Genetički modifikovana hrana

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Genetika i hrana

Genetički modifikovana hrana (GM hrana) ili biotehnološka hrana, je hrana koja u sebi sadrži genetički modifikovane organizme.[1] Nju je moguće proizvoditi zahvaljujući brojnim otkrićima iz oblasti biotehnologije, grane nauke koja doživljava procvat na početku 20. veka.[2]

Uticaj na zdravlje ljudi[uredi | uredi izvor]

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i dosadašnja naučna istraživanja nedvosismleno navode da trenutno dostupna GM hrana ne donosi veći rizik za pogoršanje zdravlja ljudi u poređenju sa konvecijalnom ishranom, ali da svaki produkt treba da bude proveren pre puštanja na tržiše.[3][4][5][6][7][8]

U poređenju sa tradicionalnim ukrštanjem i oplemenjivanjem biljaka u poljoprivredi, što takođe predstavlja veštački način modifikacije bioloških organizama, biotehnološko modifikovanje je znatno preciznije i nosi manji rizik za neželjene ishode.[9][10][11] Takođe, drugi prozivodi dobijeni tehnologijom rekombinovane DNK se rutinski koriste u medicini u cilju poboljšanja zdravlja, kao što su insulin, hormon rasta i monoklonalna antitela (npr. infliksimab).[12][13][14]

Dokazani su ekonomski i zdravstveni benefiti od proizvodnje i korišćenja GM hrane, kao što je korišćenje tzv. zlatnog žita prevencija deficita vitamina A i mogućeg posledičnog slepila.[10] Uzgajanje genetički modifikovanog plavi patlidžan u Bangladešu je za više od 60% smanjilo upotrebu štetnih pesticida.[15][16]

Istraživanja su pokazala da širom sveta postoji zabrinutost ili protivljenje korišćenju GM hrane, ali i da izraziti protivnici ne poseduju adekvatnu informisanost o ovoj temi.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ GM Science Review First Report Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2013), Prepared by the UK GM Science Review panel (July 2003). Chairman Professor Sir David King, Chief Scientific Advisor to the UK Government, P 9
  2. ^ James, Clive (1996). „Global Review of the Field Testing and Commercialization of Transgenic Plants: 1986 to 1995” (PDF). The International Service for the Acquisition of Agri-biotech Applications. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  3. ^ „Frequently asked questions on genetically modified foods”. Svetska zdravstvena organizacija. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  4. ^ „Statement by the AAAS Board of Directors On Labeling of Genetically Modified Foods” (PDF). American Association for the Advancement of Science. 20. 10. 2012. Pristupljeno 8. 2. 2016. 

    Pinholster, Ginger (25. 10. 2012). „AAAS Board of Directors: Legally Mandating GM Food Labels Could "Mislead and Falsely Alarm Consumers"”. American Association for the Advancement of Science. Pristupljeno 8. 2. 2016. 

  5. ^ A decade of EU-funded GMO research (2001–2010) (PDF). Directorate-General for Research and Innovation. Biotechnologies, Agriculture, Food. European Commission, European Union. 2010. ISBN 978-92-79-16344-9. doi:10.2777/97784. Pristupljeno 8. 2. 2016. 
  6. ^ „AMA Report on Genetically Modified Crops and Foods (online summary)”. American Medical Association. januar 2001. Pristupljeno 19. 3. 2016. 

    „Report 2 of the Council on Science and Public Health (A-12): Labeling of Bioengineered Foods” (PDF). American Medical Association. 2012. Arhivirano iz originala 7. 9. 2012. g. Pristupljeno 19. 3. 2016. 

  7. ^ „Restrictions on Genetically Modified Organisms: United States. Public and Scholarly Opinion”. Library of Congress. 9. 6. 2015. Pristupljeno 8. 2. 2016. 
  8. ^ „Genetically Engineered Crops: Experiences and Prospects”. The National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine (US). 2016. str. 149. Pristupljeno 19. 5. 2016. 
  9. ^ Yang, Y.T.; Chen, B. (2016). „Governing GMOs in the USA: science, law and public health”. Journal of the Science of Food and Agriculture. 96 (6): 1851—55. PMID 26536836. doi:10.1002/jsfa.7523. 
  10. ^ a b Roberts, Richard (2018). „Governing GMOs in the USA: science, law and public health”. The Nobel Laureates’ Campaign Supporting GMOs. 3 (2): 61—62. doi:10.1016/j.jik.2017.12.006. 
  11. ^ Devlin, Hannah (2018). „Nobel laureates dismiss fears about genetically modified foods”. The Guardian. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  12. ^ Devlin, Hannah. „How did they make insulin from recombinant DNA?”. National Library of Medicine. Pristupljeno 15. 12. 2018. 
  13. ^ Chen, Guoxian; Shao, Huawei; Pan, Xuanliang (2016). „A randomized controlled trial to compare the effects of liquid versus powdered recombinant human growth hormone in treating patients with severe burns”. Biomedical Repots. 4 (6): 551—56. doi:10.3892/br.2016.635. 
  14. ^ Azhar, A; Ahmad, E; Zia, Q (2018). „Recent Updates on Molecular Genetic Engineering Approaches and Applications of Human Therapeutic Proteins.”. Current Protein & Peptide Science. 18 (3): 217—32. doi:10.2174/1389203717666160901114911. 
  15. ^ Lowery, George. „Genetically engineered eggplant improving lives in Bangladesh”. National Library of Medicine. Pristupljeno 15. 12. 2018. 
  16. ^ Shelton, AM; MJ, Hossain (2018). „Bt Eggplant Project in Bangladesh: History, Present Status, and Future Direction”. Frontiers in Bioengineering and Biotechnology. 6: 106. doi:10.3389/fbioe.2018.00106. 
  17. ^ Fernbach, Philip; Light, Nicholas; Scott, Sydney; Inbar, Yoel; Rozin, Paul (2019). „Extreme opponents of genetically modified foods know the least but think they know the most”. Nature Human Behaviour. doi:10.1038/s41562-018-0520-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Genetički modifikovana hrana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Генетички_модификована_храна&oldid=26848669”