Garegin Nždeh

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
garegin nždeh
Garegin Nždeh
Lični podaci
Datum rođenja(1886-01-01)1. januar 1886.
Mesto rođenjaKznut, Nahčivan,, Ruska imperija
Datum smrti21. decembar 1955.(1955-12-21) (69 god.)
Mesto smrtiVladimir, Sovjetski Savez
Porodica
SupružnikEpime
Delovanje
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, Jermenski narodnooslobodilački pokret
Činkomandant korpusa
premijer i ministar odbrane Republike Planinske Jermenije

Garegin Ter-Harutjunjan (jerm. Գարեգին Տէր-Յարութիւնեան) poznatiji po pseudonimu Garegin Nždeh (jerm. Գարեգին Նժդեհ; 1. januar 1886 — 21. decembar 1955) bio je jermenski državnik i vojni strateg. Kao član Jermenske revolucionarne federacije, bio je uključen u nacionalno-oslobodilačku borbu i revolucionarne aktivnosti tokom Prvog balkanskog rata i Prvog svetskog rata. Garegin Nždeh bio je jedan od ključnih političkih i vojnih vođa Prve republike Jermenije (1918–1921), a Jermeni su ga obožavali kao harizmatičnog nacionalnog heroja.[1][2]

1921. godine učestvovao je u uspostavljanju Republike Planinske Jermenije, antiboljševičke države koja je postala ključni faktor koji je doveo do uključivanja pokrajine Sjunik u sovjetsku Jermeniju.[3][4] Za vreme Drugog svetskog rata, pomagao je Jermenskoj Legiji Vermahta, oružanim snagama nacističke Nemačke, nadao se da će, ukoliko Nemačka uspe da osvoji SSSR, uspeti da dodele Jermeniji nezavisnost.[5][6]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Garegin Ter-Harutjunjan rođen je 1. januara 1886, u selu Kznut, uNahčivanu. Bio je najmlađi od četvoro dece lokalnog seoskog sveštenika, oca koga je izgubio u detinjstvu. Nždeh je završio osnovno obrazovanje u ruskoj školi u gradu Nahčivan. Srednje obrazovanje nastavio je u Tifliskoj gimnaziji. Sa 17 godina pridružio se Jermenskom narodnooslobodilačkom pokretu. Reč nždeh na jermenskom znači "hodočasnik" ili "emigrant".[7] Ubrzo nakon toga, preselio se u Sankt Peterburg da bi nastavio školovanje na lokalnom univerzitetu. Posle dve godine studija na Pravnom fakultetu, vratio se na Kavkaz kako bi učestvovao u jermenskim nacionalnim pokretima protiv Osmanskog carstva.

1906. godine Nždeh se preselio u Bugarsku, gde je završio školovanje na Vojnom fakultetu Dmitrij Nikolov u Sofiji i 1907. dobio je čin poručnika.

Balkanski ratovi[uredi | uredi izvor]

Nždeh kao oficir bugarske vojske tokom Balkanskih ratova
Garegin Nždeh tokom Balkanskih ratova, 1912–1913.

Iste godine vratio se u Jermeniju. 1908. pridružio se Jermenskoj revolucionarnoj federaciji (ARF) i učestvovao u Iranskoj revoluciji.

Godine 1909, po povratku na Kavkaz, Nždeha su uhapsile ruske vlasti i proveo je 3 godine u zatvoru. 1912. zajedno sa generalom Andranikom Ozanijanom formirao je jermenski bataljon u okviru Makedonsko-odrinskog dobrovoljačkog korpusa Bugarske vojske, koji će se boriti protiv Osmanskog carstva u Balkanskim ratovima, za oslobađanje Trakije i Makedonije. Tokom Drugog balkanskog rata je bio ranjen. Za hrabre i izvanredne rezultate jermenskih boraca, bugarske vojne vlasti odale su čast Nždehu Ordenom za hrabrost.[8]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Pre Prvog svetskog rata, posle amnestije koju su ruske vlasti odobrile 1914. godine, Nždeh se vratio na Kavkaz kako bi pripremio formiranje jermenskih dobrovoljačkih jedinica unutar ruske vojske za borbu protiv Osmanskog carstva. Tokom prve faze rata, 1915. godine, postavljen je za pomoćnika zapovednika Drastamata Kanajana iz 2. jermenske jedinice. Kasnije, 1916. godine, komandovao je specijalnom vojnom Jermensko-Jezidskom jedinicom. Nakon Ruske revolucije i povlačenja ruske vojske, Nždeh se borio u okršajima Alajaja (kod Anija, u proleće 1918), omogućujući siguran prolaz povlačećim jermenskim dobrovoljačkim snagama u Aleksandropolj.

Bitka kod Karakilise[uredi | uredi izvor]

General Garegin Nždeh i pukovnik Ruben Narinijan u jesen 1920. godine

Nakon sukoba s turskim snagama u Aleksandropolju, danas poznatom kao Gjumri, jermenski borci na čelu sa Nždehom su iskopali i izgradili utvrđenja u Karakilisi. Nždeh je imao ključnu ulogu u organizovanju trupa za odbranu Karakilise u maju 1918. godine. Uspeo je da mobiliše stanovništvo očajnih i beznadežnih meštana i izbeglica za narednu borbu svojim nadahnjujućim govorom u dvorištu crkve u Dilidžanu, gde je Jermene pozvao na svetu bitku: "Pravo na front, naše spasenje je tu." Nždeh je ranjen u narednom sukobu, a nakon žestoke borbe od 4 dana, obe strane su imale ozbiljne žrtve. Jermenima je ponestalo municije i morali su se povući. Iako je osmanska vojska uspela da napadne samu Karakilisu, nisu imali više resursa da nastave dublje ka jermenskoj teritoriji.[9]

Nakon proglašenja nezavisnosti Prve republike Jermenije, Nždeh je postavljen za guvernera Nahčijevana, a kasnije, avgusta 1919, za komandanta južnog korpusa jermenske vojske.[10]

Republika Planinska Jermenija[uredi | uredi izvor]

Grb Republike Planinske Jermenije
Nždeh u Gorisu, Republika Planinska Jermenija (1921)

Invazija sovjetske 11. Crvene armije na Prvu Republiku Jermeniju započela je 29. novembra 1920. godine. Nakon sovjetizacije Jermenije 2. decembra 1920, Sovjeti su se obavezali da će preduzeti korake za obnovu vojske, za zaštitu Jermena i da neće progoniti ne-komuniste, mada je poslednja obaveza zanemarena, kada su Dašnaksi bili prisiljeni da napuste zemlju.

Sovjetska vlada predložila je da oblasti Nagorno-Karabah i Zangezur budu deo sovjetskog Azerbejdžana. Nždeh je ovaj korak oštro odbio. Uverljiv anti-boljševik, on je vodio odbranu Sjunika (ranije Zangezur) protiv rastućeg boljševičkog pokreta i proglasio Sjunik samoupravnim regionom u decembru 1920. godine. U januaru 1921. Drastamat Kanajan poslao je telegram Nždehu, sugerišući da se dozvoli sovjetizacija Sjunika, putem kojeg bi mogli dobiti podršku boljševičke vlade u rešavanju problema jermenskih zemalja. Kao odgovor, Nždeh nije napustio Sjunik i nastavio je svoju borbu protiv Crvene armije i sovjetskog Azerbejdžana, boreći se za održavanje nezavisnosti regiona.[11][12]

Dana 18. februara 1921. godine, Dašnaks je vodio antisovjetsku pobunu u Jerevanu i preuzeo vlast. ARF je kontrolisao Jerevan i okolne oblasti skoro 42 dana pre nego što su ga u aprilu 1921. porazile brojčano superiorne trupe Crvene armije. Vođe pobune su se povukle u region Sjunik.

Drugi Pan-Zangezurijski kongres, održan u Tatevu, objavio je 26. aprila 1921. nezavisnost samoupravnih regiona Daralakjaz, Zangezur i Planinski Artsah, pod imenom Republika Planinska Jermenija.

Nakon proglašenja nezavisnosti Republike Planinske Jermenije od Sovjetske Jermenije, Nždeh je proglašen premijerom i ministrom odbrane.

Između aprila i jula 1921. godine, Crvena armija je vodila velike vojne operacije u regionu, napadajući Sjunik sa severa i istoka. Nakon višemesečne žestoke borbe sa Crvenom armijom, Republika Planinska Jermenija kapitulirala je u julu 1921. godine, nakon obećanja sovjetske Rusije da će planinski region ostati deo Sovjetske Jermenije. Nakon sukoba, Nždeh, njegovi vojnici i mnogi ugledni jermenski intelektualci, uključujući vođe prve nezavisne Republike Jermenije, prešli su granicu i otišli u susedni iranski grad Tabriz.

Organizacione aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Nždeh 1930-ih
Garegin Nždeh prilikom osnivanja Jermenske omladinske federacije u Bostonu 1933. godine

Nakon napuštanja Sjunika, Nždeh je proveo četiri meseca u perzijskom gradu Tabrizu. Ubrzo nakon toga, on se preselio u Sofiju u Bugarskoj, gde je osnovao porodicu, tako što je oženio Epime, lokalnu Jermenku.

Nždeh je bio uključen u organizacione aktivnosti u Bugarskoj, Rumuniji i Sjedinjenim Državama putem svojih čestih poseta Plovdivu, Bukureštu i Bostonu.

1933. godine, odlukom ARF Dašnaktsutjuna, Nždeh se preselio u SAD zajedno sa svojim saradnikom, Kopernikom Tanterjianom. Ovaj pokret doveo je do osnivanja Jermenske omladinske federacije, omladinske organizacije Jermenske revolucionarne federacije, u Bostonu, Masačusets.

1937. vratio se u Plovdiv, Bugarska, gde je počeo da objavljuje jermenske novine Razmig. Krajem tridesetih godina 20. veka, zajedno sa grupom jermenskih intelektualaca u Sofiji, osnovao je Taronski nacionalistički pokret.

Tokom svog života u Bugarskoj, Nždeh je održavao bliske kontakte sa revolucionarnim organizacijama makedonskih Bugara i bugarskim pesnikom simbolizma Teodorom Trajanovim.[13]

Hapšenje i suđenje[uredi | uredi izvor]

Kuća Nždeha u Sofiji

Tokom Drugog svetskog rata, Nždeh je predložio da podrže Sile Osovine ukoliko bi ove donele odluku o napadu na Tursku. U Berlinu se uglavnom raspravljalo o operaciji Gertrud, zajedničkom nemačko-bugarskom projektu napada na Tursku u slučaju da se Ankara pridruži saveznicima.[14] Jermenska vojna jedinica, koja je trebalo da se koristi protiv Turske, 1943. godine poslata je na istočni front, na poluostrvo Krim. Nždeh je zatražio povratak odreda i prekinuo veze sa nacističkom Nemačkom. 9. septembra 1944. Nždeh je napisao pismo Staljinu nudeći svoju podršku sovjetskom rukovodstvu da napadne Tursku.[15] Sovjetsko rukovodstvo intenzivno je raspravljalo o sovjetskom planu za invaziju na Tursku kako bi se kaznila Ankara zbog saradnje sa nacistima, kao i zbog povratka okupiranih teritorija Zapadne Jermenije u periodu 1945-1947.[16][17] Sovjetski vojni zapovednici rekli su Nždehu da je ideja o saradnji zanimljiva, ali da bi se o njoj moglo detaljnije razgovarati, Nždeh bi trebalo da dođe u Moskvu.[18] On je prebačen je u Bukurešt, a kasnije u Moskvu, gde je uhapšen i zadržan u zatvoru u Lubjanki.

Nakon hapšenja, Nždehova supruga i sin poslati su u egzil iz Sofije u Pavlikeni.

U novembru 1946. Nždeh je poslan u Jerevan, Jermenija, čekajući suđenje. Na kraju suđenja, 24. aprila 1948, Nždeh je optužen za "kontrarevolucionarne" aktivnosti 1920-1921. i osuđen na 25 godina zatvora (počev od 1944).[19]

Život u zatvoru i smrt[uredi | uredi izvor]

Spomen-ploča na kući Nždeha u Sofiji, gde je uhapšen 1944. godine

Između 1948. i 1952. godine Nždeh je bio smešten u zatvoru Vladimir, a zatim do leta 1953. u tajnom zatvoru u Jerevanu. Prema njegovom zatvorskom kolegi Hovhanesu Devedjianu, premeštanje Nždeha u zatvor u Jerevanu bio je povezan sa pokušajem posredovanja između Dašnaksa i sovjetskih lidera kako bi se stvorila atmosfera kolaboracije između dve strane. Nakon dugih pregovora sa službom državne bezbednosti sovjetske Jermenije, Nždeh i Devedjian pripremili su pismo u zatvoru u Jerevanu (1953) upućeno lideru ARF-a Simonu Vratsjanu, pozivajući ga na saradnju sa Sovjetima u vezi s pitanjem borbe Jermenije protiv Turske. Međutim, komunistički čelnici u Moskvi odbili su poslati pismo i to je ostalo samo kao prikriveni dokument.

Nakon što je od sovjetskih vlasti primio telegram kojim su mu javili za njegovu smrt, Nždehov brat Levon otišao je iz Jerevana u Vladimir da bi se pobrinuo za njegovu sahranu. Dobio je Nždehov sat i odeću, ali nije mu bilo dozvoljeno da uzme njegove lične zapise, koji će biti objavljeni u Jerevanu nekoliko godina kasnije. Vlasti takođe nisu dozvolile prebacivanje njegovog tela u Jermeniju. Levon je sahranio Nždeha u Vladimiru i na njegovom nadgrobnom spomeniku napisao na ruskom jeziku "Garegin Ter-Harutjunjan Eghiševič (1886–1955)".

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Nždehov nadgrobni spomenik u manastiru Spitakavor
Spomenik Gareginu Nždehu u Kapanu otvoren 2003. godine [20]
Monumentalna statua Nždeha u Jerevanu, postavljena u maju 2016. godine

31. avgusta 1983, posmrtni ostaci Nždeha tajno su prebačeni iz Vladimira na počinak u sovjetsku Jermeniju. Proces je realizovan naporima Pavla Ananjana, supruga Nždehove unuke, uz pomoć profesora lingvistike Varaga Arakeljana i drugih.

Više desetina godina nakon njegove smrti, 30. marta 1992. godine, Nždeh je rehabilitovan od strane vrhovnog suda nove nezavisne Republike Jermenije.

U martu 2010. godine Nždeh je izabran za „nacionalni ponos i najistaknutiju figuru“ [21] Jermena tokom istorije na osnovu glasanja na TV projektu „Mi smo Jermeni“ koji je pokrenula „Hay TV“ i koji je emitovala i javna Televizija Armenije.[22]

Avenija, veliki trg i obližnja metro stanica u Jerevanu nazvani su po Gareginu Nždehu. Jedno selo u južnoj provinciji Sjunik u Jermeniji takođe je dobilo ime Nždeh.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Zemlja Nagrada Godina
Kraljevina Bugarska Orden za hrabrost Za hrabrost 16. novembra 1912
Ruska Imperija Orden sv. Vladimira 3. klasa 1915, 1918
Orden sv. Ane 4. klasa 1915
Krst sv. Đorđa 3. razred 1916
Krst sv. Đorđa 2. klasa 1916

Dela[uredi | uredi izvor]

  • "Panteon iz Dašnaktsutiuna", Aleksandropolj 1917.
  • "Pozivi Hustupa", Goris 1921.
  • "Moj govor - zašto sam se borio protiv sovjetske vojske", Bukurešt 1923.
  • „Neke stranice iz mog dnevnika“, Kairo, 1924.
  • "Otvorena pisma jermenskoj inteligenciji", Sofija 1926. i Bejrut 1929.
  • "Borba sinova protiv očeva", Solun 1927.
  • "Motiv duše nacije", Sofija 1932.
  • "Američki Jermeni - pleme i njegov put", Sofija 1935.
  • "Moj odgovor", Sofija 1937.
  • "Autobiografija", Sofija 1944.
  • "Misli - beleške iz zatvora", Jerevan 1993
  • Izabrana dela Garegina Nždeha, preveo Eduard Danieljan. ISBN 978-0-9783096-0-2, 2011, 164 str.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Harutyunyan, Arus (2009). Contesting National Identities in an Ethnically Homogeneous State: The Case of Armenian Democratization. Western Michigan University. str. 61. ISBN 9781109120127. 
  2. ^ Panossian, Razmik (2006). The Armenians: from kings and priests to merchants and commissarsNeophodna slobodna registracija. New York: Columbia University Press. str. 301. ISBN 9780231139267. 
  3. ^ Chorbajian, Levon (1994). The Caucasian Knot: The History & Geopolitics of Nagorno-Karabagh. London: Zed Books. str. 134. ISBN 9781856492881. „But it is undeniable that if Zangezur has since been an integral part of Soviet Armenia, it was Nzhdeh who made it possible.” 
  4. ^ Panossian, Razmik (2006). The Armenians: From Kings and Priests to Merchants and Commissars. London: Columbia University Press. str. 259. ISBN 9780231511339. 
  5. ^ Thomas de Waal. Great Catastrophe: Armenians and Turks in the Shadow of Genocide. Oxford University Press, 2015, p. 112
  6. ^ Smele, Jonathan D. (2015). Historical Dictionary of the Russian Civil Wars, 1916-1926. Rowman & Littlefield. str. 795. ISBN 1442252812. 
  7. ^ Հայրապետյան, Միքայել (15. 7. 2008). „Nzhdehs, go home” (na jeziku: jermenski). "Հայկական ժամանակ". Pristupljeno 11. 8. 2012. 
  8. ^ Makedono-odrinskoto opъlčenie 1912–1913. Ličen sъstav po dokumenti na Direkciя "Centralen voenen arhiv", Sofiя 2006, s. 521 (Macedonian-Adrianopolitan Volunteer Corps. Staff according to documents from Directorate Central Military Archives, Sofia 2006, p. 521)
  9. ^ Hovhanissian, Richard G. (1997) The Armenian People from Ancient to Modern Times. New York. St. Martin's Press, 299
  10. ^ ՆԺԴԵՀԻ ԿՅԱՆՔԸ, ԳՈՐԾՈՒՆԵՈՒԹՅՈՒՆԸ ԵՎ ԶԱՆԳԵԶՈՒՐԻ ՃԱԿԱՏԱԳԻՐԸ (na jeziku: Armenian). Syunik.wordpress.com. 26. 9. 2013. Pristupljeno 26. 9. 2013. 
  11. ^ „Garegin Nzhdeh biography”. Nzhdeh.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2014. g. Pristupljeno 19. 11. 2009. 
  12. ^ The Armenian Cause Encyclopedia, Yerevan 1996, article:Garegin Nzhdeh, p. 356
  13. ^ Mihaйlov, Ivan. Karekin Nъždeh, v. Makedonska tribuna, g. 31, br. 1601, 21 noemvri 1957 (Mihaylov, Ivan. Garegin Nzhdeh, Macedonian Tribune, N 1601, 21 November 1957)
  14. ^ Kurt Mehner, Germany. Oberkommando der Wehrmacht, Bundesarchiv (Germany). Militärarchiv, Arbeitskreis für Wehrforschung. Die Geheimen Tagesberichte der Deutschen Wehrmachtführung im Zweiten Weltkrieg, 1939–1945: 1. Dezember 1943–29. Februar 1944. p. 51 (in German).
  15. ^ Documentary about Garegin Nzhdeh, 1h.06.min na sajtu YouTube
  16. ^ The Turkish – American Relationship Between 1947 and 2003, Nazih Uslu, p. 68
  17. ^ "Present at the creation: my years in the State Department", Dean Acheson, pp. 199–200
  18. ^ A Documentary about Garegin Nzhdeh, 1h07min na sajtu YouTube
  19. ^ „Russia Unhappy With Armenian Statue”. Azatutyun. 28. 5. 2016. Pristupljeno 28. 5. 2016. 
  20. ^ „Karekin Njhdeh Monument in Kapan”. Asbarez. 25. 8. 2000. Pristupljeno 4. 8. 2013. 
  21. ^ Menqhayenq.com – We Are Armenians:About Project Arhivirano 2011-07-14 na sajtu Wayback Machine
  22. ^ Menqhayenq.com – We Are Armenians:Rating Arhivirano 2011-07-14 na sajtu Wayback Machine

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гарегин_Нждех&oldid=27826460”