Globalno selo

Termin globalno selo vezuje se za kanadskog sociologa kuluture Maršala Makluana (1911-1980). Makluanove studije odnose se na efekte masovnih medija na kvalitet društvene komunikacije. Godine 1969. objavio je studiju: „Rat i mir u globalnom selu“. Uopšteno govoreći, Makluan se smatra vizionarom koji je anticipirao naše vreme, koje je donelo veliki napredak u komunikaciji. Prema Makluanovim opservacijama, razvoj društva ide u pravcu stvaranja svetskog globalnog sela. Pod globalnim selom je podrazumevao neposredan vid komunikacije, koji nije ograničen zabranama, za razliku od gradske sredine, gde je ljudska komunikacija slabije izražena, zbog dubokih razlika u podeli rada gradskog stanovništva, razlika u socijalnom statusu i dr. Kvin je grad definisao kao naselje u kojem se ljudi međusobno ne poznaju.

Veliki napredak ostvaren u sredstvima komunikacija, započet pronalaskom optičkog kabla (1961), rezultovao je pojavom Interneta, globalne kompjuterske mreže (sredina devedesetih). Internet se realizuje kroz brojne servise. Među popularnijim servisima jesu servisi koji omogućuju ljudima da komuniciraju u realnom vremenu sa nepoznatim osobama, koji žive u dalekim regionima i pripadaju drugim kulturama. Sakriveni iza monitora, učesnici u razgovoru u prilici su da sakriju brojne potencijalne nedostatke: starosnu dob, rasu, socijalno poreklo i fizički izgled. U tome je draž elektronske komunikacije. Čet servisi i, šire, Internet, jesu ostvarenja Makluanove vizije o svetu kao globalnom selu.

Uopšte, napredak u oblasti nosilaca informacije i niske cene telekomunikacionih usluga, rezultovao je gubljenjem vremenske praznine u komunikaciji na daljinu (Gidens), koja je u prošlosti postojala. Prazninu je činilo vreme potrebno da informacija stigne do primaoca kao i vreme da primalac pošalje pošiljaocu odgovor. U našem vremenu komunikacija na daljinu odvija se trenutno - telefonom, Internetom, Voip uređajima, i sl. Napredak u oblasti telekomunikacija, koji je rezultovao sa fantastičnim padom cena njihovih usluga, intenzivira ljudske mreže i vrši dalju kompresiju sveta „od nivoa malo do nivoa sićušno“ (G. Harvej).