Vitorino Andreoli

Vitorino Andreoli
Datum rođenja	(1940-04-19)19. april 1940.
Mesto rođenja	Verona, Kraljevina Italija
Veb-sajt	www.vittorinoandreoli.it

Vitorino Andreoli je italijanski psihijatar i esejista rođen u Veroni 19. aprila 1940.

Biografija

Rođen u Veroni 19. aprila 1940. godine, diplomirao je medicinu i hirurgiju na Univerzitetu u Padovi sa tezom iz opšte patologije pod rukovodstvom profesora Masima Aloisija. Eksperimentalna istraživanja nastavljaju se na Institutu za farmakologiju Univerziteta u Milanu, fokusirajući se u potpunosti na mozak, a posebno na povezanost neurobiologije sa ponašanjem životinja i ljudi. Posle diplomiranja radio je u Engleskoj na Univerzitetu u Kembridžu, zatim u Sjedinjenim Državama, prvo na Medicinskom fakultetu Kornel u Njujorku, a potom na Harvard univerzitetu kod profesora Sejmura Ketija, direktora Psihijatrijske laboratorije i stolica biološke psihijatrije. U ovom periodu bio je asistent na Institutu za farmakologiju Univerziteta u Milanu, gde se preusmerio na neuropsihoparmakološka istraživanja.

Čovjekovo ponašanje i ludilo brzo postaju okosnica njegovih interesa, označavajući prekretnicu u njegovoj posvećenosti neurologiji, a potom i psihijatriji, čiji su disciplini postali specijalisti. Na Univerzitetu Harvard sarađuje sa profesorom S.S.Ketiom, psihijatrijskim pristupom koji izgleda omogućava integraciju eksperimentalnih i kliničkih bioloških interesa. Bio je direktor odeljenja psihijatrije u Veroni. Član je Njujorške akademije nauka. Predsedava odsekom Odbora za psihopatiju ekspresije Svetske psihijatrijske asocijacije.

Andreoli se snažno protivi Lombrosovoj koncepciji zločina da je zločin nužno počinio mentalni pacijent i podržava kompatibilnost normalnosti sa najgroznijim ubistvima. Između 1962. i 1984. godine, on formuliše i na neki način predviđa važnost plastičnosti mozga kao "lokusa" mentalne patologije i zato tvrdi da okruženje doprinosi istovremeno strukturiranju biologije ludila kao i genetsko nasljeđivanje.

Besplatno je stekao nastavu farmakologije i toksikologije. 1972. godine postao je šef psihijatrije i od tada radi u javnim strukturama sa nekoliko uzastopnih modifikacija sa stanovišta sistema pružanja pomoći mentalno obolelim. Suosnivač je i prvi sekretar Italijanskog društva za biološku psihijatriju. Nekoliko godina je predsedavao sesijom psihopatologije Svetske asocijacije psihijatara, čiji je trenutno počasni predsednik. Osnivač i ko-direktor italijanske psihijatrije Kuaderni već dvadeset godina.

Italijanski član radne grupe za bezbednost Evropske agencije za procenu lekova od 1998. do 2001. godine. Profesor opšte psihologije i psihologije rasta na Univerzitetu u Molizeu u periodu od 1998. do 2001. godine.