Vodeničar
Vodeničar je zanatlija koji je radio kao mlinar u vodenici.
Napredak tehnologije i savremenih načina eksploatacije žitarica, gotovo je sasvim ugasio vodeničarski zanat. Zbog toga, malobrojni vodeničari pripadaju redu sledbenika starih zanata.
Način rada[uredi | uredi izvor]
Kako su se u starim vremenima, ali i donedavno mnogim krajevima Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore, za mlevenje žita koristile vodenice, gde su se mlele žitarice (pšenica, kukuruz...), postojanje vodeničara je bilo neophodno za njihovo funkcionisanje, pa samim tim i život sela.
Žitarice bi se obično mlele po dogovornom principu, tako da se znalo kada koji domaćin može doneti svoje proizvode.[1] Nekada bi domaćini sami mleli po rasporedu, a nekada bi postojao i poseban vodeničar, obično meštanin koga bi angažovali.
Vodeničari u narodnoj tradiciji[uredi | uredi izvor]
Vodeničari su bili česti motivi u narodnim pričama. Pripovetka Milovana Glišića „Posle devedeset godina” govori o seljaku Savi Savanoviću iz Zarožja, koji se nakon smrti povampirio i živeo u starom vodenici, gde je napadao vodeničare.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Mlinarstvo i pekarstvo”. Stari zanati u Republici Srbiji. Arhivirano iz originala 07. 10. 2019. g.