Pređi na sadržaj

Građanski rat u Južnom Sudanu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Južnosudanski građanski rat bio je sukob u Južnom Sudanu između snaga vlade i opozicionih snaga.[45][46][47][48]

Desembra 2013. godine počela se voditi politička borba za moć između predsednika Salve Kira Majardita i njegovog bivšeg zamenika Rika Mačara.[49] Predsednik Kir je optužio gospodina Mačara i deset drugih osoba za pokušaj državnog udara.[36] Mačar je negirao optužbe za pokretanje državnog udara, napustio državu i pozvao Kira da podnese ostavku.[50] Izbio je sukob između Narodnog pokreta za oslobođenje Sudana (SPLM) i Narodnog pokreta za oslobođenje Sudana u opoziciji (SPLM-IO); pokrenut je građanski rat. Ugandske trupe su raspoređene da se bore uz snage Južnosudanske vlade protiv pobunjenika.[51] U januaru 2014. godine, postignut je prvi dogovor o prekidu vatre. Ubijanje se i dalje nastavilo, a usledilo je još nekoliko dogovora o prekidu vatre koji se nisu ispoštovali. Pregovore je vodila Međuvladina uprava za razvoj (IGAD +), koja broji osam regionalnih zemalja-članica i takođe uključuje Afričku uniju, Ujedinjene nacije, Kinu, Evropsku uniju, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norvešku. Mirovni sporazum poznat pod imenom „Kompromisni mirovni sporazum” (engl. Compromise Peace Agreement) bio je potpisan u Etiopiji avgusta 2015. godine, nakon pretnji sankcijama od strane Ujedinjenih nacija za obe strane uključene u sukob.[52] Mačar se vratio u Džubu 2016. godine i bio je imenovan za potpredsednika.[53] Nakon druge eskalacije sukoba u Džubi, Mačar je ponovo pobegao; bio je u samonametnutom egzilu u Sudanu.[54]

Procenjuje se da je čak 300.000 ljudi ubijeno u toku građanskog rata, uključujući nekoliko velikih zločina poput Masakra u Bentijuu godine 2014.[37][55] Iako su obojica glavnih vođa u sukobu imala ljude koji su ih podržavali širom Južnog Sudana i nezavisno od linija etničke podele u ovoj zemlji, usledele borbe su imale etničkog prizvuka. Etnička grupa Dinke koja je bila na strani Kira je optužena za napad na druge etničke grupe, dok je etnička grupa Nuera koji su podržavali Mačara optužena za napad na Dinke.[56] Zbog posledica sukoba, skoro 2.000.000 ljudi je raseljeno na teritoriji Južnog Sudana, dok je više od 400.000 ljudi izbeglo u susedne države[57] — naročito Keniju, Sudan i Ugandu.[58]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Južnosudanac drži HK G3
Marinci evakuiraju građane

Vojni sukob u Južnom Sudanu 2013. je bio politička i vojna kriza koja je zadesila državu zbog pobune pripadnika naroda Nuer.

Vojnici lojalni bivšem potpredsedniku Riku Mačaru pokušali su da izvedu državni udar 14. decembra u glavnom gradu Džubi.

Snage lojalne predsedniku Salvi Kiru Majarditu sprečile su ovaj pokušaj što je dovelo do eskalacije sukoba između zaraćenih pripadnika naroda Dinke i Nuer,[59] tj. između pristalica predsednika Kira i nekadašnjeg potpredsednika Mačara.

Humanitarno stanje[uredi | uredi izvor]

Sukob se proširio na sedam od deset država Južnog Sudana (Džonglej, Istočna i Centralna Ekvatorija, El Vahda i Varab, El Buhajrat, Gornji Nil).

Oko 95.000 ljudi je raseljeno iz svojih domova od 15. decembra, a preko 55.000 je u izbeglištvu. U Džubi je oko 20.000 porodica smešteno u kampu Unmisa, a u Boru oko 17.000. Veliki broj ljudi raseljen je i u gradovima Malakal i Bentiju (10.000 i 8.000).[60]

Veliki broj izbeglica iz Džube prešao je u susedne države — Ugandu i Keniju. Sukobi između različitih vojnih grupacija su najintenzivniji u Džongleju u okolini grada Bora.[61]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Frakcija Kobra se otvoreno suprotstavljala vladi do 2014. i ostala u relativnoj opoziciji do 2015. godine, kada se podelila u provladinu i pro SPLM-IO frakciju — potonja je formirala Snage Većeg Pibora (engl. Greater Pibor Forces, GPF). Početkom 2016. godine, frakcija Kobra se efektivno raspala, a preostala grupa se pridružila vladi.[8][4][9] Septembra 2016. godine, međutim, frakcija Kobra je proglasila ponovno osnivanje od strane nekih njenih komandanata i nastavila je borbu protiv vlade.[10]
  2. ^ Zangil je služio kao komandant SSDM/A (Kobra) frakcije od 2013. godine, sve dok nije postao dezerter sa većinom svojih trupa i prešao na stranu SPLM-IO godine 2015. — osnovavši Snage Većeg Pibora (engl. Greater Pibor Forces, GPF).[8][4]
  3. ^ Jau Jau je bio na čelu SPLM-IO frakcije u otvorenoj opoziciji vladi SPLM do 2014. godine, te u relativno mirnoj autonomiji do 2015. godine, kada je većina njegovih snaga prešla na stranu SPLM-IO. Godine 2016, on se sa svojim preostalim lojalistama pridružio SPLM.[8][9][27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Clone of Sudanese President Juba discuss crisis”. Al Jazeera. januar 2014. 
  2. ^ a b „United Nations Mission in the Republic of South Sudan”. UNMISS Facts and Figures. UN. Pristupljeno 23. 1. 2012. 
  3. ^ „South Sudan oil town changes hands for fourth time. Why?”. The Christian Science Monitor. 5. 5. 2014. Pristupljeno 2. 10. 2014. 
  4. ^ a b v „Murle faction announces defection to S. Sudan rebels”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 13. 5. 2016. 
  5. ^ a b „South Sudan General Gathoth Gatkuoth explains to Karin Zeitvogel why he broke with Riek Machar”. voanews.com. 12. 8. 2015. Arhivirano iz originala 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 15. 8. 2015. 
  6. ^ „Changson dismisses Gathoth Gatkuoth as FDP group splits over advance team to Juba”. sudantribune.com. 12. 7. 2016. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 1. 2016. 
  7. ^ a b „South Sudan: ‘White Army’ militia marches to fight”. USA Today. 28. 12. 2013. 
  8. ^ a b v g „David Yau Yau surrenders Cobra-faction to a General linked to the SPLA-IO: Cobra-faction's splinter group”. South Sudan News Agency. 12. 1. 2016. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  9. ^ a b „South Sudan’s Boma state violence displaces hundreds”. Sudan Tribune. 31. 3. 2016. Arhivirano iz originala 30. 12. 2016. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  10. ^ a b „Top Cobra Faction general defects from Kiir government”. Radio Tamazuj. 27. 9. 2016. Arhivirano iz originala 01. 10. 2016. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  11. ^ a b „Johnson Olony’s forces prefer independent command in Upper Nile state”. sudantribune.com. 17. 5. 2015. Arhivirano iz originala 10. 08. 2018. g. Pristupljeno 23. 6. 2015. 
  12. ^ a b „Government Questions SPLM/A-IO About The Position Of Gen. Johnson Olony”. gurtong. 2. 4. 2016. Arhivirano iz originala 07. 06. 2017. g. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  13. ^ a b „S. Sudan’s Otuho rebels unveil objectives for armed struggle”. Sudan Tribune. 4. 12. 2015. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 20. 12. 2015. 
  14. ^ „S. Sudan army in control of Wau town after heavy gunfire”. sudantribune.com. 12. 7. 2016. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  15. ^ a b v „Over 40 people killed in South Sudan’s town of Wau: official”. sudantribune.com. 29. 6. 2016. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  16. ^ „Several dead as convoy ambushed in South Sudan”. Al Jazeera. 27. 1. 2015. Pristupljeno 14. 7. 2016. 
  17. ^ „It wasn’t a coup: Salva Kiir shot himself in the foot”. South Sudan nation. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  18. ^ Burke, Jason (12. 7. 2016). „South Sudan: is the renewed violence the restart of civil war?”. The Guardian. Pristupljeno 14. 7. 2016. 
  19. ^ a b v South Sudan on verge of civil war, death toll rises
  20. ^ a b South Sudan leaders order ceasefire as civil war fears grow
  21. ^ a b Renewed fighting in South Sudan, former rebel side blames government
  22. ^ South Sudan: is the renewed violence the restart of civil war?
  23. ^ „South Sudan signs peace deal with rebel group”. Al Jazeera. 31. 1. 2014. Pristupljeno 13. 7. 2016. 
  24. ^ „South Sudan’s president sacks army chief”. The Daily Star. Lebanon. 23. 4. 2014. Arhivirano iz originala 17. 07. 2014. g. Pristupljeno 24. 7. 2014. 
  25. ^ „South Sudan rebel leader sets out conditions for talks”. Trust. Thomson Reuters Foundation. Arhivirano iz originala 15. 02. 2020. g. Pristupljeno 24. 12. 2013. 
  26. ^ Daniel Howden in Juba. „South Sudan: the state that fell apart in a week”. The Guardian. Pristupljeno 24. 12. 2013. 
  27. ^ „Pibor's Yau Yau joins SPLM”. Arhivirano iz originala 06. 08. 2016. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  28. ^ IISS 2015.
  29. ^ a b „South Sudan”. The United Nations. CA. 23. 6. 2015. Arhivirano iz originala 25. 04. 2015. g. Pristupljeno 23. 6. 2015. 
  30. ^ „South Sudan’s army advances on rebels in Bentiu and Bor”. BBC. 9. 1. 2014. Pristupljeno 9. 1. 2014. 
  31. ^ „South Sudan rebels claim 700 government troops defect”. The Daily Star. 6. 2. 2014. Arhivirano iz originala 02. 05. 2017. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  32. ^ „South Sudan army advances on rebel towns before peace talks”. Reuters. 2. 1. 2014. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  33. ^ „South Sudan forces battle White Army”. The Daily Star. LB. 29. 12. 2013. Arhivirano iz originala 29. 08. 2017. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  34. ^ „25,000 rebels march on strategic South Sudan town”. IR: Press TV. 29. 12. 2013. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. 
  35. ^ „South Sudan's military casualties top 20,000”. radiotamazuj.org. Arhivirano iz originala 04. 02. 2016. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  36. ^ a b Kulish, Nicholas (9. 1. 2014). „New Estimate Sharply Raises Death Toll in South Sudan”. The New York Times. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  37. ^ a b „South Sudan is dying, and nobody is counting” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. avgust 2017). News24. 11. 3. 2016.
  38. ^ „More South Sudanese Seek Shelter at U.N. Bases”. The New York Times. 8. 4. 2015. 
  39. ^ „Over a million displaced by South Sudan conflict: U.N.”. The Daily Star. 31. 3. 2014. Arhivirano iz originala 05. 10. 2016. g. Pristupljeno 03. 10. 2016. 
  40. ^ „South Sudan atrocities amount to war crimes, report warns”. The Guardian. 8. 8. 2014. Pristupljeno 8. 8. 2014. 
  41. ^ „South Sudan President Salva Kiir hits out at UN”. BBC. 21. 1. 2014. 
  42. ^ „Indian peacekeepers prevented more casualties in S Sudan: UN official”. Zee News. 22. 12. 2013. Pristupljeno 22. 12. 2013. 
  43. ^ „South Sudan rebels split, reject peace efforts”. News. Yahoo. 11. 8. 2015. 
  44. ^ „4 Kenyans dead as South Sudan evacuation ends”. KE: Capital FM. Pristupljeno 3. 1. 2013. 
  45. ^ „The descent into civil war”. The Economist. 27. 12. 2013. Pristupljeno 4. 1. 2014. 
  46. ^ „UN: War crimes happening in South Sudan”. Al Jazeera. 18. 1. 2014. Pristupljeno 19. 1. 2014. 
  47. ^ Blair, David (18. 1. 2014). „South Sudan army recaptures key state capital”. The Telegraph. Pristupljeno 19. 1. 2014. 
  48. ^ „S Sudanese refugees forced to flee to Darfur”. Al Jazeera English. Pristupljeno 22. 4. 2014. 
  49. ^ Koos, Carlo; Gutschke, Thea (2014). „South Sudan’s Newest War: When Two Old Men Divide a Nation”. GIGA Focus International Edition (2). Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  50. ^ „South Sudan opposition head Riek Machar denies coup bid”. bbcnews.com. 18. 12. 2013. Pristupljeno 18. 12. 2013. 
  51. ^ „Yoweri Museveni: Uganda troops fighting South Sudan rebels”. BBC News. 16. 1. 2014. 
  52. ^ „South Sudan country profile”. BBC. 
  53. ^ „South Sudan rebel chief Riek Machar sworn in as vice-president”. bbcnews.com. 26. 4. 2016. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  54. ^ „South Sudan's Riek Machar in Khartoum for medical care”. aljazeera.com. 23. 8. 2016. Pristupljeno 23. 8. 2016. 
  55. ^ „50,000 and not counting: South Sudan's war dead”. ReliefWeb. 15. 11. 2014.
  56. ^ „South Sudan 'coup leaders' face treason trial”. BBC News. 29. 1. 2014. 
  57. ^ „South Sudan: Massacres, Unlawful Killings, Pillage”. Human Rights Watch. 8. 8. 2014.
  58. ^ „UN: Over one million displaced by South Sudan conflict”. BBC News. 29. 3. 2014. 
  59. ^ „South Sudan president says military has foiled coup”. theguardian.com.
  60. ^ „SOUTH SUDAN CRISIS: Humanitarian Snapshot (as of 25 December 2013)”. reliefweb.int.
  61. ^ „South Sudan crisis: Situation report as of 23 Dec 2013”. unocha.org.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Građanski rat u Južnom Sudanu
Deo Etničkih sukoba u Južnom Sudanu[17][18]

Vojna situacija u Južnom Sudanu 20. oktobra 2016. godine
  Pod kontrolom Vlade Južnog Sudana
  Pod kontrolom SPLM-IO
  Pod kontrolom Vlade Sudana
(Za detaljniju mapu sa trenutnom vojnom situacijom, pogledajte ovaj šablon.)
Vreme15. decembar 2013.[19] —
26. avgust 2015.[19][20][21][22]
(1 godina, 8 meseci, 1 sedmica i 5 dana)
Mesto
Južni Sudan
Status potpisan mirovni sporazum između vlade i SPLM-IO;[19][20][21]
potpisan mirovni sporazum između vlade i SSDM/A (Kobra);[23]
lokalne pobune se nastavljaju[13][15][8]
Sukobljene strane

Južni Sudan — SPLM vlada

 Uganda
Podrška:
 Sudan[1]

Ujedinjene nacije UNMISS[2]

Južni Sudan SPLM-IO[3]

SSLM[5]
Nacionalna armija Južnog Sudana[5][6]
NWA[7]

SSDM/A (Kobra)[a]
Južni Sudan Agvelekove snage (Ulini lojaliste)[11][12]
SSFDP[13]
Južni Sudan Vau pobunjenici[14]
IMLR[15]
LRA[16]
Komandanti i vođe
Južni Sudan Salva Kir Majardit
(predsednik Južnog Sudana)
Južni Sudan Pol Malong Ejvan
Južni Sudan Kuol Manjang Juk
Južni Sudan Džejms Hot Maj (do 2014; smenjen)[24]
Uganda Joveri Museveni
Uganda Katumba Vamala
Ujedinjene nacije Elen Margrete Lej
Ujedinjene nacije Hilde Frafjord Jonson (do 2014)

Južni Sudan Rik Mačar[25][26]
(vođa SPLM-IO)
Južni Sudan Rebeka Garang
Južni Sudan Pagan Amum
Južni Sudan Paulino Zangil[b]
Piter Gadej

Dejvid Jau Jau[v] (2013—2016)
Kalid Botrus[10] (2016—danas)
Južni Sudan Džon Ulini[11][12]
Ali Fartak[15]
Jačina
SPLM: 150.000[28]
UNMISS: 12.523[2][29]		 SPLM-IO: najmanje 10.000 prebeglica[30][31][32]
NWA: 25.000[7][33][34]
Žrtve i gubici
10.659 ubijenih, 9.921 ranjenih (januar—oktobar 2014)[35] nepoznato
50.000[36]—300.000[37] ubijenih sveukupno
> 1.860.000 raseljenih civila[29][38][39][40]
Broj uključuje i 21 ugandskog vojnika,[41] 5 Unmisovih mirovnjaka,[42][43] i 4 kenijska civila[44]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Građanski rat u Južnom Sudanu na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za Južni Sudan je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грађански_рат_у_Јужном_Судану&oldid=25916972”