Vicko Milat

vicko milat
Vicko Milat
Lični podaci
Datum rođenja	(1914-02-08)8. februar 1914.
Mesto rođenja	Blato, Korčula, Austrougarska
Datum smrti	2003.(2003-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (88/89 god.)
Mesto smrti	Hrvatska
Profesija	oficir JRM
Delovanje
Član KPJ od	1941.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	8. septembra 1952.
Odlikovanja

Vicko Milat – Kisila (Blato, 8. februar 1914 — 2003), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije, oficir JRM i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 8. februara 1914. u Blatu na Korčuli, u siromašnoj seljačkoj porodici. Posle završetka petog razreda osnovne škole, morao je da prekine školovanje da bi obradom zemlje pomogao majci u prehrani braće i sestara. Godine 1936. postao je član SKOJ-a, a pred rat kandidat za člana KPJ. Zbog revolucionarne aktivnosti više puta je bio hapšen i kažnjavan.

Aprilski rat zatekao ga je kao vojnika u Boki Kotorskoj, odakle se vratio u rodno mesto na Korčulu, gde je odmah bio primljen za člana KPJ. Odmah se uključio u rad na pripremanju ustanka. Postao je član Mesnog komiteta SKOJ-a, a zatim i sekretar partijske ćelije. Učestvovao je u formiranju prve grupe partizana na Korčuli, sredinom jula 1941. godine, i postao komandir partizanskog logora Blato. Kao komandir Korčulanske čete napao je, oktobra 1942. godine, dva italijanska kamiona s vojnicima. Uništio je jedan kamion, a 28 vojnika je bilo izbačeno iz stroja. Početkom marta 1943. godine, postao je komandant partizanskog broda „Proleter“, kojim je 14. aprila u Neretljanskom kanalu napao italijanski konvoj, sastavljen od devet motornih jedrenjaka, koje je obezbeđivao jedan naoružani čelični brod. Njegovi borci su uspeli da zarobe dva broda, ali posle jednočasovne žestoke borbe s neprijateljskim naoružanim brodom, iako teško ranjen, uspeo je da sačuva svoj brod i zarobi jedrenjak „Afrikano“. Nekoliko dana kasnije, 1. maja, tri italijanska patrolna broda napali su ga u uvali Smrska na Hvaru.

Posle kapitulacije Italije, septembra 1943, bio je postavljen za komandanta Južnodalmatinske flotile, s kojom je, tokom oktobra i novembra, izveo nekoliko uspešnih akcija na nemačke brodove u Neretljanskom kanalu i Stonskom zalivu. Kod luke Drače, na Pelješcu, uništio je nemački patrolni brod i jedan jurišno-desantni čamac. Značajnu ulogu odigrao je, 22. decembra, u toku nemačkog desanta na Korčulu, kada je učestvovao u spašavanju stanovništva i prebacivanju zbega na Vis. Početkom 1944. godine bio je postavljen za komandanta Korčulanske flotile, a nešto kasnije za komandanta Mornaričke stanice Mljet. Početkom februara, dobio je zadatak da s dva broda prebaci materijal sa Visa na Pelješac. Prilikom pristajanja u uvali Dobra Luka, s brodovima je upao u nemačku zasedu. Pokušao je da se spase skočivši u more, ali je ubrzo bio uhvaćen. Uspeo je da pobegne i, probijajući se kroz neprijateljske položaje i zasede, posle osam dana, stigao je na Korčulu, odakle se prebacio na Vis. Pred kraj 1944. godine primio je dužnost komandanta Prve flotile Petog pomorsko-obalskog sektora, i s njom učestvovao u borbama za oslobođenje Dalmacije.

Posle oslobođenja završio je Višu vojnopomorsku akademiju i nalazio se na raznim odgovornim dužnostima u Jugoslovenskoj ratnoj mornarici. Kao aktivan društveno-politički radnik, bio je biran za delegata na Petom i Šestom kongresu KPJ. Penzionisan je 1964. godine u činu kapetana bojnog broda.

Preminuo je 2003. godine.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih visokih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 8. septembra 1952. godine.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Ljubljana, Beograd, Titograd: Partizanska knjiga, Narodna knjiga, Pobjeda. 1982.