Вриштавци

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vrištavci
Južni kreštavac
(Chauna torquata)
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Aves
Red:
Anseriformes
Porodica:
Anhimidae

Stejneger, 1885
Rodovi
Rasprostranjenost vrištavaca

Vrištavci[1] (lat. Anhimidae) porodica su ptica iz reda plovuša (Anseriformes). Zbog oblika kljuna, koji je sličan kljunu ptica iz reda koka (Galliformes), dugo se verovalo, da je porodica vrištavci najsrodnija redu koka (Galliformes), ali je na osnovu analiza DNK zaključeno da su bliže porodici plovke (Anatidae) iz reda plovuša,[2] i svrakolikoj gusci (Anseranas semipalmata) jedinoj živućoj vrsti iz porodice Anseranatidae, takođe iz reda plovuša, koja je i najbliži srodnik porodici vrištavci.[3] U porodici vrištavci postoje dva roda i tri vrste, rogati vrištavac (Anhima cornuta), južni vrištavac ili južni kreštavac (Chauna torquata) i severni vrištavac (Chauna chavaria).

Opis[uredi | uredi izvor]

Južni vrištavac u letu

Vrištavci su velike i glomazne ptice. Glave su im male i paperjaste, a noge duge i debele, plovne kožice su im veoma male (prste povezuju samo u korenu). Imaju po jednu veliku „kandžu” na oba krila, koje koriste u borbama za ženke i u teritorijalnim sporovima.[2] Njih mogu zabosti u grudi protivnika u toku borbe, pri čemu se one mogu otkinuti, a u tom slučaju im izrastaju nove. Za razliku od pataka mogu leteti i u vreme mitarenja.[2] Karakteristične su i po tome što mužjaci nemaju penis.[4] Žive na otvorenom prostoru i u močvarama, gde se hrane vodenim biljem, semenjem i lišćem. Južni vrištavac, smatra se štetočinom, jer napada useve i predstavlja konkurenciju živini.

Gnežđenje[uredi | uredi izvor]

Polažu od 2 do 7 jaja, a najčešće od 4 do 5. Ptići su u stanju da trče čim se izlegu. Roditelji ptiće, da bi izbegli grabljivce, obično odgajaju u vodi ili u blizini vode, jer ptići bolje plivaju nego što trče. Kao i pačići, ptići vrištavaca rano stiču sposobnost prepoznavanja majke. Zbog ove osobine, a i zbog činjenice da nisu izbirljivi po pitanju hrane, pogodni su za domestifikaciju. Odlični su čuvari, jer se glasno oglašavaju kada primete bilo šta novo i potencijalno preteće.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Sve tri vrste naseljavaju isključivo Južnu Ameriku, od Kolumbije na severu do severne Argentine na jugu.

Ugroženost[uredi | uredi izvor]

Južni vrištavac i rogati vrištavac imaju velike populacije i naseljavaju veliku površinu. Za razliku od njih severni vrištavac je relativno redak i smatra se za skoro ugroženu vrstu. Sve tri vrste su retko lovljene, uprkos svojoj upadljivosti, zbog toga što njihovo meso ima sunđerastu teksturu i prošarano je vazdušnim džepovima, zbog čega je neukusno. Glavne pretnje po opstanak su im gubitak staništa i povećano intenziviranje poljoprivredne proizvodnje.

Rodovi i vrste[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Južni kreštavac”. Beogradski zoološki vrt. Arhivirano iz originala 12. 02. 2020. g. Pristupljeno 15. 03. 2020. 
  2. ^ a b v Todd, F. (1991)
  3. ^ Kricher, John C. (1997).
  4. ^ Waterfowl: Order Anseriformes - WHFreeman

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Carboneras, C.. "Family Anhimidae (Screamers)."in; del Hoyo, J., Elliott, A. & Sargatal, J. eds. "Handbook of the Birds of the World," Vol 1, Ostrich to Ducks Lynx Edicions, Barcelona. 1992. ISBN 978-84-87334-09-2. str. 528–535.
  • Todd, Frank S. . Forshaw, Joseph, ed. "Encyclopaedia of Animals: Birds." London. . Merehurst Press. 1991. pp. 87. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  • Kricher, John C. . "A Neotropical Companion." Princeton, NJ, US. . Princeton University Press. 1997. pp. 213. ISBN 978-0-691-04433-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vrištavci na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Vrištavci.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вриштавци&oldid=26845643”