Pređi na sadržaj

Двадесет хиљада миља под морем

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dvadeset hiljada milja pod morem
Dvadeset hiljada milja pod morem, francusko izdanje.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovVingt mille lieues sous les mers
AutorŽil Vern
ZemljaFrancuska
Jezikfrancuski
Izdavanje
Datum1870

Dvadeset hiljada milja pod morem (fr. Vingt mille lieues sous les mers) je roman francuskog pisca Žil Verna. Roman je posvećen istraživanju morskih dubina sa novim pronalaskom 19. veka -podmornicom, nazvanom Nautilus, kojom upravlja kapetan Nemo. Ova uzbudljiva vizionarska, naučno fantastična priča je puna dramatičnih događaja, strasti, i opisa lepote podvodnog sveta.

Glavni likovi romana su profesor Pjer Aronaks, kapetan Nemo, profesorov asistent Konsej, mornar Ned Lend, i kapetan Faragat.

Naslov[uredi | uredi izvor]

Naslov se odnosi na razdaljinu pređenu pod različitim morima: 20 000 metričkih liga (80 000 km, preko 40 000 nautičkih milja), skoro više od obima Zemlje.[1]

Sadržaj[uredi | uredi izvor]

Ilustracija iz originalne knjige.

Godine 1866. u vodama Pacifika počinju da se šire glasine o morskom čudovištu što je uzrujalo mnoge brodovlasnike. Niko nije bio siguran o čemu se radi, a problem postaje ozbiljan kada su dva prekookeanska broda pretrpela oštećenja nakon sudara sa nečim nepoznatim.[2] Posada broda Abraham Linkoln kreće u njeno istraživanje, zajedno sa profesorom Aronaksom, njegovim asistentom Konsejem i mornarem, Kanađaninom, Nedom Landom. Posle par meseci neuspele potrage, kad su već skoro izgubili nadu, nailaze na čudovište, Brod je bio opremljen najnovijim oružjima koje je novac mogao da kupi, ali to ipak nije bilo dovoljno da se probije dugo crno telo nemani, koje brzo i efikasno napada brod i potapa ga.

Dok su Aronaks, Ned i Konsej plutali morem pored olupina broda pojavljuje se podmornica Nautilus kapetana Nema i svi zajedno ulaze u nju. Tada upoznaju kapetana podmornice, Nema, tvrdog, uglađenog i obrazovanog odmetnika od civilizacije ranjenog ljudskim konvencijama i društvenim uređenjima. Iz njegove perspektive viđenje situacije je bilo drugačije od njihovog, on ih je smatrao neprijateljima koji su bez razloga poremetili njegov mir. Pošto Ned i Konsej sada znaju pomorsku tajnu ne dopušta im da napuste podmornicu, što prema percepciji kapetana nije zatvor, već ultimativna sloboda, lepote morskih dubina i morski resursi su sve što nekome treba, dok kopno i spoljni svet pružaju nesigurnost i pravila uređenih ljudskih zajednica.

U daljim mesecima posećuju ostrva, vrše podmorska istraživanja i upadaju u razne dogodovštine, a profesor, Konsej i Land pokušavaju beg bez uspeha. Kasnije dolaze do Antarktika, bivaju zarobljeni u santama leda i nekako se jedva oslobađaju. Novi pokušaj bega im uspijeva u trenutku kad je podmornica naišla na ogroman vrtlog i nestala, a oni se našli na otoku blizu Norveške.[3]

Teme[uredi | uredi izvor]

Pretpostavljeno ime kapetana Nema podseća na Homerovu Odiseju, kada Odisej nailazi na monstruoznog Kiklopa Polifema tokom svojih lutanja. Polifem pita Odiseja kako se zove, a Odisej odgovara da je to Outis (Οὖτις) 'niko', prevedeno na latinski kao Nemo. Poput kapetana Nema, Odisej luta morima u izgnanstvu (iako samo 10 godina) i na sličan način tuguje zbog tragične smrti svoje posade.

U romanu se više puta pominje komandant američke mornarice Metju Fonten Mori, okeanograf koji je istraživao vetrove, mora i struje, sakupljao uzorke iz dubina i mapirao svetske okeane. Mauri je bio međunarodno poznat, a Vern je možda znao za njegovo francusko poreklo.

Roman aludira na druge Francuze, uključujući Laperuza, proslavljenog istraživača čije su dve ratne paljuge nestale tokom putovanja globalnom plovidbom; Žil Dimon d'Irvil, kasniji istraživač koji je pronašao ostatke jednog od Laperousovih brodova; i Ferdinand de Leseps, graditelj Sueckog kanala i nećak jedinog preživelog Laperousove nesrećne ekspedicije. Nautilus ide stopama ovih ljudi: posećuje vode gde su nestala Laperuzova plovila; ona ulazi u Tores moreuz i tu se nasukava, kao i d'Irvilov brod, Astrolab; i ona prolazi ispod Sueckog kanala kroz fiktivni podvodni tunel koji spaja Crveno sa Sredozemnim morem.

U verovatno najpoznatijoj epizodi romana, bici sa jatom džinovskih lignji, jedno od čudovišta hvata člana posade. Osvrćući se na bitku u sledećem poglavlju, Aronaks piše: „Da bi se preneli takvi prizori, bilo bi potrebno pero našeg najčuvenijeg pesnika, Viktora Igoa, autora The Toilers of the Sea. Roman bestselera iz Vernovog doba, The Toilers of the Seaa takođe ima pretećeg glavonožaca: radnika koji se bori sa hobotnicom, za koju kritičari veruju da je simbol industrijske revolucije. Svakako je na Verna uticao Igoov roman, i, pisajući ovu varijaciju o susretu sa hobotnicom, možda je nameravao da simbol takođe uzme u obzir Revolucije 1848.

Drugi simboli i teme izazivaju savremene kritičare. Margaret Drabl, na primer, tvrdi da je Vernov remek delo takođe anticipirao ekološki pokret i uticao na francuske avangardne slike.[4] Što se tiče dodatnih motiva u romanu, Kapetan Nemo se više puta bori protiv progonjenih i potlačenih u svetu. Dok je bio u vodama Sredozemnog mora, kapetan pruža finansijsku podršku pobunjenicima koji su se odupirali otomanskoj vlasti tokom Kritske pobune 1866–1869, dokazujući profesoru Aronaksu da nije prekinuo sve odnose sa čovečanstvom. U drugoj epizodi, Nemo spasava indijskog ronioca bisera od napada ajkule, a zatim mu daje kesicu punu bisera, više nego što je čovek mogao da prikupi nakon godina svog opasnog posla. Nemo kasnije primećuje da ronilac, kao rodom iz Britanske Indije, „živi u zemlji potlačenih“.

Roman ima politički komentar nagovešten u liku i pozadini samog kapetana Nema. Nemo kaže profesoru Aronaksu: „Taj Indijanac, gospodine, je stanovnik potlačene zemlje; a ja sam još uvek, i biću, do poslednjeg daha, jedan od njih!“[5] U početnim nacrtima romana, misteriozni kapetan je bio poljski plemić, čiju su porodicu i domovinu poklale ruske snage tokom poljskog januarskog ustanka 1863. Međutim, ove specifičnosti su potisnute u fazama uređivanja na insistiranje Vernovog izdavača Pjer-Žula Hecela, za koga su današnji naučnici verovali da je odgovoran za mnoge modifikacije Vernovih originalnih rukopisa. U to vreme Francuska je bila navodni saveznik Ruskog carstva, pa je Hecel zahtevao da Vern potisne identitet Nemovog neprijatelja, ne samo da bi izbegao političke komplikacije već i da bi sprečio manju prodaju ukoliko se roman pojavi u ruskom prevodu. Stoga profesor Aronaks nikada ne otkriva Nemovo poreklo.

Čak i tako, ostaje trag od prvobitne koncepcije romana, detalj koji je Hecelu možda izmicao: njegova aluzija na neuspešnu pobunu pod poljskim herojem Tadeušom Košćuškom, vođom ustanka protiv ruske i pruske kontrole 1794. godine;[6] Kostjuško je oplakivao prethodni poraz svoje zemlje latiničnim uzvikom Finis Poloniae! (Poljske više nema!).

Pet godina kasnije, i ponovo na Hecelovo insistiranje, Kapetan Nemo je ponovo aktiviran i preuređen za još jedan Vernov roman Misteriozno ostrvo. Pisac menja kapetanovu nacionalnost iz poljske u indijsku, pretvarajući ga u izmišljenog potomka Tipu Sultana, istaknutog vladara Majsora koji se borio protiv Britanske istočnoindijske kompanije u Anglo-Majsorskim ratovima. Tako je Nemov neimenovani neprijatelj pretvoren u tradicionalnog francuskog antagonista, Britansku imperiju. Rođen kao indijski aristokrata, jedan princ Dakar, Nemo je učestvovao u velikom ustanku iz 19. veka, Indijskoj pobuni 1857. godine, koju su Britanci na kraju ugušili. Nakon što su njegovu porodicu ubili Britanci, Nemo je pobegao ispod mora, a zatim se konačno ponovo pojavio na završnim stranicama kasnijeg romana.

Vern je preuzeo ime Nautilus od jedne od najranijih uspešnih podmornica, koju je 1800. godine izgradio Robert Fulton, koji je takođe izumeo prvi komercijalno uspešan parobrod. Fulton je svoju podmornicu nazvao po morskom mekušcu, komornom nautilusu. Kao što je gore navedeno, Vern je takođe proučavao model novorazvijene podmornice francuske mornarice Plongeur na Ekposition Universelle 1867. godine, što ga je vodilo u razvoju romana Nautilus.[7]

Ronilačka oprema koju koriste putnici na Nautilusu predstavljena je kao kombinacija dva postojeća sistema: 1) površinski snabdeveno[8] odelo, koje je snabdevano kiseonikom sa obale preko cevi; 2) kasniji, samostalni aparat koji su dizajnirali Benoa Roukuairol i Auguste Denairouze 1865. godine. Njihov pronalazak je imao rezervoare pričvršćene na poleđinu, koji su snabdevali vazduhom masku za lice preko prvog poznatog regulatora potražnje.[8][9][10] Ronilac nije plivao već je hodao uspravno preko morskog dna. Ovaj uređaj se zvao aerofor (grčki za avio-nosač). Njegovi rezervoari za vazduh mogli su da izdrže samo trideset atmosfera, međutim Nemo tvrdi da bi njegova futuristička adaptacija mogla da prođe mnogo bolje: „ Nautilusove pumpe omogućavaju mi da skladištim vazduh pod značajnim pritiskom... moja ronilačka oprema može da obezbedi vazduh za disanje devet ili deset sati."

Vern se vratio temi kapetana podmornice odmetnika u svojoj mnogo kasnijoj knjizi Facing the Flag (1896). Glavni negativac ovog romana, Ker Karaje, je jednostavno beskrupulozni gusar koji deluje isključivo radi lične koristi, potpuno lišen spasonosne milosti koja je kapetanu Nemu dala određenu plemenitost karaktera.

Opis podmorskog istraživanja je bio revolucionaran za vreme romana, baš kao i ideje u ostalim Vernovim delima tog doba.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Kapetan Nemo - glavni lik u romanu o čijoj prošlosti se ne zna skoro ništa. Nanesene nepravde su od naučnika i inžinjera stvorile tešku i mračnu osobu nepoverljivu prema ljudima.
  • Doktor Aronaks - predavač u muzeju Prirodnih nauka u Parizu, pozvan u ovu avanturu zahvaljujući reputaciji stečenoj napisanom knjigom pod nazivom Misterije okeanskih dubina.
  • Ned Lend - ne deli kvalitete Nema i Aronaksa, temperamentan i vrlo jednostavan čovek. Žali za kopnom i svojim domom kroz čitavo putovanje i želi da pobegne iako je i sam bio fasciniran avanturom u kojoj se našao.
  • Konsej - asistent i sluga doktora Aronaksa i vrlo lojalna osoba. Veran svojim načelima i vešt sa rukama. Više puta tokom avanture ugrožava sebe da bi pomogao ljudima do kojih mu je stalo.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ F. P. Walter's Project Gutenberg translation of Part 2, Chapter 7, reads: "Accordingly, our speed was 25 miles (that is, twelve four–kilometer leagues) per hour. Needless to say, Ned Land had to give up his escape plans, much to his distress. Swept along at the rate of twelve to thirteen meters per second, he could hardly make use of the skiff."
  2. ^ Lektire
  3. ^ Tabanović
  4. ^ Margaret Drabble (8. 5. 2014). „Submarine dreams: Jules Verne's Twenty Thousand Leagues Under the Seas”. New Statesman. Pristupljeno 2014-05-09. 
  5. ^ Verne, Jules. Twenty Thousand Leagues Under The Sea. New York, Charles Scribner's Sons. 1937, p. 221
  6. ^ Who was also served as a military officer for the cause of American independence from the British during the American Revolutionary War.
  7. ^ Notice at the Musée de la Marine, Rochefort
  8. ^ a b Davis, RH (1955). Deep Diving and Submarine Operations (6th izd.). Tolworth, Surbiton, Surrey: Siebe Gorman & Company Ltd. str. 693. 
  9. ^ Thomas, Theodore L. (decembar 1961). „The Watery Wonders of Captain Nemo”. Galaxy Science Fiction. str. 168—177. 
  10. ^ Acott, C. (1999). „A brief history of diving and decompression illness.”. South Pacific Underwater Medicine Society Journal. 29 (2). ISSN 0813-1988. OCLC 16986801. Arhivirano iz originala 27. 6. 2008. g. Pristupljeno 2009-03-17. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dvadeset hiljada milja pod morem na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Двадесет_хиљада_миља_под_морем&oldid=25957929”