Gigantomahija

Gigantomahija je predstavljala osvetu boginje Geje olimpskim bogovima za smrt njenog sina Xrona, a ogleda se u veličanstvenoj božanskoj borbi Giganata sa olimpskim bogovima. Bitka se vodila između besmrtnih bogova i skoro besmrtnih giganata; naime iako su svi bili nenormalne snage, samo neki od njih su bili besmrtni (Alkionej, Porfirion), i to samo dok borave u zemlji u kojoj su rođeni. Bogovima je pre bitke prorečeno da će pobediti Gigante samo ako im pomogne smrtnik, te je Zevs naložio Ateni da pozove njegovog sina Herakla.

Giganti

Glavni članak: Giganti

Giganti (grč. Γίγαντες, lat. Gigantes) su dugokosi nakazni divovi, sinovi boginje zemlje Geje rođeni iz kaplje krvi boga neba Urana, u zemlji Flegri ili Paleni. Gigantima je vladao Eurimedont, koji ih je i doveo do konačne propasti. Giganti su bili potomci najstarijih bogova, starijih od bogova sa Olimpa, i nisu priznavali vlast najvišeg boga Zevsa, mada je njegova vladavina bila humanija od vladavine njihovog pretka, giganta Xrona. Pošto je boginja zemlje Geja bila besna na Zevsa jer je svrgao sa vlasti njenog sina Hrona, nagovarala je gigante da se pobune protiv njega. Giganti su i sami bili željni krvi i bola jer su po rođenju od strane svo oca Urana bili zatočeni, te su se digli na borbu i iz rodne Palene (ili Flegre), na poluostrvu Halkidikiju, napali olimpljane.

Rat bogova i giganata

Žestoka borba (gigantomahija) počela je u Flegrijskoj ravnici, a u kojoj su na samom početku bogovi bili nadjačani, pa se Zevs, znajući za proročanstvo, a uvidevši snagu giganata, obratio boginji Atini da pozove u pomoć njegovog zemaljskog sina Herakla.

Geja je, u strahu za svoje sinove gigante, pokušala da nabavi čarobni napitak od jedne posebne biljke koji bi njene sinove očeličio za dalju borbu, ali u tome nije uspela jer je Zevs naredio bogu sunca Heliju, boginji meseca Seleni i boginji praskozorja Eoji da ne obasjavaju zemlju svojom svetlošću, a sam je počupao svaku biljku na zemlji (ili je prema drugima pronašao tu biljku i sam je uništio).

Dolazak Herakla za gigante je bio koban i umesto da se predaju i mole za milost, oni su izabrali da do kraja vode borbu koja ih je odvela u smrt.

Herakle je otrovnom strelom ranio najjačeg giganta Alkioneja, a potom ga bacio preko planine van njegove rodne zemlje jer je znao da tamo Alkionej nije bio besmrtan. Zatim je Porfirion napao Heru i Herakla, ali je Zevs u njemu probudio požudu za boginjom, i čim je ovaj nasrnuo od požude na boginju, Zevs ga je napao munjom. Taj uspeh Herakla je dao novu snagu i podsticaj bogovima, pa je svaki od bogova krenuo u borbu.

• Na giganta Efilajta je bog Dionis krenuo strelom ustrelivši ga u levo oko, a zatim i Herakle u desno.
• Na giganta Eurita je bog Dionis krenuo svojim tirsom, ubivši ga.
• Na giganta Klitija boginja Hekata krenula je usijanim buktinjama, uništivši ga.
• Na giganta Mimanta je Hefest krenuo usijanim metalom.
• Na giganta Enkelada, već ošamućenog, boginja Atina je bacila ostrvo Siciliju, a Palantu je odrala kožu.
• Na giganta Polibota, bog Posejdon se bacio komadom zemlje koji je otrgnuo od ostrva Kosa, i oborio ga u more (tako je nastalo ostrvo Nisir).

U gigantomahiji su učestvovale i mojre koje su gvozdenim buzdovanima ubile Agrija i Toanta. Zevs je užarenim munjama koje je bacao sa Olimpa sve ostale gigante oslabio i oborio na zemlju, a zatim ih je Herakle obamrle od munja pobio. Kasnije je od zemlje natopljene krvlju giganata nastalo čovečanstvo, prema jednom predanju. Groblja Giganata vezivana su za najrazličitija mesta, a ponekad se govorilo i da su sahranjeni ispod brojnih planina, ostrva ili poluostrva.