Pređi na sadržaj

Господар прстенова (filmski serijal)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Gospodar prstenova.
Gospodar prstenova
Logo za filmove iz serijala Gospodar prstenova
Izvorni naslovThe Lord of the Rings
RežijaPiter Džekson
ScenarioRoman:
Dž. R. R. Tolkin
Scenario:
Piter Džekson
Fren Volš
Filipa Bojens
ProducentPiter Džekson
Fren Volš
Glavne ulogeElajdža Vud
Šon Astin
Ijan Makelen
Vigo Mortensen
Bili Bojd
Dominik Monahan
Kristofer Li
Liv Tajler
MuzikaHauard Šor
SnimateljEndru Lesni
Producentska
kuća		Vorner braders
StudioNju lajn sinema
Vingnut films
Godina2001.
ZemljaNovi Zeland Novi Zeland
Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo
Sjedinjene Američke Države SAD
Jezikengleski
Veb-sajtwww.lordoftherings.net

Gospodar prstenova je filmski serijal od tri epska avanturistička filma u režiji Pitera Džeksona, zasnovana na istoimenom romanu Dž. R. R. Tolkina. Trilogija obuhvata delove Družina prstena (2001), Dve kule (2002) i Povratak kralja (2003), u distribuciji Nju lajn sinema.

Sa postavkom u fiktivnom svetu Srednje zemlje, film prati hobita Froda Baginsa (Elajdža Vud) dok zajedno sa Družinom kreće u potragu za uništenjem Jedinog prstena, kako bi osigurali eliminaciju njegovog tvorca, mračnog gospodara Saurona. Družina se na kraju razilazi i Frodo nastavlja potragu sa svojim vernim drugom Semom (Šon Astin) i izdajničkim Golumom (Endi Serkis). U međuvremenu, Aragorn (Vigo Mortensen), naslednik u egzilu na presto Gondora, zajedno sa Legolasom (Orlando Blum), Gimlijem (Džon Ris-Dejvis), Merijem (Dominik Monahan), Pipinom (Bili Bojd) i čarobnjakom Gandalfom (Ijan Makelen), ujedinjuju se kako bi okupili slobodne rase Srednje zemlje u Ratu za prsten i kako bi pomogli Frodu da oslabi Sauronove snage.

Tri filma snimana su istovremeno, u Džeksonovom rodnom Novom Zelandu, od oktobra 1999. do decembra 2000. godine, sa dodatnim snimcima napravljenim od 2001. do 2004. Jedan je od najvećih i najambicioznijih projekata u filmskoj istoriji, sa prijavljenim budžetom od 280 miliona dolara. Prošireno izdanje svakog filma objavljeno je za VHS, DVD i Blu-rej disk.

Gospodar prstenova smatra se jednom od najvećih i najuticajnijih filmskih trilogija ikada snimljenih. Doživela je veliki finansijski uspeh, sa ukupnom zaradom od 2,918 milijardi dolara u svetu, što je rekord za neki filmski serijal. Svaki od filmova izuzetno je nagrađen, osvojivši 17 od 30 nominacija za Oskara.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Prolog se dešava 3000 godina pre glavnog dela radnje. Bilo je mnogo prstenova: 3 za vilenjake, najmudrija i besmrtna bića; 7 za patuljke, koji su živeli pod planinom, baveći se rudarstvom; i 9 za ljude. Bez znanja ostalih rasa, mračni gospodar Sauron je u Planini Usuda iskovao Jedini prsten, kako bi zavladao Srednjom zemljom (mesto dešavanja radnje). Jednu po jednu, on je pokoravao sve oblasti, ali je bilo onih koji su se odupirali. Sklopljen je poslednji savez ljudi i vilenjaka, koji se suprotstavio Sauronu i Jedinom prstenu. Pobeda je bila nadohvat ruke, ali je tada pred vojsku istupio Sauron. U tom okršaju poginuo je Elendil, kralj ljudi, a njegov sin Izildur je krhotinama očevog mača poslao Saurona u kraljevstvo senki. Pošto Jedini prsten može da bude uništen samo u vatri u kojoj je iskovan, Elrond, gospodar vilenjaka, i Izildur su se uputili na Planinu Usuda. Međutim, Jedini prsten je iskvario Izildurove misli i tako je sačuvan. Izdao je Izildura (ubila ga je skupina orka) i bio je izgubljen više od dve hiljade godina. Pronašao ga je Golum, a na kraju je dospeo kod hobita Bilba Baginsa, što je najneverovatniji događaj. Prsten je bio kod Bilba narednih 60 godina. Potom je Sauron ponovo počeo da se budi.[1]

Čarobnjak Gandalf je, posle Bilbovog odlaska iz Okruga (oblasti u kojoj žive hobiti), otkrio da je u pitanju Jedini prsten. Dao je zadatak Frodu Baginsu, Bilbovom nećaku, da odnese prsten u Rivendel (najveći i najlepši grad vilenjaka), kako bi se odlučilo šta dalje činiti. Za to vreme Gandalf odlazi u Izengard, kako bi se posavetovao sa prijateljem i predvodnikom svog reda, Sarumanom. Frodo na putu nije sam, prati ga najodaniji prijatelj, Semvajs Gemdži (Sem), a usput nailaze i na dva rođaka u krađi povrća, Peregrin Tuk (Pipin) i Merijadok Brendibak (Meri). Na putu nailaze na mnoge nedaće: jure ih „Crni jahači“ (Nazguli), zatim ponovo (zbog Frodove nespretnosti) u gradiću Briju i na Bregu vetrova, gde je Frodo uboden morgul-sečivom. „Strajder“ (Aragorn), čovek koga su upoznali u Briju, uprkos svojim veštinama, nije mogao da im pomogne. Spasila ih je Aruena, Elrondova kćerka. Gandalf je zamalo stradao u Izengardu, pošto je Saruman odlučio da se pridruži Sauronu. Na sastanku u Rivendelu je stvorena Družina prstena, čiji je zadatak bio da pomogne Frodu da uništi prsten. Činili su je Frodo, Sem, Meri, Pipin, Gandalf, Gimli (patuljak), Legolas (vilenjak), Aragorn i Boromir (sin domostrojitelja Gondora, najjačeg kraljevstva ljudi). Družinu su na putu ometali Saruman, Uruk-hai (posebna vrsta Orka, koju je stvorio Saruman) i goblini. U rudnicima Morije je, u borbi sa demonom Balrogom, stradao Gandalf. Družina je zatim stigla u Lotlorijen, grad vilenjaka, da bi se okrepila. Uruk-hai, predvođeni Lurcom, kod nekadašnje osmatračnice Amon Hena presreću Družinu. Frodo i Sem su pobegli i nastavili ka Planini Usuda; Boromir je poginuo, Meri i Pipin su oteti (budući da Sauron i Saruman ne znaju koji od hobita nosi Jedini prsten); a Aragorn, Gimli i Legolas kreću u potragu za otetim hobitima.

Frodo i Sem u Emun Muilu sreću Goluma, i koriste ga kako bi pronašli put u Mordor. U međuvremenu, Legolas, Gimli i Aragorn ne mogu da sustignu četu Uruk-haija. Na njihovu sreću, Rohirimi, predvođeni Eomerom, koji je proteran iz Rohana (pošto je kralju Teodenu zatrovan mozak), uništavaju celu četu Uruk-haija, pred ulazom u šumu Fangorn. Hobiti su se sklonili u Fangorn, gde su ih čuvali Enti. Legolas, Gimli i Aragorn su pronašli Gandalfa, iako se verovalo da je mrtav. Međutim, on je postao Gandalf Beli (pre pada u borbi sa Balrogom bio je Gandalf Sivi). Zatim oslobađaju Rohan i kralja Teodena od Sarumanovog uticaja. Pošto se Izengard sprema za rat, stanovništvo Rohana iz prestonice Edorasa odlazi u Helmov ponor. Za to vreme je Golum doveo Froda i Sema do Crnih dveri. Međutim, kroz njih se ne može proći, pa se vraćaju natrag kako bi prošli kroz tvrđavu Kirit Ungol. U Severnom Itilijenu ih zarobljavaju rendžeri Gondora, predvođeni Faramirom, bratom nastradalog Boromira. Kada saznaje da poseduju Jedini prsten, odlučuje da ih odvede u Minas Tirit. Zatim se vode dve velike bitke: u Helmovom ponoru i u Ozgilijatu (srušenom gradu kod Minas Tirita). Bitka kod Helmovog ponora je bila duga i krajnje iscrpljujuća. Najjače oružje je bila mina, kojom su Uruk-haiji srušili zid (najvažnija prednost Rohana u svim bitkama za Helmov ponor). Rohan je uspeo da izvuče Pirovu pobedu, uz pomoć dva juriša na kraju bitke: jedan od 20-ak Rohirima, predvođenih Teodenom i Aragornom; i vojska savezničkih Rohirima (oko 2000), predvođenih Eomerom i Gandalfom. Gondor je odbranio Ozgilijat, a Faramir je oslobodio Froda, Sema i Goluma, koji nastavljaju ka Planini Usuda.[2]

Pipin je koristio Palantir ili Vidi-kamen, iako je to bilo opasno. Međutim, prošao je bez negativnih posledica. Čak je otkrio da se sprema napad na Minas Tirit. Gandalf i Pipin potom odlaze u Gondor. Rohan prihvata poziv za pomoć, i u mestu Dunharou okuplja vojsku. Gospodar Elrond na molbu svoje kćerke, koja je zaljubljena u Aragorna (kao i on u nju), ponovo kuje mač Narsil, kojim može upravljati jedino kralj Gondora (Aragorn je naslednik). Aragorn, u pratnji Legolasa i Gimlija, kreće duboko u planinu, kako bi zatražio pomoć Vojske nemrtvih. Oni su se zavetovali Izilduru da će poći u rat kada bude zatrebalo. Međutim, pogazili su reč, zbog čega su postali prokleti. Samo kralj Gondora može da im naređuje, a to je upravo Aragorn. Na čelu te vojske Aragorn presreće Crne veslače iz Umbara i kreće prema Gondoru. Za to vreme, u blizini tunela koji vodi za Kirit Ungol, Golum je prevario Froda da otera Sema, što je on i učinio. Frodo potom upada u zamku. Uhvatila ga je Šilob, ogromni pauk. Sreća u nesreći je to što je Sem otkrio da je prevaren i vratio se, čak je i porazio Šilob. Iako su Orci odveli Froda u Kirit Ungol, Sem je uspeo da ga oslobodi, posle čega nastavljaju put. Bitka za Minas Tirit je uveliko počela. Gondor se čvrsto branio, ali je polako slabio. Prvi saveznici koji su došli u pomoć su bili Rohirimi. Oni su jurišem uništili skoro celu armiju Orka, ali nisu imali rešenje za Mumakile (ratne slonove). Potom dolazi Vojska nemrtvih, sa kojom je izvučena Pirova pobeda. Da bi usmerili Saurona na jednu tačku (kako bi Frodo i Sem došli do Planine Usuda), Družina predvodi vojsku preživelih ratnika u borbu ispred Crnih dveri. Sledi dramatična završnica. Jedini prsten slabi Frodov um. Međutim, Golum otima prsten (što je odavno planirao), posle čega Frodo gura Goluma (i prsten) u vatru. Usledio je period mira u Srednjoj zemlji. Aragorn je postao kralj. Trilogija se završava tako što Frodo, Bilbo i Gandalf napuštaju Srednju zemlju, odlazeći poslednjim brodom iz Sivih luka.[3]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

„Dobrodošli u Hobiton” - natpis u mestu Matamata, na Novom Zelandu

Džekson je počeo da sarađuje sa Kristijanom Riversom u avgustu 1997, i ubrzo započeo projektovanje Srednje zemlje sa svojom ekipom.[4] Džekson je angažovao dugogodišnjeg saradnika, Ričarda Tejlora, da predvodi Veta Vorkšop na pet glavnih elemenata dizajna: oklop, oružje, protetiku/šminku, stvorenja i minijature. U novembru 1997,[5] proslavljeni Tolkinovi ilustratori, Alan Li i Džon Hou, pridružili su se projektu. Slika većine scena u filmovima bazirana je na različitim ilustracijama.[6] Scenograf Grant Mejdžor je bio zadužen za pretvaranje ilustracija u arhitekturu, kreiranje modela setova, dok je Den Hena radio kao umetnički direktor, izviđajući lokacije i organizujući izgradnju setova.

Džeksonova vizija Srednje zemlje opisana je kao „Rej Harihauzen upoznaje Dejvida Lina”, od Randala Kuka.[7] Džekson je želeo istrajan realizam i istorijski pogled na fantaziju, i pokušao je da napravi svet kao racionalan i uverljiv. Na primer, vojska Novog Zelanda pomogla je u izgradnji Hobitona više meseci pre početka snimanja, kako bi biljke zaista počele da rastu.[8] Stvorenja su dizajnirana tako da budu biološki uverljiva, kao što su ogromna krila pale zveri, kako bi mogla da poleti.[9] Weta Workshop kreirao je ukupno 48000 komada oklopa, 500 lukova i 10000 strela.[10] Kreirali su i veliki deo protetike, kao što je 1800 parova stopala hobita za glumce,[5] kao i dosta ušiju, nosa i glave za glumačku ekipu, sa preko 19000 nošenih, pletenih kostima.[5] Svaki element specijalno je dizajniran od strane odseka za dizajn, uzimajući u obzir različite veličine.[5]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Primarna fotografija za sva tri filma sprovedena je istovremeno, na mnogim lokacijama unutar zaštićenih područja Novog Zelanda i nacionalnih parkova. Snimanje se odvijalo između 11. oktobra 1999. i 22. decembra, u toku od 438 dana. Dodatni snimci rađeni su na godišnjem nivou, od 2001. do 2004. godine.[11] Serijal je sniman na preko 150 različitih lokacija,[10] sa sedam različitih jedinica, kao i zvučnih scena oko Velingtona i Kvinstauna. Zajedno sa Džeksonom, koji je režirao čitavu produkciju, od ostalih režisera se izdvajaju Džon Mahafi, Geof Marfi, Fren Volš, Beri Ozborn, Rik Poras, asistenti režije, producenti, pisci. Džekson je nadgledao jedinice uživo (putem satelitskih kanala), i sa dodatnim pritiskom stalnog unapređivanja scenarija i višestrukim jedinicama koje su interpretirale njegov zamišljeni rezultat, dobijao je već oko četiri sata sna dnevno.[12] Zbog udaljenosti između pojedinih lokacija, filmska ekipa bi takođe nosila komplete za preživljavanje, u slučaju da helikopteri ne stignu na odredište da ih vrate kući na vreme.[5] Departman za očuvanje životne sredine u Novom Zelandu je kritikovan zbog odobravanja snimanja u okviru nacionalnih parkova, bez adekvatnog razmatranja nepovoljnih efekata i bez javnog saopštenja.[13] Neželjeni efekti snimanja bitaka u nacionalnom parku Tongariro su posledica zbog koje je kasnije morao da bude rekonstruisan.[14]

Glumci[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga

Postprodukcija[uredi | uredi izvor]

Primer vilovnjačkog oklopa iz filmova.

Za svaki film je čitava godina izdvojena za postprodukciju pre njegovog izdavanja u decembru, često završavajući u oktobru ili novembru, tako da je ekipa neposredno mogla početi sa radom na sledećem filmu. U ovom kasnijem periodu, Džekson bi se preselio u London kako bi nadgledao napredak i nastavio uređivanje, imajući kompjuterski pristup diskusiji u Dorčester hotelu i „deblju cev” Internet veza iz Pajnvud studija, da bi pogledao specijalne efekte. Imao je video link i 5.1 oklopljen ton, za organizovanje sastanaka i slušanje nove muzike i zvučnih efekata, gde god da se nalazi. Proširena izdanja su takođe imala čvrst raspored na početku svake godine, da bi se upotpunili specijalni efekti i muzika.[15]

Izdanje[uredi | uredi izvor]

Onlajn promotivni trejler trilogije prvi put je objavljen 27. aprila 2000. i postavio je novi rekord za broj preuzimanja (zabeleženih 1,7 miliona u prvih 24 sata od puštanja).[16] Trejler je koristio selekciju iz saundtreka za Hrabro srce i Bekstvo iz Šošenka, između ostalih. Na Kanskom filmskom festivalu je 2001. godine prikazan isečak iz serijala, prevashodno Morija, u trajanju od 24 minuta, i ostavio je vrlo dobar utisak.[17] Prikazivanje je takođe uključilo područje koje je dizajnirano da izgleda kao Srednja zemlja.[10]

Film Družina prstena premijerno je prikazan 19. decembra 2001. Zarada je u SAD iznosila 47 miliona dolara tokom prvog vikenda, a u svetu ukupno 870 miliona dolara. Trejler nastavka (Dve kule), umetnut je neposredno pre zaključne špice, na kraju bioskopske projekcije.[18] Promotivni trejler je izbačen kasnije, a sadržao je ponovno snimljenu muziku iz filma Rekvijem za snove.[19] Dve kule premijerno je prikazan 18. decembra 2002. Zarada prvog vikenda u SAD je iznosila 62 miliona dolara, a ukupno, na svetskom nivou, nadmašila je prethodni film trilogije sa 926 miliona dolara. Promotivni trejler za Povratak kralja ekskluzivno je predstavljen pre početka bioskopske projekcije za film Matori Lavovi, 23. septembra 2003. godine.[20] Prikazan je 17. decembra 2003, sa zaradom prvog vikenda od 72 miliona dolara u SAD, a postao je i drugi film, posle Titanika (1997), koji je na svetskom nivou nadmašio ukupnu zaradu od jedne milijarde dolara.

Film Bioskopska verzija Produžena verzija
Družina prstena 178 minuta[21] 208 minuta[22]
Dve kule 179 minuta[23] 225 minuta[24]
Povratak kralja 200 minuta[25] 252 minuta[26]
Ukupno trajanje 558 minuta 686 minuta

Recenzija[uredi | uredi izvor]

Reakcija kritičara[uredi | uredi izvor]

Serijal Gospodar prstenova dobio je univerzalno priznanje, a svrstan je među najbolje filmske trilogije ikada snimljene.[27][28][29] Kenet Turan za Los Anđeles tajms napisao je da „trilogija neće skoro, a možda i nikada

, pronaći svog ekvivalenta”.[30] Tod Makarti za Varajati opisao je filmove kao „jedan od najambicioznijih i fenomenalno uspešnih projekata iz snova, za sva vremena”.[31]

Serijal se pojavljuje na top 10 listi od Dalas-Fort Vort udruženja filmskih kritičara, Tajmovih 100 vanvremenskih filmova, i top 100 listi Džejmsa Berardinelija.[32] Svaki film nalazi se i na top 250 listi na sajtu IMDB.[33] 2007. godine, Ju-Es-Ej tudej je filmove iz serijala proglasio najvažnijim filmovima u proteklih 25 godina.[34] Entertejnment Vikli ih je istakao na „best-of” listi filmova decenije, rečima: „Sprovođenje časne knjige na veliko platno? Bez problema. Trilogija Pitera Džeksona - ili, kako volimo da je zovemo, naša dragocenossssst - ostavila je svoj neodoljivi pečat, sa naprednim visoko-vilenjačkim govornicima i sličnim novotarijama”.[35] Trilogija se nalazi i na top 50 listi filmova decenije časopisa Pejst,[36] kao i na istoimenoj listi časopisa Tajm.[37] Pored toga, šest likova i njihovih dotičnih glumaca našlo se na Empajerovoj top 100 listi najboljih filmskih likova, sa Vigom Mortensenom u ulozi Aragorna - na 15-om mestu, Ijanom Makelenom u ulozi Gandalfa - na 30-om mestu, Ijanom Holmom u ulozi Bilba Baginsa (zajedno sa Martinom Frimanom kao isti lik u serijalu Hobit) - na 61-om mestu, Endijem Serkisom u ulozi Goluma - na 66-om mestu, Šonom Astinom u ulozi Sema - na 77-om mestu, i Orlandom Blumom u ulozi Legolasa - na 94-om mestu.[38]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Sva tri filma su nominovana za Oskara, uz osvojenih 17 nagrada od ukupno 30 nominacija, što je rekord za bilo koju filmsku trilogiju.[39] Film Družina prstena osvojio je 13 nominacija, više nego bilo koji film na 74-oj dodeli Oskara, uz četiri nagrade. Film Dve kule osvojio je dve nagrade, od ukupno šest nominacija, na 75-oj dodeli Oskara. Film Povratak kralja je naredne godine postavio rekord, osvojivši nagradu u svakoj kategoriji za koju je nominovan, a sa 11 nagrada uspeo je da nadmaši rekorde koje su postavili Ben-Hur (1959) i Titanik (1997).[40] Povratak kralja postao je drugi nastavak sa osvojenim Oskarom za najbolji film (posle filma Kum 2).

Serijal Gospodar prstenova na ceremoniji za dodelu Oskara[41][42][43]
Nagrada 74-ta dodela Oskara 75-ta dodela Oskara 76-ta dodela Oskara
Družina prstena Dve kule Povratak kralja
Film Nominacija Nominacija Osvojeno
Režiser Nominacija Osvojeno
Glumac u sporednoj ulozi Nominacija
Adaptirani scenario Nominacija Osvojeno
Scenografija Nominacija Nominacija Osvojeno
Fotografija Osvojeno
Kostimografija Nominacija Osvojeno
Montaža Nominacija Nominacija Osvojeno
Šminka Osvojeno Osvojeno
Originalna muzika Osvojeno Osvojeno
Originalna pesma Nominacija Osvojeno
Zvučni efekti Osvojeno
Zvuk Nominacija Nominacija Osvojeno
Vizuelni efekti Osvojeno Osvojeno Osvojeno

Pored Oskara, svaki film u serijalu je osvojio Hugovu nagradu za najbolju dramsku prezentaciju, MTV nagradu za film godine, kao i nagradu Saturn, za najbolju fantaziju. Prvi i treći film su takođe osvojili BAFTA nagradu za najbolji film. Saundtrek za Dve kule nije nominovan zbog pravila koje je zabranjivalo uzimanje muzike iz prethodnog saundtreka, kako bi dobio mogućnost nominacije. Ovo pravilo je izmenjeno na vreme za Povratak kralja, koji je osvojio Oskara za najbolju filmsku muziku. Udruženje njujorških filmskih kritičara dodelilo je nagradu poslednjem filmu na ceremoniji održanoj 2003. godine, koju je vodio Endru Džonston, tadašnji predstavnik organizacije, nazvavši ga „majstorskim remek delom.”[44]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Gospodar prstenova - Družina prstena - 2001”. Opusteno.rs. Pristupljeno 18. 1. 2019. [mrtva veza]
  2. ^ „Gospodar prstenova - Dve kule - 2002”. Opusteno.rs. Pristupljeno 18. 1. 2019. [mrtva veza]
  3. ^ „Gospodar prstenova - Povratak kralja”. Opusteno.rs. Pristupljeno 18. 1. 2019. [mrtva veza]
  4. ^ Russell 2003
  5. ^ a b v g d The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring Appendices (DVD). New Line Cinema. 2002. 
  6. ^ Braun 2009
  7. ^ The Lord of the Rings: The Return of the King "Appendices" (DVD). New Line Cinema. 2004. 
  8. ^ „Hobbiton is being built”. The One Ring.net. 12. 4. 2006. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 15. 10. 2006. 
  9. ^ French 2005, str. 149–150.
  10. ^ a b v Sibley 2002
  11. ^ The Lord of the Rings: The Return of the King "Appendices" (DVD). New Line Cinema. 2004. 
  12. ^ The Lord of the Rings: The Two Towers "Appendices" (DVD). New Line Cinema. 2003. 
  13. ^ Johnson, S. 2002. 'The Lord of the Rings and Vertical Limits Film Concessions and the Conservation Act 1987', 4 Butterworths Resource Management Bulletin Vol. 11:125–129, Butterworths of NZ, Wellington, New Zealand.
  14. ^ „Tongariro/Taupo Conservation Awards 2005”. Department of Conservation. Arhivirano iz originala 21. 4. 2008. g. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  15. ^ Lloyd, Dennis (19. 11. 2003). „iPod helped to make Lord of the Rings”. iLounge. Arhivirano iz originala 17. 12. 2007. g. Pristupljeno 17. 05. 2019. 
  16. ^ „Lord of the Rings News | LoTR movie internet trailer preview”. Xenite.org. Arhivirano iz originala 21. 8. 2008. g. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  17. ^ Davidson, Paul (15. 5. 2001). „IGN: LOTR Footage Wows Journalists”. Uk.movies.ign.com. Arhivirano iz originala 15. 2. 2012. g. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  18. ^ Davidson, Paul (25. 1. 2002). „A Longer Fellowship Ending?”. IGN. News Corporation. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. Pristupljeno 21. 2. 2011. 
  19. ^ „Movie Answer Man”. rogerebert.com. Arhivirano iz originala 30. 8. 2009. g. 
  20. ^ „MovieWeb.com's News for 23 September 2003, last retrieved on 5 August 2006”. Movieweb.com. Arhivirano iz originala 26. 7. 2008. g. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  21. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE FELLOWSHIP OF THE RING”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 26. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  22. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE FELLOWSHIP OF THE RING [Extended version]”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 21. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  23. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE TWO TOWERS”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 21. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  24. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE TWO TOWERS [Extended version]”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 21. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  25. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE RETURN OF THE KING”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 22. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  26. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE RETURN OF THE KING [Extended version]”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 21. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  27. ^ „The 33 Greatest Movie Trilogies”. Empire Online. 27. 9. 2010. Arhivirano iz originala 11. 12. 2015. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  28. ^ „The Best Movie Trilogies Of All Time”. Screen Rant. 29. 6. 2016. Arhivirano iz originala 2. 7. 2016. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  29. ^ „From 'Jurassic Park' to 'The Godfather': America's favourite movie trilogies, ranked”. The Independent. 20. 9. 2018. Arhivirano iz originala 21. 9. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  30. ^ Turan, Kenneth (16. 12. 2003). „'The Lord of the Rings: The Return of the King'”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 22. 9. 2010. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  31. ^ McCarthy, Todd (5. 12. 2003). „The Lord of the Rings: The Return of the King”. Variety. Arhivirano iz originala 14. 5. 2019. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  32. ^ Berardinelli, James. „Berardinelli's All-Time Top 100”. Reelviews. Pristupljeno 16. 3. 2007. 
  33. ^ „IMDb Top 250”. IMDb. Amazon. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  34. ^ Wloszczyna, Susan (2. 7. 2007). „Hollywood highlights: 25 movies with real impact”. USA Today. Arhivirano iz originala 7. 7. 2007. g. Pristupljeno 3. 7. 2007. 
  35. ^ Geier, Thom; Jensen, Jeff; Jordan, Tina; Lyons, Margaret; Markovitz, Adam; Nashawaty, Chris; Pastorek, Whitney; Rice, Lynette; Rottenberg, Josh; Schwartz, Missy; Slezak, Michael; Snierson, Dan; Stack, Tim; Stroup, Kate; Tucker, Ken; Vary, Adam B.; Vozick-Levinson, Simon; Ward, Kate (11 December 2009), "THE 100 Greatest MOVIES, TV SHOWS, ALBUMS, BOOKS, CHARACTERS, SCENES, EPISODES, SONGS, DRESSES, MUSIC VIDEOS, AND TRENDS THAT ENTERTAINED US OVER THE PAST 10 YEARS". Entertainment Weekly. (1079/1080):74-84
  36. ^ „The 50 Best Movies of the Decade (2000–2009)”. Paste Magazine. 3. 11. 2009. Arhivirano iz originala 8. 12. 2011. g. Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  37. ^ Corliss, Richard (29. 12. 2009). „The Lord of the Rings trilogy (2001–03) – Best Movies, TV, Books and Theater of the Decade”. TIME. Arhivirano iz originala 1. 5. 2011. g. Pristupljeno 22. 4. 2011. 
  38. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 29. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 4. 2016. 
  39. ^ „'Star Wars' ties 'Lord of the Rings' with 30 Oscar nominations, the most for any series”. Mashable. 14. 1. 2016. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  40. ^ „Most Oscars won by a film”. Guinness World Records. Arhivirano iz originala 14. 8. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  41. ^ „The 74th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  42. ^ „The 75th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  43. ^ „The 76th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  44. ^ „New York film critics honor 'Rings'”. MSNBC. 15. 12. 2003. Arhivirano iz originala 27. 09. 2012. g. Pristupljeno 10. 3. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gospodar prstenova na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Господар_прстенова_(филмски_серијал)&oldid=27835010”