Вистерија лоџ

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Visterija lodž
Ilustracija iz 1908.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of Wisteria Lodge
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1908.
Hronologija
PrethodnikDruga mrlja
NaslednikCrveni krug

„Visterija lodž” (engl. The Adventure of Wisteria Lodge) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl. Prva je od osam priča objavljenih u knjizi Njegov poslednji podvig, a zbog svoje dužine priča se sastoji iz dva dela: „Jedinstveno iskustvo gospodina Džona Skota Eklsa” i „Tigar iz San Pedra”, koja je u originalnoj publikaciji u časopisu The Strand nosila zbirni naslov „Sećanja na gospodina Šerloka Holmsa”.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Jedinstveno iskustvo gospodina Džona Skota Eklsa[uredi | uredi izvor]

Šerloka Holmsa posećuje uznemireni gospodin Džon Skot Ekls, koji želi da razgovara o nečemu „grotesknom”. Tek što je on stigao u Ulicu Bejker 221b, pojavio se i inspektor Gregson, zajedno sa inspektorom Bejnsom iz policije Sarija. Oni od Eklsa traže izjavu o ubistvu u blizini Ešera prethodne noći. Poruka u džepu mrtvaca ukazuje da je Ekls rekao da će te noći biti u kući žrtve.

Ekls (right) saznaje o Garsijinoj smrti, ilustracija iz 1908. godine

Ekls je šokiran kada čuje da je Alojzijus Garsija prebijen do smrti. On je uistinu proveo je noć u Visterija lodžu, Garsijinoj iznajmljenoj kući, ali kada se ujutro probudio, otkrio je da su Garsija i njegove sluge nestale. Bio je sam u praznoj kući. Seća se da je poslednji put video Garsiju oko jedan sat ujutru kada je ovaj došao u Eklsovu sobu da pita da li je zazvonio.

Ekls je upoznao Garsiju, Španca, preko poznanika, i činilo se da je odmah sklopio neobično prijateljstvo. Garsija je pozvao Eklsa da ostane u njegovoj kući nekoliko dana, ali kada je Ekls stigao tamo, mogao je da primeti da nešto nije u redu. Činilo se da je Garsiju nešto omelo, a celo raspoloženje tokom posete delovalo je prilično tmurno. Zaista, Garsijino raspoloženje postalo je još mračnije kada mu je sluga te večeri doneo poruku.

Ekls je napustio Visterija lodž i raspitao se o tom mestu kod agenta za nekretnine, i bio je iznenađen kada je otkrio da je kirija za kuću plaćena u potpunosti. Što je još čudnije, niko u španskoj ambasadi u Londonu nije čuo za Garsiju.

Ekls, Holms i inspektor Bejns, ilustracija iz 1908. godine

Inspektor Bejns im pokazuje poruku koju je Ekls video da je Garsija dobio. U njoj je bilo napisano „Naše boje, zelena i bela. Zeleno otvoreno, belo zatvoreno. Glavno stepenište, prvi hodnik, sedma desno, zelena tkanina. Uz božju pomoć. D.”, ženskim rukopisom. Da li je to mogao biti sastanak? Može li iza Garsijine smrti stajati ljubomorni muž?

Bejns je zaključio da je Garsijino telo ležalo na otvorenom od jedan sat, ali Ekls kaže da je to nemoguće, jer je Garsija tada došao u njegovu sobu. Holms izlaže teoriju da je Garsija možda doterao satove kako bi Ekls otišao u krevet ranije nego što je mislio da jeste.

Sve što Holms može da zaključi je činjenica da ubica živi u blizini Visterija lodža, i to u velikoj kući.

Tigar iz San Pedra[uredi | uredi izvor]

Muriljo zarobljava gospođicu Bernet, ilustracija iz 1908. godine

Holms i doktor Votson odlaze u Ešer da ispitaju Visterija lodž sa inspektorom Bejnsom. Policajac koji čuva kuću prijavljuje iskustvo od kojeg se diže kosa na glavi. Čovek grubog izgleda — sam đavo, kako misli policajac — gledao je kroz prozor. Policajac je krenuo u poteru za njim, ali je uljez uspeo da pobegne. Holms konstatuje po tragovima da policajac ovo nije umislio.

Unutar kuće se može videti nekoliko čudnih predmeta: nešto što liči na mumificiranu bebu, pticu raskomadanu na komade, krv i ugljenisane kosti. Holms ih kasnije povezuje sa vuduom, što mu daje važan trag.

Iznenada, međutim, pet dana nakon ubistva, Holms je zaprepašćen pročitavši u novinama da je Bejns uhapsio osumnjičenog, Garsijinog kuvara, okrutnog momka kojeg je policajac primetio u kući. Međutim, on pruža malo informacija − samo gunđa. Holms je siguran da kuvar nije ubica i upozorava Bejnsa. Bejns, međutim, odbija Holmsovu pomoć i savet.

Holms provodi sledeći dan istražujući lokalne seoske kuće i pronalazi jednu od zanimljivijih, domaćinstvo Henderson, čiji je gospodar očigledno proveo vreme u tropima, a čiji je sekretar, Lukas, tamnoputi stranac. Dve devojčice gospodina Hendersona imaju englesku guvernantu po imenu Bernet. Holms takođe saznaje od otpuštenog baštovana da je Henderson bogat i da se nečega boji, iako niko ne može da kaže čega. Takođe, niko ne može reći odakle je došao. Henderson je takođe nasilan.

Holms veruje da je zagonetna beleška došla iz ovog domaćinstva, a pisac bi mogla da bude samo gospođica Bernet, koja nije viđena od noći ubistva. Holms odlučuje da ode do ovog domaćinstva, noću, da vidi da li može da „udari u samo srce misterije”, ali ne dobija priliku.

Džon Vorner, otpušteni baštovan, dolazi i otkriva da su Hendersonovi pobegli vozom i pokušali da povedu gospođicu Bernet sa sobom. On ju je, međutim, uvukao u taksi i odveo u gostionicu u kojoj su odsedali Holms i Votson. Očigledno je da nije bila voljna da ide sa Hendersonom jer je bila drogirana opijumom.

„Hendersona” je takođe identifikovao inspektor Bejns. On je Don Huan Muriljo, „Tigar iz San Pedra”, omraženi zbačeni diktator iz Centralne Amerike. Ispostavilo se da je Garsija, koji je bio iz San Pedra, a ne iz Španije, poginuo u osvetničkoj zaveri. Gospođica Bernet je takođe bila deo zavere. Ona jeste napisala poruku, ali Muriljov sekretar ju je uhvatio u tome, Muriljo ju je zatvorio, a zatim sačekao Garsijin potez, potom ga ubivši. Pravo ime gospođice Bernet je gospođa Viktora Duranda. Njen pokojni muž je bio iz San Pedra, ambasador u Britaniji i potencijalni politički rival Murilju. Muriljo ga je opozvao i ubio kako ne bi mogao da predstavlja pretnju za njegovu poziciju.

Muriljo i njegovi saputnici uspevaju da pobegnu londonskoj policiji i ponovo se pojavljuju u Madridu pod novim pseudonimima. Međutim, oni bivaju ubijeni, a njihove ubice nikada nisu uhvaćene.

Komentar[uredi | uredi izvor]

Od čitave zbirke priča o Holmsu od Dojla, ovo je jedina priča u kojoj je policijski inspektor (tačnije inspektor Bejns) kompetentan kao Holms. Holms ima samo pohvale za inspektora Bejnsa, verujući da će se visoko uzdići u svojoj profesiji, jer ima instinkt i intuiciju. Inspektor Lestrad je retko dobijao ovakvu zahvalnost od Holmsa. Ispada da je Bejns uhapsio kuvara samo da bi izvukao Hendersona, kako bi ovaj pomislio da više nije pod sumnjom.

San Pedro je fiktivna zemlja; njegove boje su zelena i bela, objašnjavajući jedan deo zagonetne poruke.

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je objavljena u američkom časopisu Collier's 15. avgusta 1908, kao i u britanskom časopisu The Strand Magazine u septembru−oktobru iste godine. U časopisu The Strand je priča objavljena u dva dela: „Jedinstveno iskustvo gospodina Džona Skota Eklesa” i „Tigar iz San Pedra”.[1] Priča je objavljena sa šest ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Collier's, i sa deset ilustracija Artura Tvidla u časopisu The Strand.[2] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Njegov poslednji podvig,[2] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u oktobru 1917. godine.[3]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

  • Kratki nemi film pod nazivom Tigar iz San Pedra (1921) zasnovan je na ovoj priči. Bio je to jedan od kratkih filmova u serijalu filmova o Šerloku Holmsu u kome je glavnu ulogu tumačio Eje Norvud kao Šerlok Holms, dok je Hjubert Vilis glumio dr Votsona.
  • Priča je prilagođena za TV seriju iz 1968. sa Piterom Kušingom u ulozi Holmsa. Epizoda se danas smatra izgubljenom.[4]
  • Epizode serije Avanture Šerloka Holmsa, sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi, pratila je originalnu priču sa nekoliko izuzetaka. U Visterija lodžu se ne pominju ni jedna vudu relikvija, a Votson je taj koji juri kuvara, a ne policajac. Takođe, na kraju, „Tigar iz San Pedra” i njegov saučesnik nisu ubijeni u madridskom hotelu, već su ih umesto toga ubili Garsijini preživeli sunarodnici u vozu dok je Muriljo pokušavao da pobegne od Holmsa i zakona.
  • U lutkarskoj predstavi Šerlok Holms, Gordon Lestrad, član komiteta za životno vođenje škole Biton, ima „jedinstveno” iskustvo. Jednog dana razgovara sa učenicima po imenu Garsija i Henderson, ali sledećeg jutra otkriva da su nestali. Bejns, učenik koji obaveštava Holmsa o tome, priča mu o njihovoj krađi hleba iz skladišta hrane. Otkriće igračke za psa u njihovoj sobi navodi Holmsa da otkrije istinu. Kabuki zvučni efekti se koriste u epizodi.

Radio[uredi | uredi izvor]

  • Priču je dramatizovala Edit Mejzer kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa iz 1931. sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom. Druge epizode ​​zasnovane na priči emitovane su u januaru 1935, sa Luisom Hektorom kao Holmsom i Lovelom kao Votsonom,[5] i u septembru 1936, sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom.[6]
  • Mejzerova je takođe adaptirala priču za američku radio-seriju Nove avanture Šerloka Holmsa, sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom. Epizoda je emitovana u decembru 1939. godine.[7] Druge epizode ​​zasnovane na ovoj priči emitovane su 1943.[8] i 1947.[9] (sa Tomom Konvejem kao Holmsom i Brusom kao Votsonom).
  • Pripovetka je adaptirana za BBC Light program kao deo radio-serije iz 1952–1969. u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson. Produkciju je adaptirao Majkl Hardvik i emitovana je 26. decembra 1966. godine.[10]
  • Priča je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Berta Kulsa kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson.[11]
  • Godine 2008, priča je adaptirana kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[12]

Muzika[uredi | uredi izvor]

  • Priča je inspirisala džez pesmu iz 1970-ih „The Tiger of San Pedro” Džona Labarbere, koju je popularnom učinio trombonista Bil Vatrus.

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ Smith 2014, str. 165
  2. ^ a b Cawthorne 2011, str. 139
  3. ^ Cawthorne 2011, str. 138
  4. ^ Stuart Douglas - www.thiswaydown.org. „Missing Episodes”. Btinternet.com. Arhivirano iz originala 2012-07-21. g. Pristupljeno 2011-05-29. 
  5. ^ Dickerson 2019, str. 62
  6. ^ Dickerson 2019, str. 76
  7. ^ Dickerson 2019, str. 89
  8. ^ Dickerson 2019, str. 130
  9. ^ Dickerson 2019, str. 228
  10. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 391—392. ISBN 0-517-217597. 
  11. ^ Bert Coules. „His Last Bow”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  12. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 12. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вистерија_лоџ&oldid=27438394”