Pređi na sadržaj

Geografija Sejšela

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lokacija Sejšela

Sejšeli su mala ostrvska država koja se nalazi u moru Zanj severno od Madagaskara, sa Antsirananom kao najbližim stranim gradom. [1] Sejšeli se nalaze između približno 4º SGŠ i 10º SGŠ i 46º IGD i 54º IGD. Nacija je arhipelag od 115 tropskih ostrva, nekih granita i nekih korala. od kojih je većina mala i nenaseljena. Površina kopna je samo 452 km², ali ostrva se prostiru širom ekskluzivne ekonomske zone od 1.336.559 km². Oko 90 procenata stanovništva od 90.000 živi na Maheu, 9 procenata na Praslinu i La Digu. Otprilike trećina kopnene površine je ostrvo Mahe, a druga trećina atol Aldabra. [2]

Postoje dva različita regiona, granitna ostrva, jedina svetska okeanska ostrva od granitne stene i koralna spoljna ostrva. Granitna ostrva su najstarija okeanska ostrva na svetu, dok su spoljna ostrva uglavnom veoma mlada, iako su grupa Aldabra i Sent Pjer (Farkuhar grupa) neobična, podignuta koralna ostrva koja su se pojavljivala i potapala nekoliko puta tokom svoje duge istorije, najviše nedavno potapanje koje datira pre oko 125.000 godina [3]

Fizičke osobine[uredi | uredi izvor]

Arhipelag se sastoji od 115 ostrva i trideset istaknutih stenskih formacija raspoređenih po samoproglašenoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni od preko 1.350.000 km² okeana. [4] Četrdesetak ostrva je granitnih i leže na 90 km radijus od Mahea, glavnog ostrva. [4] Preostala ostrva su koralinska, prostiru se na 1. 200 km radijus od Ile Auk Vakes na severoistoku do atola Aldabra na jugozapadu. [4] Unutrašnja ostrva u zemlji su granitna ostrva plus dva obližnja koralna ostrva, Ostrvo ptica i ostrvo Denis .[traži se izvor] Preostala koralna ostrva su Spoljna ostrva .[traži se izvor] Sva ostrva su mala — ukupna površina zemljišta je samo 455 km². [4] [5]

Mahe je duga 25 km i ne više širok od 8 km, [4] sa površinom od 1.567 km².[traži se izvor] Sadrži glavni i jedini grad Viktoriju, odličnu luku. [4] Viktorija se nalazi na oko 1.600 km istočno od Mombase; 2.800 km jugozapadno od Mumbaja; 1.700 km severno od Mauricijusa; i 920 km severoistočno od Madagaskara. [4] Jedina druga važna ostrva po veličini i broju stanovnika su Praslin i La Dig, koja se nalaze tridesetak kilometara severoistočno od Mahea. [4]

Granitna ostrva su vrhovi podmorske visoravni Maskarene, kontinentalne formacije za koju se teoretizira da je ili deo Afrike odvojen kada je Azija počela da se udaljava od prvobitnog jedinstvenog kontinenta Gondvane, ili ostaci mikrokontinenta koji je postojao do početka tercijarnog perioda, pre otprilike 50 miliona godina. [4] Granitna ostrva karakterišu brda i planine visoke i do 940 m koji se naglo diže iz mora.[4] Na drugim mestima, uske obalne ravnice prostiru se do podnožja.[4] Ekstenzivno razvijeni koralni grebeni nalaze se uglavnom na istočnim obalama zbog jugozapadnih pasata i ekvatorijalne struje. Devedeset devet posto stanovništva nalazi se na granitnim ostrvima, a većina ih je na Maheu. [4]

Koralinska ostrva se oštro razlikuju od granitnih po tome što su veoma ravna, često se uzdižu samo nekoliko stopa (jedan metar) iznad nivoa mora. Oni nemaju svežu vodu, a vrlo malo njih ima stalno stanovništvo.[4] Mnogi, poput Ile auk Vakes, ostrvo Denis, ostrva Amirante, ostrva Plate i ostrva Koetivi, su peščani uvali na kojima su postavljene velike plantaže kokosa.[4] Neka od koralnih ostrva sastoje se od uzdignutih grebena i atola prekrivenih zakržljalom vegetacijom.[4] Nekoliko od ovih ostrva bila su važna područja za razmnožavanje kornjača i ptica, kao i mesta ekstenzivnih naslaga guana, koji su ranije činili važan element privrede Sejšela, ali su sada većim delom iscrpljeni.[4] Ostrva Aldabra, najveći koralni atol sa površinom većom od Mahea, predstavljaju utočište za retke životinje i ptice.[4]

Geologija[uredi | uredi izvor]

Sejšeli su deo granitne Maskarenske visoravni koja se odvojila od Indijske ploče oko 66 miliona godina ranije. Ova pukotina je povezana sa žarišnom tačkom Reinion koja je takođe odgovorna za ostrvo Reinion i Dekanske zamke u Indiji. Zbog svoje duge izolacije, Sejšeli su domaćini nekoliko jedinstvenih vrsta uključujući koko de mer, palmu koja ima najveće seme od bilo koje biljke i najveću svetsku populaciju džinovskih kornjača.[traži se izvor]

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima Sejšela je tropska, sa malim sezonskim varijacijama.[4] Temperature na Maheu retko se penju iznad 29 °C (84 °F) ili padne ispod 24 °C (75 °F). Vlažnost vazduha je visoka, ali njen otežavajući efekat se obično ublažava preovlađujućim vetrovima. Jugoistočni monsun od kraja maja do septembra donosi hladnije vreme, a severozapadni monsun od marta do maja toplije vreme.[4]

Jaki vetrovi su retki jer većina ostrva leži izvan pojasa ciklona u Indijskom okeanu; Mahe je pretrpeo jedinu takvu oluju u svojoj zabeleženoj istoriji 1862. Prosečna godišnja količina padavina u Maheu iznosi 2.880 mm na nivou mora i čak 3.550 mm na planinskim padinama. Na ostalim ostrvima padavina je nešto manje, u proseku čak 500 mm godišnje na najjužnijim koralnim ostrvima.[4]

Pošto sliv obezbeđuje većinu izvora vode na Sejšelima, godišnje varijacije u količini padavina ili čak kratki periodi suše mogu dovesti do nestašice vode. Male brane su izgrađene na Maheu od 1969. godine u nastojanju da se garantuje pouzdano snabdevanje vodom, ali suša i dalje može biti problem na Maheu, a posebno na La Digu.[4]

Klima Viktorije
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 33,3
(91,9) 		33,4
(92,1) 		33,5
(92,3) 		34,1
(93,4) 		33,5
(92,3) 		32,6
(90,7) 		31,1
(88) 		31,4
(88,5) 		31,6
(88,9) 		32,4
(90,3) 		34,4
(93,9) 		33,4
(92,1) 		34,4
(93,9)
Maksimum, °C (°F) 29,9
(85,8) 		30,5
(86,9) 		31,1
(88) 		31,5
(88,7) 		30,7
(87,3) 		29,2
(84,6) 		28,4
(83,1) 		28,6
(83,5) 		29,2
(84,6) 		29,9
(85,8) 		30,2
(86,4) 		30,2
(86,4) 		30,0
(86)
Prosek, °C (°F) 26,9
(80,4) 		27,5
(81,5) 		27,9
(82,2) 		28,1
(82,6) 		27,9
(82,2) 		26,8
(80,2) 		26,0
(78,8) 		26,1
(79) 		26,5
(79,7) 		26,9
(80,4) 		27,0
(80,6) 		27,0
(80,6) 		27,1
(80,8)
Minimum, °C (°F) 24,3
(75,7) 		24,9
(76,8) 		25,1
(77,2) 		25,3
(77,5) 		25,6
(78,1) 		24,8
(76,6) 		24,1
(75,4) 		24,1
(75,4) 		24,4
(75,9) 		24,6
(76,3) 		24,3
(75,7) 		24,2
(75,6) 		24,6
(76,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) 24,1
(75,4) 		21,1
(70) 		22,1
(71,8) 		22,3
(72,1) 		21,6
(70,9) 		20,9
(69,6) 		20,4
(68,7) 		19,6
(67,3) 		20,2
(68,4) 		20,5
(68,9) 		21,5
(70,7) 		20,0
(68) 		19,6
(67,3)
Količina kiše, mm (in) 401,3
(15,799) 		270,2
(10,638) 		195,5
(7,697) 		188,1
(7,406) 		146,0
(5,748) 		102,9
(4,051) 		80,3
(3,161) 		114,2
(4,496) 		150,0
(5,906) 		192,8
(7,591) 		205,0
(8,071) 		303,2
(11,937) 		2.349,5
(92,5)
Relativna vlažnost, % 83 80 80 80 79 79 80 79 79 79 80 82 80
Sunčani sati — mesečni prosek 155,0 175,2 213,9 231,0 254,2 225,0 232,5 232,5 219,0 226,3 204,0 176,7 2.545,3
Sunčani sati — dnevni prosek 5,0 6,2 6,9 7,7 8,2 7,5 7,5 7,5 7,3 7,3 6,8 5,7 6,97
Izvor: Seychelles National Meteorological Services[6][7][8][9][10][11][12][13][14][15][16][17]

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Ostrvo Mahe
Bela plaža na ostrvu La Dig

Sejšeli sadrže najmanje 75 vrsta cvetnih biljaka, tri vrste sisara, 15 vrsta ptica, 30 vrsta gmizavaca i vodozemaca i nekoliko stotina vrsta puževa, insekata, pauka i drugih beskičmenjaka koji se ne nalaze nigde drugde. Raznovrsnost vrsta na ostrvima procenjuje Fond za zaštitu prirode Sejšela.[traži se izvor] Pored toga, vode sadrže više od 900 vrsta riba, od kojih je više od jedne trećine povezano sa koralnim grebenima. [18] Specifični primeri jedinstvenih ptica su crna rajska muholovka, crni papagaj, četkica i šina bez leta.[4] Najpoznatije od svih životinja na Sejšelima su džinovske kornjače.[traži se izvor]

Pretnje životne sredine[uredi | uredi izvor]

Kao rezultat ekstenzivnog transporta na Sejšele koji donosi potreban uvoz i ispuštanje komercijalnog ribolova tune, vode trpe izvesno zagađenje.[19] Štaviše, koze dovedene na ostrva Aldabra uništavaju veći deo vegetacije kojom se džinovske kornjače hrane ili traže senku. [4] Pacovi imaju smanjen biodiverzitet na mnogim ostrvima.[traži se izvor] Klimatske promene su takođe značajno pitanje; nedavno je uočeno da je to izazvalo izumiranje endemskog puža.[traži se izvor]

Sejšeli su počeli da se bave problemom očuvanja kasnih 1960-ih stvaranjem Komisije za očuvanje prirode, kasnije preimenovane u Nacionalnu komisiju za životnu sredinu Sejšela. Sistem nacionalnih parkova i rezervata za životinje koji pokrivaju 42% kopnene površine i oko 260 km² okolnih vodnih površina je izdvojeno. Zakonodavstvo štiti divlje životinje i zabranjuje razne destruktivne prakse.[4]

Veliki projekat je finansirao Francuski fond za globalnu životnu sredinu, a implementiralo ga je Društvo za zaštitu ostrva. [20] Ovo ima za cilj rehabilitaciju i unapređenje ostrva za održavanje domaćeg biodiverziteta na Sejšelima kroz iskorenjivanje uvedenih vrsta predatora, rehabilitaciju staništa i ponovno uvođenje retkih ili ugroženih vrsta. Pacovi su eliminisani sa Severnog ostrva u okviru ovog projekta i planirano je više šema, uključujući atol Kosmoledo i ostrvo Koncepcija.

Ekstremne tačke[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista krajnjih tačaka Sejšela, tačaka koje su dalje na severu, jugu, istoku ili zapadu od bilo koje druge lokacije.

  • Najsevernija tačka – Ostrvo ptica, okrug Spoljna ostrva
  • Najistočnija tačka – ostrvo Koetivi, okrug Spoljna ostrva
  • Najjužnija tačka - ostrvo Golet, grupa Farkuhar, okrug Spoljna ostrva
  • Najzapadnija tačka - Zapadno ostrvo, ostrva Aldabra, okrug Spoljna ostrva

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Werema, Gilbert. "Safeguarding Tourism and Tuna: Seychelles’ Fight against the Somali Piracy Problem." (2012).
  2. ^ „Geography of Seychelles - Archive - Seychelles Nation”. www.nation.sc. Pristupljeno 2020-05-26. 
  3. ^ „Geography of Seychelles | Mauritius, Seychelles, Reunion: Holidays & Travel” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-26. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u Tartter, Jean R. (1995). Metz, Helen Chapin, ur. Indian Ocean: five island countries (3rd izd.). Washington, D.C.: Federal Research Division, Library of Congress. str. 213—216. ISBN 0-8444-0857-3. OCLC 32508646. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву. 
  5. ^ „Seychelles”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 30. 8. 2021. Pristupljeno 2021-09-07. 
  6. ^ „Climatic Averages for January” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 07. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  7. ^ „Climatic Averages for February” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Pristupljeno 20. 7. 2016. [mrtva veza]
  8. ^ „Climatic Averages for March” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 09. 2017. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  9. ^ „Climatic Averages for April” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Pristupljeno 20. 7. 2016. [mrtva veza]
  10. ^ „Climatic Averages for May” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Pristupljeno 20. 7. 2016. [mrtva veza]
  11. ^ „Climatic Averages for June” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Pristupljeno 20. 7. 2016. [mrtva veza]
  12. ^ „Climatic Averages for July” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Pristupljeno 20. 7. 2016. [mrtva veza]
  13. ^ „Climatic Averages for August” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Pristupljeno 20. 7. 2016. [mrtva veza]
  14. ^ „Climatic Averages for September” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Pristupljeno 20. 7. 2016. [mrtva veza]
  15. ^ „Climatic Averages for October” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Pristupljeno 20. 7. 2016. [mrtva veza]
  16. ^ „Climatic Averages for November” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 09. 2017. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  17. ^ „Climatic Averages for December” (PDF). Seychelles Climate Guide. Seychelles National Meteorological Services. Pristupljeno 20. 7. 2016. [mrtva veza]
  18. ^ Tartter, Jean R. (1995). Metz, Helen Chapin, ur. Indian Ocean: five island countries (3rd izd.). Washington, D.C.: Federal Research Division, Library of Congress. str. 213—216. ISBN 0-8444-0857-3. OCLC 32508646. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву. 
  19. ^ Tartter, Jean R. (1995). Metz, Helen Chapin, ur. Indian Ocean: five island countries (3rd izd.). Washington, D.C.: Federal Research Division, Library of Congress. str. 213—216. ISBN 0-8444-0857-3. OCLC 32508646. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву. 
  20. ^ „Cosmoledo is 'generally healthy'! Island Conservation Society conducts studies on Seychelles atoll”. www.seychellesnewsagency.com. Pristupljeno 2021-09-07. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Географија_Сејшела&oldid=26848931”