Grčka morska božanstva
Grčka morska božanstva su imala moć da kontrolišu elemente vode i upravljali su svom slatkom i slanom vodom na zemlji. Povezuju se sa morima, morskim olujama, talasima, strujama, morskim stvorenjima, jezerima, izvorima, rekama, močvarama i podzemnim vodama.
Posejdon[uredi | uredi izvor]
Posejdon je bio sin Krona i Reje. Bio je grčki bog mora i ekvivalent rimskog Neptuna. Nročito je bio povezan sa konjima i bikovima. Posle zbacivanja Krona, njegova tri sina su međusobno podelila svet: Zevs je preuzeo nebo, Had je vladao podzemnim svetom, a Posejdon morem, dok su Zemljom vladala sva troijica. Bilo je dogovoreno da će Zevs biti glavno božanstvo, iako je Posejdon često nametao svoju nezavisnost. Zemljotresi su prepisivani njegovoj ljutnji.
Posejdon je prikazivan kako jaše kroz talase na dvokolicima koje su vukli zlatni morski konji. U njegovim rukama bio je moćni trozubac, oružije koje je moglo da uzburka vodu. Njegova žena bila je Amfitrita, morska nimfa. Sa njom je imao dvoje dece, Tritona i Rodu. Međutim, Posejdon je imao puno druge dece. Imao je decu i sa Meduzom, što je uznemirilo boginju Atinu. Od krvi Meduzine isečne glave nastao je leteći konj Pegaz, koji je zasigurno bio Posejdonov miljenik.[1]
Triton[uredi | uredi izvor]
Triton je bio sin Posejdona i Amfitrite i bio je glasnik svog oca. Rani prikazi Tritona bili su čovek sa ribljim repom, pa je ovaj bog mora blisko povezan sa sirenama.
Triton bi posedovao trozubac, ali je bog mora takođe posedovao školjku (školjku morskog puža), koja bi, kada bi se duvalo u nju, izazvala burna mora ili ih smirila.[2]
Pont[uredi | uredi izvor]
Pont je rođen iz Geje bez oca. Pont se, međutim, mogao smatrati ocem celog morskog života, jer su od njega potekli svi naredni morski bogovi. Nakon što je rodila Okeana, Geja je sa Pontom sklopila brak u kom su dobili decu: Nereja, Taumanta, Forkija, Ketu i Euribija.
Pont je uglavnom bio povezan sa Sredozemnim morem.[3]
Okean[uredi | uredi izvor]
Okean je bio titan, sin Urana i Geje, ali nikad nije bio neprijatelj bogova. Kao vladar kružnog mora, Grci su verovali da ono obuhvata svet, Okean se oženio svojom sestrom Tetijom sa kojom je proizveo tri hiljade reka.[4]
Nerej[uredi | uredi izvor]
Nerej je bio starac mora i bog morske bogate ribe. Živeo je u dubinama Egejskog mora sa svojom ženom Doris i pedeset kćeri Nereida.
Kao i mnogi drugi morski bogovi, Nerej je bio majstor za menjanje oblika i govorio je proročkim glasom. Zbog njegovog saznanja, Herakle se jednom rvao sa njim u potrazi za pravcima do zemlje Hesperida.
Nerej je na drevnoj grčkoj vaznoj slici prikazan kao starac sa drvenim štapom u pratnji mnoštva njegovih kćeri Nereida. Ponekad je umesto nogu imao uvijen riblji rep. Za razliku od drugih sličnih bogova, kao što su Triton i Aheloj, Nerej je skoro uvek bio prikazan obučen u hiton.[5]
Forkije[uredi | uredi izvor]
Forkije je bio još jedan sin Ponta i Geje i bio je bog mora koji se obično povezivao sa opasnostima otvorenih voda.
Forkije je bio oženjen morskom boginjom Keto, boginjom povezanom sa velikim morskim stvorenjima. Forkije i Keto su roditelji čudovištima, uključujući Scilu, Gorgone, Graje i Ladon.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Karl Kerenyi, The Gods of the Greeks, 5:"The Old Ones of the Sea"
- Marcel Detienne, The Masters of Truth in Archaic Greece
- Nesselrath, Heinz-Günther (2005). „'Where the Lord of the Sea Grants Passage to Sailors Through the Deep-Blue Mere no More': The Greeks and the Western Seas”. Greece and Rome. 52 (2): 153—171. doi:10.1093/gromej/cxi003.
- "Poseidon." Columbia Electronic Encyclopedia, 6Th Edition (2015): 1. Academic Search Complete. Web. 22 Oct. 2015.
- "Oceanus." Columbia Electronic Encyclopedia, 6Th Edition (2015): 1. Academic Search Complete. Web. 22 Oct. 2015.
- Feyerabend, Paul. "Reason, Xenophanes And The Homeric Gods." Kenyon Review 9.4 (1987): 12. Academic Search Complete. Web. 22 Oct. 2015.