Gagat
Gagat takođe poznat i kao crni jantar (crni ćilibar) je vrsta lignita ili forma kamenog uglja. Široko se koristi u ukrasne svrhe, za izradu nakita i modnih detalja. Ne spada u minerale već spada u mineralide zbog svog organskog porekla. Boja varira od tamnobraon, smeđe do crne.[1]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Gagat nastaje fosilizacijom drveta pod ekstremnim pritiscima, u sebi može sadržati komadiće uglja koji su medeno žute boje i daju metalni odsjaj.
Svojstva[uredi | uredi izvor]
Gagat se može naći u dve forme: meka i tvrda. Meka forma nastaje pri fosilizaciji pod pritiskom u prisustvu slatke vode a tvrda forma nastaje pri fosilizaciji pod pritiskom u prisustvu slane vode(morske). Veoma se lako obrađuje i rezbari ali je zbog toga je teško dobiti detalje bez velikog iskustva u obradi. Po Mosovoj skali gagat ima tvrdoću od 2,5-4. Specifična težina je između 1,30 i 1,34. I pri dodiru sa užarenom iglom daje miris uglja. Pri trenju se naelektriše poput ćilibara
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi obrađeni primerci su iz Nemačke stari oko 10 000 p. n. e. Tokom dalje ljudske istorije dosta je korišćen za izradu nakita ili amajlija, verovalo se da štiti od zlih magija. A danas se osim u industriji nakita koristi i u masaži.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Pye, K. (1985). „Electron microscope analysis of zoned dolomite rhombs in the Jet Rock Formation (Lower Toarcian) of the Whitby area, U.K.”. Geological Magazine. 122 (3): 279—286. Bibcode:1985GeoM..122..279P. S2CID 129599516. doi:10.1017/S0016756800031496.
