Vlada Svetomira Nikolajevića

Ministarski savet
Datum osnivanja	2. april 1894.
Prethodne administracije	Prva vlada Đorđa Simića;
Rasformirano	27. oktobar 1894.
Zamenjena sa administracijom	Četvrta vlada Nikole Hristića;
Sedište	Kraljevina Srbija
Predsednik ministarskog saveta	Svetomir Nikolajević;

Vlada Svetomira Nikolajevića je bila vlada Kraljevine Srbije u periodu od 2. aprila do 27. oktobra 1894. godine. Za vreme ove vlade bio je ukinut Ustav od 1888. i vraćen namesnički Ustav iz 1869.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kralj Aleksandar Obrenović je bio nestrpljiv i želeo je sve naprečac. Govorio je kako ga ministri ne slušaju. Sve češće je pomišljao na suspenziju Ustava. Taj zadatak nije pripao Simićevoj vladi koja je pala 2. aprila. Novu vladu obrazovao je dotadašnji ministar unutrašnjih poslova Svetomir Nikolajević. Bila je to rekonstruisana Simićeva vlada. Prve korake u ukidanju Ustava predstavljaju kraljeva kršenja zakonskih odluka. Na Uskrs 1894. godine kralj je suspendovao zakone kojima se njegovim roditeljima zabranjuje povratak u zemlju. Kršenje Ustava od strane kralja dovelo je do paralize državnog sistema. Predsednik vlade sukobio se sa Državnim savetom (gde su radikali činili većinu). Radikali preko „Odjeka“ napadaju kralja. Nikolajević je rasplamsavao kraljevu netrpeljivost prema radikalima. Krajem aprila doneta je odluka o suspenziji Ustava. Ubrzala ju je afera Čebinac.

Narodni poslanik iz Kraljeva, Mihailo Čebinac, uhapšen je pod optužbom da je karađorđevac i da priprema zaveru protiv kralja. Povodom afere u zatvor su pali mnogi radikali poput Taušanovića, Žujovića, Ace Stanojevića. Istražna vlast nije mogla pronaći valjane dokaze, ali je pronašla kompromitujuća pisma sa Petrom Karađorđevićem i sa Cetinjem. Proces je primirio radikale. Ustav iz 1888. godine suspendovan je 21. maja 1894. godine. Na snagu je vraćen ustav iz 1869. godine. Van snage stavljeni su Zakon o Narodnoj skupštini, Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o zborovima, Zakon o opštinama, Zakon o štampi. Radikali su bili demoralisani činjenicom da su ulice grada, prema rečima očevica Slobodana Jovanovića, bile tihe i mirne. Narod je čestitao kralju, umesto da ga osuđuje. Kralj se pravdao da je razlog ukidanja Ustava taj što su mnoge ustanove tokom njegovog maloletstva „izvitoperene“. Ustav iz 1869. godine biće na snazi dok se ne izradi novi. Aleksandar je ispunio svoj glavni cilj. Radikali su se primirili. Pašić je zatražio audijenciju kod kralja, a kada mu ona nije odobrena, napustio je zemlju. Radikalna stranka bila je obezglavljena.

Slobodan Jovanović je u istoriografiju uneo mišljenje da je suspenziju Ustava iz 1888. godine omogućilo prisustvo kralja Milana u Srbiji 1894. i 1895. godine. On je podsetio na izreku „radikali se ne boje Boga, već samo kralja Milana“, iz čega se može zaključiti da se radikali ne boje ni kralja Aleksandra. Milan je obezbedio i podršku velikih sila, pre svega Francuske. Milan se mešao u državne poslove i tako ušao u sukob sa Svetomirom Nikolajevićem. Rezultat je ostavka predsednika vlade.

Za vreme kraljevog odsustva zbog zvaničnih poseta u inostranstvu, Milan se na sopstvenu inicijativu obratio liberalima i predložio im da sastave kabinet. Proba je trebalo da pokaže ko je uticajniji – otac ili sin. Odgovor pokazuje formiranje Hristićeve vlade (27. oktobar 1894) i potiskivanje liberala.

Članovi vlade[uredi | uredi izvor]

**Ministarski savet, 21.3/2.4 - 15/27.10. 1894.**
Funkcija	Slika	Ime i prezime	Detalji
Predsednik ministarskog saveta i ministar unutrašnjih dela		Svetomir Nikolajević
Ministar inostranih dela		Sima Lozanić
Ministar pravde		Jevrem Andonović
Ministar finansija		Vukašin J. Petrović
Ministar prosvete i crkvenih dela		Andra Đorđević
Ministar vojni		Milovan S. Pavlović
Ministar građevina		Stevan Zdravković
Ministar narodne privrede		Lazar R. Jovanović