Vraćanje hrane
Vraćanje hrane ili regurgitacija je pojava nevoljnog (nehotičnog) vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak i ždrelo, koja nastaje bez prethodne mučnine, naprezanja (grčenja) trbušnih mišića ili nagona na povraćanje. Posebno je neprijatna forma regurgitacije hlorovodonične kiseline u noćnim časovima dok osoba spava.Najčešće je prisutna kod pacijenata koji imaju veću želudačnu (hijatalnu) kilu.
Kod oko 25% pacijenata regurgitacija je povezana sa određenim stepenom odloženog pražnjenja želuca (gastropareza), i kod ovih pacijenata učestalost komplikacija zbog gastroezofagealne refluksne bolesti je povećana. Osnovni značaj simptoma regurgitacije je njihov uticaj na značajno smanjenje kvaliteta života pacijenata, jer uglavnom nije vezan za uspešnost otklanjanja simptoma gorušice upotrebom lekova.
Kako je osnovni simptom regurgitacije anatomski poremećaj, primena terapije lekovima je znatno manje uspešna u otklanjanju simptoma nego što je to slučaj kada postoji izolovana gorušica.[1]
Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]
Prstenast mišić (sfinkter) između želuca i jednjaka obično pomaže u sprečavanju regurgitacije. Ako se naruši funkcija ovog sfinktera nastaje reurgitacija materijala kiselog ili gorkog ukusa ili kiseline koja izlazi iz želuca. Regurgitacija neukusne tečnosti koja sadrži sluz ili nesvarenu hranu može biti rezultat suženja (strikture) ili blokade jednjaka ili abnormalne kesice u jednjaku koja se zove Zenkerov divertikulum. Blokada može biti rezultat oštećenja izazvanih kiselinom u jednjaku, gutanja kaustičnih supstanci, raka jednjaka ili abnormalne kontrole nerava koja ometa koordinaciju između jednjaka i njegovog sfinktera na otvoru u želucu (ahalazija).
Hijatus hernija[uredi | uredi izvor]
Regurgitacija je najčešće prisutna kod bolesnika koji imaju veću želudačnu kilu (herniju hijatusa jednjaka) ili protruziju gornjeg dela želuca u grudni koš kroz dijafragmu, kada je u potpunosti razoren odbrambeni mehanizam donjeg sfinktera jednjaka.
Broj obolelih raste sa starosnom dobi. Oko 60% osoba preko 50 godina ima hijatalnu kilu, a od ovog broja njih, 9% ima simptome vraćanja hrane.[2]
Gastroezofagealna refluksna bolest[uredi | uredi izvor]
U otprilike oko 80% bolesnika regurgitacija se javlja kod bolesnika sa gastroezofagealnom refluksnom bolesti, kao specifičan simptom, a ukoliko je udružena sa gorušicom, dijagnoza ove bolesti se može postaviti sa sigurnošću u oko 70% slučajeva.
Približno 13% pacijenata sa gastroezofagealnom refluksnom bolesti oseća regurgitaciju najmanje 4 dana nedeljno, što značajno utiče na smanjenje kvalitieta života.
Beretov jednjak[uredi | uredi izvor]
Kod Beretovog jednjaka simptomi spontanog vraćanja hrane su veoma česti, i u 75% slučajeva bolest je praćen gorušicom, koja u 25% slučajeva nije prisutna jer većina ovih bolesnika ima veće želudačne kile, ali i zbog činjenice što se tokom vremena osećaj gorušice kod ovih bolesnika izgubio.
U 5-15% bolesnika, Beretov jednjaka sa gastro ezofagealnim refluksom, manifestuje sa predkanceroznim stanjem (metaplazijom ili pojavom želudačnog epitela u jednjaku), nastalog zbog dugotrajne izloženosti želudačnoj kiselini cilindričnog epitela hroničnim refluksom želudačnog sadržaja.
Ostala oboljenja[uredi | uredi izvor]
Postoje tri klinička stanja kod kojih regurgitacija nije posledica gastroezofagealne refluksne bolesti (mada se ova stanja često mešaju):
- Jedno je ahalazija, kada se sadržana hrana i tečnost u jednjaku, a ne želucu, vraćaju u ždrelo. Kod ahalazijom uzrokovanom regurgitacije ne postoji želudačni sok ili žuč i sadržaj vraćene hrane uglavnom čine predhodno uneti nesvareni sastojci i povremeno veća količina pljuvačke.
- Drugo kliničko stanje je ruminacija ili razmišljanje o tome kako bi bilo bolje da ste rekli ili uradili nešto drugačije. Povezana je sa sa depresijom i anksioznošću. Javlja se tokom jela i predstavlja stečeno ponašanje u kome pojedinac podsvesno uzrokuje da se želudačni sadržaj vrati kroz jednjak u usta kako bi ga potom ponovo progutao.[3]
- Treće kliničko stanje je opstrukcija distalnog dela jednjaka (prepreka na jednjaku) koja se osim kod ahalazije sreće i kod velikih divertikuluma distalnog dela jednjaka.
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Kako je regurgitacija nehotično vraćanje sadržaja želuca (čiji največi deo čini nesvarena ili delimično svarena hrana) u jednjak i ždrelo, ona se javlja bez prethodne mučnine, naprezanja ili grčeva trbušnih mišića ili nagona za povraćanjem. Najčešća je posle obroka, a obično se pogoršava savijanjem i ležanjem.
Posebno je neprijatan oblik regurgitacije kiseline u noćnim satima dok osoba spava. Tada se pacijenti naglo probude iz sna zbog jake iritacije ždrela i nagona kašalj i osećaja da će se „udaviti“.
Regurgitacija može biti praćena i simptomima respiratornih komplikacija ako se regurgitirani sadržaj želudca udahne.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Richter JE. Surgery for reflux disease: reflections of a gastroenterologist. N Engl J Med. 1992 Mar 19. 326(12):825-7.
- ^ Goyal Raj K,. „Chapter 286, Diseases of the Esophagus”. Harrison's Principles of Internal Medicine..
- ^ „Da li i vas muči: Ruminacija - opsesivno pesimistično razmišljanje”. Ekspres.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-10-14.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
