Vladimir Kornilov

Vladimir Kornilov
Poštanska marka iz 1989. godine sa likom Vladimira Kornilova
Lični podaci
Puno ime	Влади́мир Алексе́евич Корни́лов
Datum rođenja	(1806-02-13)13. februar 1806.
Mesto rođenja	Rjasnja, Tverska gubernija, Ruska Imperija
Datum smrti	17. oktobar 1854.(1854-10-17) (48 god.)
Mesto smrti	Sevastopolj, Ruska Imperija
Vojna karijera
Služba	1821—1854.
Vojska	ratna mornarica
Čin	viceadmiral (od 1852)
Učešće u ratovima	Bitka kod Navarina Opsada Sevastopolja Krimski rat
Odlikovanja	Orden Svetog Vladimira

Vladimir Aleksejevič Kornilov (rus. Влади́мир Алексе́евич Корни́лов; Rjasnja, 13. februar 1806. — Sevastopolj, 17. oktobar 1854) bio je viceadmiral ratne mornarice Ruske Imperije i istaknuta ličnost Krimskog rata.

Biografija

Vladimir Aleksejevič Kornilov rodio se 13. februara 1806. u selu Rjasnja nedaleko od grada Starice, na području Staričkog okruga tadašnje Tverske gubernije Ruske Imperije. Njegov otac Aleksej Mihajlovič bio je pripadnik ruske mornarice i gubernator Irkutska i Toboljska, a majka Aleksandra Jefremovna aktivno je učestvovala u otvaranju ruske ambasade u Kini.

Školovao se na mornaričkoj akademiji u Sankt Peterburgu, a u službu u ruskoj mornarici stupa 1821. godine (sa svega 16 godina), a od 1823. postaje članom ratne mornarice. Bio je prvi kapetan ratne fregate „Dvanaest apostola“. Prvi zapaženiji vojnički uspeh ostvario je kao učesnik Navarinske bitke 1827. godine služeći na brodu „Azov“.

Od 1849. postavljen je na mesto načelnika štaba ruske Crnomorske flote i smatra se osnivačem ruske parobrodske flote. Komandovao je parobrodom „Vladimir“ u sukobu sa tursko-egipatskim parobrodom „Pervaz Bahri“ 1853. godine. Bio je to ujedno i prvi direktni sukob dva parobroda u istoriji.

Krimski rat i opsada Sevastopolja

Spomenik A. Kornilovu podignut na mestu njegove pogibije

Početak Krimskog rata zatekao je Kornilova na mestu faktičkog komandanta Crnomorske flote (njegovi nadređeni bili su Pavel Nahimov i Vladimir Istomin).

Istakao se u odbrani Sevastopolja gde je kao komandant kopnenog garnizona od 7.000 ljudi (odlukom glavnokomandujućeg Krima, knjaza Aleksandra Menšikova sve akcije odbrane poluostrva su sa mora preusmerene na kopno) pokazao primere vešte organizacije aktivne odbrane. Smatra se osnivačem pozicionog ratovanja koje se ogleda u neprestanim napadima, aktivnim noćnim akcijama i artiljerijskim udarima).

Poginuo je 17. oktobra 1854. na uzvišenju Malahov iznad Sevastopolja tokom bombardovanja grada, a sahranjen je u crkvi Svetog Vladimira u Sevastopolju zajedno sa admiralima Mihailom Lazarevim, Pavelom Nahimovim i Vladimirom Istominom.

Privatni život

Godine 1837. oženio se Jelisavetom Novosiljcevom sa kojom je imao petoro dece, tri sina (Aleksej, Aleksandar i Vladimir) i dve kćeri (Jekaterina i Natalija).

Vidi još

• Ruska Imperija
• Krimski rat

Reference

• Морской энциклопедический словарь / Дмитриев В.В.. — Санкт-Петербург: Судостроение, 1993. — Т. 2. — С. 120. — 584 с. — ISBN 978-5-7355-0281-4.
• Доценко В.Д. Морской биографический словарь / Касатонов И.В.. — Санкт-Петербург: LOGOS, 1995. — С. 217. — 495 с. — ISBN 978-5-87288-095-0.
• Кирпичев Ю. Ошибки адмирала Корнилова // Лебедь. — 14 сентября 2012. — В. 661.
• Журнал военных действий в Крыму, сентябрь-декабрь 1854 года / сост. А. В. Ефимов. — Симферополь: АнтиквА, 2010. — 192 с.: ил, карты, портр. — (Архив Крымской войны 1853—1856). 500 экз.