Guniči Mikava
| Guniči Mikava | |
|---|---|
 Viceadmiral Guniči Mikava | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 29. avgust 1888. |
| Mesto rođenja | Prefektura Hirošima, Japan |
| Datum smrti | 25. februar 1981. (92 god.) |
| Mesto smrti | nepoznato, Japan |
| Obrazovanje | Pomorski ratni koledž, Carska japanska pomorska akademija |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1910 — 1944. |
| Vojska |  Japanska carska mornarica |
| Čin | Viceadmiral |
| Komandant | Aoba Čokai Kirišima 3. divizija bojnih brodova 8. flota 2. južna ekspediciona flota 13. vazdušna flota Flota jugozapadne oblasti 3. južna ekspediciona flota[1] |
| Učešće u ratovima | Drugi svetski rat *Napad na Perl Harbor *Indijsko okeanski prepad *Bitka za Midvej *Bitka kod ostrva Savo *Pomorska bitka za Gvadalkanal |
| Odlikovanja | Orden izlazećeg sunca Orden svetog blaga[2] |
Guniči Mikava (jap. 三川軍一; Prefektura Hirošima, 29. avgust 1888 — 25. februar 1981) je bio viceadmiral japanske carske mornarice tokom Drugog svetskog rata.
Rani period[uredi | uredi izvor]
Mikava je bio rodom iz prefekture Hirošima. Diplomirao je na japanskoj carskoj pomorskoj akademiji 1910. godine - 38. klasa, kao treći u klasi od 149 kadeta. Nakon podoficirske službe na oklopnom krstašu Azama, bojnom brodu Sacuma, bojnom krstašu Kongo i krstarici Soja, pohađao je pomorsku artiljerijsko-torpednu školu u periodu od 1913. do 1914. godine. Kreajem 1914. godine, došao je na oklopni krstaš Aso, gde je služio tokom Prvog svetskog rata, što je uključivalo i krstarenja do Kine. Zatim je služio na razaraču Suđi i transportnom brodu Seito, a ujedno i studirao na japanskom pomorskom ratnom koledžu.
Tokom 1919. i 1920. godine, poručnik Mikava je priključen japanskoj delegaciji na posleratnoj Versajskoj mirovnoj konferenciji u Francuskoj. (vidi:Versajski sporazum).[3]
Tokom 1920-ih, Mikava je služio kao glavni navigator na nekoliko brodova, uključujući: bojni krstaš Haruna, laku krstaricu Tacuta, oklopni krstaš Ikoma i oklopni krstaš Aso. Kasnije je postao instruktor u pomorskoj torpednoj školi, gde je držao nekoliko visoko rangiranih položaja. Krajem decenije, komandant Mikava je bio deo delegacije na Londonskoj pomorskoj konferenciji, i uskoro je postao vojni ataše u Parizu. Unapređen je u čin kapetana krajem 1930. godine, nakon čega se vratio u Japan gde je radio na više administrativnih i školskih mesta.
Sredinom 1930-ih godina je bio komandni oficir na teškoj krstarici Aoba, teškoj krstarici Čokai i bojnom krstašu Kirišima.[4] Mikava je unapređen u čin kontraadmirala 1. decembra 1936. godine.
Od 1. decembra 1936. do 15. novembra 1937. godine Mikava je bio komandant 2. flote.[5] U periodu od 1937. do 1939. godine, vršio je različite dužnosti u Admiralštabu i Generalštabu, a zatim se ponovo vratio na more, gde je komandovao flotnom divizijom krstarica, a zatim divizijom bojnih brodova. Unapređen je u čin viceadmirala 15. novembra 1940. godine.[6]
Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]
U vreme napada na Perl Harbor, Mikava je komandovao 3. divizijom bojnih brodova. On je lično predvodio prvi deo svoje divizije, kao deo zaštitnih snaga za Perl Harboršku operaciju, dok je ostatak njegove divizije bojnih brodova poslat na jug da pruži zaštitu japanskim desantnim snagama, koje je trebalo da se iskrcaju na Malaju. Mikava je takođe predvodio svoju diviziju prilikom prodora u Indijski okean i u Midvejskoj bici.
Od 14. jula 1942. godine do 1. aprila 1943. godine, Mikava je komandovao novoformiranom 8. flotom u južnom Pacifiku, bazirajući uglavnom u glavnim bazama: Rabaul na Novoj Britaniji i Kavieng na Novoj Irskoj. Za vreme tog perioda, on je predvodio japanske mornaričke snage angažovane u Gvadalkanalskoj i Solomonskoj kampanji. U noći 8. na 9. avgust 1942. godine, predvodio je grupu krstarica koja je porazila savezničke pomorske snage u bici kod ostrva Savo. Međutim, Mikava je oštro kritikovan zbog svog neuspeha da agresivno nastavi nakon ove pobede, i povlačenja pre nego što je potopio lako branjene savezničke transportne brodove.
U noći 13. na 14. novembar 1942. godine, Mikava je predvodio grupu krstarica koje su bombardovale aerodrom „Hendersenovo polje“ na Gvadalkanalu, tokom pomorske bitke za Gvadalkanal. Do kraja Gvadalkanalske kampanje, on je više puta predvodio „Tokio ekspres“, koji je prevozio trupe i snabdevanja ka Gvadalkanalu. Međutim, njegov pokušaj da iskrca pojačanja u luku Lae na Novoj Gvineji, se pretvorio u kobnu bitku u Bizmarkovom moru. Na kraju je morao da preuzme odgovornost zbog gubitka Solomonovih ostrva i bio je preraspoređen u pozadinske oblasti, kao što su Filipini.
Mikava je bio u Admiralštabu i na drugim položajima u Japanu tokom perioda april-septembar 1943. godine. Od 3. septembra 1943. je komandovao 2. južnom ekspedicijonom flotom unutar Filipina. Zatim je komandovao flotom jugozapadne oblasti i 13. vazdušnom flotom od 18. juna do 1. novembra 1944. godine, takođe unutar Filipina.[7] Mikava se vratio u Japan oktobra 1944. godine i ostao u aktivnoj službi do maja 1945. godine.[4]
Viceadmiral Guniči Mikava je umro 1981. godine.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 24. 11. 2007.
- ^ Naval History via Flix[mrtva veza]
- ^ Naval Historical Center, [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jun 2004). Text is public domain and therefore not copyrighted.
- ^ a b Naval Historical Center, [2] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jun 2004).
- ^ Wendel, Marcus, Axis History Factbook
- ^ „Naval Historical Center”. Arhivirano iz originala 09. 06. 2004. g. Pristupljeno 24. 11. 2007.
- ^ Wendel, Marcus, Axis History Factbook
Literatura[uredi | uredi izvor]
- D'Albas, Andrieu (1965). 'Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9.
- Dul, Pol S. (1978). 'A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6.
- Frenk, Ričard B.. (1990). 'Guadalcanal : The Definitive Account of the Landmark Battle'. Njujork: Penguin Group. ISBN 978-0-14-016561-6.
- Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3.
- Lokston, Brus; Kris Kultard-Klark (1997). 'The Shame of Savo: Anatomy of a Naval Disaster. Australija: Allen & Unwin Pty Ltd. ISBN 978-1-86448-286-7.
- Morison, Semjuel Eliot (1958). 'The Struggle for Guadalcanal, August 1942 – February 1943, vol. 5 of History of United States Naval Operations in World War II'. Boston: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-58305-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Naval Historical Center biography of Gunichi Mikawa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jun 2004)
- FUTURA DTP biography of Gunichi Mikawa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. septembar 2004)
- Nišida, Hiroši. „Materials of IJN: Mikawa, Gunichi”. Imperial Japanese Navy. Arhivirano iz originala 27. 06. 2012. g. Pristupljeno 3. 8. 2007.
- Čen, Piter. „Mikawa Gunichi”. WW2 Database. Pristupljeno 3. 8. 2007.
