Galileo (navigacioni sistem)
Galileo je globalni satelitski navigacioni i tajming sistem pod civilnom kontrolom (evropske GNSS).[1] Galileo treba da na globalnom nivou daje podatke o poziciji i sličan je američkom GPS sistemu, ruskom GLONASS sistemu i kineskom COMPASS sistemu.
Kao sedište agencije za evropski GNSS izabran je Prag, glavni grad Češke.[2] Do 2014. godine je trajao prenos opreme kao i selidba zaposlenih iz Brisela u Prag.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Galileo je prvi zajednički projekat Evropske zajednice (EU) i Evropske svemirske agencije (ESA). Finansiranje razvojnog dela projekta preuzimaju obe organizacije podjednako. 27. maja 2003. godine, zemlje članice ESA su se dogovorile o finansiranju.
Sledeće zemlje van Evropske zajednice učestvuju u projektu:
Kina učestvuje sa 280 miliona evra u projektu; zajednički trening centar za satelitsku navigaciju otvoren je na univerzitetu u Pekingu.[3]
Indija 2005. godine sklopljen dogovor o saradnji.[4]
Izrael[5]
Maroko[6]
Saudijska Arabija[7]
Švajcarska (Članica ESA) sa početnih 30 miliona evra i dostavom (Preko nekadašnjeg preduzeća Temex)[8] Rubidium i vodinik-atomski sat za prva četiri satelit.[9]
Norveška (Članica ESA)
Južna Koreja[10]
Ukrajina[11]
Sledeće zemlje pregovaraju o saradnji:
Argentina
Australija
Brazil
Čile
Kanada
Malezija
Meksiko
Rusija lansirala je 21. oktobra 2011. prva dva Galileo-satelita sa Sojus raketom iz evropskog svemirskog centra u francuskoj.l[12]
Sjedinjene Američke Države su skeptične prema Galileo projektu uglavnom zbog opasnosti o vojnoj zloupotrebi sistema. Mogućnost o utisku Galilea na Američki NAVSTAR-GPS-sistem je dokazan kao nemoguće.
Tehnička osnova[uredi | uredi izvor]
Galileo funkcioniše sa 30 satelita(27 plus 3 satelita koja su spremna za rad u slučaju da neki prestane da funkcioniše), koja nadleću zemlju na visini od 23.260 km sa brzinom od 3,6 km/s, i mrežom zemaljskih stanica koje kontrolišu satelite. Uređaji sa prijemnikom za navigacione sisteme, kao što su pametni telefoni, mogu da odrede svoju poziciju sa tačnošću od 4 m.
Galileo je na počektu koncipiran samo za civilne svrhe, ali je od strane Evropskog parlamenta u julu 2008. godine odlučeno da se koristi i za operacije koje su vezane za Evropsku sigurnost i odbrambenu politiku (ESVP).[13]
Postavka satelita[uredi | uredi izvor]
Planirano je 30 satelita koji bi kružili oko Zemlje na 3 nivoa pod Inklinacijom od 56°. Predviđeno je da po nivou bude 9 satelita plus 1 rezervni satelit. Imali bi razmak od 40° sa maksimalnim odstupanjem od mit 2°, što predstavlja 1000 km. Na visini od 23.222 km iznad površine zemlje potrebno je 14 sati da se napravi jedan krug oko zemlje.[14]
Finansiranje i troškovi[uredi | uredi izvor]
Pitanje finansiranja je rešeno 24. novembra 2007. godine. Finansira se uglavnom iz ušteđevina od EU-agrarnog sektora.[15]
Do 2007. godine investirano je 1,5 milijardi evra. Za završne faze do 2013. godine planirano je 3,4 milijarde evra iz EU-budžeta.[16] Prema proveri EU-komisije iz 2011. godine troškovi će porasti na 5,3 milijarde evra do 2020. godine.
Galileo sateliti[uredi | uredi izvor]
Eu-komisija je 7. januara 2010. godine od nemačke svemirske firme OHB Technology, Bremen, naručila 14 satelita u iznosu od 566 miliona evra.[17]
Proizvođać: EADS Astrium Početna masa: 640 kg Peformanse: 1,4 kW Veličina: 3,02 m × 1,58 m × 1,59 m Termin lansiranja: 21. oktobar 2011 (IOV 1,2), 12. oktobar 2012 (IOV 3,4) Nosač: Sojus raketa Životni vek: Više od 12 godina Solarni paneli: 14,5 m
- Galileo 1—22 Satellit
Proizvođač: OHB System AG, Korisna nosivost: Surrey Satellite Technology[20] Početna masa: 680 kg Peformansi: 1,5 kW Veličina: 2,7 m × 1,2 m × 1,1 m Termin lansiranja: 2014 Nosač: Sojus raketa, Arijana 5 Životni vek: Više od 12 godina Solarni paneli: 14,8 m
Signal[uredi | uredi izvor]
Galileo koristi zajedno sa GPS frekvencijski opseg L1 1575,42 MHz i L5 1176,45 MHz. Opseg L2 1227,6 MHz raspoloživ je isključivo GPS-u, za galileo je E6 1278,75 MHz.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Art. 2 Koorporacijski dogovor o globalnom civilnom satelitskom navigacionom sistemu(GNSS)između Evropske zajednice, tj. njenim državama članice i ukrajine sklopljen 1. decembra 2005. godine.
- ^ Prag wird Hauptsitz für Satellitennavigationssystem Galileo. Arhivirano 2012-08-01 na sajtu Archive.today In: www.freiepresse.de, 27. Januar 2012,abgerufen am 27. Januar 2012
- ^ BBC: China joins EU's satellite network 19. September 2003
- ^ europa.eu: GALILEO-Gemeinde weitet sich aus: EU und Indien unterzeichnen Übereinkommen 7. September 2005
- ^ europa.eu: EU und Israel besiegeln Vereinbarung zu GALILEO 14. Juli 2004
- ^ europa.eu: EU und Marokko besiegeln Vereinbarung zu GALILEO 12. Dezember 2006
- ^ FAZ: Die Testphase für Galileo beginnt 28. Dezember 2005
- ^ Temex S.A.W.. In: moneyhouse.ch, abgerufen am 10. Oktober 2014.
- ^ swissinfo.org: Arhivirano [Date missing] na sajtu swissinfo.org [Error: unknown archive URL]
- ^ Heise online: Südkorea beteiligt sich am europäischen Satellitennavigationssystem Galileo 13. Januar 2006
- ^ europa.eu: EU und Ukraine unterzeichnen Abkommen über GALILEO 14. Juli 2004
- ^ Heise online: Russland bringt sich bei Galileo ins Spiel 18. Mai 2007
- ^ Heise online: „EU-Parlament segnet militärische Nutzung von Galileo ab” — pmz/c't — 10. Juli 2008
- ^ „How to build up a constellation of 30 navigation satellites” (na jeziku: englisch). ESA. 2007-07-17. Pristupljeno 2009-11-27.
- ^ Arhivirano [Date missing] na sajtu netzeitung.de [Error: unknown archive URL]
- ^ EU: Galileo project in deep 'crisis'. CNN. 8 May 2007
- ^ EU-Kommission vergibt Aufträge für Galileo NZZ Online, 7. Januar 2010
- ^ Gunter Krebs (2011-12-20). „Galileo-IOV PFM, FM2, FM3, FM4”. Gunter's Space Page (na jeziku: englisch). Pristupljeno 2012-01-31.
- ^ ESA (20. Juli 2011). „Galileo wird überraschend billiger” (PDF; 57 kB) (na jeziku: englisch). ESA. Pristupljeno 15. September 2011. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=, |date=(pomoć) - ^ Gunter Krebs (2012-02-03). „Galileo-FOC FM1, …, FM22”. Gunter's Space Page (na jeziku: englisch). Pristupljeno 2012-02-04.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- The Galileo Project — Galileo Design consolidation, European Commission, 2003
- Guenter W. Hein, Jeremie Godet, et al.: Status of Galileo Frequency and Signal Design, Proc. ION GPS 2002.
- Dee Ann Divis: Military role for Galileo emerges. GPS World, May 2002, Vol. 13, No. 5, p. 10.
- Dr Richard North: Galileo — The Military and Political Dimensions. 2004.
- Mendizabal, Jaizki; Berenguer, Roc; Melendez, Juan (2009). GPS and Galileo. McGraw Hill. ISBN 978-0-07-159869-9.
