Genije

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Genije (TV serija).

Genije (lat. genius = Genij, je čovekov duh zaštitnik) jeste izuzetno intelektualno, duhovno i stvaralački obdarena osobakoja je zadužila čovečanstvo svojim delima u oblasti nauke, kulture, umetnosti, politike i sl. U čisto tehničkom smislu, termin označava osobu koja na testu inteligencije ima IQ veći od 140. U celokupnoj populaciji broj takvih ljudi kreće se između 0,5 i 1,0%.

Genije je osoba koja pokazuje izuzetnu intelektualnu sposobnost, kreativnu produktivnost, univerzalnost u žanrovima ili originalnost, tipično do stepena koji je povezan sa postizanjem novih otkrića ili napretkom u domenu znanja. Geniji mogu biti polihostori koji se ističu u mnogim različitim predmetima ili mogu pokazati visoka dostignuća u samo jednoj vrsti aktivnosti.

Ne postoji naučno precizna definicija genija. Ponekad se genijalnost povezuje sa talentom, ali nekoliko autora kao što su Česare Lombroso i Artur Šopenhauer sistematski razlikuju ove pojmove. Volter Ajzakson, biograf mnogih poznatih genija, objašnjava da iako visoka inteligencija može biti preduslov, najčešća osobina koja zapravo definiše genija može biti izuzetna sposobnost primene kreativnosti i maštovitog razmišljanja u skoro svakoj situaciji.

Matematičar Srinivasa Ramanudžan, kojeg mnogi smatraju za genija. Dao je značajan doprinos matematici uprkos oskudnom formalnom obrazovanju.

Genije po Kantu

Lepu umetnost može proizvesti samo genije. „Genije je talenat kojim priroda propisuje umetnosti pravilo“. On poseduje urođene duševne dispozicije pomoću kojih stvara zakone umetnosti. Lepa umetnost je isključivo proizvod genija, ističe Kant. Ali kako odrediti genija?

Tumačenje i procenjivanje lepog podrazumeva dobar ukus. Proizvođenje lepog pripada geniju. Naravno, ukus je neophodan geniju, ali postoje genijalna dela lišena ukusa. Da bi se proizvelo umetničko delo nije dovoljno posedovati ukus već i snažnu imaginaciju, duh i razum. Kod genija se sva ova svojstva stiču u najvišoj meri. Pošto lepa umetnost nije u stanju da samoj sebi dade pravila, a pošto bez tih pravila nije umetnost moguća, to je lepa umetnost moguća samo kao tvorevina genija.

Uslovi genijalnosti su pre svega originalnost ili dar da subjekt proizvede ono za šta ne može biti propisano nikakvo pravilo. Tvorevine genija moraju biti uzorak tj. moraju biti jedinstvene i egzemplarne. Iako same nisu proistekle iz podražavanja ove tvorevine moraju drugima služiti za podražavanje. Genije nije u stanju da opiše smisao onoga što stvara, ali postupa kao priroda koja daje pravila bez objašnjenja. Umetničko stvaranje je prevashodno nesvesno i prema tome pravila stvaranja su nesaopštljiva i neponovljiva. Priroda sama upravlja genijem i služi se njegovim talentom propisujući pravila umetnosti. Pomoću genija se ne mogu propisati pravila nauci već isključivo lepoj umetnosti. Prema tome, genije je ličnost „naročitog duha, koji je dat čoveku pri rođenju, koji ga štiti i rukovodi, a od čijeg nadahnuća potiču sve originalne ideje“.

Literatura

• Cox, Catherine M. (1926). The Early Mental Traits of 300 Geniuses. Genetic Studies of Genius Volume 2. Stanford (CA): Stanford University Press. ISBN 0-8047-0010-9. LCCN 25008797. OCLC 248811346. 
• Eysenck, Hans (1995). Genius: The Natural History of Creativity. Problems in the Behavioural Sciences No. 12. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-5-2148508-1. 
• Eysenck, Hans (1998). Intelligence: A New Look. New Brunswick (NJ): Transaction Publishers. ISBN 978-0-7658-0707-6. 
• Galton, Francis (1869). Hereditary Genius. London: MacMillan. Pristupljeno 4. 4. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
  • Robert H. Wozniak (1999). „Introduction to Hereditary Genius Francis Galton (1869)”. Classics in the History of Psychology. 
• Gleick, James (2011). Genius: The Life and Science of Richard Feynman (ebook izd.). Open Road Media. ISBN 9781453210437. 
• Howe, Michael J. A. (1999). Genius Explained. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-052100849-5. 
• Jensen, Arthur R. (1998). The g Factor: The Science of Mental Ability. Human Evolution, Behavior, and Intelligence. Westport (CT): Praeger. ISBN 978-0-275-96103-9. ISSN 1063-2158. 
  • Charles Locurto. „A Balance Sheet on Persistence: Book Review of Jensen on Intelligence-g-Factor”. Psycoloquy. 
• Kaufman, Alan S. (2009). IQ Testing 101. New York: Springer Publishing. str. 151–153. ISBN 978-0-8261-0629-2. 
• Leslie, Mitchell (2000). „The Vexing Legacy of Lewis Terman”. Stanford Magazine. Arhivirano iz originala 26. 08. 2021. g. Pristupljeno 5. 6. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Park, Gregory; Lubinski, David; Benbow, Camilla P. (2. 11. 2010). „Recognizing Spatial Intelligence”. Scientific American. Pristupljeno 5. 6. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pickover, Clifford A. (1998). Strange Brains and Genius: The Secret Lives of Eccentric Scientists and Madmen. Plenum Publishing Corporation. ISBN 978-0688168940. 
• Pintner, Rudolph (1931). Intelligence Testing: Methods and Results. New York: Henry Holt. Pristupljeno 14. 7. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Robinson, Andrew (2011). Genius: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-959440-5. 
  • GrrlScientist (3. 3. 2011). „Genius: A Very Short Introduction [Book Review]”. The Guardian. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Shurkin, Joel (1992). Terman's Kids: The Groundbreaking Study of How the Gifted Grow Up. Boston (MA): Little, Brown. ISBN 978-0316788908. 
  • Frederic Golden (31. 5. 1992). „Tracking the IQ Elite : TERMAN'S KIDS: The Groundbreaking Study of How the Gifted Grow Up, By Joel N. Shurkin”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 2012-11-08. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Shurkin, Joel (2006). Broken Genius: The Rise and Fall of William Shockley, Creator of the Electronic Age. London: Macmillan. ISBN 978-1-4039-8815-7. 
  • Brian Clegg. „Review - Broken Genius - Joel Shurkin”. Popular Science. Arhivirano iz originala 2006-10-06. g. 
• Simonton, Dean Keith (1999). Origins of genius: Darwinian perspectives on creativity. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512879-6. JSTOR 3080746. 
• Terman, Lewis M. (1916). The Measurement of Intelligence: An Explanation of and a Complete Guide to the Use of the Stanford Revision and Extension of the Binet-Simon Intelligence Scale. Riverside Textbooks in Education. Ellwood P. Cubberley (Editor's Introduction). Boston: Houghton Mifflin. Pristupljeno 26. 6. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Terman, Lewis M.; Merrill, Maude (1937). Measuring Intelligence: A Guide to the Administration of the New Revised Stanford–Binet Tests of Intelligence. Boston: Houghton Mifflin. 
• Terman, Lewis Madison; Merrill, Maude A. (1960). Stanford–Binet Intelligence Scale: Manual for the Third Revision Form L–M with Revised IQ Tables by Samuel R. Pinneau. Boston (MA): Houghton Mifflin. 
• Thys, Erik (2014). „Creativity and Psychopathology: A Systematic Review”. Psychopathology. 47 (3): 141—147. PMID 24480798. S2CID 12879552. doi:10.1159/000357822. 
• Wechsler, David (1939). The Measurement of Adult Intelligence (first izd.). Baltimore, MD: Williams & Witkins. ISBN 978-1-59147-606-1. 
• Burks, Barbara S.; Jensen, Dortha W.; Terman, Lewis M. (1930). The Promise of Youth: Follow-up Studies of a Thousand Gifted Children. Genetic Studies of Genius Volume 3. Stanford (CA): Stanford University Press. 
• Terman, Lewis M.; Oden, Melita (1959). The Gifted Group at Mid-Life: Thirty-Five Years' Follow-Up of the Superior Child. Genetic Studies of Genius Volume V. Stanford (CA): Stanford University Press. Pristupljeno 2. 6. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Harold Bloom (novembar 2002). Genius: A Mosaic of One Hundred Exemplary Creative Minds. Warner Books. ISBN 0-446-52717-3. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Simonton, Dean Keith (2004). Creativity in Science: Chance, Logic, Genius, and Zeitgeist. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-54369-X. 
• David Galenson (27. 12. 2005). Old Masters and Young Geniuses: The Two Life Cycles of Artistic Creativity. Princeton University Press. ISBN 0-691-12109-5. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Simonton, Dean Keith (2009). Genius 101. New York: Springer. ISBN 978-0-8261-0627-8. 
• Robinson, Andrew (2010). Sudden Genius?: The Gradual Path to Creative Breakthroughs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956995-3. 
• McMahon, Darrin M. (2013). Divine Fury: A History of Genius. New York, NY: Basic Books. ISBN 978-0-465-00325-9. 
• Weiner, Eric (2016). The Geography of Genius: Lessons from the World's Most Creative Places. Simon & Schuster. ISBN 978-1451691672. 
• Ellenberg, Jordan (30. 5. 2014). „The Wrong Way to Treat Child Geniuses”. Wall Street Journal. Pristupljeno 1. 6. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Feldman, David (1984). „A Follow-up of Subjects Scoring above 180 IQ in Terman's Genetic Studies of Genius”. Exceptional Children. 50 (6): 518—523. S2CID 146862140. doi:10.1177/001440298405000604. Pristupljeno 8. 7. 2010. „Put into the context of the psychometric movement as a whole, it is clear that the positive extreme of the IQ distribution is not as different from other IQ levels as might have been expected.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gupta, Sanjay (2006). „Brainteaser: Scientists Dissect Mystery of Genius”. CNN.com. Pristupljeno 2021-02-20. 
• Callard, Agnes (2020-11-24). „Torturing Geniuses”. The Point Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-20.  On societal expectations of geniuses.
• Feldman, David Henry (2009). „Genius”. Ur.: Kerr, Barbara. Encyclopedia of Giftedness, Creativity, and Talent. 2. Thousand Oaks (CA): SAGE. ISBN 978-141294971-2. 

Spoljašnje veze

• Wilson, Tracy V. (1998—2009). „How Geniuses Work”. HowStuffWorks.com. Pristupljeno 2021-02-20.