Врт љубави
.jpg) | |
| Umetnik | Peter Paul Rubens |
|---|---|
| Godina | 1634 |
| Pravac | Barok |
| Tehnika | Ulje na platnu |
| Dimenzije | 286 x 198 cm |
| Mesto | Prado, Madrid |
Vrt ljubavi je delo flamanskog slikara Petra Paula Rubensa. Naslikana je u periodu od 1633. do 1634. godine. Ubraja se u jedno od najznačajnijih i najuspešnijih Rubensovih dela. Danas se nalazi u muzeju Prado u Madridu.
Kraća biografija autora[uredi | uredi izvor]
Rubens je rođen 1577. godine u Zigenu, u Nemačkoj, a umro je 1640. godine u Antverpenu, Belgiji, gde je proveo veći deo svog života. Oprobao se u slikanju na raznovrsne teme, pretežno istorijske i mitološke tematike. Jedan je od najvećih majstora baroknog stila u slikarstvu. Njegove slike pune su dramatike, čulnosti i sjaja boja. Nazvan je slikarem tela, dok je Rembrant slikar duše. Malo je umetnika u istoriji umetnosti bilo tako čuveno i uticajno u svoje vreme poput Rubensa. Njegova najznačajnija dela su Podizanje krsta, Otmica Leukovih kćeri, Okovani Prometej, Parisov sud, Skidanje s krsta i ciklus slika posvećen Mariji Mediči.
Analiza umetničkog dela[uredi | uredi izvor]
Tema ovog dela je grupni portret. Reč je o grupnom portretu zaljubljenih ljudi u opuštenoj atmosferi u jednoj idiličnoj bašti. Ovo delo je alegorija ljubavi Rubensa sa njegovom drugom suprugom, Jelenom Furman. Naime, Rubensova prva žena, Izabel Brant, koju je jako voleo i cenio preminula je 1626. godine. Rubens joj je bio uvek veran i njena smrt ga je veoma potresla. Pa ipak, 1630. godine se ženi sa Jelenom Furman. On je tad imao 53 godine, a ona 16. Međutim on je s njom imao još dva sina i tri kćeri. Ovo delo nije naručeno, već ga je Rubens naslikao da bi prikazao svoju ljubav prema toj ženi i predstavlja nešto lično za Rubensa, njegov život.
Ova slika treba da se posmatra sleva nadesno, jer tako teče priča, iako se obično posmatra pogrešno, obrnuto. Na samoj levoj strani nalazi se čovek koji grli mladu ženu. Međutim, to nije strastven zagrljaj jer je njegov dodir odmeren i uzdržan, a u njegovim očime se ogleda blaga hladnoća. Njih dvoje nisu bliski što se vidi i po njenom držanju koje je još oprezno i neodlučno. U središtu slike se nalaze tri žene koje sede i predstavljaju tri različita oblika ljubavi: ekstatičnu – žena koja podbočena gleda pravo, razumnu ljubav – žena koja ispravljenog držanja gleda direktno gledaoca i majčinsku ljubav – žena koja u krilu drži mladog dečaka, malog Amora, u krilu. Nije slučajno da se žena u plavoj haljini sa leve strane pojevljuje ponovo na slici. Ovog puta je okrenuta licem nama i u njenim očima se vidi radoznalost i želja za ljubavlju. Na završetku priče, s desne strane, dolazi do vrhunca, kulminacije, čovek i žena se gordo drže za ruke, u skupocenoj su odeći i selaze niz stepenice. Sve ukazuje na to da su se upravo venčali. Takođe, parovi oko grupe ljudi nose simbole bračne ljubavi, uključujući par golubova i žumance, koje nosi Kupidon u gornjem levom uglu kompozicije. Fontane ili skulpture tri gracija i devojke koja doji označavaju plodnost i bračnu sreću, dok paun simbolizuje boginju Juno koja štiti brak, a pas uzajamno poštovanje i poverenje.
Interesantno je što sve žene na slici su slične među sobom i izgledaju upravo kao Jelena: imaju prav nos, malo raščupanu kosu plave boje, krupnije su građe, ponosno držanje i široko otvorene oči, dok je kod muškaraca specifična kozja bradica i crte lica Rubensa. Međutim, Rubens sa slike deluje znatno mlađe nego Rubens kad je to slikao. To se objašnjava time da je Rubens srećan jer se opet zaljubio i našao novu ljubav, tako da kao da je opet mlad.
Fizičke karakteristike[uredi | uredi izvor]
Dimenzije ovog dela su 198 sa 286 cm, tehnika je ulje na platnu. Kad je naslikana, stajala je u kraljevskoj spavaćoj sobi u palati Alkazar, u Madridu, a danas se nalazi u muzeju Prado, u sobi broj 16V na prvom spratu, takođe u Madridu. Poruka, osnosno idejna sadržina ovog dela je ponovna zaljubljenost Rubensa. Tematika je alegorijska. Korišćeni likovni elementi su pretežno boje i kontrast, ali ima i svetlosti i senke, kao i oblika.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Rose-Marie und Rainer Hagen Bildbetrachtungen — Meisterwerke im Detail. — Köln: Benedikt Taschen Verlag, 1994.
- Enrique Lafuente Ferrari. Museo del Prado. Pintura española de los siglos XVI y XVII. Aguilar S.A. 1964
- Díaz Padrón, Matías, El siglo de Rubens en el Museo del Prado. Catálogo razonado de pintura flamenca del siglo XVII, vol. II, Barcelona, Editorial Prensa Ibérica, y Madrid, Museo del Prado, 1995, pp. 982-987, n.º 1690.
- Glang-Sueberkrueb, A., Der Liebesgarten. Eine Untersuchung über die Bedeutung der Konfiguration für das Bildthema im Spätwerk des Peter Paul Rubens, Fráncfort, 1975.
- Goodman, Elise, Rubens. The Garden of Love as «Conversatie à la mode», Amsterdam-Filadelfia, 1992.
