Pređi na sadržaj

Generacije mlaznih aviona

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Me 262, lovački avion iz Drugog svetskog rata, predstavnik je 1. generacije.
Gloster meteor, lovački avion iz Drugog svetskog rata, predstavnik je 1. generacije.
MiG-21F, predstavnik je 2. generacije.
F-4 Fantom, predstavnik je 2. generacije.
F-14 tomket,
predstavnik je 3. generacije.
MiG-23,
predstavnik je 3. generacije.

Generacije mlaznih aviona (engl. Jet fighter generations) su grupacije proizašle iz podela borbenih aviona, pogonjenih mlaznim motorima i to prema njihovoj borbenoj efikasnosti i aspektu primene tehnologija, određenog nivoa i vremenskog perioda. Borbene mogućnosti mlaznih lovačkih aviona su naznačene preko njihovog razvrstavanja u „generacije“. Pri čemu, tipičan predstavnik dotične generacije treba da ima određeni nivo motora, opreme i naoružanja. Tipičan avion, predstavnik naredne generacije je unapređen sa savremenijim pogonom, opremom, naoružanjem i ostalom nadgradnjom, što ga čini superiornijim od predstavnika prethodne.

Terminologija i kriterijumi ove podele su nezvanični i dosta kontroverzni, ali se ipak koriste pošto i takvi upućuju na razlike u redosledu razvoja borbenih aviona.[1] Sadašnji sistem podele na generacije se dosta razlikuje od prvobitnog, koji je predložio Ričard P. Halion. Međutim, geneza razvoja borbenih aviona nije linearna funkcija i svaka takva podela mora da ima nedostatke.[2] Ne postoji generalni registar karakteristika koje definišu svaku generaciju, to jest ova kategorizacija je neprecizna.[3] Postoje povremena neslaganja o tome, kako bi borbeni avioni trebalo da budu kategorisani.[4][5][6]

Koncept klasifikacije borbenih aviona na „generacije“[uredi | uredi izvor]

Vrednovanje odbrandbene opreme, sa upotrebom vojne terminologije „generacija“, odražava ključnu gradaciju u savremenosti i efikasnosti iste. To oslikava efektivnost primene sistema naoružanja, sa aspekta doprinosa naučnog i tehnološkog razvoja, pojave i razvoja novih tehnologija i stvaranja fundamentalno novih mogućnosti. Ne treba mešati „generacije“ borbenih aviona sa tipovima i sa namenskim razvrstavanjem (lovac, presretač, bombarder, lovac-bombarder, izviđač, višenamenski, palubni, itd) ili sa težinskom klasifikacijom (laki, srednji i teški).

Borbeni avioni sa mlaznim motorom prve generacije, koncepciono se uopšte ne razlikuje od dotadašnjih sa klipnim motorom. Jedina razlika je bila integracija mlaznog motora umesto klipnog. Prvi mlazni borbeni avioni, proizvedeni u seriji, bili su nemački Me 262, Me 263 i britanski Gloster meteor, sva trojica su ušli u operativnu upotrebu, otprilike u isto vreme, u 1944. godini.[2][7]

Postignutim kapacitetom mlaznih motora stvoreni su uslovi za postizanje većih brzina i visina leta lovačkih aviona, ubrzo je došlo i do leta brže od brzine zvuka. Do ovog vremena, pojavio se prilično kompaktan radar, radarski nišan, kao i princip vođene rakete „vazduh-vazduh“, što je utrlo put za promenu taktike borbe u vazdušnom prostoru. Koncept druge generacije borbenih avina je sa povećanom brzinom leta, doleta, povećanja rastojanja od sopstvenog mesta u trenutku uočavanja protivnika do njegovog položaja u trenutku pogotka i s poboljšanim manevrom. Zbog toga, u početku su mnogi avioni druge generacije bili bez topova. Mislililo se da prisustvo raketa „vazduh-vazduh“ i borba na distanci, isključuje potrebu za topove, pošto se borba završava izvan dometa topovske vatre.[7][8][a]

Iskustva iz borbi u vazdušnom prostoru nad Vijetnamom i na Bliskom istoku pokazala su da se potpuni neuspeh u borbi može izbeći sa manevrisanjem, što je dovelo do povratka topovskog naoružanja i visokih zahteva za performanse u manevru. To je nateralo projektante da razmišljaju o dobrim manevarskim karakteristikama u širem opsegu brzina borbenih aviona, što je dovelo do stvaranja koncepta sa krilom promenljive strele, omogućavajući avionu da efikasno manevriše i da se bori u velikom rasponu brzina, od malih do onih koje odgovaraju Mahovom broju = 2. Prvi borbeni avion sa krilom promenljive strele je bio američki teški lovac-bombarder F-111. Princip je korišćen i kod drugih aviona iste klase (Panavija tornado, sovjetski Su-24) i MiG-23, američki F-14 tomket). Uporedo sa tim korišćeni su i moćniji radari, velikog dometa. Ovi se avioni razvrstavaju u treću generaciju, od kojih su F-14 tomket i Panavia Tornado savremeniji i pripadaju 4. generaciji.[2][7][9][10]

Uz dolazak aviona s promenljivom geometrijom krila i pri sagledavanju ograničenja u optimizaciji tog koncepta, u Sjedinjenim Američkim Državama i Sovjetskom Savezu, nastavljen je razvoj četvrte generacije borbenih aviona u izmenjenom konceptu. Vojni teoretičari, zajedno sa projektantima su razvili programe koji su integrisali iskustva borbe u vazdušnom prostoru i najnaprednijih vazduhoplovnih tehnologija. Rezultat toga, stvorena je virtuelna slika o konceptu nove četvrte generacije lovačkih aviona. Pojava moćnih računara i razvoj tehnologije računarske simulacije, omogućili su naglo povećanje realizovanih dinamičnih performansi i agilnost lovačkog aviona.[7][11]

Koncept četvrte generacije borbenih aviona zasniva se na pretpostavci da su prednost u borbi bolje performanse leta, a posebno agilnost. U toku razvoja su korišćeni „razvojni“ i „borbeni“ simulatori leta. U tome periodu je najbolji rezultat ostvaren u letnim performansama sa sovjetskim avionima MiG-29 i Su-27. Kod kojih su karakteristike manevra stabilnosti i upravljivosti uporedive sa malim sportskim akrobatskim avionima. Na tim avionima je razrađen novi manevar za upotrebu u borbi u vazdušnom prostoru. Oni izvode taj takozvani manevar „kobra“, u kojem se „nos“ podiže vertikalno za više od 90°, a avion nekoliko trenutaka leti „ploštemice“ bez promene pravca kretanja i bez pada na krilo. Su-27 je u stanju da pređe u let sa napadnim uglom i do 120°. U normalan režim leta, avion se praktično vraća bez gubitka visine. Na drugim verzijama MiG-29 i Su-27 se izvode i drugi manevri, mnoge od njih još uvek ne mogu izvoditi lovci drugih proizvođača. Na borbenom simulatoru se dobija prava slika odnosa ukupnih borbenih karakteristika u odnosu na etalon avion, bez subjektivnog unošenja sposobnosti pilota u tu ocenu.[7][12]

Blok šema korišćenog sistema za identifikaciju
aerodinamičkih karakteristika aviona.[11]

Položaji aviona, pri izvođenju manevra „kobra“.

Putanja aviona, pri izvođenju manevra „kobra“.

F-16 Fajting falkon,
predstavnik je 4. generacije.
MiG-29M (MiG-33),
predstavnik je 4. generacije.

Ideje o petoj generaciji borbenih aviona, pojavile su se u Sovjetskom Savezu i Americi u 80. godinama dvadesetog veka. Peta generacija borbenih aviona mora imati značajno veću specifičnu snagu od prethodne generacije, uz široku upotrebu najsavremenijih tehnologija za umanjenje uočljivosti („stelt“) u svima različitim opsezima zračenja. U principu, zahtevi za petu generaciju borbenih aviona prema ruskim i američkim kriterijumima su skoro identični. Glavna razlika je američko odustanje od supermanevribilnosti u korist „neprimetnog“ aviona. S jedne strane, smanjena uočljivost omogućava sprovođenje osmišljene taktike: „oborim ga pre nego što me primeti“, što opravdava odustajanje od supermanevribilnosti. Postepeno nestaje američki „monopol“ na kriterijum za petu generaciju borbenih aviona, a raste značaj supermanevribilnosti, pri susretu dva „stelt“ aviona, pod pretpostavkom da je moć njihovih radara identična i taktika borbe će se vratiti na onu koju su koristile prethodne generacije, pošto oba imaju jednake šanse da prežive period dok su na distanci.

Avioni koji potpuno ne ispunjavaju ova dva sporna uslova 5. generacije, kompromisno su svrstani u 4,5. To su avioni koji nemaju supermanivrebilnost sa upravljanjem vektora potiska i nisu potpuno „stelt“, već su samo „diskretni“ (smanjena uočljivost).[7]

U toku je potraga za definiciju kriterijuma za narednu, šestu generaciju borbenih aviona. Mnogi smatraju da će to biti nepilotirani borbeni avioni, nastao iz sadašnjih iskustava sa porodicom predatora. Pojedini stručnjaci u Americi idu čak i smelije sa tvrdnjom da je poslednji razvoj pilotiranog aviona F-35 lajtning II. Moguće je, da to ipak bude pilotirani lovački avion sa hipersoničnim brzinama?[11][13][14]

Prva generacija (1945—1955)[uredi | uredi izvor]

Suhoj Su-27,
predstavnik je 4. generacije.
Američki F-22 Raptor,
predstavnik je 5. generacije.
Ruski Suhoj PAK FA,
predstavnik je 5. generacije.
Glavni članak: Mlazni lovac prve generacije

Ova generacija obuhvata sve rane mlazne borbene avione, uključujući i one iz Korejskog rata. Rani tipovi aviona sa mlaznim motorom su slični prethodnim iz Drugog svetskog rata sa klipnim motorima i elisama, s kojima su se ovi iz 1. i 2. generacije izborili za prevlast u vazdušnom prostoru. Prvi operativni lovci bili su nemački Me 262 i britanski Gloster meteor, tokom Drugog svetskog rata. Ovi avioni su iste aerodinamičke šeme, konstrukcije, naoružanja i opreme kao i njihivi klipni prethodnici. Tokom Korejskog rata, prve borbe mlaznih lovaca, realizovane su između aviona MiG-15 i F-86 Sejbr.[3][5][6][7][15]

Druga generacija (1950—1965)[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac druge generacije

Ovi borbeni avioni su prvi počeli da koriste rakete sa pasivnim IC vođenjem, kao i radare. IC glave za navođenje, tih prvih raketa, posedovale su senzore sa malom osetljivošću i sa veoma uzanim „vidnim“ poljem (obično ne više od 30°).[3][5][6][7][15]

Treća generacija (1965—1975)[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac treće generacije

Tipičan predstavnik ove generacije je F-4E američki lovac, koji je sa najvećim brojem proizvedenih primeraka do danas.

Treću generaciju karakterišu:

  • poboljšane rakete vazduh-vazduh,
  • poboljšan radarski sistem,
  • poboljšana ostala oprema,
  • posle početnih zabluda, vraćeni su topovi i ostala standardna oprema,
  • rakete vazduh-vazduh su postale primarno oružje za lovačku nadmoć, koja je zahtevala sofisticiranije radare sprefgnute sa raketama srednjeg dometa sa poluaktivnim radarskim vođenjem,
  • vođene rakete vazduh-zemlja,
  • efikasna oprema za borbu na malim visinama,
  • sisteme za praćenje terena,
  • rakete vazduh-tlo sa elektro-optičkim i TV vođenjem, kao što je početni tip u širokoj upotrebi AGM-65 Maverik, koja je postala standardno oružje i
  • bombe sa laserskim vođenjem, koja je postala široko rasprostranjena.[3][5][6][7][8][15]

Četvrta generacija (1970—2010)[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac četvrte generacije

Četvrta generacija je projektovana pod jakim uticajem naučene lekcije i pouke o zabludama iz prethodne generacije borbenih aviona. Oni uključuju hronološki niz američkih lovaca F-14, F-15, F-16 i F-18.

Odlikuje je ih:

  • korišćenje „razvojne simulacije“, od samog početka projekta,
  • mnogo veća pokretljivost zbog niske statičke stabilnosti (nestabilnosti), uvođenje sistema električnih komandi leta (engl. fly-by-wire),
  • napredak u digitalnim računarima i tehnici integracije sistema,
  • nadogradnja sistema kao što su antena radara sa elektronskim skaniranjem ( AESA), digitalne opreme uvezane preko magistrale podataka. i
  • uvođenja oružja „lansiraj pa zaboravi“.[3][5][6][7][8][11][15]

4.5 generacija[uredi | uredi izvor]

Definicija 4,5. generacije se odnosi na naprednije avione četvrte generacije mlaznih lovaca koji su se nadogradili sa AESA radarom, sloj vezom visokog kapaciteta, poboljšanom opremom i sa fleksibilnošću prihvatanja novog naoružanja („otvorena konfiguracija“). Ovoj grupaciji pripadaju i novi vrhunski avioni koji ne ispunjavaju sve „stelt“ uslove, već se ubrajaju u „diskretne“. Oni se često gradiraju sa 4.+ i 4.++, kao Rafal i Jurofajter tajfun. Ovo samo dokazuje nesavršenost i kontroverznost korišćenih kriterijuma.[3][5][6][7][8][11][15]

Peta generacija (1995—2025)[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac pete generacije
  • Generalni projekat je potčinjen kriterijumu minimalnog radarskog poprečnog preseka, a naročito:
    • „strejkove“ umesto standardnih prednjih slivnika krilo-trup ili isturenih „kanarda“,
    • unutrašnji smeštaj oružja u „bunkere“ umesto podtrupnih podkrilnih spoljnih nosača i
    • visok procenat strukture od kompozitnih materijala (sa čime smanjuje i masu).
  • Komercijalni računari koji u realnom vremenu direktno kontrolišu sve senzore za formiranje prepoznatljive informacije za jasnu situacionu svest pilota.
  • Najnovija generacija mlaznih motora visokih performansi.[3][5][6][7][8][11][15]

Šesta generacija (predloženo)[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac šeste generacije

Trenutno nema pravih informacija o definiciji kriterijuma za narednu, šestu generaciju borbenih aviona. Očekuje se njihovo uvođenje u operativnu upotrebu u periodu 2025—2030. godine.[3][14]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Žrtva te zablude je bio i odličan lovački avion F-4 fantom. Prve verzije „fantoma“ su bile bez ugrađenog topa, upravo zato što je precenjena uloga vođenih raketa vazduh-vazduh. U direktnom sukobu sa Migovima to im je bio veliki nedostatak i često su gubili bitku i pored ostalih prednosti. Postoji potpuna analogija borbe dva aviona u vazdušnom prostoru i boksera u ringu. Prvi oblik borbe je na distanci i ako protivnici to „prežive“ ista se nastvlja u „klinču“, to jest veoma blisko. U tim uslovima „fantom“ nije imao odgovarajuće oružje i bivao je poražen. Precunjujući efikasnost raketa, bila je zabluda da se sigurno borba završava na distanci. Amerikanci su to ispravili na „fantomu“ sa verzijom F-4E, koja je bila naoružana sa topom i ujedno najuspešnija u okviru toga tipa aviona.[8]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Yoon, Joe (27. 6. 2004). „Fighter Generations” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 28. 5. 2012. „Generacije lovaca” 
  2. ^ a b v Richard P. Hallion (zima 1990). „Air Force Fighter Acquisition since 1945*” (na jeziku: (jezik: engleski)). Airpower Journal. Arhivirano iz originala 11. 12. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. „Lovci posle” 
  3. ^ a b v g d đ e ž Cenciotti, David (13. 1. 2011). „Fighter generations comparison chart” (na jeziku: (jezik: engleski)). the aviationist. Pristupljeno 3. 5. 2012. „Neprecizan pojam” 
  4. ^ LM (2/2010). „WHAT IS A 5TH GENERATION FIGHTER” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). EUROFIGHTER WORLD. Arhivirano iz originala (pdf) 2. 11. 2012. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. „Šta je 5. generacija”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  5. ^ a b v g d đ e Winchester, Jim (2011). „Jet Fighters Inside & Out” (na jeziku: (jezik: engleski)). The Rosen Publishing Group. str. 5, 83. ISBN 978-1-4488-5982-5. Pristupljeno 1. 5. 2012. „Generacije” 
  6. ^ a b v g d đ e Slane, Daniel (29. 10. 2010). „Report to Congress of the U.S.China Economic and Security Review Commission” (na jeziku: (jezik: engleski)). U.S.China Economic and Security Review Commission. Pristupljeno 1. 5. 2012. „Izveštaj za Kongres” 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k intelgur (4. 3. 2005). „Fighter Aircraft Generations: A Reference.” (na jeziku: (jezik: engleski)). abovetopsecre. Pristupljeno 3. 5. 2012. „Generacije mlaznih aviona” 
  8. ^ a b v g d đ Informacija (2004). „F-4E Phantom II” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 1. 5. 2012. „F-4E fantom” 
  9. ^ „General Dynamics F-111A” (na jeziku: (jezik: engleski)). 23. 12. 1999. Pristupljeno 1. 5. 2012. „F-111A” 
  10. ^ „F-14 Tomcat fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). US Navy. 17. 2. 2009. Arhivirano iz originala 02. 04. 2006. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. „F-14 tomket” 
  11. ^ a b v g d đ Bava, Renzo; Hoare, Graham T.; Gabriel Garcia-Mesuro; Hans-Christoph Oelker. „Recent Experiences on Aerodynamic Parameter Identification for EUROFIGHTER at Alenia, British Aerospace, CASA and Daimler-Benz Aerospace” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala (PDF) 3. 3. 2012. g. Pristupljeno 2. 5. 2012. „Identifikacija aerodinačkih parametara tajfuna” 
  12. ^ „Pugachev Cobra” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 2. 5. 2012. „„Kobra“” [mrtva veza]
  13. ^ Ptičkin, Sergeй (4. 2. 2010). „V Rossii sozdan istrebitelь novogo pokoleniя” (na jeziku: (jezik: ruski)). Rossiйskaя gazeta. Pristupljeno 3. 5. 2012. „Generacijski razvoj” 
  14. ^ a b Tirpak, John A. (oktobar 2009). „The Sixth Generation Fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-magazine. Arhivirano iz originala 10. 08. 2011. g. Pristupljeno 3. 5. 2012. „Šesta generacija lovca” 
  15. ^ a b v g d đ „170 Five Generations of Jet Fighter Aircraft” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). AIR FORCE AIR AND SPACE POWER FOR AUSTRALIA'S SECURITY. januar 2012. Pristupljeno 3. 5. 2012. „170 pet generacija mlaznih aviona” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Генерације_млазних_авиона&oldid=26848640”