Година потопа
| Godina potopa | |
|---|---|
 Korice knjige | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Year of the Flood |
| Autor | Margaret Atvud |
| Zemlja | Kanada |
| Jezik | engleski jezik |
| Izdavanje | |
| Broj stranica | 505 |
| Prevod | |
| Prevodilac | Aleksandra Čabraja |
| Datum izdavanja | 2013. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-521-1230-2 |
Godina potopa je roman kanadske spisateljice Margaret Atvud. Roman je izdat 2009. godine u Kanadi i SAD a u Srbiji je preveden 2013. godine.
Roman je pominjan u brojnim novinskim preglednim člancima koji su se radovali zapaženoj fikciji iz 2009. godine.[1]
Knjiga se fokusira na versku sektu zvanu Božji baštovani, malu zajednicu preživelih od iste biološke katastrofe prikazane u njenom ranijem romanu Antilopa i kosac. Raniji roman je sadržao nekoliko kratkih referenci na grupu. Roman je ispričan kroz perspektivu protagonista Rena i Tobija, a glavni likovi tog romana, uključujući Džimija i Krejka, imaju manje uloge. Atvud nastavlja da istražuje efekte nauke i tehnologije koji su izazvali ovaj napaćeni svet, fokusirajući se na temu religije kroz religiozni pokret Božjih baštovana koji je fokusiran na životnu sredinu.[2]
Ona odgovara na neka od pitanja u romanu Antilopa i kosac, razvija i dalje razrađuje nekoliko likova iz prve knjige i otkriva identitet tri ljudske figure koje se pojavljuju na kraju prethodne knjige. Ovo je druga njena trilogija, a poslednja knjiga je Ludi Adam. Mada, Atvud ih vidi kao 'simultane' sa tri romana koji se odvijaju u isto vreme, a ne u nizu. [3]
Radnja romana[uredi | uredi izvor]
Godina potopa detaljno opisuje događaje romana Antilopa i kosac iz perspektive nižih klasa u plebejcima, posebno Božjih baštovana koji žive u komuni u vrtu na krovu Edenklifa. Božji baštovani su religiozna sekta koja kombinuje neke biblijske prakse i verovanja sa nekim naučnim praksama i verovanjima. Oni su vegetarijanci posvećeni poštovanju i očuvanju celog biljnog i životinjskog sveta, i predviđaju katastrofu koja će okončati ljudske vrste, koju nazivaju „Poplava bez vode“. Ovo predviđanje postaje istinito u izvesnom smislu, jer virusna pandemija uništava ljudsku civilizaciju. Božji baštovani imaju svoj skup svetaca, koji su svi poštovani zbog svog ekološkog aktivizma, kao što su Sveta Dajan Fosi i Sveta Rejčel Karson.
Radnja prati dva lika, Tobi i Rena, čije se priče prepliću jedna sa drugom i, ponegde, sa glavnim likovima iz prethodnog romana. Veći deo priče je ispričan kroz flešbekove sa dva glavna lika koji su odvojeno preživeli apokalipsu opisanu u prethodnom romanu, svaki se priseća svog vremena u verskom pokretu Božiji baštovani i događaja koji su doveli do njihove trenutne situacije. Atvud koristi naraciju u trećem licu za Tobine račune i naraciju u prvom licu za Renine.
Tobi je mlada žena koja je izgubila roditelje pod tragičnim okolnostima koje mogu, ali ne moraju biti posledica korporacija, i prinuđena je da živi van zajednice u sumnjivom restoranu za mesne hamburgere radeći kao konobarica u brzoj hrani. Ubrzo nailazi na neželjenu pažnju Blanka, psihopatskog menadžera lanca koji ima reputaciju da seksualno napada i ubija žene u svom poslu. Tobi uspeva da pobegne kada grupa Božjih baštovana stigne u restoran i njena bivša koleginica Rebeka je moli da im se pridruži. Ona ih prati do vrta na krovu.
Na vođu Božjih baštovana, Adama Jedan, gledaju kao na harizmatičnog svetog čoveka, ali ga stranci doživljavaju kao na vođu kulta. Roman je ispunjen propovedima i himnama koje Adam Jedan daje verskoj sekti. Iako je skeptična, jer joj je teško da sledi teologiju i verske tradicije, Tobi postaje uticajan član baštovana. Ona se čak uzdiže do zvaničnog položaja Eve. U okviru sekte Tobi se susreće sa Renom, decom člana baštovana.
Ren se pridružila Božjim baštovanima, kada je njena majka Lucern napustila svog muža naučnika, nakon što se zaljubila u Zeba, člana sekte. Ren odrasta u religioznoj sekti, sprijateljivši se sa Amandom, sve dok Lucern ne odluči da se vrati u Kompaunds. Ren ide u školu, gde upoznaje Džimija (Snežak) i Glena (Krejk), koji je posebno zainteresovan za Božije baštovane. Kasnije, Ren se upisuje na kurseve plesne kalistenike na Akademiji Marta Grejem, sve dok Lucern nije u stanju da plati i ona odustaje. Na kraju, Ren postaje seksualna radnica i plesačica na trapezu u seks klubu. Ovde, Ren je slučajno zaključana u jedinici za bio-sadržaj u klubu pod nazivom Lepljiva zona kada dođe do pandemije. Amanda spašava Ren iz kluba.
Blanko je u stanju da otkrije gde je Tobi i izvrši prepad na baštovane. Tobi je u stanju da pobegne, preselivši se u AnooIoo banju. U strahu, menja svoj spoljašnji izgled kroz estetsku hirurgiju da bi se sakrila od Blanka. Tobi se barikadira u luksuznoj banji, dok se kuga širi, koristeći veštine traženja hrane koje je naučila kod Božjih baštovana da bi preživela.
Blanko učestvuje u televizijskoj igri Pejnbola, gde timovi kriminalaca pokušavaju da se ubiju u opkoljenoj areni. Blanko i tri pratioca beže iz Pejnbol šume da bi pronašli Tobija u banji. Oni hvataju i muče Ren i Amandu. Tobi uspeva da upuca jednog od kriminalaca i oslobodi Ren, ali ostali pobegnu sa Amandom. I Tobi i Ren se okupljaju u potrazi za Amandom. Tobi truje Blanka i uz pomoć Džimija uspevaju da onesposobe dvojicu kriminalaca. Roman se završava, slično kraju romana Antilopa i kosac, sa preostalim preživelima koji svedoče o nepoznatom grupnom pristupu, noseći baklje i puštajući muziku.
Likovi[uredi | uredi izvor]
Glavni likovi[uredi | uredi izvor]
- Ren, plesačica na trapezu i prostitutka koja radi u javnoj kući/seks klubu Krljušti i repovi, koja preživljava kugu tako što je izolovana u klupskoj komori za zadržavanje biološke opasnosti. Odrasla je sa Božjim baštovanima i spasava je njena prijateljica iz detinjstva Amanda. Ranije je izlazila i zaljubila se u Džimija (Snežak) u školi.
- Tobi, božji baštovan koji se krije, bežeći od opasnog progonitelja radeći u banji, u koju se zaključava da bi preživela kugu.
- Blanko, poznata kao 'Bloat', je menadžer brze hrane u kojoj Tobi radi, gde pokušava da je natera u seksualno ropstvo. Učestvuje u Pejnbolu, kao osuđeni zločinac, preživljavajući kugu boraveći u zatvorenoj areni. Nakon toga pokušava da se osveti Tobi, tražeći je i otimajući je.[4]
- Adam Jedan, osnivač i vođa Božjih baštovana, drži propovedi kroz roman i upozorava na 'bezvodnu poplavu'. Tokom čitavog vremena, on ispoveda teološke prakse i verovanja verske sekte, posebno u pesmama iz „Usmene himne Božijih baštovana“.[5]
Sporedni likovi[uredi | uredi izvor]
- Lucern, majka Ren. Ona napušta svog muža, naučnika, da bi se pridružila sekti i prati svog ljubavnika Zeba.
- Amanda, najbolja prijateljica Ren. Pomaže joj da pobegne iz seks-kluba i uhvati je grupa kriminalaca, uključujući Blanka.
- Zeb, ljubavnik Lucern. On je najmanje posvećen verovanju Božjih baštovana, pa postaje deo grupe Ludi Adam sa drugim prebegima kao što su Krozije i Šeklton.
- Krejk (Glen), Ren prijatelj u srednjoj školi u kompleksu HeltVizer. On je Pilarov prijatelj, ostaje u kontaktu sa Božjim baštovanima. Povezan je sa verskom sektom i ima mnogo znanja o njoj. Dok je radio u seks klubu, Ren ga ponovo sreće. Božji baštovani inspirišu Krekere, ljude koje Krejk pravi, a njegova kuga direktno podseća na 'bezvodnu poplavu'.[3]
- Džimi (aka Snežak), Renin ljubavnik, dok su bili u školi.
- Oriks, Krejk (Glen) i Džimi (zvani Sneško), glavni likovi Etvudove prve knjige u romanu Antilopa i kosac, pojavljuju se u manjim ulogama tokom knjige, a protagonisti Ren i Tobi nisu svesne da su ti likovi odgovorni za pandemiju. Dok je prva knjiga u serijalu, Oriks i Krejk, ispričana iz perspektive Džimija/Sneška, Godina Potopa je ispričana iz ugla dve žene, Ren i Tobi.[6]
Božji baštovani[uredi | uredi izvor]
- Pilar, Eva Sik („Gljiva“) – Instruktor: Pčele i mikologija (Pečurke)
- Nuala, Eva devet („Mokra veštica“) – krojačica; Instruktor: Mala deca, Reciklaža tkanina, Hor, pupoljci i cvetovi
- Rebeka, Eva jedanaest („So i biber“) – kuvar; Instruktor: Kulinarska umetnost
- Adam Jedan – harizmatični vođa kulta
- Zeb, Adam sedam („Ludi Adam“) – Instruktor: Urbano ograničenje krvoprolića, Odnosi predator-plen, kamuflaža životinja
- Bart, Adam trinaest („Kvaka“) – Bernisov otac; Venin muž; zadužena za baštensko povrće; Instruktor: Baštovanstvo
- Bernis - Vinina i Bartova ćerka
- Šeklton (Šeki) – (najstariji brat) – nazvan po istraživaču Ernestu Šekltonu
- Krozijer (Kroze) - (srednji brat) - nazvan po istraživaču Francisu Krozijeru
- Outs – (najmlađi brat) – nazvan po istraživaču Lorensu Outsu. Ubio ga je Blanko, tokom igre Pejnbol na kraju romana.[2]
- Lucern - Renina majka
- Katuro („Ključ“) – Održavanje vodovodnih sistema; Instruktor: Hitna medicinska pomoć
- Filon („Magla“) – Šekltonov, Krozijerov i Otsov zamenik otac; Instruktor: Meditacija
- Suria – Instruktor: Šivenje
- Mugi („Mišić”) – Instruktor: Mentalna aritmetika
- Maruška babica („sluznica“) – Instruktor: ljudski reproduktivni sistem, bivši ginekolog
- Stjuart („šraf“) – proizvođač nameštaja
- Vina - Bernisina majka; Bartova žena
- Amanda – Plebejac koju je Ren dovela kući da živi sa njom; Renina najbolja prijateljica
Teme[uredi | uredi izvor]
Tehnologija[uredi | uredi izvor]
U ovom hiperkapitalističkom društvu, naučnici rade za i odgovaraju globalnim korporacijama, stvarajući proizvode od kojih građani postaju zavisni. Svaka etička briga ili moralna praksa se zanemaruju, samo uzimajući u obzir potencijalne profite potrošača. Konzumerizam zamenjuje sve idealističke principe. Napredak tehnologije samo je dodatno proširio kapitalistički okvir i materijalističke stavove unutar klasne hijerarhije. Upravo razvijene kozmetičke procedure omogućavaju Tobi da potpuno promeni svoj izgled, kako bi se sakrila od svog progonitelja Blanka. [4]
Na ovaj način, priroda se posmatra samo kao sredstvo za eksploataciju i profit. Shodno tome, ceo ekosistem je oštećen, a mnoge životinjske vrste brzo izumiru. Umesto da pokušavaju da smanje njihov uticaj na životnu sredinu, naučnici samo nastavljaju da eksperimentišu na ovim životinjama. Oni nastavljaju da pokušavaju da spoje životinje, stvarajući novu životinju kroz ovu mešavinu prirodnih životinja, kao što je 'Liobam' (mešavina lava i ovce). Mnoge od ovih novih životinja se formiraju i koriste za svoje nusproizvode, uključujući kombinaciju koze i pauka za dobijanje svilenih pancira i 'perika, pa su šarene ovce korišćene za pravljenje boljih, prirodnih perika. Nauci nedostaje bilo kakva suzdržanost u potrazi za novim proizvodima.[3]
Religija[uredi | uredi izvor]
Koristeći primarnu religioznu sektu Božjih baštovana, Atvud predstavlja religiozni pokret fokusiran na životnu sredinu. Adam Jedan, verski vođa, vodi Božje baštovane u pacifističkom i zelenijem stilu života. Roman je prepun njegovih propovedi i himni, gde verska sekta poštuje aktiviste za zaštitu životne sredine u svom kalendaru posebnih svetaca, kao što su Sveti Juel Gibons, Sveti Džejms Lavlok i Sveta Džejn Džejkobs, između ostalih. Kao rezultat toga, baštovani ne jedu meso i užasnuti su mesožderskim načinom života.
Trilogija[uredi | uredi izvor]
Godina potopa je drugi roman u trilogiji Ludi Adam, posle Antilope i kosca, a pre Ludog Adama. U ovom romanu, sredinom trilogije, Atvud nam daje više detalja o Krejkovom detinjstvu, ističući njegovu vezu sa Božjim baštovanima koji su inspirisali njegovu kugu, i koncepciju grupe. Godina Potopa koristi alternativne perspektive od one Snežaka u prethodnom romanu, iako lik ima sporednu ulogu. Atvud objašnjava ko su ljudi koje je Snežak video na kraju Antilope i kosca, a to su Tobi, Ren, Amanda i kriminalci. Na kraju ovog romana ovi preživeli, slično kraju prethodnog romana, slušaju i vide grupu ljudi u prolazu kako im dolaze, pitajući se ko bi oni mogli biti.[2]
Kritika[uredi | uredi izvor]
Roman je uglavnom bio dobro prihvaćen; recenzenti su primetili da, iako je radnja ponekad bila haotična, nesavršenosti romana su se dobro uklapale sa manjkavom stvarnošću koju je knjiga pokušavala da odrazi. The Daily Telegraph je komentarisao da je „Margaret Atvud zaista inventivna, a ne samo pametna“.[7]
Godine 2010. roman je uvršten na dugu listu kao kandidat za Međunarodnu književnu nagradu u Dablinu 2011. i u uži izbor za nagradu Trillium Book Award 2010. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Books to watch for in 2009”. NZ Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2021.
- ^ a b v „Shibboleth Authentication Request”. login.jpllnet.sfsu.edu. Pristupljeno 21. 11. 2021.
- ^ a b v Kuz��nicki, S��awomir (2017). „Margaret Atwood's dystopian fiction: fire is being eaten” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2021. replacement character u
|first1=na poziciji 2 (pomoć); replacement character u|last1=na poziciji 4 (pomoć) - ^ a b Macpherson, Heidi Slettedahl (2010). „The Cambridge Introduction to Margaret Atwood”. Cambridge University Press. Pristupljeno 21. 11. 2021.
- ^ Ciabattari, Jane (10. 9. 2009). „Disease And Dystopia In Atwood's 'Flood'”. NPR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2021.
- ^ Guin, Ursula K. Le (28. 8. 2009). „The Year of the Flood by Margaret Atwood | Book review”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 11. 2021.
- ^ „The Year of the Flood by Margaret Atwood: review”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 21. 11. 2021.
