Danilo Lekić Španac

danilo lekić španac
Danilo Lekić Španac, 1956. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1913-06-13)13. jun 1913.
Mesto rođenja	Kralje, kod Andrijevice, Kraljevina Crna Gora
Datum smrti	3. oktobar 1986.(1986-10-03) (73 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Profesija	vojno lice, diplomata, društveno-politički radnik
Delovanje
Član KPJ od	1935.
Učešće u ratovima	Španski građanski rat Narodnooslobodilačka borba
Služba	Internacionalne brigade NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1937 — 1939. 1941 — 1959.
Čin	general-pukovnik
Ambasador FNRJ u Brazilu
Period	1957 — 1961.
Prethodnik	Radoš Jovanović
Naslednik	Marijan Barišić
Ambasador SFRJ u Egiptu
Period	1967 — 1969.
Prethodnik	Salko Fejić
Naslednik	Mihailo Javorski
Heroj
Narodni heroj od	20. decembra 1951.
Odlikovanja	jugoslovenska odlikovanja: sovjetska odlikovanja: Orden Kutuzova drugog stepena

Danilo Lekić Španac (Kralje, kod Andrijevice, 13. jun 1913 — Beograd, 3. oktobar 1986) bio je učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, ambasador i društveno-politički radnik SFRJ i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 13. juna 1913. godine u selu Kraljima, kod Andrijevice, u Crnoj Gori. Potiče iz učiteljske porodice, njegov otac Blagoje je bio veoma cenjen i poštovan u Gornjem Polimlju. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a gimnaziju je pohađao u Podgorici, Beranama, Bitolju i Tetovu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Skoplju i diplomirao 1936. godine.

Još za vreme studija uključio se u revolucionarni studentski pokret. Član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) postao je 1935. godine.

Iz Beograda je, 1937. godine, otišao kao dobrovoljac u Španiju, i do 1939. godine se borio za odbranu Španske republike. U Internacionalnim brigadama zauzimao je istaknute funkcije. Najpre je bio zamenik komandanta Baze internacionalnih brigada, pa komandant Podoficirske škole. Na lični zahtev je prebačen u jedinicu na frontu, gde se nalazio na funkcijama političkog komesara čete, pa bataljona i vršioca dužnosti političkog komesara Petnaeste internacionalne brigade.

Posle sloma republikanskih snaga, od 1939. do 1941. godine bio je u koncentracionim logorima u Francuskoj, u Sen Siprijenu, Girsu i Verneu. Danilo je imao vodeću ulogu u organizovanju prebacivanja španskih dobrovoljaca u Jugoslaviju. Po direktivi KPJ, kao sekretar partijske organizacije i vođa grupe, maja 1941. godine poveo je prvu grupu na dobrovoljni rad u Nemačku. Posle napada Trećeg rajha na Sovjetski Savez, 22. juna, na Lekićev predlog, grupa donosi odluku o bekstvu i sredinom jula je uspela da se prebaci u Jugoslaviju.

Narodnooslobodilačka borba

Avgusta 1941. godine Danilo je, kao iskusan oficir i politički radnik, postavljen za političkog komesara Mačvanskog partizanskog odreda. Sve do marta 1942. godine ratovao je u Srbiji, učestvovao je u borbama kod Šapca, na Ceru i u Prvoj neprijateljskoj ofanzivi.

Marta 1942. godine postao je zamenik komandanta Prve proleterske udarne brigade, a od novembra i komandant. Kao komandant, uspešno je vodio brigadu u borbama za Jajce, Kotor Varoš, Teslić, i druga mesta u Bosni, krajem 1942. i početkom 1943. godine. Sa brigadom je aktivno učestvovao u Četvrtoj i Petoj neprijateljskoj ofanzivi.

Jula 1943. godine Lekić je postavljen za komandanta Šesnaeste vojvođanske divizije. Pod njegovom komandom, Divizija je 1943. godine učestvovala u borbama u istočnoj Bosni. U avgustu i septembru oslobodila je Bijeljinu, Vlasenicu, Caparde i Zvornik. U proleće 1944. godine vodila je borbe na Majevici i za oslobođenje Kladnja.

Od 1. jula do sredine novembra 1944. godine, Danilo je bio komandant Dvanaestog vojvođanskog korpusa NOVJ, sa kojim je vodio borbe u istočnoj Bosni, Crnoj Gori i Srbiji. Učestvovao je u borbama za oslobođenje Beograda, i borbama kod Avale i Rušnja. Dvanaesti korpus je 22. oktobra forsirao Savu, i nastavio gonjenje neprijatelja kroz Srem.

Posleratni period

Decembra 1944. godine, kao general-lajtnant, upućen je na Višu vojnu akademiju „Vorošilov“ u Moskvi. Posle oslobođenja do 1957, bio je na raznim funkcijama u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Demobilisan je u činu general-pukovnika JNA, 1959. godine.

Od 1957. do 1969. bio je u diplomatskoj službi — ambasador FNRJ u Brazilu (1957—1961), šef misije SFRJ u Organizaciji ujedinjenih nacija (OUN), pomoćnik Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, ambasador SFRJ u Egiptu (1967—1969) i predsednik Komisije za narodnu odbranu Predsedništva SFRJ (1969—1974).

Preminuo je 3. oktobra 1986. u Beogradu. Po ličnoj želji je kremiran, a njegova je položena na groblju u rodnom selu Kralje, kod Andrijevice.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden ratne zastave, Orden jugoslovenske zastave sa lentom, dva Ordena partizanske zvezde prvog reda, Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i Orden za hrabrost. Od sovjetskih odlikovanja, nosilac je Ordena Kutuzova. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 20. decembra 1951. godine.

Drugi o Danilu Lekiću Špancu

Antonije Isaković: „Dobro pamtim. Danilo Lekić je komandovao: „Prva proleterska — juriš!!” I, verovatno, ja mislim da je to jedini put kad je cela Prva proleterska jurišala. Preko te čistine. Svi smo bili u istom streljačkom stroju. Prvi put, svi... I sve komande četa, i svi štabovi bataljona i štab brigade, i Španac (Danilo Lekić) i Plavi (Mijalko Todorović) su bili u jurišu, i svi kuriri, i svi kuvari, i svi bolničari... Sve je izašlo tu, koliko nas je bilo. Mi smo krenuli. I svi smo znali: nema nazad! Mi moramo tamo!”

Bejzil Dejvidson: „Bio je hrabar, poletan, iznimno samouveren. Njegova intelektualna pozadina izdizala ga je iz uskog provincijalizma koji karakteriše mnoge njihove komandante (mada retko one koji su se borili u Španiji).”

Koča Popović: „Dužan sam, ipak, da ponovim istinu koja borcima sa Sutjeske nije ostala nepoznata, a valjda ni za istoričare nije sporna: ako sam za odluku o proboju Prve proleterske divizije odgovoran, ili zaslužan, uglavnom ja, za njeno sprovođenje, hoću reći za uspeh te operacije, odlučujuća je bila sposobnost i hrabrost Danila Lekića.”

Ggalerija

• 
  Lekić i Ivan Gošnjak u Španiji, 1938.
• 
  Lekić govori borcima uoči proboja na Sutjesci, jun 1943.
• 
  Koča Popović i Lekić, 1943.

Literatura

• Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031
• Vojna enciklopedija tom V. Beograd. 1973.  COBISS.SR 72960519
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
• Čkrebić, Dušan (2012). Koča Popović — Duboka ljudska tajna. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-1616-1.