Volfgang Brecinka

Volfgang Brecinka
Datum rođenja	(1928-06-09)9. jun 1928.
Mesto rođenja	Berlin, Nemačka
Datum smrti	3. januar 2020.(2020-01-03) (91 god.)
Mesto smrti	Telfes, Tirol, Austrija
Zanimanje	Pedagog, profesor, naučnik

Volfgang Brecinka (Berlin, 9. jun 1928 — Telfes, 3. januar 2020) bio je nemačko-austrijski naučnik o obrazovanju. Bio je profesor pedagogije na školskom fakultetu Univerziteta u Vircburgu, kao i na univerzitetima u Inzbruku i Konstancu.

Karijera

Brecinka je doktorirao 1951. na Univerzitetu u Inzbruku, a habilitaciju je stekao na istom Univerzitetu 1954. Predavao je u školi za obrazovanje Univerziteta u Vurzburgu (1958—1959), kao i na univerzitetima u Inzbruku (1960—1967) i Konstanz (1967—1996). Njegove istraživačke aktivnosti odvele su ga do istraživanja i studija na Univerzitetu Kolumbija (1957—1958) i Univerzitetu Harvard. Bio je gost profesor na Filozofsko-teološkom univerzitetu u Brikenu, Italija, 1983. i 1990. 1984. bio je gost profesor na Univerzitetu Fribur u Švajcarskoj, a 1985. bio je i gost profesor na Južnoafrički univerzitet u Pretoriji. Bio je pristalica empirijsko-analitičke obrazovne nauke ili naučne pedagogije.

Nakon penzionisanja kao emeritus profesor, sproveo je opsežno istraživanje uz podršku Austrijske akademije nauka o istoriji pedagoške discipline u Austriji, koje je objavio u višetomnom delu „Pädagogik in Österreich. Die Geschichte des Faches an den Universitäten vom 18. bis zum 21. Jahrhundert”.

Privatan život

Volfgang Brecinka bio je oženjen Erikom Brecinka; par je imao troje dece (Kristofa, Veroniku i Tomasa). Živeo je u pokrajini Tirol u Austriji. Preminuo je 3. januara 2020. godine.

Teorija

Brecinka u svojoj knjizi „Metateorija obrazovanja” razlikuje tri klase teorije obrazovanja: nauku o obrazovanju, filozofiju obrazovanja i praktičnu pedagogiju.

Njegovi tekstovi su se pojavili u brojnim izdanjima i na raznim jezicima (uključujući kineski, engleski, italijanski, japanski, korejski, norveški, persijski, poljski, ruski, španski, češki). Na osnovu toga, profesor Brecinka se može smatrati pedagoškim misliocem iz nemačkog govornog područja čiji su tekstovi međunarodno najrasprostranjeniji na stranim jezicima.

Kao praktični pedagog, ocenjuje sa konzervativnog gledišta; Kao naučnik iz oblasti obrazovanja, u pitanjima naučne teorije orijentisao se na razmišljanja Viktora Krafta, Karla R. Popera, Hansa Alberta i Volfganga Stegmilera. Orijentaciju u obrazovnoj analizi pruža njegova široko citirana definicija koncepta obrazovanja:

Pod obrazovanjem se podrazumevaju postupci kojima ljudi pokušavaju da poboljšaju psihičke dispozicione strukture jedne ili više osoba u nekom pogledu, sačuvaju komponente koje se smatraju vrednim ili sprečavaju razvoj dispozicija za koje se procenjuje da su loše.

Shvatanje pedagogije kao nauke

Rečju pedagogija, Brecinka označava pedagogiju kao nauku o vaspitanju ili teoriju vaspitanja, pri čemu ostaje otvoreno da li se radi o jednoj praktičnoj ili jednoj naučnoj teoriji. U svojim radovima govori o krizi naučne pedagogije, on ukazuje na opasnost da je moguće da se nauka o vaspitanju rastvori u u mnoštvo tekućih poddisciplina i nestane pod dominacijom društvenih nauka, pre sve svega psihologije, antropologije i bihejvioralnih istraživanja. Da bi se to sprečilo, pre svega, potrebno je razjasniti metodološke probleme pedagogije, a pedagoške tvrdnje treba razgraničiti prema naučnim normama i razlikovati prema njihovim ciljevima i vrednostima.

Kada je reč o normama, Brecinka govori da norme treba da budu jasno postavljene i da teorije vaspitanja treba njima da odgovaraju. Tek tada se može proceniti zašto su postojeće nezadovoljavajuće i kako se mogu stvoriti bolje. Predmet jednog ovakvog istraživanja nije samo vaspitanje, nego i teorija vaspitanja, pa se ono označava kao kritičko-normativna teorija o teorijama vaspitanja, ili skraćeno metateorija vaspitanja. Kvalitet pedagoških teorija zavisi velikim delom od toga koje metateorijske norme priznaju teoretičari vaspitanja i kako ih slede. Njihova metateorijska shvatanja utiču na obrazovanje nastavnika. Dakle, predmet pedagogije prema Volfgangu Brecinki jesu vaspitanje i teorija vaspitanja.

Pedagogija je često meta mnogih kritika, da je nejasna, nenaučna, neodređena, da se zasniva na spekulaciji, a ne na posmatranju i logičkoj analizu. Često se osporava i nužnost i mogućnost postojanja samostalne nauke o vaspitanju. Pojedini nemački autori, poput V. Brecinke, smatraju da kritički sudovi o pedagogiji nisu opasni po njen razvoj. Opasnija su ona shvatanja, da jedna samostalna nauka o vaspitanju nije ni nužna ni moguća.

Svakako, kritike imaju za cilj da podstaknu dalji razvoj postojećih shvatanja u nauci o vaspitanju i da je zaštite strožijim razgraničavanjem od mešanja sa nenaučnom pedagogijom.

Poreklo pedagogije

S obzirom na mišljanja da vaspitanje postoji od samog nastanka civilizacije i da vaspitno delovanje pretpostavlja razmišljanja i daje povod za dalja razmišljanja, Brecinka deli teoriju o vaspitanju na uži i širi smisao. Njegova pozicija sa sporedne delatnosti ka zanimanju, pomera se sa pojavom učitelja. Učitelji su profesionalni vaspitači. Shodno njihovom delokrugu rada od njih se očekuje da kod svojih učenika formiraju znanja, sposobnosti, stavove, vrline i uverenja. Postavlja se pitanje kako ostvariti te ciljeve.

Učitelj mora da proceni unutrašnje stanje svojih učenika, njihova saznanja, interesovanja, opterećenost. On mora sebi da napravi plan po kome će da postupa. Pri pokušaju da ostvari ovaj plan, on sagledava kako učenici prihvataju nastavu. On doživljava uspehe i neuspehe i pita se o uzrocima koji su do toga doveli. S obzirom na to, vaspitno delovanje pretpostavlja razmišljanja i daje povod za dalja razmišljanja.

Više pedagogija

Brecinka polazi od shvatanja koje je zastupljeno u nemačkom govornom području, a to je da je moguća i nužna jedna samostalna nauka o vaspitanju, ali ukazuje na to da je sporno kako ta nauka treba da izgleda. Moguće je razlikovati tri osnovna shvatanja:

• pedagogija kao disciplina koja normira i opisuje (normativno-deskriptivna)
• pedagogija kao filozofska disciplina
• pedagogija kao čista iskustvena nauka

Kao čista empirijska nauka, pedagogija se odnosi na sistem iskaza koji intersubjektivno proverljivim tvrdnjama informiše o ciljevima vaspitanja i o onim delovima stvarnosti koji su relevantni za postizanje ovih ciljeva. Ona se najviše razlikuje od svih ostalih pravaca jer je zanima ono što jeste, odnosno ograničena je na stvarnost i probleme bića. Pita se šta ljudi žele, šta čine i šta bi moglo da se učini.

Dakle, ne postoji samo jedna pedagogija ili jedna naučna pedagogija, nego različite pedagogije.

Razlikovanje pedagoškog sistema iskaza

Umesto jedne discipline koja se istovremeno izdavala kao naučna, filozofska i praktična, treba da se jave tri sistema iskaza koji odgovaraju trima klasama pedagoškog znanja, koje imaju različite osnove i služe različitim ciljevima:

• Nauka o vaspitanju - teorija koja pruža praksi orijentire, deskriptivna je i vrednosno neutralna. Njena svrha je saznavanje činjenica.
• Filozofija vaspitanja - Odluka o svakom pedagoškom pitanju proizilazi iz ciljeva vaspitanja. Ciljevi zavise od ukupnog shvatanja o vrednosti i smislu ljudskog života. Pitanje o moralnim normama koje treba da važe za vaspitače i vaspitanike, a upravo je to pitanje kojim se bavi filozofija.
• Praktična pedagogija - preskriptivna i propisujuća i nije vrednosno neutralna jer mora da kaže da li je metod dobar ili nije, ona bira i procenjuje situaciju. Njena svrha je da daje uputstva za praksu. Predstavlja sistem preporuka za praktično delovanje u pedagoškoj praksi, ali sama nije nauka. Ona sadrži pored empirijskih i logičkih tvrdnji i vrednosne sudove, kao i normativne postavke. Njima se određene pojave označavaju kao dobre ili loše, poželjne ili nepoželjne; one preporučuju određene stavove ili radnje, a druge odbacuju. Odgovarajući iskazi su preskriptivne prirode.

Ovo su zapravo tri pedagogije koje Brecinka razlikuje.

Predmet nauke o vaspitanju

Predmet empirijske nauke o vaspitanju je vaspitanje kao činjenica kulture, vaspitna stvarnost, realitet ili fenomen vaspitanja. Međutim, predmet nisu samo vaspitni fenomeni nego svi fenomeni vezani za vaspitanje.

Unutar jednog društva i njegove kulture vaspitni fenomeni formiraju posebne oblasti, koje su opet celine za sebe. One se sastoje od međusobno povezanih sastavnih delova i mogu se označiti kao vaspitne situacije ili vaspitna polja. Vaspitna delatnost je samo sredstvo za određene ciljeve. Prema tome, osim delatnosti koje se mogu obuhvatiti pojmom vaspitanje, u glavne predmete nauke o vaspitanju spadaju i:

• ciljevi ili svrhe vaspitanja (ideali)
• subjekti vaspitanja (vaspitači)
• objekti vaspitanja (edukandi)
• sredstva vaspitanja (vaspitne delatnosti i vaspitne ustanove).

Zadaci nauke o vaspitanju

Zadatak nauke o vaspitanju jeste da opiše i objasni vaspitanje kao činjenicu. Opis vaspitnih fenomena pretpostavlja da čovek najpre istraži celokupnu stvarnost u kojoj se vaspitanje pojavljuje.

Karakteristike nauke o vaspitanju

Karakteristike nauke o vaspitanju su:

• Vrednosno-neutralna - naučne teorije ne smeju sadržavati formulacije koje su izraz vlastitih osećanja ili im je svrha pobuditi osećaje drugih, odnosno pokrenuti ih na određene postupke. U nauci je dopuštena samo deskriprivna (opisna i interpretativna) upotreba jezika, dok se preskriptivna (propisujuća) i emotivna isključuju. Kritičari tvrde da je nemoguće da nauka bude vrednosno neutralna, ali i čak i da je to moguće, to je neopravdano (primer rasističkog cilja). Na taj način se od pedagoga stvaraju tehnički izvršioci, umesto da se proveravaju koncepcije postavljenih ciljeva. Pedagog ne bi trebalo samo da sprovodi tuđe ciljeve, on je taj koji ima dodir sa decom i vaspitnom stvarnošću, i mora da veruje u te ciljeve.
• Deskriptivno-analitička - nauka o vaspitanju ima dva zadatka, da opiše vaspitne fenomene i druge delove stvarnosti koji su sa njima povezani i objašnjenje opisanih fenomena (koji su njihovi uzroci ili okolnosti pod kojima su se desili).
• Teleološko kauzalno-analitička - nauka o vaspitanju nije samo nauka koja opisuje činjenice. Njen centralni predmet je odnos cilj-sredstvo. Glavna grupa problema nauke o vaspitanju sastoji se u tome da treba da se ispitaju uslovi za postizanje vaspitnih ciljeva, a taj cilj je da se dostigne određeno stanje ličnosti. Nauka o vaspitanju je teleološki izgrađena jer se mora poći od ciljeva i svrha koje su date voljom ličnosti ili grupa.
• Tehnološka - zadatak joj je da otkrije zakonitosti koje su osnova za kritiku postojećeg vaspitanja, ali isto tako planiranje mogućeg, boljeg budućeg vaspitanja. To može biti ostvareno samo putem istraživanja stvarnih vaspitnih situacija. Polazi se od odnosa cilj-sredstvo i razmišlja se o tome kojim sredstvima i na koji način se određeni ciljevi mogu ostvariti. Vaspitanje se posmatra kao tehničko delanje koje predstavlja vezu između sredstva i cilja.

Metateorija vaspitanja

Metateorija vaspitanja je kritičko-normativna teorija o teorijama vaspitanja. Ona pre svega doprinosi kvalitetu pedagoških teorija, nivou obrazovanja nastavnika i kvalitetu vaspitne prakse. Metateorijom se bave teoretičari vaspitanja, putem pedagoških rasprava i predavanja. Kvalitet pedagoških teorija zavisi od toga koje metateorijske norme priznaju teoretičari vaspitanja i na koji način slede te norme. Metateorijska shvatanja teoretičara vaspitanja utiču i na nivo obrazovanja nastavnika, a time i na kvalitet vaspitne prakse. Prema tome, indirektno, metateorijske studije mogu da imaju veliki praktični značaj. Metateorijske studije predstavljaju pripremu za izgradnju teorija vaspitanja, dakle, njihov cilj je razumevanje teorija vaspitanja i izgrađivanje boljih.

U metateoriji vaspitanja teorije vaspitanja se istražuju sa logičkog i metodološkog stanovišta. Metateorija vaspitanja:

• opisuje – deskripcija
• vrednuje – kritika
• zasniva norme – normira
• predstavlja teoriju onih sistema koji se bave vaspitanjem.

Od ovih sistema iskaza se zahteva da sadrže saznanje ili znanje, a to se mora ispitati, odnosno proveriti. Za proveru su potrebna merila, pravila i norme. Suštinski zadatak metateorije vaspitanja jeste da pronađe ova merila, pravila i norme, da ih proceni međusobno u odnosu na njihove prednosti i nedostatke, da ih precizira i dokaže. Pre toga je potrebno upoznati i ispitati postojeće teorije, kako su nastale i kako su merene. Ispitivanjem pojmova treba pronaći nedostatke kako bi se stvorile bolje teorije. Pronalaženjem teškoća stvaraju se nova metodološka saznanja u skladu sa predmetom. Metateorija ima teorijski – razumevanje postojećih i izgrađivanje novih teorija, kao i i praktični zadatak - poboljšanje vaspitne prakse.

Vaspitanje

Volfgang Brecinka je tokom svog života dao ogroman doprinos pedagogiji u polju vaspitanja.

Brecinka je smatrao da se vaspitna delatnost od drugih razlikuje po cilju osobe koja vaspitava: ona želi da svojom delatnošću postigne nešto određeno, neki cilj. Vaspitna delatnost je usmerena na druge ljude, ona je međuljudska ili socijalna delatnost. U procesu vaspitanja postoje dve osobe — vaspitač (onaj koji vaspitava) i vaspitanik (onaj koji biva vaspitavan). U vaspitanju, vaspitač želi da doprinese tome da vaspitanik stekne i zadrži odeđene psihičke dispozicije (sposobnosti, veštine, znanja, stavove). Psihičke dispozicije predstavljaju relativno trajnu spremnost za ponavljanje određenih doživljaja ili načina posmatranja sopstvenih duševnih doživljaja i tuđih načina ponašanja.

Brecinka vidi vaspitača kao onog koji vaspitava i želi da utiče na strukturu psihičkih dispozicija vaspitanika. On govori o tome kako se vaspitanjem želi da vaspitanik stekne dispozicije koje još ne poseduje, sačuva određene dispozicije za koje se smatra da su pozitivne, odstrani nepoželjne i spreči pojavu onih dispozicija koje se smatraju negativnim. Efekat koji vaspitač želi da postigne u vaspitaniku on vidi kao nešto punovredno.

Naime, vaspitač želi da vaspitanika napravi boljim, spremnijim i sposobnijim nego što jeste. On utiče na vaspitanika pomoću vrednovanja. Pozitivno vrednuje dobre i poželjne psihičke dispozicije, one koje želi da ojača i održi, a negativno vrednuje one loše i nepoželjne, koje želi da odstrani i spreči. Kao i Emil Dirkem, Volfgang Brecinka vidi vaspitanje kao preoblikovanje duše. Brecinka je stvorio novu definiciju vaspitanja koja glasi: pod vaspitanjem se razumeju delatnosti kojima ljudi pokušavaju, u bilo kom smislu, da trajno poprave strukturu psihičkih dispozicija drugih ljudi, ili da održe njihove komponente ocenjene kao punovredne, zadrže ili spreče nastajanje dispozicija koje su ocenjene kao loše.

Cilj vaspitne delatnosti jeste stanje koje vaspitač želi da proizvede u vaspitaniku. Ciljevi vaspitanja se posmatraju kao norme, gde vaspitanik treba da ostvari stanje ličnosti do kojeg hoće drugi da ga dovedu, da postane ideal. Čoveku se suprotstavlja neki ideal koji pokazuje kakav on treba da bude.

Brecinka je odgovorio i na pitanje koje sve delatnosti spadaju pod vaspitanjem. Naime, to su sve delatnosti koje sadrže nameru da promene psihičke dispozicije kod drugih ljudi u bilo kom smislu. Takve delatnosti su: psihoterapija, rehabilitacija, školovanje...

Vaspitno delovanje nije uvek i svuda jednoobrazno, nego se javlja u mnoštvu različitih oblika. Vaspitanje može biti direktno, odnosno neposredno usmereno vasptno delovanje na vaspitanika i indirektno, gde se misli na delatnosti pomoću kojih se pokušava da se promeni okolina vaspitanika tako da ona upravo potpomaže da se nauči ono što treba da se nauči, shodno postavljenom cilju vaspitanja.

Izabrani radovi

• Objavljeno na engleskom:
  • Philosophy of Educational Knowledge: An Introduction to the Foundations of Science of Education, Philosophy of Education and Practical Pedagogics (1992)
  • Belief, Morals and Education: Collected Essays on the Philosophy of Education (1994)
  • Socialization and Education: Essays in Conceptual Criticism (1994)
  • Basic Concepts of Educational Science: Analysis, Critique, Proposals. (1994)
  • Educational Aims, Educational Means, Educational Success: Contributions to a System of Science of Education (1997)
• Objavljeno na nemačkom:
  • Erziehung als Lebenshilfe – Eine Einführung in die pädagogische Situation (1957, 8th ed. 1971)
  • Von der Pädagogik zur Erziehungswissenschaft (1971, 3rd ed. 1975)
  • Die Pädagogik der Neuen Linken (1972, 6th ed. 1981)
  • Grundbegriffe der Erziehungswissenschaft (1974, 5th ed. 1990)
  • Metatheorie der Erziehung. 1978
  • Erziehung in einer wertunsicheren Gesellschaft (1986, 3rd ed. 1993)
  • Erziehungsziele, Erziehungsmittel, Erziehungserfolg (1976, 3rd ed. 1995)
  • Aufklärung über Erziehungstheorien. Beiträge zur Kritik der Pädagogik. 1989
  • Glaube, Moral und Erziehung. 1992
  • Aufklärung über Erziehungstheorien. Beiträge zur Kritik der Pädagogik. 1989
  • Glaube, Moral und Erziehung. 1992
  • Pädagogik in Österreich. Die Geschichte des Faches an den Universitäten vom 18. bis zum 21. Jahrhundert.
    • Band 1 – 3, 2000 to 2008
    • Bd. 4: Pädagogik an der Vienna University of Economics and Business und der Alpen-Adria-Universität Klagenfurt. Abschließender Überblick und Bilanz. Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Vienna 2014 ISBN 3700175876
  • Erziehung und Pädagogik im Kulturwandel. 2003
  • Gesammelte Werke. Collected works in 10 volumes on CD-ROM. 2007

Literatura

• "Wolfgang Brezinka," in: Walter Habel (ed.), Wer ist wer? Das deutsche who’s who. 2008/2009. Schmidt-Römhild, Lübeck 2008 ISBN 3795020468. str. 156.
• "Wolfgang Brezinka," in: Kürschners Deutscher Gelehrten-Kalender 2009. K. G. Saur, Munich
• Richard Olechowski: Wolfgang Brezinka – Begründer der Wissenschaftstheorie der Empirischen Erziehungswissenschaft, Retrospektiven in Sachen Bildung, R. 2, Nr. 49, Klagenfurt 2004
• Heinz-Elmar Tenorth
• Wolfgang Brezinka: Wissenschaftliche Pädagogik im Spiegel ihrer ungelösten Probleme. Retrospektiven in Sachen Bildung, R. 2, Nr. 46, Klagenfurt 2004. (Also in: Pädagogische Rundschau 58, 2004, H. 4, pp. 453–465, and in: Mitteilungsblatt des Förderkreises der BBF 15 [2004], pp. 22–37. Volltext Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. март 2016))
• Siegfried Uhl (ed.): Wolfgang Brezinka. 50 Jahre erlebte Pädagogik. Reinhardt, Munich 1997, ISBN 3-497-01447-8
• C. D'Hondt: Wolfgang Brezinka over het wetenschapskarakter van de pedagogik. 1977
• Susanne Barkowski: Wolfgang Brezinka wird 80 Jahre alt. In: "Erziehungswissenschaft – Mitteilungen der Deutschen Gesellschaft für Erziehungswissenschaft" DGfE, Heft 37, 2008, pp. 120–122.

Spoljašnje veze

• Literatur von und über Wolfgang Brezinka im Katalog der Deutschen Nationalbibliothek
• Contribution on Wolfgang Brezinka in: Austria-Forum, dem österreichischen Wissensnetz – online (in AEIOU Österreich-Lexikon)