Водени цвет (list)
 Vodeni cvet, naslovna strana, broj 1, 1908. Časopis se nalazi u digitalnoj biblioteci Muzeja pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu | |
| Tip | list za šalu |
|---|---|
| Urednik | Branislav Đ. Nušić |
| Osnivanje | 1908. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 1908. |
| Grad | Beograd (1908) |
Vodeni cvet (list) – Ephemera vulgata – izlazio je od 30. maja do 1. juna 1908. godine u Beogradu.
Časopis se nalazi u digitalnoj biblioteci Muzeja pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu
Časopis se nalazi u digitalnoj biblioteci Muzeja pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu
O časopisu[uredi | uredi izvor]
List Vodeni cvet je bio prvi šaljivi list koje je pokrenulo Srpsko novinarsko udruženje. Urednik lista je bio Branislav Đ. Nušić, predsednik novinarskog udruženja, a glavni saradnik je bio Brana Đ. Cvetković. Brana Đ. Cvetković je crtao karikature i za ovaj list. Pored njega, značajan je doprinos i saradnika Nauma Dimitrijevića Skolomerije, nekadašnjeg pokretača i urednika satiričnog lista Gedža. Nušić se u Vodenom cvetu iskazao i kao satiričar. List je pokrenut na Adi Ciganliji, gde se održavao "Trojički sabor", a uz podršku samog kralja Petra Prvog Karađorđevića. Na Adi Ciganliji su bili postavljeni paviljoni za narodnu zabavu, a poznato je da je za vreme vašara i karnevala i cenzura bila tolerantnija prema slobodnije napisanim člancima.
Značaj časopisa[uredi | uredi izvor]
Vodeni cvet, kao prvo izdanje Srpskog novinarskog udruženja, može se smatrati pretečom najboljih listova srpske šaljive periodike u 20. veku, jer je udruženje posle Vodenog cveta pokrenulo svoje šaljive listove Ošišani jež (1935) i Jež (1945). To je možda i najveći doprinos ovog "adaciganlijskog" lista srpskoj šaljivoj periodici.[1]
Periodičnost izlaženja[uredi | uredi izvor]
List Vodeni cvet - Ephemera vulgata izlazio je od 30. maja (broj 1) do 1. juna (broj 3), 1908. godine u Beogradu.[1], mada se navodi i podatak da je izlazio od 28. do 30. maja 1908. godine.[2]
Sadržaj lista[uredi | uredi izvor]
Prvi broj lista od 30. maja na naslovnoj strani, posle uvodne reči navodi "Šta sve ima na Adi Ciganliji": nadleštva, kiosci i paviljoni, izložbe, zabave, kafane i pristaništa. Tu su i rubrike: dnevne vesti, ženski svet, pecarski konkurs, naše pesme, izgubljene stvari, oglasi (uglavnom kafane).[3]
U poslednjem broju, od 3. juna, izveštava o broju posetilaca, ali i o poseti Kralja, princeze i princa Pavla, kao i o rezultatima raznih trka i takmičenja. Telegram iz Beča izveštava da se na Adi Ciganliji sprema državni udar čiji je cilj da zbriše samostalnost Adociganlijske republike i izvrši sjedinjenje te republike sa majkom joj Srbijom.[4]
Aforizmi[uredi | uredi izvor]
Rubrika "Mudre reči:
"I ako ne znaš da plivaš, bolje ti je pasti u vodu no u dugove";
"Kad te ujede tašta, namaži ujed limunom ili amonijakom, kad te ujede komarac, isteraj ga iz kuće".
Rubrika "Efemerogrami":
"Za dužnike nezgodno je, što s`na Adi kermes pravi,
kreditore sretne l`svoje, kud će, nego da se davi!"
Pored ovih, tu su bile i rubrike aforistički "telegram", rubrika za izgubljene stvari, šaljivi oglasi i dr.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Rošulj, Žarko (2017). Čas opisa časopisa VII. Novi Sad: Matica Srpska. str. 47-48.
- ^ Rošulj, Žarko (2014). Čas opisa časopisa VI. Novi Sad: Matica Srpska. str. 329.
- ^ „Vodeni cvet, broj 1”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 17. 9. 2020.
- ^ „Vodeni cvet, broj 5”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 17. 9. 2020.
- ^ Rošulj, Žarko (2014). Čas opisa časopisa VI. Novi Sad: Matica Srpska. str. 147-149.