Dauning strit, London
| Dauning Strit (Downing Street) | |
|---|---|
.jpg) Dauning Strit, London, 2012 | |
| Od | Vajthol |
| Drugo | |
| Poznata po | Zvanična rezidencija premijera zvanična rezidencija kancelara blagajne |
| Status | zatvorena za javnost |
Dauning Strit (Downing Street) je ulica u centralnom Londonu, dužine 217 m, u kojoj su smeštene službene rezidencije i kancelarije premijera Ujedinjenog Kraljevstva i kancelara državne blagajne. Smeštena u blizini Vajthola, na nekoliko minuta hoda od Parlamenta; Dauning Strit je 1680-ih sagradio Ser Džordž Dauning.
Zvanična rezidencija premijera je Dauning Strit 10; službena rezidencija kancelara je broj 11. Vladin načelnik za disciplinu (Chief Whip) ima službeno prebivalište na broju 12. U praksi, pojedinci mogu živeti u različitim stanovima; sadašnji glavni načelnik zapravo živi na broju 9. Kuće na južnoj strani ulice srušene su u 19. veku kako bi se stvorio prostor za vladine kancelarije koje sada zauzima Ministarstvo spoljnih poslova i Komonvelta.
Izraz „Dauning Strit“ koristi se kao metonim za vladu Ujedinjenog Kraljevstva.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ulicu je 1680-ih sagradio Ser Džordž Dauning, prvi baronet, na mestu vile, Hempden Hausa. Nije poznato šta je bilo na lokaciji pre vile, ali postoje dokazi o pivari pod nazivom „The Axe“.[1] Dauning je bio vojnik i diplomata koji je služio za vreme Olivera Kromvela i kralja Čarlsa II, i koji je investirao u imanja i stekao značajno bogatstvo.[2] [3] [4] 1654. godine kupio je zakup na zemljištu istočno od Parka Svetog Jakova. Dauning je planirao da izgradi niz gradskih kuća "za ljude dobrog kvaliteta".[5] Međutim, porodica Hempden imala je ugovor o zakupu koji je sprečavao njihovu izgradnju na 30 godina.[6] Kada je zakup istekao, Dauning je dobio dozvolu da gradi dalje na zapad.
Između 1682. i 1684. godine, Dauning je sagradio slepu ulicu dvospratnih gradskih kuća sa stajama za kočije, za konje, i pogledom na park Svetog Jakova.[7] Dauning je zaposlio ser Kristofera Rena za projektovanje kuća. Iako su bili velike, postavljene su brzo i jeftino na mekano tlo sa plitkim temeljima. Fasade su bile obojene tako da imitiraju malter od opeke. Vinston Čerčil je napisao da je broj 10 „klimav i slabo izgrađen od izvođača profitera čije ime nose“.[8]
Gornji kraj ulice zatvorio je pristup parku Svetog Jakova, čineći ulicu mirnom i privatnom. U oglasu iz 1720. opisano je kao „prilično otvoreno mesto, posebno na gornjem kraju, gde se nalaze četiri ili pet veoma velikih i dobro izgrađenih kuća.[9] Kuće su imale nekoliko uglednih stanovnika. Grofica od Jarmouta živela je na broju 10 između 1688. i 1689. godine, Lord Lansdaun od 1692. do 1696. godine i Erl od Grantama od 1699. do 1703. godine.
Dauning verovatno nikada nije živeo u svojim gradskim kućama. 1675. godine povukao se u Kembridž, gde je umro nekoliko meseci nakon dovršetka kuća. Njegov portret visi u ulaznom foajeu modernog broja 10.[10]
Porodica Dauning takođe je izgradila Dauning Koledž u Kembridžu, koji je osnovan 1800. godine, nakon što je njegov osnivač, Ser Džordž Dauning, treći Baronet, ostavio deo svog imanja da bi osnovao Dauning Koledž kada je zemlja postala dostupna.[11]
Kuće između broja 10 i Vajthola kupila je vlada i srušila ih 1824. godine kako bi se omogućila izgradnja kancelarije tajnog veća, odbora trgovine i trezora. 1861. godine kuće na južnoj strani Dauning Strita zamenjene su namenskim vladinim kancelarijama za spoljne poslove, indijsku kancelariju, kolonijalnu kancelariju i unutrašnje poslove.
Kuće[uredi | uredi izvor]
Tokom svog poslednjeg mandata, 1881. godine, Vilijam Gledston tražio je prebivalište pod brojevima 10, 11 i 12 za sebe i svoju porodicu. U to vreme je bio i kancelar državne blagajne i premijer.
Sigurnosne kapije[uredi | uredi izvor]
Pregrade su postavljene na kraju ulice kod parka Svetog Jakova za otkrivanje Kenotafa 11. novembra 1920, kao mere javne bezbednosti čiji je cilj bio da spreči gužvu u Vajtholu.[12]
Kada je pokret za nezavisnost Irske postao sve nasilniji, odlučeno je da se zadrže barijere, koje su podignute i ojačane. 26. novembra 1920. započeta je gradnja drvene barikade, visoke 8 ft (2,4 m) na kraju ulice. Opisane kao „značajnog karaktera“, postavljene su na pravilnim temeljima i ugrađenim kapijama za vozila.[12] [13] Pregrade su srušene 1922. godine kada je stvorena Irska slobodna država.
Pristup vozilima ograničen je 1973. godine kada su preko ulaza u ulicu postavljene metalne barijere.[14] 1974. godine, policija je predložila postavljanje polutrajne barijere između trotoara i kolovoza na strani Ministarstva spoljnih poslova kako bi se pešaci udaljili od glavnog dela ulice. Predlog je stigao sa garancijama da će turistima i dalje biti dozvoljeno da fotografišu na vratima broja 10. Premijer Harold Vilson odbacio je predlog, kao neprihvatljivo ograničenje slobode javnosti.[15]
1982. pristup je dalje bio ograničen ogradama i demontažnom kapijom. Zamenjene su crnim čeličnim kapijama 1989.[16] Do povećanja sigurnosti došlo je zbog porasta nasilja, posebno od strane organizacije IRA tokom Severnoirskog sukoba. Kabinet premijerke Tačer se posebno angažovao na povećanju bezbednosti nakon ubistva lorda Mountbatena 1979. godine.
Pristup kroz ove kapije doveo je do političkog skandala poznatog kao Plebgate, koji je započeo u septembru 2012. godine. Okidač je bio sukob između načelnika konzervativne partije (Chief Whip) Endrua Mičela i policajaca koji su bili na dužnosti pred tim vratima. Mičel je zbog incidenta morao da podnese ostavku na mesto načelnika vlade.
Javno pravo prolaska[uredi | uredi izvor]
Pristup javnosti ograničen je oslanjanjem na ovlašćenja opšteg zakona kako bi se sprečilo kršenje mira[16] [17] [18] [19] 2005. Gradsko veće Vestminstera koristilo je antiteroristička ovlašćenja sadržana u Zakonu o vanrednim situacijama iz 2004. godine da bi formalizovalo ograničenja putem naloga za upravljanje saobraćajem. To znači da Dauning Strit nije dostupan široj javnosti, jer policija propušta samo zakazane posetioce, vlasnike parlamentarnih propusnica i članove akreditovane štampe.
Sigurnost[uredi | uredi izvor]
Od 1989. godine za ulazak u Dauning Strit potreban je prolazak kroz sigurnosni kontrolni punkt. Ulicom patrolira naoružana policija grupe za diplomatsku zaštitu, a obično je bar jedan policajac ispred ulaznih vrata broja 10. Obezbeđenje je pooštreno nakon što je IRA 1991. minobacačima bombardovala Dauning Strit 10.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Downing Street (Hampden House) - British History Online”. www.british-history.ac.uk.
- ^ Bolitho, str. 16–21
- ^ Jones, str. 24–32
- ^ Feely, str. 17–31
- ^ Minney, str. 28
- ^ Feely, str. 28–31
- ^ Jones, str. 41
- ^ Bolitho, str. 20
- ^ Minney, str. 34
- ^ Jones, see back cover picture credited to Robert Hill @ BBC.
- ^ History of Downing College, Cambridge
- ^ a b New York Times, Build wall around Premier's house, 27 November 1920.
- ^ „Number 10 Transformed”. UK Government.
- ^ Department of the Official Report (Hansard), House of Commons, Westminster. „House of Commons Hansard Debates for 25 Oct 1989”. Publications.parliament.uk.
- ^ „Wilson blocked plans for barriers outside No 10”. Huddersfield Daily Examiner. 2007.
- ^ a b Department of the Official Report (Hansard), House of Commons, Westminster. „House of Commons Hansard Debates for 9 Jan 1990”. Publications.parliament.uk.
- ^ Department of the Official Report (Hansard), House of Commons, Westminster. „House of Commons Hansard Written Answers for 19 Dec 2001 (pt 59)”. Publications.parliament.uk.
- ^ Department of the Official Report (Hansard), House of Commons, Westminster. „House of Commons Hansard Written Answers for 24 Jul 2002 (pt 41)”. Parliament.the-stationery-office.co.uk. Arhivirano iz originala 13. 10. 2008. g.
- ^ Green, David Allen. „What powers do the Downing Street police actually have?”. New Statesman (blogs).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Number 10 official website
- Downing Street Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jul 2014) at the Survey of London online (see items 14–18 in the table of contents).
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
