Gerhard Hercberg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gerhard Hercberg
Gerhard Hercberg, 1952
Lični podaci
Datum rođenja(1904-12-25)25. decembar 1904.
Mesto rođenjaHamburg, Nemačko carstvo
Datum smrti3. mart 1999.(1999-03-03) (94 god.)
Mesto smrtiOtava, Ontario, Kanada
ObrazovanjeTehnički univerzitet Darmštat
Naučni rad
Poljefizička hemija
InstitucijaKarleton univerzitet, Univerzitet Saskačevan
NagradeNobelova nagrada za hemiju 1971.

Gerhard Hajnrih Fridrih Oto Julijus Hercberg, član Kraljevskog društva[1] (25. decembar 1904 − 3. mart 1999) bio je nemačko - kanadski fizičar i fizikohemičar, koji je 1971. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju, „za doprinos poznavanju elektronske strukture i geometrije molekula, posebno slobodnih radikala“.[2] Glavno Hercbergovo interesovanje odnosilo se na atomsku i molekularnu spektroskopiju. Poznat je po korišćenju ovih tehnika za određivanje strukture dvoatomnih i poliatomnih molekula, uključujući slobodne radikale koje je teško istražiti na drugi način, a za hemijsku analizu astronomskih objekata. Hercberg je radio kao kancelar Univerziteta Karleton u Otavi, Ontario, Kanada, od 1973. do 1980.

Mladost i porodica[uredi | uredi izvor]

Komemorativna ploča u zgradi koledža, Univerziteta u Saskačevanu

Hercberg je rođen u Hamburgu, u Nemačkoj, 25. decembra 1904. u porodici Albina H. Hercberga i Ele Biber.[3] Imao je starijeg brata Valtera, koji je rođen u januaru 1904.[4] Hercberg je kasno pošao u školu, nakon zaraze od morbila.[5] Gerhard i njegova porodica bili su ateisti i ovu činjenicu su skrivali. Njegov otac je umro 1914. godine, u 43. godini života, nakon što je patio od otoka i komplikacija zbog stanja srca. Hercberg je diplomirao ubrzo nakon očeve smrti.[6] Njegova supruga je umrla 1971.

Obrazovanje i karijera[uredi | uredi izvor]

U početku je Hercberg razmišljao o karijeri u astronomiji, ali mu je vraćen zahtev za opservatoriju u Hamburgu, sa savetom da ne započne karijeru u ovoj oblasti bez privatne finansijske podrške. Po završetku srednje škole Gelehrtenschule des Johanneums, Hercberg je nastavio školovanje na Univerzitetu tehnologije u Darmštatu uz pomoć privatne stipendije. [7] [8] Hercberg je završio svoj doktorski stepen pod vođstvom Hansa Raua 1928. godine.[9]

  • 1928 − 2013; 30. Post-doktorski rad na Univerzitetu u Getingenu i na Univerzitetu u Bristolu pod rukovodstvom Džejmsa Franka, Maksa Borna, Džona Lenard-Džonsa
  • 1930. Darmštat Univerzitet tehnologije: Privatdocent (predavač) i viši asistent za fiziku
  • 1935. gostujući profesor na Univerzitetu Saskačevan (Saskatun, Kanada)
  • 1936 − 2013; 45. profesor fizike na Univerzitetu u Saskačevanu
  • 1939. Član Kraljevskog društva Kanade
  • 1945 - 2013; 48. profesor spektroskopije, opservatorija Jerkes, Univerzitet u Čikagu (Čikago, Sjedinjene Države)
  • 1948. direktor Odeljenja za čistu fiziku, Nacionalno istraživačko veće Kanade
  • 1951. član Kraljevskog društva u Londonu[10]
  • 1957 - 2013; 63. potpredsednik Međunarodne unije za čistu i primenjenu fiziku
  • 1956 - 2013; 7 predsednik Kanadskog udruženja fizičara
  • 1960. Bakerian predavač u Kraljevskom društvu u Londonu
  • 1966 - 2013; 67. predsednik Kraljevskog društva Kanade
  • 1968. pratilac Kanadskog reda
  • 1968. Džordž Fišer Bejker, nerezidentni predavač hemije na Univerzitetu Kornel (Itaka, Sjedinjene Države)
  • Nagrada Vilard Gibs za 1969. godinu
  • 1969. ugledni naučni istraživač u rekombinovanom odeljenju za fiziku, pri Nacionalnom istraživačkom savetu Kanade
  • 1970. Predavač Londonskog hemijskog društva dobija Faradejevu medalju
  • 1971. Nobelova nagrada za hemiju „za doprinos poznavanju elektronske strukture i geometrije molekula, posebno slobodnih radikala“[11]
  • Kraljevska medalja Kraljevskog društva iz Londona 1971
  • 1973-1980. kancelar Univerziteta Karleton (Otava, Ontario, Kanada)
  • 1981. Član osnivač Svetskog kulturnog saveta[12]
  • 1992. Zakletva u Kraljevskom tajnom veću za Kanadu
  • 1999. umro u 94. godini.

Počasti i nagrade[uredi | uredi izvor]

Hercbergova najznačajnija nagrada bila je Nobelova nagrada za hemiju 1971. godine, koja joj je dodeljena „za doprinos poznavanju elektronske strukture i geometrije molekula, posebno slobodnih radikala“.[13] Tokom prezentacijskog govora zabeleženo je da je u vreme dodele nagrada Hercberg „generalno smatran najistaknutijim molekularnim spektroskopistom sveta“.[14]

Dr Gerhard Hercberg park

Hercberg je počastvovan članstvima ili stipendijama od strane velikog broja naučnih društava, dobio je mnoge nagrade i počasne diplome u različitim zemljama. Kanadska Zlatna medalja Gerhard Hercberg za nauku i inženjerstvo, najveća kanadska nagrada za istraživanje, imenovana je u njegovu čast 2000. godine. Kanadsko udruženje fizičara takođe ima godišnju nagradu koja se naziva njegovim imenom. Po njemu je nazvan Institut za astrofiziku Hercberg. Postao je član Međunarodne akademije kvantne molekularne nauke. Asteroid 3316 Hercberg je nazvan po njemu. 1964. godine Optical Society of America mu je dodelilo medalju. Na Univerzitetu Karleton postoji zgrada nazvana po njemu koja pripada Odeljenju za fiziku i matematiku/statistiku, laboratorija Hercberg. Hercberg je izabran za člana Kraljevskog društva (FRS) 1951. godine.[15]

Po njemu je nazvana glavna zgrada koledža Džon Abot u Montrealu. Javni park u četvrti Koledž Park u Saskatunu takođe nosi njegovo ime.

Knjige i publikacije[uredi | uredi izvor]

Hercberg je autor nekih klasičnih dela na polju spektroskopije, uključujući Atomske spektre i atomsku strukturu i enciklopedijsko četvorotomno delo: Molekularni spektri i molekularna struktura, koje se često naziva biblijom spektroskopije.[4] Tri sveske izdao je Kriger 1989. godine, uključujući i opsežne nove fusnote Hercberga. Četvrti tom iz serije, „Konstante dvoatomnih molekula“ predstavlja isključivo referentno delo, to je zbirka poznatih spektroskopskih konstanti (i prema tome bibliografija molekularne spektroskopije) dvoatomskih molekula sve do 1978.

  • Atomski spektri i atomska struktura. (Dover Books, Njujork, (2010) ISBN 0-486-60115-3 )
  • Spektri i strukture jednostavnih slobodnih radikala: Uvod u molekularnu spektroskopiju. (Dover Books, Njujork, (1971) ISBN 0-486-65821-X).
  • Molekularni spektri i molekularna struktura: 1. Spektri diatomskih molekula. (Kriger, (1989) ISBN 0-89464-268-5 )
  • Molekularni spektri i molekularna struktura: 2. Infracrveni i raman spektri poliatomskih molekula. (Kriger, (1989) ISBN 0-89464-269-3)
  • Molekularni spektri i molekularna struktura: 3. Elektronski spektri i elektronska struktura poliatomskih molekula. (Kriger, (1989) ISBN 0-89464-270-7)
  • Molekularni spektri i molekularna struktura 4. Konstante diatomskih molekula, K.P. Huber i G. Hercberg, (Van nostrand Reinhold company, Njujork, (1979) ISBN 0-442-23394-9).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Stoicheff, B. P. (2003). „Gerhard Herzberg PC CC. 25 December 1904 - 3 March 1999”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 49: 179—195. doi:10.1098/rsbm.2003.0011 Slobodan pristup. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1971”. Nobel Media. Pristupljeno 2010-12-31. 
  3. ^ „Gerhard Herzberg: The Person”. GCS Research Society. Pristupljeno 2011-01-01. 
  4. ^ a b Stoicheff 2002
  5. ^ Stoicheff 2002, str. 7
  6. ^ Stoicheff 2002, str. 8
  7. ^ Naransinham, N.A. and Ahmad, S.A. (1999). „Gerhard Herzberg – An obituary”. Indian Institute of Science. Arhivirano iz originala 01. 08. 2020. g. Pristupljeno 2016-02-21. 
  8. ^ „Gerhard Herzberg”. Schola nostra. Gelehrtenschule des Johanneums. Pristupljeno 2016-02-21. 
  9. ^ „GERHARD HERZBERG”. GCS Research Society. Pristupljeno 2015-02-07. 
  10. ^ Record Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. april 2021) at the Royal Society's archive
  11. ^ Laureates 1971 at nobelprize.org
  12. ^ „About Us”. World Cultural Council. Pristupljeno 8. 11. 2016. 
  13. ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1971”. Nobel Media. Pristupljeno 2010-12-31. 
  14. ^ „Nobel Prize in Chemistry 1971 Award Ceremony Speech”. Nobel Media. Pristupljeno 2010-12-31. 
  15. ^ Stoicheff, B. P. (2003). „Gerhard Herzberg PC CC. 25 December 1904 - 3 March 1999”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 49: 179—195. doi:10.1098/rsbm.2003.0011 Slobodan pristup. Stoicheff, Boris. P. (2003). „Gerhard Herzberg PC CC. 25 December 1904 - 3 March 1999”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 49: 179—195. doi:10.1098/rsbm.2003.0011. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Герхард_Херцберг&oldid=27677669”