Glorija E. Anzaldua

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Glorija Evanđelina Anzaldua
Fotografija Anzaldue iz 1990.
Lični podaci
Datum rođenja(1942-09-26)26. septembar 1942.
Mesto rođenjaHargil, SAD
Datum smrti15. maj 2004.(2004-05-15) (61 god.)
Mesto smrtiSanta Kruz, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Teksas Rio Grande Veli
Naučni rad
Poljefeminizam, feministčka teorija, kvir teorija, teorija kulture
Potpispotpis_alt}}}

Glorija Evanđelina Anzaldua (Hargil, 26. septembar 1942 – Santa Kruz, 15. maj 2004) bila je američka naučnica čikanskog feminizma, teorije kulture i kvir teorije. Svoju najpoznatiju knjigu Borderlands/La Frontera: The New Mestiza (1987) je delimično zasnovala na svom životu i odrastanja na granici između Meksika i Teksasa i ugradila je svoja životna iskustva društvene i kulturne marginalizacije u svoj rad. Takođe je razvila teorije o marginalnim, između i mešovitim kulturama koje se razvijaju duž granica, uključujući koncepte Nepantla, imperativa Coiokaulkui, novog tribalizma i duhovnog aktivizma.[1][2] Njene druga zapažena publikacija je This Bridge Called My Back: Writings by Radical Women of Color (1981), koju je kouredila u saradnji sa Čeri Moraga.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rani život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Anzaldua je rođen u dolini Rio Grande u južnom Teksasu 26. septembra 1942. u porodici Urbana Anzaldue i Amalije Anzaldue rođene Garsija, najstarije od četvoro dece. Pradeda Glorije Anzaldue, Urbano stariji, nekada okružni sudija u okrugu Idalgo, bio je prvi vlasnik ranča Hesus Marija na kome je ona rođena. Njena majka je odrasla na susednom ranču , Los Vergeles („vrtovi“), koji je bio u vlasništvu njene porodice, a upoznala je i udala se za Urbana Anzaldua kada su oboje bili veoma mladi. Anzaldua je bio potomak mnogih istaknutih španskih istraživača i doseljenika koji su došli u Ameriku u 16. i 17. veku i takođe je imala delimično starosedelačko poreklo. Prezime Anzaldua je baskijskog porekla. Njena baka po ocu je bila španskog i nemačkog porekla, poreklom iz nekih od najranijih doseljenika u južnom Teksasu.[3] Ona je opisala porodicu svog oca kao „veoma siromašnu aristokratiju, ali ipak aristokratiju“, a svoju majku kao radničku klasu, „sa možda malo crne krvi na koju se uvek gleda sa visine u dolini odakle ja dolazim.“ Anzaldua je takođe verovala da ima jevrejsko poreklo zbog svog oca, koji je imao „veoma jevrejske crte lica, kovrdžavu kosu, nos“.[4]

Ona je navodila da je njena porodica postepeno gubila svoje bogatstvo i status tokom godina, da bi na kraju bila svedena u siromaštvo i bila primorana da radi fizičke poslove, zbog čega je njena porodica negodovala jer je „[rad] na polju najniži posao, a biti pečalbar je još niži“. Njen otac je bio farmer i deoničar koji je zadržao 60% onoga što je zaradio, dok je 40% pripadalo korporaciji u vlasništvu belaca pod nazivom Rio Farms, Inc. Anzaldua je tvrdila da je porodica izgubila svoju zemlju zbog kombinacije „poreza i prljava manipulacija" od belaca koji su „prevarom" kupovali zemlju u Južnom Teksasu i zbog ponašanja njenog „veoma neodgovornog dede", koji je izgubio „mnogo zemlje i novca nepažnjom". Anzaldui je ostavljeno u nasledstvo „mali komad“ zemlje od 12 jutara, koji je prepustila svojoj majci Amaliji. Njena baka po majci Ramona Davila kupovala je zemljište još od vremena kada je Teksas bio deo Meksika, ali je zemlja izgubljena zbog „nepažnje, pohlepe belaca, a moja baka nije znala engleski”.[4]

Kada je imala 11 godina, Anzalduina porodica se preselila u Hargil, Teksas.[5] Diplomirala je 1962. godine u srednjoj školi u Edinburgu.[6]

Nakon što je diplomirala engleski jezik na Panameričkom univerzitetu (sada Univerzitet Teksas Rio Grande Veli), radila je kao nastavnica predškolskog i specijalnog obrazovanja. Godine 1977. preselila se u Kaliforniju, gde se izdržavala pisanjem, predavanjima i povremenim predavanjima o feminizmu, studijama Čikana i kreativnom pisanju na Državnom univerzitetu u San Francisku, Univerzitetu Kalifornije, Santa Kruzu, Florida Atlantik univerzitetu i drugim univerzitetima.

Dala je doprinos u oblastima feminizma, teorije kulture/ Čikano i kvir teorije.[7] Njeni eseji se smatraju temeljnim tekstovima u rastućem polju latino filozofije.[8][9][10]

Anzaldua je napisala govor pod nazivom „Govoriti u jezicima: Pismo piscima iz Trećeg sveta“, u kojem u fokus stavlja na pomak ka ravnopravnoj i pravednoj zastupljenosti polova u književnosti, ali daleko od rasnih i kulturnih pitanja zbog porasta spisateljica i teoretičarki. Ona je u svom eseju takođe naglašavala moć pisanja da stvori svet koji bi nadoknadio ono što stvarni svet ne nudi.[11]

Anzaldua je u mladosti iskusila simptome endokrinog stanja zbog kojeg je prestala da raste fizički u dobi od dvanaest godina.[12] Kao dete, nosila je posebne pojaseve koje je za nju krojila njena majka kako bi prikrila svoje stanje. Njena majka bi takođe starala da se u Anzalduino donje rublje stavi krpa u slučaju krvarenja. Anzaldua se seća: „Iznela bih [krvave krpe] u ovu šupu, oprala ih i obesila ih stvarno nisko o kaktus da ih niko ne bi video... Moje genitalije... [su] uvek bile smrdljive mesto u koje je kapala krv i moralo se sakriti“. Na kraju je bila podvrgnuta histerektomiji 1980. kada je imala 38 godina kako bi se suočila sa abnormalnostima materice, grlića materice i jajnika [13]

Anzalduina pesma „Noćni glas“ aludira na istoriju seksualnog zlostavljanja tokom detinjstva, ona piše: „izgovarajući sve kako su se moji rođaci/smenjivali noću kada sam imala pet osam deset“.[14]

Duhovnost[uredi | uredi izvor]

Anzaldua je sebe opisala kao veoma duhovnu osobu i izjavila da je tokom svog života doživela četiri vantelesna iskustva. U mnogim svojim delima, ona je spominjala svoju odanost Gospi od Gvadalupe, božanstvima Navatla / Tolteka i Joruba.[15] Godine 1993. izrazila je žaljenje što su naučnici uglavnom ignorisali „nebezbedne“ duhovne aspekte Borderland i žalili zbog otpora tako važnom delu njenog rada.[13] U svojim kasnijim pismima razvila je koncepte duhovnog aktivizma i nepantlera kako bi opisala načine na koje savremeni društveni akteri mogu kombinovati duhovnost sa politikom da bi sproveli revolucionarne promene.

Anzaldua je pisala o uticaju halucinogenih droga na njenu kreativnost, posebno psilocibinskih pečuraka. Tokom jednog putovanja psilocibin pečurkama iz 1975. godine, kada je bila „izbijena iz moje glave“, skovala je termin „višestruke Glorije“ ili „Glorija Multipleks“ kako bi opisala svoj osećaj mnogostrukosti, uvid koji je uticao na njena kasnija pisanja.[16]

Jezik[uredi | uredi izvor]

Anzalduina dela spajaju engleski i španski kao jedan jezik, što je ideja koja proizilazi iz njene teorije o identitetu „graničnih zemalja“. Njen autobiografski esej „La Prieta“ objavljen je na (uglavnom) engleskom pod naslovom This Bridge Called My Back, i na (uglavnom) španskom u Esta puente, mi espalda: Voces de mujeres tercermundistas en los Estados Unidos. U svom pisanju, Anzaldua koristi jedinstvenu mešavinu osam dijalekata, dve varijacije engleskog i šest španskog. Na mnogo načina, pisanjem na mešavini jezika, Anzaldua stvara zastrašujući zadatak za nedvojezičnog čitaoca da dešifruje puno značenje teksta. Jezik, očigledno jedna od granica kojima se Anzaldua bavila, je suštinska karakteristika njenog pisanja. Njena knjiga posvećena je ponosu na svoje nasleđe i prepoznavanju brojnih dimenzija njene kulture.[5]

Anzaldua je u svojim radovima isticala vezu između jezika i identiteta. Izrazila je zaprepašćenje ljudima koji su se odrekli svog maternjeg jezika kako bi se prilagodili društvu u kojem su bili. Anzalduu su često kritikovali zbog svog neprikladnog španskog naglaska i verovala je da je to jak aspekt njenog nasleđa; stoga ona kvalitativno označavanje jezika označava „jezički terorizam“.[17] Provela je dosta vremena promovišući prihvatanje svih jezika i akcenta.[18] U nastojanju da razotkrije svoj stav o lingvistici i etiketama, Anzaldua je objasnila: „Dok se zalažem da se ispred svog imena stavi Čikana, Tejana, radnička, feministička pesnikinja, teoretičarka pisca, ja to činim iz razloga drugačijih od onih dominantna kultura... tako da Čikana i lezbejka i sve druge osobe u meni ne budu izbrisane, izostavljene ili ubijene."[19]

Uprkos povezanosti jezika i identiteta, Anzaldua je takođe isticala da je jezik most koji povezuje glavne zajednice i marginalizovane zajednice.[20] Ona je tvrdila da je jezik sredstvo koje identifikuje marginalizovane zajednice, predstavlja njihovo nasleđe i kulturnu pozadinu. Veza koju je jezik stvorio je dvosmerna, ona ne samo da podstiče marginalizovane zajednice da se izraze, već i poziva glavne zajednice da se angažuju sa jezikom i kulturom marginalizovanih zajednica.

Seksualnost[uredi | uredi izvor]

Iako je sebe identifikovala kao lezbijku u većini svog pisanja i oduvek je osećala privlačnost prema ženama, takođe je napisala da lezbejka „nije adekvatan izraz“ da se opiše. Ona je izjavila da je "svesno birala žene" i da je svesno promenila svoje seksualne sklonosti menjajući svoje fantazije, tvrdeći da "možete promeniti svoje seksualne preferencije. To je zaista lako." Ona je navela da je u mojoj glavi prvo postala lezbejka a ideologija, politika, estetika i dodirivanje, ljubljenje, grljenje i sve to je došlo kasnije".[13] Anzaldua je opširno pisala o svom kvir identitetu i marginalizaciji kvir ljudi, posebno u nebelim zajednicama.[21]

Feminizam[uredi | uredi izvor]

Anzaldua se u svom pisanju identifikuje kao feministkinja, a njena glavna dela se često povezuju sa feminizmom Čikane i postkolonijalnim feminizmom. Anzaldua piše o ugnjetavanju koje doživljava posebno kao obojena žena, kao i o restriktivnim rodnim ulogama koje postoje u zajednici Čikano. U Borderlands-u, ona se takođe bavi temama kao što je seksualno nasilje počinjeno nad obojenim ženama.[22] Njen teorijski rad o pograničnoj kulturi smatra se pretečom latinske filozofije.[23]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Anzaldua je kritikovan zbog zanemarivanja i brisanja afro-latino i afro-meksičke istorije, kao i zbog toga što je crpela inspiraciju iz knjige La raza cósmica Hosea Vaskonselosa bez kritike rasizma, anti-crnaštva i eugenike unutar dela Vaskonselosa.[24]

Esej iz 2001. Ko je Indijanac na Aztlanu? kritikuje „brisanje autohtonih ljudi“ u delu Anzaldue kao i „prisvajanje meksičkog indigenizma koji sponzoriše država“.[25] Džulijet Huker u delu Hybrid subjectivities, Latin American mestizaje, and Latino political thought on race takođe opisuje neke od Anzalduinih radova kao „razmeštanje[u] previše romantizovanog prikaza autohtonih naroda koji gleda na prošlost, a ne na savremene autohtone pokrete“.[26]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Pre dodele američke književne nagrade Fondacije Kolumbo (1986) – Ovaj most mi je zvao leđa: spisi radikalnih žena u boji [27]
  • Lambda Lesbian Small Book Press Award(1991)[28]
  • Nagrada za lezbijska prava (1991)[29]
  • Safo nagrada (1992)[29]
  • Nagrada Nacionalne zadužbine za umetničku fantastiku (1991)[30]
  • Nagrada Udruženja američkih studija za životno delo (Bode-Pearson Prize – 2001).[31]


In 2012, she was named by Equality Forum as one of their 31 Icons of the LGBT History Month.[32]

Smrt i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Anzaldua je umrla 15. maja 2004. u svom domu u Santa Kruzu u Kaliforniji od komplikacija usled dijabetesa . U vreme svoje smrti, radila je na završetku disertacije kako bi doktorirala književnost na Univerzitetu Kalifornije, Santa Kruz.[33] Počasni doktorat dodeljen joj je posthumno 2005. godine.

Nekoliko institucija danas dodeljuje nagrade u znak sećanja na Anzalduu.

Arhiva[uredi | uredi izvor]

Dokumenti Glorije Evanđeline Anzaldue, 1942-2004, sadrže preko 125 stopa objavljenih i neobjavljenih materijala uključujući rukopise, poeziju, crteže, snimljena predavanja i druge arhivske resurse.[34] Dokumenta se nalaze na Univerzitetu Teksas u Ostinu.

Dela[uredi | uredi izvor]

Knjige za decu[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Keating, AnaLouise (2006). „From Borderlands and New Mestizas to Nepantlas and Nepantleras: Anzaldúan Theories for Social Change” (PDF). Human Architecture: Journal of the Sociology of Self-Knowledge. Ahead Publishing House. IV. ISSN 1540-5699. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 6. 2015. g. Pristupljeno 30. 10. 2020. 
  2. ^ Keating, AnaLouise (2008). „"I'm a Citizen of the Universe": Gloria Anzaldúa's Spiritual Activism as Catalyst for Social Change”. Feminist Studies. 34 (1/2): 53—54. JSTOR 20459180 — preko JSTOR. 
  3. ^ „La Prieta” (PDF). This Bridge Called My Back. Pristupljeno 6. 10. 2021. 
  4. ^ a b Anzaldúa, Gloria E. (2000). Interviews/Entrevistas. London: Routledge. ISBN 9781000082807. 
  5. ^ a b „Gloria Anzaldúa”. Voices From the Gaps, University of Minnesota. (handle link: 167856). Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  6. ^ „History | UTRGV”. 
  7. ^ „Chicana Feminism – Theory and Issues”. www.umich.edu. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  8. ^ Pitts, Andrea J.; Ortega, Mariana; Medina, José, ur. (2020). Theories of the flesh : Latinx and Latin American feminisms, transformation, and resistance. New York, NY. ISBN 978-0-19-006300-9. OCLC 1141418176. 
  9. ^ Alessandri, Mariana (2020). „Gloria Anzaldúa as philosopher: The early years (1962–1987)”. Philosophy Compass (na jeziku: engleski). 15 (7): e12687. ISSN 1747-9991. doi:10.1111/phc3.12687. 
  10. ^ Ortega, Mariana (14. 3. 2016). In-between : Latina feminist phenomenology, multiplicity, and the self. Albany, New York. ISBN 978-1-4384-5977-6. OCLC 908287035. 
  11. ^ Keating (ed.), The Gloria Anzaldúa Reader (2009), pp. 26–36.
  12. ^ Anzaldúa, Gloria, "La Prieta," The Gloria Anzaldúa Reader, ed. AnaLouise Keating, Duke University Press, 2009, p. 39.
  13. ^ a b v Anzaldúa, Gloria, with AnaLouise Keating. Interviews/Entrevistas. New York: Routledge, 2000.
  14. ^ Dahms, Elizabeth Anne (2012). „The Life and Works of Gloria E. Anzaldúa: An Intellectual Biography”. University of Kentucky. Pristupljeno 6. 10. 2021. 
  15. ^ Anzaldúa, Gloria E. Light in the Dark/Luz en lo Oscuro: Rethinking Identity, Spirituality, Reality. Durham and London: Duke, 2015.
  16. ^ „Interviews/Entrevistas”. Johns Hopkins University. Pristupljeno 6. 10. 2021. 
  17. ^ What is Linguistic Terrorism?, The Gloria E. Anzaldúa Foundation
  18. ^ About Gloria, The Gloria E. Anzaldúa Foundation
  19. ^ Anzaldúa, G. (1998). "To(o) Queer the Writer—Loca, escritora y chicana." In C. Trujillo (Ed.), Living Chicana Theory (pp. 264). San Antonio, TX: Third Woman Press.
  20. ^ Li. (2023). pp. 2 of Interview.
  21. ^ Hedrick, Tace (1. 9. 2009). „Queering the Cosmic Race: Esotericism, Mestizaje, and Sexuality in the Work of Gabriela Mistral and Gloria Anzaldúa”. Aztlán: A Journal of Chicano Studies. 34 (2): 67—98. Pristupljeno 26. 9. 2017 — preko IngentaConnect. 
  22. ^ Anzaldua, Gloria. Borderlands/La Frontera: The New Mestiza. Aunt Lute Books. 
  23. ^ Sanchez, Robert Eli, Jr., ur. (2019). Latin American and Latinx philosophy : a collaborative introduction. New York, NY. ISBN 978-1-138-29585-8. OCLC 1104214542. 
  24. ^ „Mexican Is Not a Race”. The New Inquiry. 6. 4. 2017. Pristupljeno 17. 10. 2021. 
  25. ^ „Indian Given”. The Syndicate Network. Pristupljeno 17. 10. 2021. 
  26. ^ Hooker, Juliet (2014-04-03). „Hybrid subjectivities, Latin American mestizaje, and Latino political thought on race”. Politics, Groups, and Identities (na jeziku: engleski). 2 (2): 188—201. ISSN 2156-5503. doi:10.1080/21565503.2014.904798. 
  27. ^ American Booksellers Association (2013). „The American Book Awards / Before Columbus Foundation [1980–2012]”. BookWeb. Arhivirano iz originala 13. 3. 2013. g. Pristupljeno 25. 9. 2013. „''1986 [...] A Bridge Called My Back: Writings by Radical Women of Color, edited by Cherrie Moraga and Gloria Anzaldua''” 
  28. ^ „Book Awards -- Lambda Literary Awards”. www.readersread.com. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  29. ^ a b Day, Frances Ann (2003). „Gloria Anzaldúa”. Latina and Latino Voices in Literature: Lives and Works. Westport, Connecticut: Greenwood. str. 80. ISBN 978-0-313-32394-2. 
  30. ^ „NEA_lit_mech_blue.indd” (PDF).  Arhivirano jun 12, 2009 na sajtu Wayback Machine
  31. ^ „ASA Awards and Prizes – ASA”. www.theasa.net. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  32. ^ „Gloria Andzaldua biography”. LGBT History Month. 
  33. ^ „Classes without Quizzes”. currents.ucsc.edu. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  34. ^ „Gloria Evangelina Anzaldúa Papers, 1942–2004”. www.lib.utexas.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 5. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Adams, Kate. "Northamerican Silences: History, Identity, and Witness in the Poetry of Gloria Anzaldúa, Cherríe Moraga, and Leslie Marmon Silko." Eds. Elaine Hedges and Shelley Fisher Fishkin. Listening to Silences: New Essays in Feminist Criticism. NY: Oxford UP, 1994. 130–145. Print.
  • Alarcón, Norma. "Anzaldúa's Frontera: Inscribing Gynetics." Eds. Smadar Lavie and Ted Swedenburg. Displacement, Diaspora, and Geographies of Identity. Durham: Duke UP, 1996. 41–52. Print
  • Alcoff, Linda Martín. "The Unassimilated Theorist." PMLA 121.1 (2006): 255–259 JSTOR. Web. August 21, 2012.
  • Almeida, Sandra Regina Goulart. "Bodily Encounters: Gloria Anzaldúa's Borderlands / La Frontera." Ilha do Desterro: A Journal of Language and Literature 39 (2000): 113–123. Web. August 21, 2012.
  • Anzaldúa, Gloria E., 2003. "La Conciencia de la Mestiza: Towards a New Consciousness", pp. 179–87, in Carole R. McCann and Seung-Kyung Kim (eds), Feminist Theory Reader: Local and Global Perspectives, New York: Routledge.
  • Bacchetta, Paola. "Transnational Borderlands. Gloria Anzaldúa's Epistemologies of Resistance and Lesbians 'of Color' in Paris." In El Mundo Zurdo: Selected Works from the Society for the Study of Gloria Anzaldúa 2007 to 2009, edited by Norma Cantu, Christina L. Gutierrez, Norma Alarcón and Rita E. Urquijo-Ruiz, 109–128. San Francisco: Aunt Lute, 2010.
  • Barnard, Ian. "Gloria Anzaldúa's Queer Mestizaje." MELUS 22.1 (1997): 35–53 JSTOR. Web. August 21, 2012.
  • Blend, Benay. "'Because I Am in All Cultures at the Same Time': Intersections of Gloria Anzaldúa's Concept of Mestizaje in the Writings of Latin-American Jewish Women." Postcolonial Text 2.3 (2006): 1–13. Web. August 21, 2012.
  • Keating, AnaLouise, and Gloria Gonzalez-Lopez, eds. Bridging: How Gloria Anzaldua's Life and Work Transformed Our Own (University of Texas Press; 2011), 276 pp.
  • Bornstein-Gómez, Miriam. "Gloria Anzaldúa: Borders of Knowledge and (re)Signification." Confluencia 26.1 (2010): 46–55 EBSCO Host. Web. August 21, 2012.
  • Capetillo-Ponce, Jorge. "Exploring Gloria Anzaldúa’s Methodology in Borderlands/La Frontera—The New Mestiza." Human Architecture: Journal of the Sociology of Self-Knowledge 4.3 (2006): 87–94 Scholarworks UMB. Web. August 21, 2012.
  • Castillo, Debra A.. "Anzaldúa and Transnational American Studies." PMLA 121.1 (2006): 260–265 JSTOR. Web. August 21, 2012.
  • David, Temperance K. "Killing to Create: Gloria Anzaldúa's Artistic Solution to 'Cervicide'" Intersections Online 10.1 (2009): 330–40. WAU Libraries. Web. July 9, 2012.
  • Donadey, Anne. "Overlapping and Interlocking Frames for Humanities Literary Studies: Assia Djebar, Tsitsi Dangarembga, Gloria Anzaldúa." College Literature 34.4 (2007): 22–42 JSTOR. Web. August 21, 2012.
  • Enslen, Joshua Alma. "Feminist prophecy: a Hypothetical Look into Gloria Anzaldúa's 'La Conciencia de la Mestiza: Towards a new Consciousness' and Sara Ruddick's 'Maternal Thinking.'" LL Journal 1.1 (2006): 53-61 OJS. Web. August 21, 2012.
  • Fishkin, Shelley Fisher. "Crossroads of Cultures: The Transnational Turn in American Studies--Presidential Address to the American Studies Association, November 12, 2004." American Quarterly 57.1 (2005): 17–57. Project Muse. Web. February 10, 2010.
  • Friedman, Susan Stanford. Mappings: Feminism and the Cultural Geographies of Encounter. Princeton, NJ: Princeton UP, 1998. Print.
  • Hartley, George. "'Matriz Sin Tumba': The Trash Goddess and the Healing Matrix of Gloria Anzaldúa's Reclaimed Womb." MELUS 35.3 (2010): 41–61 Project Muse. Web. August 21, 2012.
  • Hedges, Elaine and Shelley Fisher Fishkin eds. Listening to Silences: New Essays in Feminist Criticism. NY: Oxford UP, 1994. Print.
  • Hedley, Jane. "Nepantilist Poetics: Narrative and Cultural Identity in the Mixed-Language Writings of Irena Klepfisz and Gloria Anzaldúa." Narrative 4.1 (1996): 36–54 JSTOR. Web. August 21, 2012.
  • Herrera-Sobek, María. "Gloria Anzaldúa: Place, Race, Language, and Sexuality in the Magic Valley." PMLA 121.1 (2006): 266-271 JSTOR Web. August 21, 2012.
  • Hilton, Liam. "Peripherealities: Porous Bodies; Porous Borders: The 'Crisis' of the Transient in a Borderland of Lost Ghosts." Graduate Journal of Social Science 8.2 (2011): 97–113. Web. August 21, 2012.
  • Keating, AnaLouise, ed. EntreMundos/AmongWorlds: New Perspectives on Gloria Anzaldúa. New York: Palgrave MacMillan, 2005.
  • Keating, AnaLouise. Women Reading, Women Writing: Self-Invention in Paula Gunn Allen, Gloria Anzaldúa and Audre Lorde. Philadelphia: Temple University Press, 1996.
  • Lavie, Smadar and Ted Swedenburg eds. Displacement, Diaspora, and Geographies of Identity. Durham: Duke UP, 1996. Print.
  • Lavie, Smadar. "Staying Put: Crossing the Israel–Palestine Border with Gloria Anzaldúa." Anthropology and Humanism Quarterly, June 2011, Vol. 36, Issue 1. This article won the American Studies Association's 2009 Gloria E. Anzaldúa Award for Independent Scholars.
  • Mack-Canty, Colleen. "Third-Wave Feminism and the Need to Reweave the Nature/Culture Duality" pp. 154–79, in NWSA Journal, Fall 2004, Vol. 16, Issue 3.
  • Lioi, Anthony. "The Best-Loved Bones: Spirit and History in Anzaldúa's 'Entering into the Serpent.'" Feminist Studies 34.1/2 (2008): 73–98 JSTOR. Web. August 27, 2012.
  • Lugones, María. "On Borderlands / La Frontera: An Interpretive Essay." Hypatia 7.4 (1992): 31–37 JSTOR. Web. August 21, 2012.
  • Martinez, Teresa A.. "Making Oppositional Culture, Making Standpoint: A Journey into Gloria Anzaldúa's Borderlands." Sociological Spectrum 25 (2005): 539–570 Tayor & Francis. Web. August 21, 2012.
  • Negrón-Muntaner, Frances. "Bridging Islands: Gloria Anzaldúa and the Caribbean." PMLA 121,1 (2006): 272–278 MLA. Web. August 21, 2012.
  • Pérez, Emma. "Gloria Anzaldúa: La Gran Nueva Mestiza Theorist, Writer, Activist-Scholar" pp. 1–10, in NWSA Journal; Summer 2005, Vol. 17, Issue 2.
  • Ramlow, Todd R.. "Bodies in the Borderlands: Gloria Anzaldúa and David Wojnarowicz's Mobility Machines." MELUS 31.3 (2006): 169–187 JSTOR. Web. August 21, 2012.
  • Rebolledo, Tey Diana. "Prietita y el Otro Lado: Gloria Anzaldúa's Literature for Children." PMLA 121.1 (2006): 279–784 JSTOR. Web. April 3, 2012.
  • Reuman, Ann E. "Coming Into Play: An Interview with Gloria Anzaldua" p. 3, in MELUS; Summer 2000, Vol. 25, Issue 2.
  • Saldívar-Hull, Sonia. "Feminism on the Border: From Gender Politics to Geopolitics." Criticism in the Borderlands: Studies in Chicano Literature, Culture, and Ideology. Eds. Héctor Calderón and José´David Saldívar. Durham: Duke UP, 1991. 203–220. Print.
  • Schweitzer, Ivy. "For Gloria Anzaldúa: Collecting America, Performing Friendship." PMLA 121.1 (2006): 285–291 JSTOR. Web. August 21, 2012.
  • Smith, Sidonie. Subjectivity, Identity, and the Body: Women's Autobiographical Practices in the Twentieth Century. Bloomington, IN: IN UP, 1993. Print.
  • Solis Ybarra, Priscilla. "Borderlands as Bioregion: Jovita González, Gloria Anzaldúa, and the Twentieth-Century Ecological Revolution in the Rio Grande Valley." MELUS 34.2 (2009): 175–189 JSTOR. Web. August 21, 2012.
  • Spitta, Silvia. Between Two Waters: Narratives of Transculturation in Latin America (Rice UP 1995; Texas A&M 2006)
  • Stone, Martha E. "Gloria Anzaldúa" pp. 1, 9, in Gay & Lesbian Review Worldwide; January/February 2005, Vol. 12, Issue 1.
  • Vargas-Monroy, Liliana. "Knowledge from the Borderlands: Revisiting the Paradigmatic Mestiza of Gloria Anzaldúa." Feminism and Psychology 22.2 (2011): 261–270 SAGE. Web. August 24, 2012.
  • Pérez, Ricardo F. Vivancos (2013). Radical Chicana Poetics. London and New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-349-46578-1. doi:10.1057/9781137343581. 
  • Ward, Thomas. "Gloria Anzaldúa y la lucha fronteriza", in Resistencia cultural: La nación en el ensayo de las Américas, Lima, 2004, pp. 336–42.
  • Yarbro-Bejarano, Yvonne. "Gloria Anzaldúa's Borderlands / La Frontera: Cultural Studies, 'Difference' and the Non-Unitary Subject." Cultural Critique 28 (1994): 5–28 JSTOR. Web. August 21, 2012.

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Broe, Mary Lynn; Ingram, Angela (1989). Women's writing in exileNeophodna slobodna registracija. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 9780807842515. 
  • Gonzalez, Christopher. (2017) Permissible Narratives: The Promise of Latino/a Literature. Columbus: The Ohio State University Press.[1]
  • Perez, Rolando. (2020) "The Bilingualisms of Latino-a Literatures." The Oxford Handbook of Latino Studies. Ed. Ilan Stavans. Oxford.[2]
  • Castillo, Debra. (2015). Redreaming America: Toward a Bilingual American Culture (Gloria Anzaldua and Richard Rodriguez). Albany: SUNY.[3]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  1. ^ González, Christopher (2017). Permissible narratives : the promise of Latino/a literature. Columbus. ISBN 978-0-8142-1350-6. OCLC 975447664. 
  2. ^ Stavans, Ilan, ur. (2020). The Oxford Handbook of Latino Studies. New York. ISBN 978-0-19-069120-2. OCLC 1121419672. 
  3. ^ Castillo, Debra A. (2005). Redreaming America : toward a bilingual American culture. Albany: State University of New York Press. ISBN 1-4237-4364-4. OCLC 62750478. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глорија_Е._Анзалдуа&oldid=27791604”