju. U oktobru 2002. godine Orban postaje potpredsednik Evropske narodne partije (EPP, engl. European People Party).

Prva vlada (1998—2002)

Fides pobeđuje na izborima 1998. godine i osvaja 42% glasova, i ulazi u koaliciju sa Mađarskim demokratskim forumom, obećavajući izmene zdravstvenog sistema kao protivmeru programu štednje koji je sprovodila bivša vlada Socijalističke partije i Alijansa slobodnih demokrata. Sa 35 godina, Viktor Orban postaje drugi najmlađi premijer Mađarske.

Orbanova ekonomska politika ogledala se u smanjenju poreza i socijalnog osiguranja, što je smanjilo inflaciju i nezaposlenost. Vlada je najavila nameru da nastavi sa programom socijalističko-liberalne vlade kojim bi se BDP povećao za 4,5%. Bivša vlada je skoro završila ceo program privatizacije društvenih preduzeća i stvorila novi penzioni fond.

Orban i američki predsednik Džordž Buš, 2001. godine.

Nova vlada je odmah pokrenula radikalne reforme državne administracije, reorganizovala ministarstva i stvorila super-ministarstvo ekonomije. Prema nemačkom modelu, Orban je ojačao kabinet premijera, i imenovao ministra koji bi pratio rad kabineta premijera.

Orban 2010, nakon formiranja njegovog drugog kabineta.

Mađarska, zajedno sa Poljskom i Češkom, postaje članica NATO-a 1999. godine. Mađarska je odmah morala da učestvuje u operacijama NATO-a protiv susedne Jugoslavije.

Ekonomski uspeh prve Orbanove vlade, ogledao se u smanjenju inflacije od 15% 1998. godine na 3,8% 2001. godine. Takođe u to vreme postojali su realni izgledi da Mađarska postane i članice Eurozone 2009. godine. Međutim, pregovori oko ulaska Mađarske u Evropsku uniju usporeni su u jesen 1999. godine kada je EU odlučila da primi još šest država.

Mnogobrojni politički skandali tokom 2001. godine doveli su do raspada koalicije. Skandal oko primanja mita u februaru doveo je do podizanja optužnica protiv Nezavisne stranke zakupaca (FKGP). Ova afera dovela je do smenjivanja Jožefa Torgianja i sa mesta predsednika FKGP-a i ministra poljoprivrede.

Nivo podrške političkim partijama počeo je da stagnira, čak i za vreme parlamentarnih izbora 2002. godine Fides i njihov najveći protivnik Socijalistička partija, bili su rame uz rame, gotovo cele godine, obe stranke imale su oko 26% glasova podrške. Prema Galupovom istraživanju iz septembra 2001. godine. Fides bi dobio podršku 33% glasača, Socijalisti 28%, a ostale opozicione partije svaka po 3%. Međutim, FKGP, je spao sa 14% u 1998. godini na 1% u 2001. godine. Nakon što su socijalisti izabrali Petera Međešija, za svog kandidata za premijera, opozicione partije dobile su veću podršku.

Mađarska je privukla pažnju stranih medija zbog donošenja zakona po kome su preko tri miliona građana mađarske nacionalnosti koji žive u susednim zemljama (Rumunija, Slovačka, Srbija, Hrvatska, Slovenija i Ukrajina) dobili dvojno državljanstvo, čime su takođe i dobili pravo na beneficije u zdravstvo, obrazovanju i zapošljavanju u matičnoj zemlji. Time je Orbanova vlada pokušala da sanira po Mađarsku štetne efekte Trijanonskog ugovora iz 1920. godine.

Izbori 2002. godine bili su proglašeni za najvažnije u Mađarskoj. Orbanova koalicija izgubila je od opozicione Socijalističke partije i njenih saveznika liberalne Alijanse slobodnih demokrata. Izlaznost je bila rekordnih 73,5%.

Osim ove tri partije u parlament je ušao samo još Mađarski demokratski forum, dok su Orbanovi koalicioni partneri, populističke Nezavisna partija zakupaca i Mađarska partija pravde i života ostale bez zastupnika u parlamentu.

Opozicija 2002—2010.

Na parlamentarnim izborima 2006. godine Orban je takođe bio kandidat partije Fides, ali obzirom da je Fides poražen i na ovim izborima, Orbanova politička budućnost bila je dovedena u pitanje. Na izborima za Evropski parlament 2009. godine Fides na čelu sa Orbanom odnosi ubedljivu pobedu sa osvojenih 56,36% ili 14 od ukupno 22 mesta koje ima Mađarska. Ovakav rezultat je pretpostavljao i ubedljivu pobedu na izborima za mađarski parlament 2010. godine na kojima partija Fides u prvom krugu osvaja 206 mesta, uključujući i svih 119 pojedinačnih mesta. Posle drugog kruga osvojili su ukupno 263 od ukupno 386 mesta u parlamentu.

Nova Orbanova vlada odmah je nastavila sa radom na donošenju zakona o dvojnom državljanstvu, u čemu im je najveći protivnik bila slovačka vlada na čelu sa bivšim premijerom Robertom Ficom.

Međutim Slovački parlament odobrio je zakon u maju 2010, ali sa odredbom da svaki građanin Slovačke koji uzme državljanstvo neke druge zemlje gubi pravo na slovačko državljanstvo.

Druga vlada 2010—

Većina koju je Orban Fides osvojio na izborima 2010. obezbedila mu je dovoljan broj glasova u parlamentu za promenu ustava. Shodno tome, ustavnim izmenama, u mađarski ustav unet je član koji afirmiše tradicionalan brak. Tokom svog drugog mandata, Orbanova vlada donosi mnoge nove zakone, uključujući i kontroverznu reformu izbornog sistema kojom je smanjen broj poslanika u parlamentu sa 386 na 199.

Orban na sastanku sa ruskim predsednikom, Vladimirom Putinom, 2014. godine, Kremlj.

Drugi Orbanov mandat obeležio je sukob sa Evropskom unijom, i česte Orbanove izjave u kojima osuđuje ideju federalne evrope. Orban se pozicionirao kao proponent jake nacionalne države, očuvanja Hrišćanske kulture i tradicionalnih vrednosti, istovremeno se protiveći Neo-Liberalizmu u ekonomiji.

Orbanove monetarne mere imale su za cilj veću nezavisnost Mađarske od Evropske centralne banke (ECB) ali i smanjivanje javnog duga, koji se drastično povećao u periodu između 2009. i 2012.

Orbanova vlada uvela je proporcionalni porez na lični dohodak, sa poreskom stopom od 16%.

Na Mađarskim parlamentarnim izborima 2014. Orbanov Fides osvojio je apsolutnu većinu, zahvaljujući izmenjenom izbornom sistemu, čime je Fidesu pripalo 133 od ukupno 199 mesta u mađarskom parlamentu. Iako je Fidesu pripalo više mesta u parlamentu u poređenju sa izborima iz 2010, Fides je 2014. osvojio 44,54% glasova, dok je 2010. osvojio 52,73%. Tokom svog drugog mandata, Orban je na meti kritičara zbog ideje iliberalne demokratije koju zagovara, a koju njegovi oponenti, kako u zemlji tako u inostranstvu karakterišu kao pokušaj autoritarne vladavine.

Na parlamentarnim izborima 2018. Fides je ponovo osvojio većinu u parlamentu. Fides je osvojio 49,27% glasova birača i zadržao isti broj mesta u Mađarskom parlamentu.

Odgovor na migrantsku krizu

Nakon eskalacije Evropske migrantske krize 2015. godine, Orban postaje jedan od najglasnijih kritičara evropske politike prema migrantima i imigracione politike nemačke kancelarke Angele Merkel. U svojim izjava i javnim nastupima, Orban često navodi potrebu očuvanja nacionalnih granica, kao i svoje protivljenje nekontrolisanoj migraciji. Orban se istovremeno zalaže za očuvanje mađarskog nacionalnog identiteta. Orbanova vlada naložila je izgradnju žičane ograde na granici Mađarske i Srbije, sa ciljem zaustavljanja priliva ilegalnim imigranata koji su preko Balkanske rute (Grčka, Makedonija, Srbija) ulazili u Mađarsku, na svom putu ka Nemačkoj i ostalim zemljama zapadne Evrope.

Orban na samitu zemalja Višegradske grupe i Južne Koreje u Pragu, 2015. godine.

Odnosi sa Rusijom

Tokom svog drugog mandata, Orban postaje jedan od glavnih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina unutar Evropske unije. Ekonomski odnosi Mađarske i Rusije u stalnom su usponu, a Orban i Putin sastali su se nekoliko puta, što je dovelo do protesta u Budimpešti. Orban takođe zagovara ukidanje sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji zbog krize u Ukrajini, a jedan je od glavnih proponenata izgradnje gasovoda Južni tok čiji je jedan krak trebalo da prolazi kroz Mađarsku. Ipak, Orban je putem bilateralnih sporazuma sa Rusijom obezbedio snabdevanje ruskim gasom, koje je od vitalnog značaja za Mađarsku, budući da ta zemlja većinu svojih potreba za prirodnim gasom zadovoljava uvozom iz Rusije.

Početkom 2014. godine, Orban je sa ruskim predsednikom ugovorio značajno proširenje mađarske nuklearne elektrane Pakš.

Odnosi sa Srbijom

U odnosima sa Srbijom, Orban podržava evropske integracije Srbije, a tokom poslednjih nekoliko godina, Srbija i Mađarska beleže izuzetno dobre međususedske odnose.

Orban se u Nišu sastao sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem gde je održan zajednički sastanak dve vlade. Orban je podržao nastojanja Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, ali i najavio mogućnost mađarskih investicija u Srbiji. Dvojica premijera razgovarali su o zajedničkoj energetskoj politici dve države kao i o migrantskoj krizi.

Referendum o migrantskim kvotama

Orban je 24. februara 2016. objavio da će Mađarska vlada inicirati održavanje referenduma o prihvatanju obaveznih migrantskih kvota za razmeštanje migranata koje je propisala Evropska unija. Neslaganje Orbanove vlade sa migrantskom politikom Brisela nagnalo je Orbana da odbaci migrantske kvote. Orban je rekao da će vlada pozvati građane da glasaju protiv mera EU na referendumu.

Parlament je podržao vladinu inicijativu, uprkos protivljenju dela opozicije, a ovakvu odluku potvrdio je i Ustavni sud, pa je mađarski predsednik, Janoš Ader, raspisao referendum za 2. oktobar.

Referendum nije uspeo, budući da nije glasalo 44% glasača, manje od potrebnih 50%. Ipak, čak 98,36% izašlih birača odbacilo je migrantske kvote.

Orban je izjavio da su rezultati referenduma "izvanredni" i dodao da je broj onih koji su glasali za odbacivanje migrantskih kvota veći od broja onih koji su glasali za ulazak Mađerske u EU 2004.

Orban je najavio promenu ustavu, istakavši da "volju naroda treba uneti u najviši pravni akt zemlje". Tom prilikom Orban je izjavio:

Ostvarili smo veliki rezultat. Danas smo krenuli na dugačak put. Napravili smo prvi, najznačajniji korak. Na tom putu nas čekaju teške borbe i sukobi. Nakon slavlja treba da uradimo dve stvari. Prvo, da volju naroda pretočimo u zakone. Narednih dana ću predložiti parlamentu izmene Ustava.

Deo opozicije kritikovao je održavanje referenduma, dok ga je deo Evropske javnosti tumačio kao prvi korak ka napuštanju EU. Referendum je kritikovao i predsednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc, nazvavši ga opasnom igrom.

Mađarski parlament je 8. novembra 2016. odbacio je predlog ustavnog amandmana kojim bi se migrantima zabranilo da se nastanjuju u Mađarskoj. Predlog nije dobio potrebnu podršku u parlamentu jer je imao dva glasa manje od neophodne dvotrećinske većine.

Politički stavovi

Orbanovu politiku često opisuju kao Evro-skeptičnu i populističku a njegovu vladu kao Nacionalno-konzervativnu. Česta su poređenja Orbana i njegovih političkih stavova sa onim liderke francuskog Nacionalnog fronta, Marin Le Pen, britanskog premijera Dejvida Kamerona, lidera poljske partije Pravo i pravda Jaroslava Kačinskog, italijanskog premijera Matea Rencija kao i republikanskog predsedničkog kandidata u SAD Donalda Trampa, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Američki magazin Politiko navodi da Orbanova politička filozofija uključuje jako nepoverenje prema evropskom vladajućem establišmentu i propagira beskompromisnu odbranu nacionalnog suvereniteta. U jednom od svojih najvažnijih javnih govora, Orban je odbacio na zapadu dominantnu teoriju liberalne države kao slobodne zajednice pojedinaca. Po Orbanovom mišljenju, država je odgovorna za organizaciju, osnaživanje i čak konstrukciju nacionalne zajednice i treba da ima jaku regulatornu ulogu, nasuprot konceptu liberalne države usvojenom u većini modernih zapadnih zemalja, u kome je mešanje države (posebno u ekonomiji) viđeno kao nepoželjno i u kome je državna intervencija prihvatljiva samo kao krajnja i neophodna mera.

Ipak, tip države koju propagira Orban, nije u suprotnosti sa tradicionalnim liberalnim idejama poštovanja građanskih prava ali nazvan je "iliberalnim" budući da posmatra zajednicu, a ne pojedinca, kao osnovnu političku jedinicu.

U teoriji, Orbanova ideja "iliberalne demokratije" promoviše nacionalnu samodovoljnost, nacionalni suverenitet, odbranu tradicionalnog koncepta porodice i puno pravo na zapošljavanje, kao i očuvanje kulturnog identiteta i Hrišćanskog nasleđa Evrope.

U svojim govorima, Orban navodi kako je zapadni koncept liberalne demokratije u dubokoj krizi, i da se svet nalazi u fazi promene globalnog modela i da od unipolarnog svetskog poretka na čelu sa SAD dolazi do postepene transformacije ka multipolarnom poretku u kome će doći do balansa između nekoliko globalnih sila, poput SAD, Rusije i Kine. Orban zagovara saradnju sa zemljama BRIKS-a, posebno Rusijom i Kinom.

Orbanov drugi i treći premijerski mandat predmet je velikih kontroverzi i u Mađarskoj i van nje, a njegovi politički stavovi nailaze na različite odzive. Dok njegove pristalice opisuju Orbana kao suverenistu i pristalicu očuvanja nacionalnog identiteta i ekonomske nezavisnosti, njegovi oponenti oštro kritikuju njegove ustavne reforme, kontroverzne medijske zakone na koje gledaju kao pokušaj smanjivanja sloboda i jačanje autoritarne vladavine. Pojedini kritičari Orbana stoga opisuju kao iredentistu, populistu, putinistu, čak i diktatora. Drugi ga karakterišu kao trenutno najjači eksponent evropske desnice i evroskepticizma.

Patrijarh srpski Porfirije ga je odlikovao 2022. ordenom Svetog Save 1. stepena, zbog zalaganja za očuvanje tradicionalnih hrišćanskih vrednosti. Na svečanoj akademiji povodom Dana Republike Srpske 2023. godine dodeljen mu je Orden Republike Srpske na ogrlici.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt