Gastrulacija
Gastrulacija je proces kojim se od jednoslojne blastule obrazuje prvo dvoslojna, a zatim i troslojna gastrula. Posle obrazovanja blastule dolazi do snažnih pokreta ćelijskih masa kojima se, prvi put od početka razvića, menja loptast oblik embriona. Ti pokreti ćelijskih masa (morfogenetski pokreti) dovode do obrazovanja gastrule. Slojevi gastrule dobijaju naziv klicini listići i predstavljaju osnovu od koje će nastati svi organi kako embriona tako i odrasle jedinke.
Načini gastrulacije[uredi | uredi izvor]
U zavisnosti od vrste morfogenetskih pokreta, odnosno načina pokretanja ćelijskih masa razlikuje se više načina gastrulacije:
- invaginacija (uvlačenje sloja blastomera u blastocel),
- involucija (premeštanje sloja blastomera raspoređivanjem uz spoljašnji sloj),
- ingresija (pojedinačno „upadanje“ blastomera u blastocel),
- epibolija (obrastanje jednog sloja preko drugog deljenjem ćelija),
- delaminacija (raslojavanje) i dr.
Invaginacija i delovi gastrule[uredi | uredi izvor]
Pri invaginaciji jedan deo blastoderma na vegetativnom polu se uvrne (invaginiše) ka unutrašnjosti, ka blastocelu pri čemu od jednoslojne, loptaste blastule nastane dvoslojna gastrula oblika pehara (vidi gornju sliku).
Deo blastoderma koji se uvrnuo ka blastocelu postaje unutrašnji klicin listić (endoderm), a deo koji se nije pomerao ostaje kao spoljašnji (ektoderm). Ektoderm i endoderm su primarni klicini listovi. Od njih nastaje i treći, sekundarni klicin listić – mezoderm. Mezoderm je središnji sloj postavljen između ektoderma i endoderma. Klicini listići oblažu duplju gastrule nazvanu gastrocel (arhenteron). Od gastrocela u daljem razviću nastaje crevna duplja. Gastrocel komunicira sa spoljašnjom sredinom preko otvora blastopora. Blastopor ima oblik prstena i od njega u daljem razviću mogu da nastanu ili usni ili analni otvor. Prema tome je izvršena podela životinja na protostomije i deuterostomije.
Obrazovanje mezoderma[uredi | uredi izvor]
Kod gmizavaca i ptica žumance sprečava obrazovanje otvorenog blastopora pa se kod njih obrazuje područje nazvano primitivna traka. Kod sisara se takođe obrazuje primitivna traka. Primitivna traka se obrazuje u vidu zadebljanja koje se širi od zadnjeg ka prednjem delu embriona. Celom dužinom ove trake pruža se udubljenje – primitivna brazda na čijem se krajnjem delu (glavenom delu embriona) nalazi Hensenov čvor.
Obrazovanje mezoderma u vezi je sa blastoprom odnosno primitivnom trakom. Kod životinja sa blastoporom (npr. vodozemaca) mezoderm se obrazuje migracijom ćelija kroz blastopor. Te ćelije se smeštaju između ektoderma i endoderma gradeći mezoderm. Kod gmizavaca, ptica i sisara ćelije primitivne trake se kreću preko njenih ivica i dospevaju između primarnih klicinih listića, obrazujući na taj način mezoderm.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Popović, S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
