Grad

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Grad (višeznačna odrednica).

Tokio

Šangaj

Čikago

Grad je veliko i trajno ljudsko naselje. Istorijski, u Evropi, gradovi su podrazumevali urbanizovane celine u čijem centru se nalazi, ili se nalazila, najčešće katedrala ili crkva i gradsko jezgro u kojem se obično nalaze i srednjovekovne gradske zidine. Po važećim zakonima o teritorijalnoj organizaciji u Srbiji, BiH i Crnoj Gori pojam grada se odnosi, isključivo, na tip jedinice lokalne samouprave. Beograd je sa skoro dva miliona stanovnika, daleko najveći grad na prostoru zemalja bivše Jugoslavije , duplo je veći od Zagreba, po broju stanovnika je skoro poput cele Slovenije i Severne Makedonije . Moskva je najveći grad u Evropi, prema broju stanovnika, zatim Njujork u Severnoj Americi kao i Meksiko Siti , zatim Sao Paulo u Južnoj Americi , Lagos u Africi i Kairo koji nije u Podsaharskoj Africi , Sidnej u Australiji , dok u Aziji , ima najviše supermilionskih gradova, kao što su Tokio , Šangaj , Peking , Mumbaj , Delhi , Džakarta .. Postoji pojam pod kojim se podrazumevaju gradovi tokom istorije grada, kao i teorijski i utopijski gradovi.

Gradovi generalno imaju kompleksne sisteme za sanitaciju, komunalije, korišćenje građevinskog zemljišta, stanovanje i prevoz. Koncentracija razvoja u velikoj meri olakšava interakciju između ljudi i preduzeća, ponekad na korist obe strane, ali takođe predstavlja izazov za upravljanje urbanim rastom.

Veliki grad ili metropola obično ima asocirana predgrađa i prigradske varoši. Takvi gradovi su obično povezani sa metropolskim oblastima i urbanim sredinama, stvarajući potrebu da mase ljudi svakodnevno putuju u urbane centre radi posla. Kada se grad dovoljno proširi da dosegne do drugog grada, taj region se može smatrati konurbacijom ili megalopolisom. Po nekim izvorima Damask je najstariji grad na svetu. U pogledu broja stanovnika, najveći grad je Tokio, dok je najbrže rastući grad Dubaj.

Poreklo naziva

Glavni članak: Grad (slovensko značenje)

Grad kao urbana celina

Grad je urbana sredina, tj. naselje sa svim karakteristikama jednog urbanizovanog, kultivisanog naselja i gradskim sadržajima koji ga određuju: (asfaltiranim ili popločanim) ulicama, trgovima, gradskim četvrtima, delovima grada, parkovima i perivojima, šetalištima, gradskim korzom i glavnom gradskom ulicom, upravnim i komunalnim funkcijama (policija, dom zdravlja, pošta, vatrogasno društvo, osiguravajući zavodi), školama i dečjim vrtićima, obrazovnim ustanovama opšteg i posebnog karaktera, medijima (radijske i televizijske ćelije, novinske kuće), verskim objektima, određenim brojem prodavnica, u većini slučajeva i sa robnim kućama ili tržnim centrima, ugostiteljskim objektima (hotelima, prenoćištima, gradskim kafanama, kafićima i diskotekama), industrijom i proizvodnim pogonima, i slično za razliku od sela tj. naseljenog mesta gde je većina ekonomske aktivnosti zasnovana oko poljoprivrede i u kom nema razvijenih gradskih sadržaja. Grad se odlikuje određenom veličinom, koja varira od gustine nastanjenosti, značajem i opremljenošću i prisutnosti gradskih sadržaja u njemu.

Izraz „grad“ se često koristi nestručno od strane laika kao sinonim za centar, odnosno gradsko jezgro, ili za izlazak, za gradske atrakcije, za večernje provode (recimo šetalište) ili na ona mesta u gradu koja njima obiluju te se ovi sadržaji poistovećuju sa upotrebom ovog termina koji ima ipak kompleksnije određenje.

Osnivanje grada

Grad se osnivao u prošlosti obično od strane vladara, plemića ili vojskovođa uz obilato korišćenje magija, rituala, zvezdoznanaca pa i rašljara koji su rašljama pretraživali prostore za vodu a sam posao oko određivanja teritorije i merenje teritorije je bio poveren osobi koja se zvala lokator, dok današnji se gradovi razvijaju na osnovu urbanističkih planiranja gradova od strane stručnjaka urbanista ili arhitekata u skladu sa teorijama o razvoju gradova i stvaranja gradskih sredina u ciljevima stvaranja i planiranja estetskog i funkcionalnog gradskog sadržaja i uopšte prijatnog življenja u njima, kao i prema regionalnim planovima stvarajući urbane i arhitektonske prostore i ekološke predele zemlje kao planske gradove pored kojih postoje i slobodni gradovi odnosno neplanski i haotični.

Podela gradova prema veličini i značaju

Mapa koja prikazuje urbana područja sa najmanje milion stanovnika u 2006. godini

Statistička definicija grada zavisi prvenstveno od određenog broja stanovnika, koji žive u njemu, pa varira u internacionalnom kontekstu. Tako se definicija grada na npr. Balkanu ne može porediti sa definicijom grada u Holandiji s jedne ili u Mongoliji s druge strane, zbog specifične, odnosno drugačije gustine naseljenosti.

U Nemačkoj, u kojoj je urbanizacija na nivou razvijenoga sveta, se po veličini gradovi dele na:

• sela: ispod 5.000
• male gradove: 5.000—19.999
• gradove srednje veličine 20.000-99.999
• velike gradove: preko 100.000 stanovnika.

Grad sa više od milion stanovnika naziva se milionski grad i razlikuju se nizovi gradova i gradske aglomeracije i megalopolisi koje u današnja vremena mogu biti jako veliki i preveliki da bi se u njima skladno i urbanizovano živelo i gradilo, odnosno da bi se ovakvi gradovi razvijali — i ako manji od srednjovekovnog trpezarijskog stola jedan od najstarijih gradova Jerihon bio je grad, tako da grad nije povezan isključivo sa svojom veličinom i brojem stanovnika prema koncepcijama koje važe u arhitekturi i urbanizmu.

Gradovi kroz istoriju

Glavni članak: Razvoj gradova

Imperijalni slobodni gradovi u Svetom rimskom carstvu 1648. godine

Grad je jedan od najznačajnijih fenomena u ljudskom društvu i dosta su starog postanka. Kao prvi gradovi su bila naselja i u vrlo stara vremena. Čovek je bio nomad u početku, prvenstveno je bio lovac i treba uočiti momenat kada je to prestao da bude. Tek tada možemo da govorimo o čovečanstvu koje se formiralo. Gradovi nastaju u vreme kada čovek počinje da kultiviše biljke, počinje da pripitomljava životinje i već se neko vreme bavi ribolovom- počinje stvaranje civilizacije i prva naselje nastaju na rekama i ostrvima. Pre oko 7.000—6.000. godina p. n. e. nastali su prvi gradovi i to u dolini reke Nila kao jedna od prvih civilizacija Egipta gde se raspolagalo stenom i kamenom odnosno čvrstim materijalima koji su upotrebljeni u gradnji građevina koje su se do danas očuvale. Između Tigra i Eufrata nastaje Mesopotamija kao civilizacija za koju se veruje da se istovremeno razvija sa egipatskom kulturom. Na Bliskom istoku pre 7.000—5.000. p. n. e. nastao je jedan od prvih gradova Jerihon što je takoreći u neolitu, dugo se održao i ima najduži kontinuitet i pominje se i u Bibliji.

Gradovi su oduvek bili žrtve napada, pljački, paleža nadolazećih naroda i Jerihon je mnogo puta pljačkan i paljen. Grad Vavilon interesantan je po svome sklopu i on je planski građen. Vavilonska kula je stepenasto zdanje koje se završavalo astronomskom opservatorijom jer su Asirci bili priznati astronomi posmatrali su zvezde i beležili kretanja planeta.

Poznate su stare civilizacije na reci Ind u Pakistanu kao tek nedavno otkriveni grad Mahengo kojeg je otkrio Džerdž Maršal, a pored ovoga na istoj reci i gradovi Igrad i Harapa kao lokacija koje su na velikoj reci logične i značajne za ribolov i komunikaciju na vodi. Kako tu nije bilo kamena zidalo se od neke vrsti cigala zemlje i blata koje se raskvasilo. i ako su u to mešali i naftu i tako je učinili otpornijom i dugo se zadržala kao interesantno uređeni grad sa komunikacijama i instalacijama vodovoda i kanalizacije koje je gradila za ono vreme vrlo napredna civilizacija mada joj je proizvodnja bila na samom početku i sudovi su od pečene zemlje i nema grnčarskog kola.

Gradovi u pravom smislu su nastali kada je pronađen metal (bakar, zlato i srebro) i od toga se vremena razvoj odvija ubrzano i to je stepen razvoja koji je karakterističan za grad.

Duhovni život, magija i volja da se na sve sile utiče mitiskim putem i ako je to bivalo neuspešno i javljalo se verovanje na najprimitivnijem stepenu čovekovog duhovnih života. Zatim nastaju religije što se može konstatovati i u formama gradova koje su trebale da umiloste bogove. Sledeći stupanje je pojava monoteističkih religija jevrejske, hrišćanske i islamske što se odražavalo na gradove i njegove forme. Kod nas na Dunavu između paleolita i neolita razvijalo se naselje Lepenski Vir

Struktura naselja odnosno gradova

• Fizička struktura koja se odnosi na fizičke strane gradske celine.
• Funkcionalna struktura koja se odnosi na one strukture grada koje se odnose na funkciju, kao funkcionalne zone na saobraćaj i kretanja ljudi i roba kao i informacija.
• Organska struktura kao ono što se odnosi na životne potrebe, duhovne potrebe, potrebe okupljanja, kontakta ljudi i to su društveni centri i važne društvene aktivnosti.
• Formalna struktura koja se odnosi na formalne aspekte kako je grad sagrađen, materijal zgrade formiranje ulica što predstavlja rukopis jednog grada.

Postoje dva tipa formiranja naselje:

• Spontano haotičko formiranje uz upotrebu krivudavih ulica, ćorsokacima, malim trgovima što ove gradove čini slobodnim naseljem i
• planski razvijanim naseljima.

Čovek živi kao izrazito socijalno biće u zajednici i jedino u zajednici može da prosperira.

Megalopolisi su metropolitski centri gradovi specijalnih struktura Novinar E. Havard je predložio vrtne gradove i predlagao da grad ne pređa veličinu od 30.000 stanovnika dok najveći grad na svetu Tokio ima preko 10.000.000 stanovnika i ovakvi mnogoljudni gradovi su skupi i neprirodni ali ipak gradovi i dalje rastu i za sada nema uslova da se tome stane na put.

Znaci za određivanje kada srednjovekovni centri postaju gradovi

Gradovi koji su u srednjem veku obrubljeni gradskim zidinama sa pravilnom izgradnjom kao centri između 11. i 13. veka su se promenili u vrhunske gradske centre. Gradske zidine ne samo što su branili stanovništvo već su i određivali mesta koja su imala određena prava i privilegije i demonstrirali su samostalnost i pripravnost na odbranu. Treba ipak da se doda da su postojali gradovi bez gradskih zidina kao i da su neka sela bila utvrđena gradskim zidovima kao utvrđena sela.

Neki od teoretičara gradova argumentišu da je grad postao tada kada je dobio status grad. Treba reći da su dugo postojali gradovi koji su ispunjavali funkciju grada (gda se ne smatra pod tim samo prostorne strane grada, već i prisutnost institucija, ekonomije, socijalne strukture, mišljenja i načina života vrednosti i celokupne kulture)a da nisu dobili status grada a isto tako da su postojali naselje sa statusom gradova i ako nisu ispunili nikada funkcije pod uticajem drugih faktora i koji su se vremenom ugasili ili su uvek ostali u suštini sela. Lista gradova koje je pravno definisana ne pokriva se sa listom stvarnih gradova koji funkcionišu društveno- ekonomski. Zbog toga se istoričari trude da nađu one znakove koji definišu grad.

• Postojanje gradskih zidina.
• Stvaranje novog polifunkcionalnog centra za koje je bilo određeno specijalno mesto spojeno sa trgovinom, tržištem i na kome su se održavale svečanosti, zabave, egzekucije i gde se nalazila zgrada skupštine i parohijska crkva.
• Zgusnute strukture grada (već pravilnih ili nepravilnih osnova).
• Parcelacija koja je u vezi sa gustinom nastanjenosti za organskom gradnjo i sistemom ulica.
• Socijalna diferencijacija stanovništva po kojoj su postojali npr. Tuđi kupci i trgovci.
• mnogostrana ekonomska osnova u kojoj pored zanatlija, proizvodnja i trgovine postoje i zavisne oblasti poljoprivrede iz kojih je grad crpeo.
• Sastav crkvenih organizacija i između ostalog veći broj crkvenih objekata kao i institucija škola za umetničku i literarnu delatnost.
• Središte suda (postojanje gradskog sudstva).

Problem je ostajao da rani srednjovekovni centri mogli su imati jedan ili više ovih znakova i dalje da kod nijednog centra na poznajemo tačku kada se on menja u grad najzad ovi znakovi se kod pojedinih istoričara umnogome razlikuju i nisu jedinstveni.

Grad i kritika savremenih gradova

Zanimljivo je da danas postoji jedan jedini pojam za grad kao što je Smirna, a pod taj isti pojam „grada“ se može svrstati Jerihon, Biblos, Suza, Šurupak, Lagaš, Troja priključujući i savremene i moderne aglomeracije kao Tokio, Njujork, London, Pariz, Moskva ili još nedovoljno identifikovane supergradove kao Ransted Holand ili Rur. Današnji grad nije čoveku prijateljski naklonjena sredina. Homer je pisao da je Ahil mogao da tri puta optrči oko Troje, što je on smatrao za sasvim običnu stvar jer je ona bila manja od današnje jedinice susedstva, dok je danas potrebno deset puta više da se u helikopteru obleti oko Tokija.

Pravo na ime i potpadanje pod pojam grada ima samo ona grupa koja ima određeni kvantum energetskog potencijala i koja je vezena za tlo. Grad mora da ima svoja osećanja i da iskazuje određenu eksplicitnu istoričnost. Ravnoteža između starog i novog se u gradovima stalno pomera na štetu starog.

Danas postoje mnogi teoretičari koji kritikuju savremeni grad i gradske aglomeracije i ističu vrednost koje grad rapidno gubi. Jedan nemački teoretičar naziva nemačke gradove podrugljivo „čistim kao u pisoarima“.

Panorama Beograda, glavnog i najnaseljenijeg grada Republike Srbije

Vidi još

• Glavni grad
• Gradsko naselje
• Urbanizacija
• Urbana sredina (ili gradska sredina)
• Aglomeracija
• Megalopolis
• Idealni grad
• Vrtni grad
• Novi gradovi
• Gradovi u Srbiji
• Predgrađe
• Selo

Literatura

• Tellier, Luc-Normand (2009). Urban World History: An Economic and Geographical Perspective. PUQ. str. 185. ISBN 978-2-7605-2209-1. 
• Ring, Trudy (2014). Middle East and Africa: International Dictionary of Historic Places. str. 204. 
• W. Doring: Perspektiven einer Architektur, Frankfurt 1970.
• V. Prochaska: Priručni slovnik naučni, Prag 1963.
• Marie Benešova: Josef Gočar, Prag 1958.
• E. Hruška: Problemi sučasneho urbanizmu, Bratislava 1966.
• B. Bogdanović: Urbs & Logos, Gradina 1976.
• A. Mitscherlich: Die Unwirtlichkeit unserer Stadte, geschrieben 1965.
• -Narodna enciklopedija, St. Stanojević, Zagreb, 1925—1929.
• Hans Paul Bahrdt: Die moderne Großstadt; Soziologische Überlegungen zum Städtebau. Verlag Reinbek, Hamburg 1961,
• Leonardo Benevolo: Die Geschichte der Stadt. 7. izdanje. Campus, Frankfurt. Benevolo, Leonardo (1993). Die Geschichte der Stadt. Campus-Verlag. ISBN 978-3-593-34906-0. 
• Raimund Blödt, Frid Bühler, Faruk Murat, Jörg Seifert: Beyond Metropolis. Eine Auseinandersetzung mit der verstädterten Landschaft. Sulgen, Zürich. Beyond Metropolis: Eine Auseinandersetzung mit der verstädterten Landschaft. Niggli. 2006. ISBN 978-3-7212-0583-1. 
• Rainer Danielzyk u. a. (editors): Perspektive Stadt. Klartext Verlag, Essen. Danielzyk, Rainer (2010). Perspektive Stadt. Klartext. ISBN 978-3-8375-0256-5. 
• Ernst Egli: Geschichte des Städtebaues, Bd. 1–3. 1959–1967, .
• Evamaria Engel: Die deutsche Stadt im Mittelalter. Beck. . München. 1993. ISBN 978-3-406-37187-5. 
• Jean-Claude Golvin: Metropolen der Antike. Konrad Theiss. . Stuttgart. 2005. ISBN 978-3-8062-1941-8. 
• Matthias Hardinghaus: Zur amerikanischen Entwicklung der Stadt. Peter Lang, Frankfurt am Main. Hardinghaus, Matthias (2004). Zur amerikanischen Entwicklung der Stadt: Ein Beitrag zur Kulturgenese des City-Suburb-Phänomens unter besonderer Berücksichtigung protestantisch-calvinistischer Leitbilder. ISBN 978-3-631-52529-6. 
• Jürgen Hotzan: . Hotzan, Jürgen (2004). DTV-Atlas zur Stadt: Von den ersten Gründungen bis zur modernen Stadtplanung : Tafeln und Texte (3rd izd.). Dt. Taschenbuch-Verlag. ISBN 978-3-423-03231-5. 
• Le Corbusier: Entretien avec les étudiants des écoles d'architecture. Éditions de Minuit, Paris 1957.
• Vittorio Magnago Lampugnani: Die Stadt im 20. Jahrhundert. Visionen, Entwürfe, Gebautes. Verlag Klaus Wagenbach. Lampugnani, Vittorio Magnago (2010). Die Stadt im 20. Jahrhundert: Visionen, Entwürfe, Gebautes. Berlin. ISBN 978-3-8031-3633-6. 
• Wolfgang Müller: Städtebau. 4. izdanje. Teubner, Stuttgart/ Leipzig. 1999. Müller, Wolfgang (2010). Städtebau. Teubner. ISBN 978-3-519-35001-9. 
• Lewis Mumford: Die Stadt, Geschichte und Ausblick. (The city in history) Band 1 und 2, dtv, München 1980. . 1979. ISBN 978-3-423-04326-7. 
• Abrahamson, Mark (2004). Global Cities. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514204-4. 
• Bairoch, Paul (1988). Cities and Economic Development: From the Dawn of History to the Present. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-03465-2. 
• Bridge, Gary, and Sophie Watson, eds. (2000). A Companion to the City. Malden, MA: Blackwell, 2000/. Bridge, Gary; Watson, Sophie (2003). A Companion to the City. Wiley. ISBN 978-0-631-21052-8. 
• Chandler, T. Four Thousand Years of Urban Growth: An Historical Census. Lewiston, NY: Edwin Mellen Press, 1987.
• Ellul, Jacques (1970). The Meaning of the City. Translated by Dennis Pardee. Grand Rapids, Michigan: Eerdmans. ISBN 9780802815552.  ; French original (written earlier, published later as): ; Paris : Gallimard, 1975. Republished 2003 with. Ellul, Jacques (1970). Sans feu ni lieu: Signification biblique de la Grande Ville. La Table ronde. ISBN 9782710325826. 
• Geddes, Patrick, City Development (1904)
• Jacobs, Jane (1969). The Economy of Cities. New York: Random House Inc. 
• James, Paul; Holden, Meg; Lewin, Mary; Neilson, Lyndsay; Oakley, Christine; Truter, Art; Wilmoth, David (2013). „Managing Metropolises by Negotiating Mega-Urban Growth”. Ur.: Mieg, Harald; Töpfer, Klaus. Institutional and Social Innovation for Sustainable Urban Development. Routledge. 
• James, Paul; with Magee, Liam; Scerri, Andy; Steger, Manfred B. (2015). Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability. London: Routledge. ISBN 9781315765747. 
• Kemp, Roger L. (2007). Managing America's Cities: A Handbook for Local Government Productivity. McFarland and Company, Inc., Publisher, Jefferson, North Carolina, USA, and London, England, UK. ISBN 978-0-7864-3151-9. 
• Kemp, Roger L. (2. 3. 2007). How American Governments Work: A Handbook of City, County, Regional, State, and Federal Operations. McFarland and Company, Inc., Publisher, Jefferson, North Carolina, USA, and London, England, UK. ISBN 978-0-7864-3152-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kemp, Roger L. "City and Gown Relations: A Handbook of Best Practices," McFarland and Company, Inc., Publisher, Jefferson, North Carolina, USA, and London, England, UK. Kemp, Roger L. (2013). Town and Gown Relations: A Handbook of Best Practices. McFarland. ISBN 978-0-7864-6399-2. 
• Sibyl Moholy-Nagy (1968). Matrix of Man: An Illustrated History of Urban Environment. New York: Frederick A Praeger.
• Monti, Daniel J., Jr. (1999). The American City: A Social and Cultural History. Oxford, England and Malden, Massachusetts: Blackwell Publishers, 391 pp. ISBN 978-1-55786-918-0. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Mumford, Lewis, The City in History (1961)
• O'Flaherty, Brendan (2005). City Economics. Cambridge Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01918-8. 
• Pacione, Michael (2001). The City: Critical Concepts in The Social Sciences. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-25270-6. 
• Reader, John (2005) Cities. Vintage, New York.
• Robson, W.A., and Regan, D.E., ed., Great Cities of the World, (3d ed., 2 vol., 1972)
• Rybczynski, W., City Life: Urban Expectations in a New World, (1995)
• Smith, Michael E. (2002) The Earliest Cities. In Urban Life: Readings in Urban Anthropology, edited by George Gmelch and Walter Zenner. str. 3–19. 4th ed. Waveland Press, Prospect Heights, IL.
• Thernstrom, S., and Sennett, R., ed., Nineteenth-Century Cities (1969)
• Toynbee, Arnold J. (ed), Cities of Destiny, New York: McGraw-Hill, 1967. Pan historical/geographical essays, many images. Starts with "Athens", ends with "The Coming World City-Ecumenopolis".
• Weber, Max, The City, 1921. (tr. 1958)
• Berger, Alan S., The City: Urban Communities and Their Problems, Dubuque, Iowa : William C. Brown, 1978.

Spoljašnje veze

• Verzeichnis mit über 2,5 Millionen Städten weltweit
• via „Städtebibliographie“: Bibliographie zur Geschichte der Städte Österreichs
• Schülerprojekt (8. Klasse Gymnasium) „Die Stadt im späten Mittelalter“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. januar 2011)
• Unterrichtsmaterial für Lehrer: Stationenlernen zum Thema „Stadt im Mittelalter“
• Skylines der Stadt
• Stadtpanoramen deutscher Städte
• World Urbanization Prospects, the 2011 Revision
• Human Geography na sajtu Curlie
• Urban and Regional Planning na sajtu Curlie