Gnej Pompej Mlađi

Gnej Pompej Mlađi
Lični podaci
Datum rođenja	70s BCE
Mesto rođenja	Rim,
Datum smrti	12. april 45 BCE
Porodica
Roditelji	Gnej Pompej Veliki Mucia Tertia
Dinastija	Pompeius

Gnej Pompej Mlađi poznat i kao Pompej Mlađi (oko 75. p. n. e. — 12. april 45. p. n. e.) je bio rimski vojskovođa i političar. Stariji je sin Pompeja Velikoga. Nakon poraza optimatskih snaga u severnoj Africi preuzeo je kontrolu nad Daljnjom Hispanijom. Cezar ga je pobedio u bici kod Munde 45. p. n. e. okončavši na taj način Cezarov građanski rat. Nakon bitke je pobegao, ali kasnije je uhvaćen i ubijen.

U očevoj senci

Gnej Pompej je bio nastariji sin istaknutoga rimskoga vojskovođe Pompeja Velikoga i Mucije Tercije. Pompej Mlađi i njegov mlađi brat Sekst Pompej živeli su u očevoj senci. Bio je oženjen Kaludijom Pulhrom Mlađom, ćerkom Apija Klaudija Pulhera, konzula 54. p. n. e.. Kada je Cezar prešao Rubikon i 49. p. n. e. započeo Cezarov građanski rat Gnej je pratio svoga oca, koji je pobegao na istok zajedno sa većinom senatora. Pompej Mlađi je komandujući egipatskom flotom napao Orik u Epiru i uspeo da ga odseče, a nakon toga napao je i Lis (Lješ). Kraj Orika se probio kroz pomorsku blokadu i uspeo da spali ili preotme Cezarovu flotu, koja je tu bila usidrena. Uništio je 30 transportnih brodova, koje je Marko Antonije ostavio u Lisu. Međutim gradove Lis i Orik nije uspeo da zauzme. Za vreme tih napada bio je teško ranjen. Kada se oporavio pustošio je različita mesta, a pokušao je da napadne čak i Brundisij. Pompej Veliki je izgubio bitku kod Farsala 48. p. n. e., a nakon bitke pobegao je u Egipat, gde je bio ubijen septembra 48. p. n. e..

U Sjevernoj Africi

Nakon očeve smrti Pompej Mlađi i njegov brat Sekst Pompej pridružili su se u severnoj Africu očevim pristašama Katonu Mlađem, Metelu Scipionu i ostalim senatorima, koji su se pripremali da se suprostave Cezaru i njegovoj vojsci. Bio je pod uticajem Katona Mlađega. Pompej Mlađi je okupio flotu od 30 brodova, uz pomoću koje je napao Mauritaniju, u kojoj je vladao Cezarov saveznik Bogud. Ostavio je prtljag na obali i sa samo 2.000 ljudi, od kojih deo nije bio naoružan, krenuo je prema gradu Askuru. Nakon poraza kraj gradskih zidina povukao se do obale i odatle je otplovio na Baleare. Zauzeo je sva Balearska ostrva. Cezar je 46. p. n. e. pobedio Metela Scipiona u bici kod Tapsa. Nakon poraza u Africi Pompejeve pristaše se sele u Hispaniju.

Preuzimanje kontrole nad Hispanijom

Cezar se nakon pobede kod Tapsa u Africi vratio u Italiju, a za to vreme Pompej Mlađi je preuzeo kontrolu nad daljnjom Hispanijom. U Hispaniji su se najpre pobunile dve bivše legije Pompejevih veterana protiv Cezarovoga vojskovođe Kvinta Kasija Longina. Cezar je poslao Gaja Trebonija, ali ni on nije mogao da kontroliše pobunjene legije. Pobunjene legije su se bojale Cezarove osvete, pa su se obratile Metelu Scipionu, a on je poslao Pompeja Mlađega da ih preuzme. Pompej Mlađi se razbolio na Balearima, a Metel Scipion je ubijen nešto nakon bitke kod Tapsa. Kada se Pompej oporavio preuzeo je i pobunjene legije i veliki deo provincije. Zajedno sa njim u Hispaniju su prešli Sekst Pompej i Tit Labijen. Koristeći se sredstvima provincije Pompej i njegovi saveznici su uspeli da okupe vojsku od tri legije. Uz pomoć te vojske preuzeli su kontrolu nad Daljnjom Hispanijom sa glavnim gradom u Kordubi (Kordoba). Cezarove vojskovođe Kvint Pedije i Kvint Fabije Maksim se nisu usuđivali da se suoče sa Pompejevom vojskom. Ostali su u Okulbu, oko 56 km istočno od Kordube i tražili su od Cezara da im pošalje pomoć.

Dolazak Cezara u Hispaniju

Pošto vojskovođe, koje je Cezar slao u Hispaniju nisu ništa učinili odlučio je da krene sam pa je nakon jednomesečnoga putovanja stigao u Obulko decembra 46. p. n. e.. Pompej Mlađi je do Cezarovoga dolaska uspeo da zauzme celu provinciju sem dobro utvrđenoga uporišta Ulpije. Pompej Mlađi je nekoliko meseci neuspešno opsedao Ulpiju. Cezar je po dolasku uspeo da najpre ubaci dodatnu vojsku u Ulpiju, a onda preteći napadom na Kordubu natera Pompeja Mlađega da digne opsadu Ulpije. Cezar međutim nije uspevao da zauzme Kordubu, koju je branio Sekst Pompej. Po savetu Tita Labijena Pompej Mlađi je izbegavao otvorenu bitku sa Cezarom. Cezar je nakon kraće opsade uspeo 19. februara 46. p. n. e. da zauzme utvrđeni grad Ategu. Bio je to značajan udarac prestižu Pompejeve vojske, pa je nakon toga poraza deo vojske počeo da prelazi na stranu Cezara. Nakon poraza kraj Sorikarije mnogi Rimljani počeli da napuštaju Pompejevu vojsku, pa je Pompej Mlađi zbog toga bio prisiljen da odustane od taktike izbegavanja odlučne bitke.

Bitka kod Munde

Odlučujuća bitka kod Munde odigrala se 17. marta 45. p. n. e.. Pompej je raspolagao sa 13 legija, 6.000 konjanika i 6.000 lakih pešaka. Pitanje je da li je svih 13 Pompejevih legija bilo u punom broju, uzevši u obzir ranije gubitke i potrebe da se deo vojske odvoji za garnizone. Cezar je raspolagao sa 80 kohorti (8 legija) i 8.000 konjanika. Cezar i Pompej Mlađi sjahali su i borili su se u prvim redovima izlažući se opasnosti, ali ujedno predstavljajući primer za svoju vojsku. Celoga dana bitka se vodila promenljivom srećom, a do preokreta je došlo tek uveče. Bitka se okončala porazom Pompejeve vojske. Pompejeve vojskovođe Tit Labijen i Publije Acije Var su poginuli u bici. Pompejev brat Sekst Pompej je uspeo da pobegne.

Smrt

Pompej Mlađi je pobegao sa 150 konjanika u Kartaju. Tu mu se nalazila flota, ali njegova vojska je već velikim delom prešla na stranu pobednika. Tajno se ukrcao na jedan brod pokušavajući da pobegne, ali ranili su ga pa je odustao od pokušaja bega preko mora. Pokušao je da beži preko kopna, ali presrela ga je neprijateljska vojska. Nakon poraza povukao se u šumu, gde su ga ubili. Njegovu glavu su poslali Cezaru.