Dalida
Dalida | |
|---|---|
.jpg) Dalida 1954. godine | |
| Datum rođenja | 17. januar 1933. |
| Mesto rođenja | Kairo, Kraljevina Egipat |
| Datum smrti | 3. maj 1987. (54 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Zanimanje | pevačica glumica |
| Supružnik | Lusjan Moris (1961—1962) |
| Partner | Tenko Luiđi (1966—1967) Ričard Šanfre (1972—1981) |
Dalida, rođena kao Jolanda Kristina Điljoti (ital. Iolanda Cristina Gigliotti; 17. januar 1933 – 3. maj 1987) bila je francuska pevačica.[1] Za života je dobila 55 zlatnih ploča, i prvi je izvođač kome je uručena dijamantska ploča.[2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ljubav prema muzici stekla je u porodici – otac joj je bio prva violina Opere u Kairu. Rasla je u severnom predgrađu Čubra, kao srednje dete (pored dva brata Bruna i Orlanda, koji je kasnije postao muzički producent u Parizu gde i danas živi i radi), školovala se u katoličkim školama.
Godine 1951, se prvi put prijavljuje na takmičenju lepote, a tri godine kasnije – 1954. postaje Mis Egipta.[3] Ova pobeda joj otvara vrata u svetu šou-biznisa, i na Božić iste godine se uprkos protivljenju svoje porodice seli u Pariz.[4] Prema savetima svojih producenata bira umetničko ime Dalila, koje uskoro menja u Dalida.
Prvih meseci svoga boravka u Parizu živela je teško i pohađala časove francuskog kako bi svoju dikciju dovela do perfekcije. Prve korake u karijeri imala je kao glumica, ali je uspeh bio skroman, ali su nastupi u čuvenom kabareu Champs Elysées bili veoma uspešni i otvorili su joj vrata pevačke karijere.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Prvi singl „Madonna” bio je relativno uspešan, ali je već naredni „Bambino” bio veliki, veliki hit – prodat je u preko 300.000 kopija za oko godinu dana, proveo je 46 nedelja u top-tenu francuske top-liste, i doneo joj je prvu zlatnu ploču. Ova pesma i danas spada u red najprodavanijih na francuskom diskografskom tržištu. Nakon toga slede veliki hitovi među kojima su najznačajniji: “Gondolier”,“Come Prima (Tu Me Donnes)”, “Ciao Ciao Bambina”, "Les Temps des Fleurs"...
Tokom karijere bila je uspešna u promenama u muzičkom izrazu, a 60-ih godina u svoj repertoar uvrstila je tradicionalnu grčku pesmu – „Darla Dirladada”. 70-ih godina priklonila se trendu disko muzike snimivši nekoliko takođe uspešnih ploča („Monday Tuesday… Laissez-Moi Danser” i druge). Ovim svojim repertoarom postala je omiljena u gej populaciji, koja je širom sveta i danas smatra za svoju ikonu.
Osamdesetih godina su se pojavljivanja u javnosti i objavljivanje novih pesama nešto proredili. Tada je morala da se podvrgne oftalmološkim operacijama zbog problema sa vidom koje je imala od najranijeg detinjstva. 1986. egipatski režiser Jusuf Čenin poziva je da igra glavnu ulogu u rodnom Egiptu u filmu Le Sixième Jour. Kritike su bile odlične.
Privatan život[uredi | uredi izvor]
Uprkos poslovnom uspehu, u privatnom životu se susretala sa raznim poteškoćama i neuspelim vezama. U januaru 1967, njen tadašnji verenik, italijanski pevač Luiđi Tenko, izvršava samoubistvo u 29. godini života, pucnjem u slepoočnicu, zbog neuspeha njegove pesme na takmičenju; Dalida ga pronalazi mrtvog u hotelskoj sobi. Mesec dana kasnije pokušava neuspešno suicid predoziranjem, nakon čega je bila pet dana u komi i provela mesece oporavljajući se. U decembru 1967. ostaje trudna sa 22-godišnjim studentom, Lusijom, nakon čega abortira, što je za posledicu ostavlja infertilnom. U septembru 1970, njen bivši suprug, Lusjan Moris (bili su u braku od 1956. do 1961. godine), izvršava samoubistvo pucnjem u glavu. U aprilu 1975, njen bliski prijatelj i pevač, Majk Brant, izvršava samoubistvo u 29. godini skokom sa prozora hotelske sobe u Parizu. U julu 1983, njen bivši dečko, francuski glumac Ričard Šanfre, je počinio samoubistvo u 44. god. udisanjem izduvnih gasova u svom automobilu. Počinila je samoubistvo u noći između 2. i 3. maja predoziranjem barbituratima koje je pred kraj života sve češće uzimala.[2] Ostavila je oproštajnu poruku koja je glasila: „Život mi je nepodnošljiv. Oprostite mi”.[5]
Godine 1997, grad Pariz joj na Monmartru dodeljuje trg, i postavlja bistu u prirodnoj veličini.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ćirić, Dejan. „„Prokleta“ Dalida: Francuska boginja čija je tragična sudbina neverovatno slična Silvaninoj”. 24sedam (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-02.
- ^ a b „Dalida site Officiel - Accueil”. dalida.com. Pristupljeno 2023-02-02.
- ^ „Dalida biography”. Last.fm (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-02.
- ^ „Dalida”. IMDb. Pristupljeno 2023-02-02.
- ^ „"Život mi je postao nepodnošljiv. Oprostite mi...": Ljubav i tragedija francuske pevačice Dalide - Telegraf.rs” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2019-09-18.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Fan klub sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. mart 2013)
