Vladimir Gajić
Vladimir Gajić | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 24. mart 1965. |
| Mesto rođenja | Marsej,  Francuska |
| Državljanstvo |  Srbija |
| Zanimanje | advokat |
| Politička stranka | Narodna stranka (2017—) Dosta je bilo (2016—2017) Demokratska stranka (1995—1996) Srpski pokret obnove (1990—1994) |
| Deca | 4 |
| Rođaci | Filip Gajić, mlađi brat |
Vladimir Gajić (Marsej, 24. mart 1965) srpski je pravnik, advokat, političar i predsednik Narodne stranke. Bivši je generalni sekretar Srpskog pokreta obnove.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Obrazovanje i advokatska karijera[uredi | uredi izvor]
Rođen je 24. marta 1965. godine u Marseju. Osnovnu i srednju školu je završio u Beogradu, a potom je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1989. godine. Pripravnički staž je završio u advokatskoj kancelariji svog oca i advokat je postao u maju 1992. godine.
Zastupao je Vuka Draškovića, Zorana Đinđića, Vuka Jeremića, akademika Dušana Teodorovića, reditelja Janka Baljka, Natašu Kandić u postupku protiv generala Ljubiše Dikovića (načelnika Generalštaba Vojske Srbije), Vesnu Pešić u postupku koji je pokrenuo ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović...[1] Zastupa uzbunjivača iz Valjeva, Aleksandra Obradovića, Vladiku Grigorija, reditelja Lordana Zafranovića, Radu Trajković, Miroslava Aleksića.
Politička karijera[uredi | uredi izvor]
Gajić se u politički život uključio početkom devedesetih godina. Od 1992. do 1994. godine je bio generalni sekretar Srpskog pokreta obnove. Kao kandidat na izbornoj listi Demokratskog pokreta Srbije (DEPOS), postao je savezni poslanik nakon izbora 1992. godine.
Po napuštanju SPO-a, postao je član Demokratske stranke i njenog Glavnog odbora 1995. godine, ali je stranku napustio već naredne godine.[2]
Pridružio se pokretu Dosta je bilo Saše Radulovića 2016. godine i bio je njegov advokat. Kao jedan od čelnih ljudi pri nastanku stranke, obavljao je dužnosti zastupnika u Republičkoj izbornoj komisiji, člana Statutarne komisije i člana Programskog saveta.[3] DJB je napustio 2017. godine, uoči izbora za predsednika Republike Srbije, na kojima je postao član tima predsedničkog kandidata Vuka Jeremića.[4]
Politički angažman je nastavio u Narodnoj stranci Vuka Jeremića, gde je postao predsednik Pravnog saveta.[5] Na izbornoj Skupštini Narodne stranke u decembru 2021. godine izabran je za potpredsednika.
Član je Krunskog kabineta prestolonaslednika NjKV Aleksandra Karađorđevića od 2001.[2]
Kontroverze[uredi | uredi izvor]
Bio je i direktor kompanije Internacional CG (bivši Geneks) i uhapšen je u akciji policije u oktobru 2007. godine zajedno sa nekolicinom osumnjičenih da su malverzacijama oštetili državni budžet za više od 22 miliona evra[6]. Više tužilaštvo u Beogradu je odustalo od krivičnog gonjenja zbog nedostatka dokaza.
U vreme oštrih sukoba unutar Advokatske komore Beograda, izabran je za njenog predsednika kao lider jedne od struja unutar komore. Njegov izbor je osporen presudom Višeg suda u Beogradu u julu 2018. godine, a potvrđen je izbor advokata Jugoslava Tintora za predsednika komore.[7] Zbog toga su nastavile da postoje dve frakcije komore, a Gajić je nastavio da se predstavlja kao njen predsednik.[8]
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Oženjen je i otac četvoro dece. Ima troje unučića. Gajićev mlađi brat je pozorišni i filmski reditelj Filip Gajić.
Član je Golf kluba Beograd.
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]
Ordena krune, dodelio mu je Aleksandar Karađorđević (2017).[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Vladimir Gajić - novi predsednik”. Danas. 13. jun 2017.
- ^ a b „Vladimir M. Gajić - član Krunskog saveta”.
- ^ „Pokret prerasta u stranku Dosta je bilo”. 30. novembar 2016.
- ^ „Gajić napustio Dosta je bilo”. 3. mart 2017.
- ^ „Gajić: Sudije rade na dugme”. Danas. 16. jul 2020.
- ^ Telesković, Dušan. „Uhapšeni bivši direktori "Geneksa"”. Politika Online. Pristupljeno 2021-10-16.
- ^ „Gajić najavio žalbu na presudu koja potvrđuje Tintorov izbor na čelo Advokatske komore”. 12. jul 2018.
- ^ „Sajt Advokatske komore Beograd, koju predvodi Vladimir Gajić”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2020. g. Pristupljeno 18. avgust 2020. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ „Obeleženo 25 godina postojanja Krunskog saveta”.