Pređi na sadržaj

Gaston (strip)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gaša Šeprtlja
Naslovna strana prve knjige Gaše Šeptrlje, „Beli put“, Beograd, 2012.
Osnovne informacije
Druga imenaGaston
NadimakŠeprtlja
Godineu ranim dvadesetim
Zanimanječlan redakcije stripskog časopisa
Prebivališteredakcija u Belgiji
Podaci o liku
VrstaČovek
RodMuški
Podaci o kreaciji
Prvo prik.28. februara 1957.
IzmislioAndre Franken

Gaston, ili Gaša Šeprtlja u srpskom prevodu, je belgijski humoristički strip koga je kreirao Andre Franken u stripskom magazinu Spiru (Le journal de Spirou), gde se prvi put pojavio 28. februara 1957. godine. Izvorni naziv na francuskom je Gaston Lagaffe.

U Srbiji se neprekidno objavljuje od 1965. godine u časopisima i albumima i predstavlja jedan od najpopularnijih stranih stripova.

Po izboru čitalaca, „Gaša Šeprtlja“ je uvršćen u Mondov spisak 100 najboljih knjiga 20. veka“.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Strip prati dogodovštine glavnog junaka koji radi u redakciji magazina koji se zove upravo Spiru, a većina štosova se zasniva na njegovoj lenjosti i zabušavanju, i/ili pronalaženju raznoraznih „korisnih“ alatki koje bi ubrzale produkciju magazina ili su nešto sasvim nevezano sa radom redakcije, ali po pravilu se završe pravim katastrofama: poplavom, požarom ili uništavanjem redakcije.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Gaša: naslovni junak. On ne mari mnogo za izgled, te tako uvek ima razbarušenu kosu, otrcani džemper i stare patike. Njegov posao u redakciji Spirua je da odgovara na poštu čitalaca, ali zbog njegove sklonosti ka zabušavanju u stripu se često spominje zakasnela pošta na koju Gaša treba da odgovori. On više voli da provodi vreme majstorišući, praveći palačinke, dopisujući se sa drugarom Žićom koji radi u preduzeću preko puta, ili jednostavno spavajući.
  • Žmurko: jedan od Gašinih kolega koji je sušta suprotnost Gaši — vredan je i voli svoj posao. Gaša ga često dovodi do ludila svojim otkačenim pronalascima ili neodgovaranjem na poštu. Često mu se dešava da bude žrtva Gašinih skalamerija.
  • Ćira (ponegde kao Fantazio): lik koji dolazi iz Frankenovog serijala „Spira i Ćira“ („Spiru i Fantazio“). Ispostavilo se da nije imao živaca da nadzire Gašu pa je umesto njega došao Žmurko.
  • Gospodin Dirko: direktor magazina Spiru. Ne igra značajniju ulogu u stripu, i naravno, više puta je prikazan kako se izdire na Gašu zbog njegovih majstorija.
  • Gospo'ica Zorica: jedina od članova redakcije koja ne kritikuje Gašu već podržava svaki njegov novi projekat. To kumuje i tome što je blago zaljubljena u njega. I pored toga što gotovo svaki Gašin eksperiment propadne, ona i dalje ubeđuje i sebe i njega da su njegovi pronalasci revolucionarni.
  • Žića (ponegde kao Žile): Gašin prijatelj i kolega koji radi u preduzeću čija se zgrada nalazi preko puta Gašinog. S obzirom na to da mu radne navike nisu mnogo bolje od Gašinih, njih dvojica se često dopisuju, pričaju telefonom, a ponekad koriste trikove da bi zbunili svoje kolege, uglavnom one iz Gašine redakcije.
  • Gospodin Gužvić: biznismen koji treba da potpiše ugovor sa redakcijom „Spirua“. Mada nikada nije precizirano o kakvom je ugovoru reč, svaki geg vezan za njega se sastoji u tome da se sastane sa Žmurkom (ranije sa Ćirom), ali Gaša, uvek nesvesno, nečim pokvari celu stvar, što rezultuje time da gospodin Gužvić ode uvređen, razočaran, a neretko i izvrgnut ruglu, a od ugovora, naravno, nema ništa.
  • Ostali članovi redakcije: crtač Tuško, prevodilac Lale, sekretarice, lektor i ostali, takođe često budu žrtve Gašinih majstorija.

Srpski prevodi[uredi | uredi izvor]

„Gaša Šeprtlja“ je u Srbiji premijerno objavljen 12. oktobra 1965. u novosadskom časopisu Panorama, i od tada je neprekidno izlazio u listovima kao što su Stripoteka, Eks almanah, Super eks almanah, Mini eks, Biser strip, Gigant, Horor, Strip art, Distrojer, Biser strip - Šampioni stripa, Totem specijal, Strip razonoda, Hit strip, Mandrak magazin, Fri, Zenit (novi), Panišer magazin i Strip planeta, kao i u osam kolornih albuma „Dečjih novina“ tokom 1980-ih.[1][2]

Najpopularniji je bio u prevodima novosadskog prevodioca Đorđa Dimitrijevića (koji je prevodio i stripove „Talični Tom“ i „Asteriks“).

U oktobru 2012, beogradska izdavačka kuća „Beli put“ objavila je prve tri šest knjiga celokupnog „Gaše“, sa Dimitrijevićevim prevodom, na osnovu francuskog konačnog kanonskog izdanja, uključujući table koje do sada nisu objavljivane u Srbiji.[3] U oktobru 2017. izašlo je i završnih šest knjiga.

  • Gaša Šeprtlja 1-4 (integral I), „Beli put“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-86577-84-9. .
  • Gaša Šeprtlja 5-7 (integral II), „Beli put“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-86577-85-6. .
  • Gaša Šeprtlja 8-10 (integral III), „Beli put“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-86577-86-3. .
  • Gaša Šeprtlja 11-13 (integral IV), „Beli put“ i „Darkvud“. . Београд. 2017. ISBN 978-86-80032-10-8. 
  • Gaša Šeprtlja 14-16 (integral V), „Beli put“ i „Darkvud“. . Београд. 2017. ISBN 978-86-80032-11-5. 
  • Gaša Šeprtlja 17-19 (integral VI), „Beli put“ i „Darkvud“. . Београд. 2017. ISBN 978-86-80032-12-2. 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Stripovi 2: Popisi strip edicija”. Arhivirano iz originala 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 29. 10. 2012. 
  2. ^ Baza strip podataka[mrtva veza], Strip knjižara „Asteroid B612“, Zagreb
  3. ^ „Gaša Šeprtlja (Gaston)“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2015), Happy Novi Sad, 22. oktobar 2012.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гастон_(стрип)&oldid=26847781”